Page images
PDF
EPUB

rum.

папом.

cancri genus.

љика.

Панагија, г. 25. 1. Тарасуia (bie aperђе. Пор, да. (у Сријем у Бачк. ну Бан.) lahahaja, f. ,ligfte), eine Bilder - Dipty. der Sauer, Landbauer, rusticus. фа, diptycha.

Taopuja, f. das Provinziale (im Gegen. Панаbye, m, (пауһүuots ) деr Rarit, satz der Militärgrenze) provincia ruo die Meffe , nundinae.

sticorum. Панаѣурашие, р. Der 2XarttpІat, fo- Паоркиња, f. Die Bauerinn, rustica.

Паорски , кa, кo, 1) 5äиесifch, rustiПандур, т. 2) (у Србији) See 213äфter cus. 1) adv. bäueris, rusiice.

der öffentliden Sicherheit, zur Auf: Ilana, f. 1) der Papit, papa. 2) in der fudung der Räuber u. r. w. viator pu. Kindersprache, das Brot, sic panom blicus. Свака кнежина има по неко yocant puelli, онда си пти звао њеб лико пандура, који са буљубашом иду по кнежини me hepajу ајдуке Папак, пка, m. bie &lane (Ber pierfuji.. я друге рђаве људе вапіају. По не gen Thiere), ungule. ким мјеспипа (као по Босни) чува. Лапар, праm. vіdе бибер: ју hашто пандури и пупове и пра „А што су ми Карловкињо mе трговце, cf. пандурница. 2) (у

беле румене ? Сријему, у Бачк. и у Бан.) деr е. „Вино пију, пагар зобљу, пійсiеnеr, apparitor. Е секо! Бог

пе су. Румене је пандур (одговорила некаква жена Папин, на, но, bes papftеѕ, papae. у Сријему, кад јој је друга рекла: Папоњак, њка, m, vide папак. ласно је шебе секо ; пвој је муж Папош, m. eine 2rt grоjferer Xiu trebfe, пандур). Пандурија, f. Die etеlе, дав 2mt bев Папраш, г. Bas Saentraut, fіlіх.

пандур, munus apparitoris, apparitio: Папратка, f. ein Sarnftеngеt, flix опишао у пандурију.

Папіратљика, f.7 uра. Пандурница, f. Die pansurenbütte, tugu- Папратљичица, f. dim. 6. папраш

гium pandurorum. По Босни су љеш. по начињене пандурнице око пупа Папратња, f. зидине од намастира (раздалеко једна од друге како се (у Босни више Зворника). може чути кад пукне пушка), те у Папрашњача, f. ш. 1. земља, 8ағибо. њима сједе пандури и чувају пу

den, locus filicosus. дове од ајдука; а кашпо праше Папраћа, f. vide Папратња. трговце од једне пандурнице до Папрен, на, но, ) mit capsicum apдруге.

nuum Linn. gewürzt. 2) gepfeffert d. i.. Пандуров, ва , во, бев Panburen, pan theuer, carus. durt.

Папрење, п. бав 3ürgen mit паприка. Пандурівање, р. Вее Pansurencient, Папрењача, f. п. і гљива (у Сријему) adparitio.

vidе млијечница. Пандур вати, рујем, т. impf. Рапди. Паприка, f. capsicum auruum Linn. rën dienste thun, adparere.

Паприпи, им, т. impf. mit паприк, Панд ўрскій, на, ко, 1) panpurif, würzen, condio pipere indico.

panduricus. 3) adv. pansurifф, рар. Паприца, f. у воденици оно гвожђе, durice.

што споји попријеко на сену и др. Ланпа, m. (Рес. и Срем.) vide Панто. жи на себи камен и окреће. Танпелија , m, Panteleinmon , Pantelee. Пaпpичица, f. dim. р. паприка. mon.

Папула, f. н. п. од град, п. і кад П.Антица, m. dim, p. Панто.

се куван гра угњечи без чорбе; maПантљика, f. Das Bano (@fterr. Bas ко и од сочива, cin sifоlеатив, puls Pantel), fascia.

e faseolis. Панто, m. (Ерц.) vide Пантелија. Папуча*, pl. Die Pantoffein, crepidae, Панупи , нем, vide пасти (паднем). Папучица : : pl, dim. у. папуча. Ланцијер, m. (Ерц.) Der Panjet, lоrіса. Папуција*, ш. беr PantojeImaфer, Панцир , m. vіdе панцијер.

crepidarius. Ilálh , m. der Baumstamm, truncus. Ilapa*, die Münze Para, gumi genus. Пањина, f. augm. b. пањ.

