Пасјак, m. ber Sunbebred, stercus ca ninum. Пàсjаковина, f. die Kreuzbeere, rhamnus catharticus Linn. Пacjaчa, f. der Schedel, Hundskopf (als Schimpfwort, caput (odiose dictum). Пacji, cja, cje, hündisch, caninus. Пàскn, wie ein Hund, more canis. Пàсмo, n. eine bestimmte Anzahl Garns fäden, filorum certus numerus. Maлo пасмо има 20 чисаоница (једна чисаоница има 3 жице) а велико 40. Пacпáь, m. der Mühlstaub, pulvis molaris. Пасти, паднем, v. pf. fallen, cado. Пасти, пасеm, v. impf. weiden, pasco. Пacmap, m. der Hirt, pastor. Пlacmiрka, f. die Hirtin, pastrix? femina pascens (oves, vaccas, capras). Пlaспúрскй, на, кo, 1) hirten., pastorum. 2) adv. nach Hirtenart, more pa storum. Пaсmuрчâд, f. (coll) die jungen Hirten, pastores juvenes. Пастирче, чета, n. ber junge Dirt, pastor juvenis. Пастисе, пасеce, v. r. impf. m. ј. коби. ла, in ber Brunft fen, coitum appеto (de equa). Пacmoрak, pка, m. der Stiefsohn, privignus. Пасmôрка, f. die Stieftochter, privigna. Пlacmopчâд, f. (coll.) Stiefkinder, privigni Пасторче, чета, п. дав tieftino, privignus, privigna. Пaсmpма, f. 1) die Forelle, fario, trutta. 2) H. II. Koзja, овчja, geräucherte Ziege oder Schaf, capra fumo durata. Пастрмица, f. dim. 9. пастрма 1. Пастрмка, f. vide паспрма 1. Паструга, f. ein Donaufif, genus piscis. Пacmyba, f. die Mausfalle, Rattenfals le, decipula. Пасуљ, т. (у Сријему, у Бачк. и у Бан.) vide гра. Прођи га се брате, видим да му ни име није као у осталије смокова: пас и уља! Окани га се браше, тај је сву Босну истурчио (т. ј, истурчилисе да не после и да не једу пасула). Таko реку кашто у шали ономе, који једе пасуљ, а има још каква јела). Пасyина, f. augm., . nacy.b. Пашист, m. (у Сријему у Бачк. и у Ван.) Batiskleinwand, panni linter gea nus. Пàmиmи, им, v. impf. 1) leiden, patior. Ко млого зна, млого и пали. 2) 31 hen (österr. zügeln), educo, alo. Ilamamиce, иMсe, v. r. impf. 1) sich quås len, crucior. 2) sich vermehren, aṇwachs, sen, augeor. Пamka, f. die Ente, anas. Пашкин, на, но, der Ente, anatis. Пláшков, ва, Bo, des Enterichs, anatis maris. Патлиџан *, m. 1) бијели, solanum melonge Linn. 2) пргени, solaпum lycopersicum Linn. Пama, f. die Qual, cruciatus. cf. мyка. Пamoкa, f. der Lauer beim Branntwein, lorea (lora) vini usti. Hamoc, m. (náτos) der Fußboden, pavi mentum, Пlamocase, n. das Bödmen des Zim mers, tabularum per cubiculum dispositio. Патосати, ашем, v. impf. u. pf. дав Zimmer bödmen, tabulas dispono per solum cubiculi. Патријар (говорисе и патријара), m. patriarchalis. 2) adv. patriarchisch, more Патријаршија, f. дав Patriarhat, bie Пашрóлиши, им, v. impf. patrouilliren, circueo. „Одреште ми свилене паћеле Пays, m. die Spinne, aranea. Пауков, ва, во, Spinnen, araneae. Пaун, m. 1) der Pfau, pavo. 2) Mannsname, nomen viri. Пlacyna, f. eine Art Hülsenfrucht, le- Пàуна, f. Frauenname, nomen feminae. guminis genus. Пama, f. hyp. v. пашка. Пlámaк, mка, m. der Enterich, anas mas. Пашарица, f. вјечнаја му патарица и блажени тандрк, als tomiihe Фаго Die von вјечнаја му памјат, и блажени покој. Пlayниа, f. 1) das Weibchen vom Pfau, pavo femella. 