Бумбарање, п. дав дитрfe Spreфen, nach Art des Hummelgemurrs, murmur. Бумбараши, ам, v. impf. дumpf fpres chen, wie die Hummel summt. Буна, f. der luftube, seditio. Буна и Буница, двије воде у Ерце говини. Бунар *, m. ber Brunnen, puteus. cf.cmy Денац. Бунарић, m. dim. 9. бунар. Бунарски (бунарски), ка, ко, н, п. вода, Brunnen Baffer, aqua putealis. Бунац и буница, in der Redensart, обишао је бунца и буницу, von einen Вадабинден, undique est vagatus. cf. Буна и Буница. Бунгур, m. (кукурузан или шеничан) die Grüße, alica (?). Бунгурање, п. baš Srüßemalen alicatio (?). Бунгураши, ам v. impf. Зейне таßlen, crassius molo: не може воденица да Меље, него бунгура. Бунгурац, рца m. dim. on бунгур: Ручку бунгурца, вечери ни к**ца. Бунда, f. (у Сријему, у Бачк, и у Бан.) cer pels, vestis pellicea. cf. Курак. Бундева, f. ber Sürbis, cucurbita melo Liun. Бунцање, п. дав Хебеп wie auß дет Schlafe, somniatio. Бунцати, ам, v. impf. говорити којешта, као у сну, wie из дет hlafe reben, loqui quasi e somno. Бунца као баба у болести. Буњиште, п. der Drt, mohin дав Auskehricht geworfen wird, locus quisquiliarum, fimetum, Бура, f. ber Sturmwind, procella. Бурав, ва, во, flein, und großbäuhig, pusillus et ventrosus. Bypar, m. der (Thiers) Magen, venter. Бурад, f. (coll.) äffer, dolia, Буразер*, m, vide брат. Бурак, т. viri. Mannsname, nomen Бургија *, £ мали сврдлић, біе leinHe Art Bohrer, terebra minima, Бургијање, п. vide бушење. Бургијати, ам, vide бушити. Bуprиjâu, m. 1) ein Mensch, der über. all herumkommt, homo circumforaneus. 2) Schweinmäkler (in Serbien), proxeneta suarius. Бургијца, f. bim. v. бургија. Бурликати, личем, v. impf. bulen meinen, plorare. Бурљање, n. baš Serummühlen in fü figen Dingen, scrutatio in jusculo. Бурљати, ам, v. impf. berummülen in Flüssigkeiten, scrutari in jusculo. Бурма*, f. 1) ein glatter gingerring, annulus. 2) Schraube, cochlea : творасе на бурму. O Бурмут*, m. ber Shnupftaba, nico tiana sternutatoria. Бурмушица, f. bie Zabatbofe, capsula nicotianae. Бурмуџија*, m. der Schnupftabak ventrosus. Буруншија*, f. Befir&brief,edictum veziri. Бурунџук*, m. танко бијело свилено платно, eibenleinmand, (ju Бет= den) byssi sericeae genus. Бус, m. in bem Räthfel, Назимац кус копа бус под котлокоповом кућом. Бусање, п. Раз Shlagen auf biе Ви, planctus. Бусање, п. дав Ведеđеn mit Rafen, caespitatio (?) Бусати, ам, v. impf. mit Hafen bе= decken, caespitem cougero. Бусатисе, амсе, . r. impf. fich auf die Brust schlagen, plangere: bycace рукама у прси. Бусен, m. der Rafen, caespes. Бусенит, ша, то, rafenesid, caespitosus. Бусење, п. (coll). ber Rafenhaufe, caespites. Бусија*, vide ber Sinterhalt, insidiae. cf. засједа. Бут, т. бес hinten, perna. Бутина, f. augm. у. бут. Бушић, m. dim. . бут. Бућоглав, ва, во, (ст.) vom Kopfe der Eule, epithetum capitis bubonis : „Ид одатле сово бућоглава Буцање, n. vide дерање. Буцати, ам, vide дерами 