Tlapa, f. 1) der Athem, halitus, ) der Пањиб, m. dim. р. пањ.

Dunst, vapor. Пањкање, п. дав 23erleumben, calum. Парада, f. Bir parate, pompa militaris. niatio.

Ларадити, им, v, impf, in paraдe tel Пањкапи, ам, т. іmрt. на кога, gе.

len , iustruo aciem. gcu jeimano figen potpringen, wец- Ларађење, о. Раѕ еtеden in Parate, cior de aliquo.

instructio aciei.

mans.

Mapa:nama *, f. bei der Flinte der äußers Mapaonna, f. das Gefäß, um die Was

ste Ring an der Röhre, circulus flintae Tibe zu laugen, vas lixiviarium. ultimus :

Japan, m. ein gewöhnliches Pferd im Oro „Паразлама од придесті дуката gensaße des am, equus vulgaris (Tudi preko Паракамилавка, f. Der ftware Slor Ben по; ?) : die Mönche über die kaznilauka tragen, „Кнезовима аmе поклањајте, paracamilauchium?

„Кметовима осредње парите Параклис, m. (тарых.nat;) (tu fberghafe IIарипче, чела, а. ein junger парид.

tem Singe, als hätte dieb Wort mit Ilapumu, , v. impf. 1) wärmen, có dem Kanc etwas gemein) das Gebet, lefacie). 2) mit heißem Wasser begießen, welches über einen gelesen wird, para: calida реrfundo, н. п. кошуље, преду. clesis.

3) 04, weiden, pasco oculos (aspectu Tapakasicapa, m. der Kirchendiener, Küs grato).

ftеr, lütner •in Ben Slotern, aedituus. Парица, f. dim. р. пара. Ilapaxybâp, m. der Nebenkoch, coqui vi- llapior, m. ein verwahrloster Weinbergs carius in den Klöstern).

vinea neglecta'. Паракуваров, ва, во, бев mebentoфев, Парложење, р. дав Зеrwayrlofen bet coqui vicarii.

Weinbergs, neglectio vineae. Паралажа, f. 1, т. Ber guligner, güget. Парложипн, им, т. impf. Den Btini

gehülfe, Lügenbruder, mendacis adju berg vernachläffigen, Degligo videam. tоr, yicarius: саспала се лажа и па. Парница , f. 1) cin ug bes auffфnciдеп» ралажа: један лаже, а други пола den Mejsers, cultri dividentis linea, 2) тује.

der Prozeß, lis. Парање, р. Вав овttenhen, Див weiten, Парничар, m. Ber Prosefiter, litium 4

divisio, disjunctio. Параскева, f. Die beit. Pаrаfеwе, Парнуши, нем, т. pf. einen 3ng tfen Параскевија, f. 7 s. Paгasceve :

mit dem Aufschneidemesser, duco cula убила га света Петка Параскевија— trum divideutem. Парасник, т. (у сријему, у Бачк. и у Пароr, m. ein @tot mit einem patin

Han.) der Bauersingnn, rusticus. (um z. B. Farnkraut damit nach Hau: Параснички, кa, кo, 1) бäurifф, rusti se zu tragen), baculus uncinatus.

cus. 2) adv. wie ein Bauer, rustice. Парожак, рошка, т. vіdе парошчић. Парастос, т. (у Сријему, у Бачк. ну Паројчење; п. Bаѕ еф wаrmеd bев прban.) Art Gottesdienstes für Verstorbes венац, examen horni examinis. inferiarum genus.

Паројчитисе, чисе, v. г. impf. {\mati Napamu, am, v. impf. lobtrennen, di men (menn es der npbehan thut), emitvido :

to fetum (dicitur de examine horno). А. Дај пара (Sel»).

Парошчић, m. dim. Тав @ne (3atit, Б. Не парају сад, већ на мије гуле. ant) am Hirschgeweihe , ramus : Параћин, n. et att unveit Куприја. „Дај ми Боже златне роге Параћинац, нца , m. ciner pon Пара „И сребрне парошчиће ін.