2) Frauenname, nomen feminae. Паўнка, f. Trauenname, nomen feminae. Паунчад, f. (coll.) bie jungen Pfauen, pulli pavonum. Паунче, чета, n. ein junger Pfau, pul. lus pavonis. Паучина, f. дав Spinnengewebe, tela a raneae. Пафта*, f. 1) vide карика, 2) пафта женска, или што свештеници опасују кад служе, cf. пафте инд тканице. Пафталија *, f. bie finte mit sielen Rin gen, telum annulatum: „У крилу му лежи пафталија — Пафте, f. pl. vide тканице. Пафтица, f. dim. 9. пафта. Пацити, им, v. pf. Füfjen, osculor (ins Derwort): паци Богу (ђаволе). Пацов, m. bie Katte, rattus Linu. Пачање, п. baš Sinmifhen in etmaš, das Abgeben mit etwas, immixtio. Пачатисе, амсе, v. r. impf. у што, Пф in etmas mijchen (mengen), immi. scere se, Haue, f. pl. die Sulze, gelatum, coagulum. cf питије. Пачиста неђеља, f. ber Каф: чиста. Conntag (Вофе), hebdomas altera quadragesimae. cf. безимена неђеља. Пачићи, m. pl. (coll.) bie jungen Snten, pulli anatis. Пачица, f. dim. . пашка. Пачи, чја, чје, Enten, anatinus. Паша*, m. 1) од два шуга (коњска репа), m. ј. заповједник и господар од једнога града и његове наије, н. п. Зворнички паша, Шабачки и т. д. 2) од три туга, шт. ј. везир и господар од читавога једног пашаАука, ђе има више градова и наија, н. п. Босански (или Травнички) паша, Бијоградски и. д. * , Täna, f. die Weide, pastio, pabulum, Пашајлија ns. vide пашинац. Пашалук *, m. ber Majhalit, дав ра schathum? satrapia? Пашанац, нца, m. vide пашеног. Пашеног, ш. женине сестре муж, бег Mann der Schwägerin, maritus soro. ris uxoris meae. Пашин, на, но, без рађа, satrapae. Пашинац, нца, m. einer von ben Leu ten des Pascha, homo satrapae. Пашиница, f. bie Frau Des [фа, uxor satrapae. Пашинска, ка, ко, 1) afdha, passarum. 2) adv. paschisch, more passae. Пашмаге*, f. pl. eine let muje, vide папуче. Певидруг, m. (Рес. и Срем.) vide njeвидруг. Певица, f. (Рес. и Срем.) vide пјевица. Певнути, нем, (Рес. и Срем.) vide пјевнути. Певушење, п. dim. у. певање. Heaan, 41, f.} die Spanne, spithama Педесеторо, Изађ son 50, quinquaginta. Пејак, т. Тапионате, nomen viri. Пејо, m. Жаппšame, nomen viri (yon Ilemap verkürzt), Пек, m. 1) Slug in der Пожаревачка наија. 2) діе Begend diefes luket. Пека, f. од гвожђа као црепуља, сіде Schale von Eisen, die erhißt über den Laib Kukuruzbrods gelegt wird, um ihn schneller zu verba den, vas pistorium. Пека, f. распечено дијете, vide маза. Heкap, m. der Bäcker, pistor. Пекарница, f. дав Вафаиз (ber Bi ckerladen), officina pistoria. Пекаров, ва, во, без Bäferb, pistoris. Пекарски, ка, ко, 1) Ýäfers, pistorius. 2) adv. mie ein Búder, pistoris more. Пекмез*, m. ber Syrup (von Birnen, lepfeln u. a.), syrupus. Пексимет*, m. ber nieba, pauis bis coctus, panis nauticus, Пела, f. hyp.raneплате, nomen fe- Перде*, дета, п. (am Refonanzbočen). Пелагија, f. Пеладија, f. Frauenname, minae. Пелен, m. ber Bermuth, artemisia absinthium Linn. Пелена, f. (највише се говори у млож. броју пелене) bie Windeln, fasciae. Пеленак, ика, m. hyp. 9. пелен: „Ој пелен пеленче! моје горко цвеће Пеленаш, m. der Bermuthmein, vinum absinthiatum, Пеливан*, m. Der Seiltänger, funambulus. Пена, f. (Рес. и Срем.) vide пјена. Пендељење, п. бав Éinherfdhwanfen, incessus vacillans. Пенделиши, им, v. impf. cingermadeln, incedo gressu vacillante, Пенење, п. (Рес. и Срем.) vide пјењење. Пенити, им, (Рес.и Срем.)vide пјенити. Пенитисе, имсе, (Рес. и Срем.) vide пјенитисе. Пенушење, п. dim. у. пенење. Пенушитисе, шисе, dim. у. пенитисе. Пенце, џета, n. ber infab ber balben Sohle am Schuhe, calcei reparatio,quaedam: пода] (чизме) чизмару, нека уДари пенцета. Пенџер*, м. čaš Senfter, fenestra, cf. прозор. Пенџерић, т. dim. . пенцер. Пењање, п. даš Steigen, ascensatio. Пењаши, њем, v. impf, 1) кога, in bie 1 Dohe beben, elevo. 2) коња, дав Хов lang binden auf der Wiest. 3) чадoр, aufipannen, tendo. Пењашисе, њемсе, . г. impf. fteigen, ascendo. cf. петисе. Пепељав, ва, во, mit [hе betreut, cineribus conspersus. Пепељагиши, им, v. impf. äfфети, in cineribus yoluto. Пепељас, та, то, nericius. fenfärbig, ci Пепео, ела, m. bіе 2lfhe, cinis. Пера, f. 1) (Рес. и Срем.) xide Перо. 2) Бур.. перчин. Пераевина, f. оно што остаје на перајици кад се перјају повјесма. Неранца (перајица?), f Slameraufe, pecten linarius. 