1. Буцмаст, та, то, vol im Beficht, facie obesa. Буцов, m. eine Met leinen pisciculi genus. Буц Bar 57 Буцван, вна, но, н. п. нераст (кад се букаре крмаче), brunttig, subans. Бучање, п. н. п. главе, дав Диттери des Kopfs; z. B. vom vorher gegan. genen Rausche, torpor capitis (a crapula). Булати, чи, v. impf. bumm fери, turbatus sum, ferveo: и сад ми бучи глава од јучерањег пића. Буче, чета, в, пиле од будије, òašZrut= buon, pullus gallinae indicae. Бучевина, f. Бучићи, m. pl. (coll.) junge Truthüh. ет, pulli indici. Бучница, f. Signename cines Bafferfalls in Gebiete Jadar, Dorf Тpжnk, Bach Жеравија, nomen proprium catara ctae. Буџа, f. (у Бачкој и у Сријему) vide кијача. Буцак * m. vide угал. Byus-ba, f. Kühe mit kleinen Hörnern, sie selbst nicht groß, aber gut, vaccarum genus. Бушење, п. дав Bohten, terebratio. Бушина, f, ein Shinmpfwort für Safe, convicium in oves. Бушити, им, v. impf, boßren, tere'brare. B. Bá, in, in (ријетко се говори, н. п. ва minus Вајкање, п. дав Entfulbigen, jemanb nicht nach seinem Wunsch bewirthet zu coena excusatio de haben, lauta. И Вајкашисе, амсе, v. r. impf. fich ent schuldigen, daß man Jemand nicht nach seinem Wunsch bewirthet, excusare se de coena minus lauta, Вака, м. име оца и сина, и светога дуа; ва истину Божју (говоре попови калуђери); ва славу и чест (кад чате славу, cf. слава), cf. у. Вабити, им, v. impf. lofen, allicio. Вазљење, п, čaš gofen, allectio. Ваведеније, п. даš et Mariä Reint= gung, purificatio B. V. M. (ден 21. Novemb.) Вавек, т.ј. ва век, (Рес. и Срем.) vide вавијек. Вавијек, т. д. ва вијек (Ерц.), ewig, һур. 9. Василије. Вако, т. Вала*, бер Sott! hercle! defectus. Валиши, им, v. impf, loben, rüßmen, laudo. , Валити, им v. pf. (у Сријему у Бачки у Бан.) feblen, labor; desum. Валишисе, имсе, у.г impf. fih loben, rühmen, prahlen, se laudare. Ko ce saли, сам се квари. Валов, m, alveus, der Schweinétrog. ,, Валовиту Дрину пребродище — Валпово, п. мала варошица у Слабонији. Baba, f. das Zündloch (an der Flinte, Kanone), foramen incendiarium. Ваљак, ка, дав Propfreiß, surculus. Ваљан, на, но, wađer, probus. Bababe, n. das Wälzen, volutatio. Ваљарица, bie Baltmühie, fullonica, Ваљати, ам, v. impf. 1) mälgen, voJuto, 2) сукно, malten, subigo. Ваљати, ам, v. impf. 1) werth fenn, valere: ваља сто дуката, ваља парева града. 2) ваља, ићи, таптив, oportet; коњ ваља,љеб ваља, Фегò vonnöthen, Brod vonnöthen, Bаžakе То мени. И дај мени варакли преслицу — Варалица, f. betrugerif, fraudulentus, (als Apposition). Вараши, ам. v. impf, betriegen, decipio. Варварин, т. бепе аn ber Morawa Варварица, f. dim. 9. Варвара (Вахба ,, А Савица лади, Николица куса. cf. варица., Вареник, m. Бруће замеђено и заби берено вино, што се по обичају пије на Божић прије јела (у Сријему и у Бачк.) eine ivf Beinfuppe mit Honig und Pfeffer, besonders auf Вареника, f. warme Milm, lac cale Weihnachten üblich, potionis genus. factum. Варење, п. 1) дав Кофен, coctio. 