Парусија (парусија), f. Die biфite Bat. Паралінскіх, кa, кo, t) on Параћин. tung per писанија (@abe, pоп 50 рів:

1) (adv.) запалили лулу параћински, fter an ein Kloster, damit es für uns пі. ј. напунити лулу, па заважити bete), stipendii genus, monachis da њом ватре и пепела.

tum, ut pro me orent. Парашница , f. Drt &fili am sinfluffe Парусијаш, m. Ber Seбer einer пару

Ber Drina in die Same. Парашница сија, qui dаt tіодуліа. је оптприје била пуста, и није за њу Парцов, m. (у Сријему) vide пацов. нико ни знао, док је нијесу про. Парче чеnia, n. vіdе комад. шавшије година населили преко- Парченце, цета, п. dim. р. парче. дринци и голи синови, ина Пас, пса, m. Der puno, canis. чинили од ње као малу варошицу: Пас, т. 1) vidе појас. 2) нду говеда зато се у новні пјесмама пјева пасо:Мi, meiseno, depascendo. шер Пара інница:

Пасање, п, дав Umgurten, cinсtiо. ,,Трећу пиш'те шеру Параници, Пасажи,пашем, v.impf. Emgürten, cingo „Голом сину Зеки буљубаши Пасажисе, амce, v. to impi, беза штај Паргал, m. (у Сријему, у Бачк. и у Бан.) etwas entbehren können (fr. se passer),

Perta! (Bergan), pånnus Barracanus : Пасење, п. Вав 3eiben, pastiо. „Купићу ти днице! сукњу од пар- Пасидреновина, f. vіdе пасјаковина.

Пасина, f, augm. 2. пас 1. Tlapêhe, r. das Wärmen, calefactio, насић, m. dim, p. нас .

[ocr errors]

гала

nus.

Пасјак, m. Ser Sunsetrеd, stercus cа. Ламист, m. (у Сријему у Бачка и у ninum,

Hah.) Batisteinwand, panni linte, gea Пасјаковина, f. Die kreugeere, thamnus catharticus Linn.

Tamimi, um, v. impf. 2) leiden, patior. Ilacjaya, f. der Schedel, Hundskopf (als Комлого зна, млого и пали. 2) зе.

Schimpfwort , caput (odiose dictum). ben (österr. fügeln), educo, alo. Macjú, cja, cje, bündisch, caninus. ІІamiтисе, имce, y. г. impf. ) jih gui. Jackû, wie ein Hund, more canis. len, crucior, 2) sich vermehren, anwachi, Tacmo, 1. eine bestimmte Anzahl Garns fen, augeor.

fäden, tilorum certus numerus. Mano Namka, f. die Ente; anas. пасмо има 20 чисаоница (једна чи- Папкин, на, но, per &nte, аnаtis. саоница има 3 жице) а велико 40. Пашков, ва , во, бев &nteriфв, аnаtis Паспаљ, m. Bеt mühttau6, pulvis mo maris. laris.

Палліцан*, m. 1) бијели, solanum meПасти, паднем, v. pf, falen, cado. longe Linu. 2) црвени , solanum lycoЛасти, пасем, v. impf, weiten, pasco:

persicum Lion. Ilacmap, m. der Hirt, pastor.

Пmња, f. Vie Dual, cruciatus. cf. мука. ІІаспирка, f. die birtin, pastrіх? femi- Патока, f. Ber gauer beim Branntein,

na pascens (oves, vaccas, capras). lorea (lora) vini usti. Паспійрскӣ, на, ко, 2) birteji» , pasto- Паmоc, m. (пäто5) Per Sufoopen, pavi

rum. 2) adv. nach Hirtenart, more pa. mentum, storum.

Tlamocâise, n. das Bödmen des Zim: Пастирчад, f. (coll) pie jungen pіrten, mers, tabularum per cubiculum dispopastores juvenes.

sitio. Пасширче,

, чепа, п. Веr junge Sirt, Палосати, ашем, т. impf. 1, p. bas pastor juvenis.

Zimmer bödmen , tabulas dispono per Пасписе, пacece, v, r. impf. п. і. ноби solum cubiculi.

ла, in Ser Brunft fері, ооitum appe- Папіријар (говорисе и патријара), т. to (de equa).

der Patriarch, patriarcha. Паспорак, рка , m. Bеr еtіетіофn, pri- Патријарев , ва, во, бев Patriarфеп, vignus.

Патријаров, ва, во , patriarchae. Пасторка , f. Die Stieftoter, privigna. " Патријарски, кa, кo, 1) Patriarфера, Паспорчад, f. (coll.) Brieftincer, pri. patriarchalis. 2) ady. patriarchifdh, more vigni.

patriarchae. Паспорче, чета, п. дав ©tieftino, pri- Патријаршија, f. Das Patriarat, bie vigous, privigna.

Patriarchie, sedes patriarchae. lacmpma, f. 1) die Forelle, fario, trut- llampo, m. der Baumstrune, stipes. ta. 2) н. п. козја, овчја, geräuterte Палірола, f. Die patronile, circitores

Ziege oder Schaf, capra fumo durata. mintares. Паспомица, f. dim. 9. пастрма 1. Патролипи , им, v. impf. patrouіdіrеп, Пастрмка, f. vіdе пастрма т.

circueo. Паспруга, f. ein Donautif, genus piscis. Патрулица, f. п. і шајка, или ораIlacmyba, f. die Mausfalle, Rattenfals ница , Рав Patrouіlеѕефіff, Davis cirle, decipula.

citores portaps. Пасуљ, m. (у Сријему, у Бачк. ну Бан.) Папіріљење, п. Вав Patrpuiliren, cirvidе гра. Проћи га се брате, видни

cuitio. да му ни име није као у осталије Пак *, adj. indecl. rein, fauber, purus. смокова : пас и уља! Окани га cf. числі. се брапе, тај је сву Босну истур. Пакел, т. чио (п. ј. испіурчилисе да не поспе „Одреш'mе ми свилене паеле и да не једу пасула). . Тако реку Паук, m. die epinne, aranea. Башло у шали ономе, који једе па- Паўков, ва , вo, epinnen+, araneae.

су», а има још каква јела). Tayu, m. 1) der Pfau, pavo. 2) Mannss Пасуљина, f. augm., р. пасуљ.

name, nomen viri. lacjanja, f. eine Art Hülsenfrucht, le- Ilayha, f. Frauenname, nomen feminae. guminis genus.

Ilayhuija, f. 1) das Weibchen vom Pfau, Пama, f. hyp. 2. папіка.

pavo femella. 2) Frauenname, nomen Паmак, шка , m. Der &ntert, аnаѕ mаѕ. feminae. Пашарица , f. вјечнаја му патарица и Паўнка, f. Trauennaтe, nomen feminae.

блажени пандек, аlѕ tomifфе Paro: Паунов, ва, во, бев pfauen, pаyonis. vie von вјечнаја му па мј апі, и Паунперо, п. п. ј. пауново перо (сп.) { блажейн покој.

„Паунцеро прекривила

ваіи.

scere se.

Ilayhy@A, f. (coll.) die jungen Pfauen, Mamobâne, n. das Pashajenn, Herra pulli pavonum.

fchen als Paída, imperium satrapae. Паўнче, чепа , p. ein junger Pfau, pul- Пашовапін, шујем, v. impf. ib bere. lus pavonis.

sche als Pascha , impero, sum satrapa. Паучна, f. Bas Gpinneagemebe, tela a- Паштење, п. сав Зетüben, attentio. rancae.

Пашлиписе, имce , у. r. impf. ft, Ri: Пафша*, *. 1) vidе карика, 2) нафта be geben, attendo.

женска, или шпо свештеници о- Пашчад, f. (coll.) Die Since, cаnез. пасују кад служе, cf. пафте ип Паничадија, f. (coll.) бав бидеgejifil. тканице.

Пашче, чета, р. vіdе псезпо. Пафталија*, f. Die Slіntе mіt vielen Rin. Певалиште, р. (Рес. и Срем.) vide pie. gen, telum annulatum:

валиште. У крилу му лежи пафталија — Певало, п. (Рес. и Срем.) vidе пјевало. Пафте, f. р. vіdе тканице.

Певање, п. (Рес. и Срем.) vidе пјевање. Пафтица, f. dim. р. пафппа.

Певалів, ам, (Рес. и Срем.) vide jeJagumu, HM, v. pf, küssen, osculor (Kids

Termort): пацин Богу (ђаволе). Певач, m. (Рес. и Срем.) vidе пјевач. Návob, . die Ratte, rattus Linn. Певачев, ва, во, (Рес. н Срем.) vide Ilay@bbe, u. das Einmischen in etwas, пјевачев.

das Ubgeben mit etwas, immixtio. Певачица, f. (Рес. и Срем.) vidе пјевіПочаписе, амсе, у. г. impf. у што, чица. fit ta etmas mijen (meagen), іmmі. Певачица, г. (Рес. и Срем.) vidе пјева.