2) варење. Украо калуђер с ђаком козу, па дали да се куба и пече они отишли да служе летурђију. У један пут калуђер повиче из олтара (као да чаши нешто): „ђаче ђакушти! отиди обиди: печели се печење и варили се варење“. А ђак му одговори: „Оче дуовни! дошао човек, па познао роге и ноге, и од нијо весе." Варзило, п. діе Brafilie, (ârbemittel von Brasilienholz,) color ligni brasi liani. Вариво, n. Sülfenfrühte, legumina. Bapuha m. eine Art Getreidemaß (Hex- ,, Варварица вари, , А Савица лади, ,, Николица куса. Варица се обично, готово свуда, пристави јошт у вече (у очи Варина дне), па се у јутру гледа с које је стране наврела, пше на оној страни сију жита оне године: зашто кажу да ће онамо најбоље родити. „Наврела вара од Дундулова дола (приповијешка Ерцеговачка)" дав Cericht, so auf Barbara üblich ist, ferculum solemne die festo S. Barbarae: • Поручује Варица Божићу: "Пошљи мене од прасца ножицу, "Да зачиним варицу шеницу. (пјевасе Божићу послије варина дне) Варјача, f. деr olöffel, ligula. Варка, 1. дав Comangitid vom ife, cauda. Варка пред Марка. 2) (im Cherse) ber pintere, podex, praeser tim feminarum, Варница, f. ber Yunte, scintilla. Варничав, ва, во, н. п. барут, funfig, siel Sunten {prühend, sciutiilosus (?). Варош*, f. bie tabt, urbs. Варошанин, m. ber Städter, urbanus. Варошица, f. dim. . варош. Варошка, f. дiе Städterin, urbana. Baрошka, ka, Ko, 1) städtisch, urbanus. 2) adv. städtisch, urbano more.. Варошчад, f. (coll.) Die StabtFinber, javentus urbana, Варошче, чета, n. baš venis urbanus. Варошчица, f. dim. . варошка. Bic, vide сав: taòttinò,ju „На алату, вас у чистом злату- ,,Вас му коњиц у крв огрезнуо Васа, (Рес. и Срем.) vide Васо. Василија, f. Bafilia, Basilia. Васиљије, m. Bafilius, Basilius. Васиљ, m. vide Василије. Васиљица, f. колач што се по обичају мијеси на мали божић, eine 2et Emalzbret auf den Basilitag, panis S. Basilii (?). Васиони свијеm, bie ganze Belt, orbis terrarum (cf. slav.вселенная, даё дес griechischen oixovμivn wortlich entfpridit). Васко, м. Тапивате, nomen viri. Василије). Васколик, ка, ко, gang, totus quantus. 1Dftern, pascha. На ваВаскрс, т. Васкрсеније, п. скрсеније треба свако да узме навору: зато у Србији зађу пред васкрсеније по селима намастирски ђаци с кошарицама те дају навору за јаја. О васкрсенију се туку шареним и црвеним јаима, ш.], ударају връовима јаје о јаје, па које се разбије оно узме онај који је разбио. То чине код намастира и код цркве и непознаши људи, али треба најприје да виДе јаја један другоме: зашто неки пробију јаје од оздо те исциједе жујце и бјеланце, на налију воска да је тврђе. Од васкрсенија до Спасова дне говорисе, кад се двојица срешу на путу, или кад који коме дође у кућу, ристос васкрс (мјесто добро јутро, помоз Бог и добар вече), и одговарасе ва испину васкрс ; тако и кад се пије, мјесто спасујсе и здравље. на Васкрснути, нем, v. pf. (vom