чица. Пачаура *, f. Der Д3 afdlappen, lacinia Певидруг, m. (Рес. и Срем.) vide jeserviens eluendo.

Вндруг. 11аче, чеша, п, дie junge &nte, pullus Певица , f. (Рес. и Срем.) vidе пјевица. anatis.

Певнули, нем, (Рес. и Срем.) vide Tlave, f. pl. die Sulje, gelatum, coagu пjевнути. lum. cf питије,

Невушење, p. dim. 2. певање. Пачисла неђеља, f. Bеr аdа чистка. Пев ушити, им, dim. р. певапн.

Сопntag (23офе), hebdomas аltеrа певҷик, т. dim. 2, певац.

quadrаgеѕimae. cf. безимена неђеља. Tiera, f. (Pec. a Cpen.) vide njera. lачићи, m. pi, (coll.) Die juagen &nten, Пегав, ва, во, (Рес. и Срем.) vide пjегав pulli anatis.

пед, f. 1 Тачија, f. dim. 2. пашка.

едa, длии, f.j

die Spanne, spithama Начуп, чја, чје, $ntents, anatinus. Ilegecêmi, fünfzia, quinquaginta, ІІaura*, m. 1) од два лт уга (коњска Педесетepo, vide ieдeсeпоро,

репа), п. і заповједник и господар Педесетії, та , по, сеr junisigite, quin. од једнога града и његове наије, н. quagesimus. п. Зворнички паша, Шабачки и т. д. Педесеторо, Дngabi von 50, quinque 2) од три туга, п.

ј. везир и го

ginta. сподар од читавога једног паша- Пејак, m. RannBraine, nomen viгi. лука, ђе има више градова и наија, Пејо, m. Mannsname, nomen viri (Hot п. п. Босански (или Травнички) па Петар реrtürst). ша, Бијоградски и, ні д.

1) Slup in ter Пожаревачка Jläma, f. die Weide, pastio , pabulum, наија. 2) бie ®egeno viefes situfts. Пашајлија *, n. vіdе пангинац.

Пека, f, од гвожђа као црепуља, tine Tamayma; mi der Pafchalik, das Pas

Schale von Eisen, die erbißt über den

Laib Kuluruzbrods gelegt wird, um iha Пацанац, нца, m, vide пашеног. schneller zu ver baden, vas pistorium. Пашеног, ш. женине сестре муж, Ser Пека, f. распечено дијете, vidе маза.

Mann der Schwägerin, maritus soro. Nekap, m. der Bäcker , pistor. ris uxoris meae.

Пекарница, f. дав Badbaus (Per $ія Панин, на, но, бев Фајфа, satrapae, derladen), oflicina pistoria. Лашинац, нца , m. einer von ben gец. Пекаров, ва, вo, ves paters, pistori.

ten des Pascha, homo satrapac. Пекарски, ка, ко) Saders, pistoПашиннца, f. Vie Seau Beo pafфа, ихот rius. 2) adv. wie ein Bäder, pistoris

satrapae. Пашинскія , ка, но, ) Pajdas, passa- Пекмөз*, ш. беr &prup (von Sirnin,

rum. 2) adv, paschisch, more passae. Nepfeln u. a.), syrupus. Nåuumare *, f. pl. eine Art Schube, vide Tèkchmem *, 'm. der Zwieback, panis biór запуче.

coclus, panis mauticus,

[ocr errors]

more.

mea.

[ocr errors]

2

Jena, f. hyp.l Frauenname, nomen fe- I

Перде*,

• дела, п. (am Refonansboten). Пелагија, f. minae.

ІПерило, в. мјесто, ђе се перу кошу. Пеладија, f.

ље(на води), бic Bafфіtаtte, locus Henen, m. der Wermuth, artemisia ab. ubi lavant. sinthium Linn,

Перља, f. vіdе праља. Пелена , f. (највише се говори у млож. Періљац, љда, m. праљин муж (по наброју пелене) pie Binbein, fasciae.

маспирима и по прњаворима феушПеленая, нка, m. hyp. р. пелен : ногорским), Реr iѕаfmann, лајфеr,

„Ој пелен пәленче! моје горко цвеќе - Mann der Wälderin, marilus lotricis. Пеленаш, m. per 28truthwein, vinum Перина, f. Da8 Seperpett, culcita plu

absinthiatum, Пеливан *, m. Der Ceiltänger, funаmbulus. Перица , m. dim. . Перо. Пена, f. (Рес. и Срем.) vide пjена. TIepawa, m. Mannsnamen, nomen viris Нендељење, п. Вав @inberfфwaafen, Перишани, m. pi. Дrt wеiblimen &opf. incessus vacillans.

puses, ornatus quidam capitis : ІІeндeљипін, им, v. impf. einberwatelit, „Једна глава, девет перишана incedo gressu vacillante,

Перјанік, m. (cin.) Der einen Xeberpufф Пенење , p. (Рес. и Срем.) vidе пјењење. trägt, juvenis cristatus : Ленин, им, (Рес-и Срем.vidе ијенити. „Момче перјаниче! Пениписе, имce, (Рес. и Срем.) vide „Не сліој, не погледај пјенитисе.

Перјаница, f. Bеr ѕереrbuft, crista. Пенушење , p. dim. р. пенење. Перјање, в. 2) дав Raufen Oев $latfes, Пенушипінсе , шиce, dim. р. пенилисе. pectinatio lini. 2) dic Fludyt barhaupt, Леніне, цена , n. Bеr $infаѕ Bеr ballet fuga nudo copite Sohle am Schuhe, calcei reparatio,quae- Tlepjamu, am, v. impf. 1) den Flachs rau. dam : подај (чнзме) чизмару, нека у fen, pectino linam. 2) barhaupt fliehen, дари пенцела.

fugio nudo capite. Пёнцер*, m. Рав Senter, fenestra, cf. Перје, п. (coll.) pie Severn, pinnae , прозор.

plunae. Пенџерип, m. dim. у. пенцер.

Перни, на, но, н. гі, буздован, іnіt nede albe, n. das Steigen, ascensatio. pa versehen, nmbonibus (?) praeditas. Пењанин, њем, v. impf. 1) кога , in pie Перо, п. а) бie Xeber, penna. Лако као : pobe beben, elevo. 2) коња, дав Хов перо, 2) перо лука, еtеngel, caulis.

Іang binsen auf per Biej. 3) чадор, 3) пера на "буздовану, bie betwot. í aufspannen, tendo,

ragenden Bogen an der Steule, umboПењаписе, њемсе, т. г. impf, fteigen,

wes clavae, ascendo. cf. пелисе.

Перо, m. (Брц.) һур. р. Петар. Пепељав, ва, вo, mit 24јфе бejtreut, Перуника , f. 1) iris germanica Linn, 9) cineribus conspersus.

ein Frauenname, nomen feminae. Пепељавиции, им, v. impf. dfфеrn, in Перуп, f. (coll.) 1) бав @efieper, ser» cineribus voluto.

ftreute Federn, pennae, plumae sparПепељасні, та, по, аfenfärbig, ci sae. 2) у главн, ѕоrdеѕ in capillis. nericjus.

Леріmање, о. Вав 24u@raujezi per Sе. Лепео, ела, т. бie fфе, cinis.

dern, evulsio pennarum. Пёра, f. 1) (Pec. к Срем. ) xide Перо. Перуапи, ам, v. impf, abraufen, 2) һур. р. перчин.

pennas. Пераевина , f. оно што остаје на пе- Парушање, п. vide

перутање. рајици кад се перјају повјесма. Перу шапи, ам,

vide

перутами. Нерица (перајица?), f $laméraufe, Перушина, f. vіdе перупі .

ресtеn linarius. 2) велика од гвожђа. Перушка, f. Bir severwij), Xeberlap. 2) мала од свињске пераје.

pen, ala abstersoria. Пераја, f. Die Xйёgratborizeн дeg Сф сі. Прушчица, f. dim. . перушка. nes, setac dorsi.

Перце, п. dim. , перо, Перајица , f. vide пeраица.

Перчин, m. vide коса 2. кика. Пераспi, m. поm. propr. einer еtаѕt in Перчіниб, dim. р. перчин. Dalmatien:

Першун. , m, apium petroselipum Linp. „Те је шаље Рисну и Перасту Пёсак, ска, ш, (Рес. и Срем.) vide Перваз *, m. vіdе крај (од алине). пијесак. Пердашење, л. дав дивiebea (bes Sel®), Песковница, f. (у Сријем. у Бачка и у erugatio pellis.

Bah.) die Sandbühre, theca arenaria. Пердашяпін, им, т. inpf. п. ј. кожу, Песма , f. (Ресо и Среді.) vidе пјесма. ausziehen, erugo.

Песмица, f. dim. . есма.

« PreviousContinue »