Ходе) auferstehen, resurgo. Васкрсовање, п. дав Keyern ber Dffern, celebratio paschatis. Васкрсовати, сујем, v. impf, und pf. die Ostern zubringen, celebro pascha. Báco, m. (Брц.) һур. о. Василије. Bacoje, m. Манпвнате, поmen viri. Васојевићи, m. pl. Begend und Stamm an der Grenze gegen Montenegro: „Пред њу мешни Мутапа Лазара: „Јер је Лазо од Васојевића Bám, m. bie Klafter, decempeda. Ватање, п. дšangen, captatio. Вашаши, ам, v. impf. fangen, capto. Ватитисе, имсе, . г. pf. брда, посла, дази Еommen, ingredior, aggredior. Ватљика, f. ein heitol, pars ligui secta. Bamo, m. Mannsname, nomen viri. Bampa, f. das Feuer, ignis. cf. oraь. Bampa, m. die Feuerschaufel, batillum. Ватрен, на, но, feurig, igueus. Вашрица, f. dim, ein Eleines Feuer, igniculus. m. } Bampâшme, n. Feuerstätte, ustrina. Тражити ватре на лањском ваТришту. Ваћел, vide убрадач. Báhoв, m') Ваш, f. vide уш. Ваша (или вандрша), f. комад коже што се одадре с тела, ein Stud abgeschundene Haut, frustum cutis detractae. Који се расрди да му одаДремо вашу (у приповијетки). Вашар, m. (у Сријему, у Бачк, и у у Бан.) дег Martt, bie Meffe, nundinae. Коме вашар капу купује, он гологлав иде. с. панађур. Вашарење, п. baš Marten nundinatio. Вашариши, им, v. impf. Mart, effe balten, nundinor. Вашариште, n. ber Drt wo Marft (Messe) gehalten wird, locus nuudi garum, Вашарии, на, но, н. п. доба, Marft. Вашарџија, m. ber бей Mart, bie Вашица, f. као мала чибуљица, што Вегд, да, до, vide вет. Ведар, дра, po, beiter, serenus. Веденик, m. eine 2let Piffole (von Bes nedia), teli minoris genus. Веденички, ка, ко, н. п. пиштољ, злато, Benetianer, Venetus. Веднути, нем, (у Ресави и у Лије. Вчу) vide виђети. Ведрина, f. bie Seiterfeit, serenitas. Ведрипти, им, V. impf. beitern, seгепо. Види онај, који ведри и об лачи. Ведритисе, рисе, v. r. impf. es mirb beiter, serenatur coelum. Ведрица, f. vide ведро 1. Ведро, п. 1) дрвен суд водени, де fereimer, situla. 2) на бунару, ber 2Baffereimer, situla. 3) (у крајини Неготинској) мјера од 12 ока, і= mer von 12 Maß, amphora: пошто је ведро вина? Bes, m. die Stickerey, pictum per acum. Везак, ска, m. hyp. . Без: „Везак везла сеја Тефтедара — Везање, п. дав Binden, ligatio. Взати, вежем, v. impf. binben, ligo. Везатисе, ежемсе, v. г. impf. wie девинден verhalten, ligor: веж, ce! ruft der Räuber beim Eintritt ins Haus. Вéзeнe, n. das Sticken, pictura per Величко, т. Тапивате, пomen viri. Beakep, m. (österr. der Feldscherer), der Chirurgus, chirurgus. Велћеров, ва, во, дев Shirurguš,chirurgi. Велћеровица, f. bie Grau des Chirur= gus, uxor chirurgi. Велкерски, ка, ко, 1) chirurgif chirurgicus. 2) adv. chirurgifd), chirurgice. Вељача, (једни говоре и авељача и обељача) vide бабини укови. Вељко (Вељко), т. Тапивате, nomen viri. Вељу, (Ерц.), велим, fagen, ajo, dico. Венац, нца, m. (Рес. и Срем.) vide вијенац. Вендрек, m. ber Nähnbrich, signifer. Вендреков, ва, во, дев забе signiferi. |