1) велика од гвожђа. 2) мала од свињске пе пераје. Пераја, f. bie Rucdgratborjlen des nes, setae dorsi, Перајица, f. vide пераица. Перило, п. мјесто, ђе се перу кошу љена води), bie раtе, locus ubi lavant. Периља, f. vide праља. Периљац, љца, т. праљин муж (по намастирима и по прњаворима фрушкогорским), деr fmann, 23аfфer, Mann der Wäscherin, maritus lotricis. Перина, f. baš jederbett, culcita plu mea. Перица, m. dim. 9. Перо. Пépишa, m. Mannsnamen, nomen viri. Перишани, m. pl. Hrt weiblichen Kopf puges, ornatus quidam capitis : „Једна глава, девет перишана Перјаник, т. (ст.) ber einen еvеr trägt, juvenis cristatus: ,,Момче перјаниче! „Не стој, не погледај — Перјаница, f. беседки, crista. Перјање, п. 1) дав Raufen дeв Sladfes, pectinatio lini. 2) die Flucht barhaupt, fuga nudo copite. Пepjamи, ам, v. impf. 1) den Flachs raufen, pectino linam. 2) barhaupt ffiehen, fugio nudo capite. Перје, n. (coll.) òie Jebern, pinnae, plumae. Перни, на, но, н. п. буздован, mit ne pa verfehen, nmbonibus (?) praeditus. Перо, п. 1) діе еде, penua. Лако као перо, 2) перо лука, Stengel, caulis. 3) пера на буздовану, bie hervor. ragenden Bogen an der Keule, umboues clavae. Перо, т. (Брц.) һур. 5. Петар. Перуника, f. 1) iris germanica Linn, 2) ein Frauenname, nomen feminae. Перуш, f. (coll.) 1) дав Венедес, зек streute Federn, pennae, plumae sparsae. 2) у глави, sordes in capillis. Перутање, п. дaš dušrauferi der Se dern, evulsio pennarum. Перушаши, ам, v. impf, abraufen pennas. Парушање, n. vide перушање. Перасті, m. nom. propr. einer tabt in Перчинић, dim. у. перчин. Dalmatien: „Те је шаље Рисну и Перасту Перваз*, m. vide крај (од аљине). Пердашење, п. дав äusichen (дев без), erugatio pellis. Пердашипи, им, v. impf, ш. ј. кожу, ausziehen, erugo. ш. Першун., m, apium petroselinum Linn, auft, pugnus. Песница, f. bie Петак, шка, m. 1) ber Sreitag, dies Петар, тра, m, Peter, Petrus. Петелка, f. ber Doft. Stengel, stilus pomi. Петеро, vide петоро. Петерогуб, ба, 60, vide пешорогуб. Петерострук, ка, ко, vide пешорострук. Пети, та, то, ber fünfte, quintus. Пети, пењем, vide пењати. Петина, f. 1) дав ünftel, pars quinta. 2) eine Anzahl von fünf, quinque (fr. une cinquaine): колико вас има? пешина. Пелисе, пењемсе, vide пењашисе. Петица, f. 1) dim. у. пета. 2) Urt uns terer Thürangel, cardinis inferioris genus. 3) die Fünf (im Kartenspiel), quinio, pentas. 4) der Fünfer (Bankno. te von fünf Gulden), quinque floreno rum tessera. Петка, f. 1) і. q. петак: наудила му млада пешка (ber Freitag паф дет Ментопд). 2) дie heil. Detta, cf. Параскевија. Петко, ш. Тапионате, nomen viri. Петковача, f. vide пешковица 1. Петковица, f. 1) bie afte и Shren der heil. Petka, jejunium S. Parascevae, (bauert eine 23офе). 2) намастир у Србији (под Цером). 3) мали намастирић у фрушкој гори (код Шишатовца). Пешковичанин, калуђер из Петковице. Петковички, ка, ко, Петковица. Петлић, m. dim. 9. пеплао. Пеплов, ва, во, (Рес. и Срем.) vide пијетлов. Петлова креста, f. ber Sahnenfamm, rhinanthus crista galli Linn. Петља, f. ber Deftelring, ibulae orbis, in quem unculus inseritur; не држи му петља, er wagt es niht, non audet. Петљање, п. 1) baš Sefteln, fibulatio. 2) дав sliden und fufen (im себеп), vita misera. Пеmьàриja, f. ein Pfuscherleben, vita misera, inepta. Петљати, ам, v, impf. 1) beftein, fibulo. 2) pfuschen, misere vivo. Петоје, т. Тапивнаme, nomen viri. Пemopиua, f. Anzahl von fünf, quinque (ft. la cinquaine; ital. la cinquina). Петоро, Unzahl son fünf, quinque. Петорогуб, ба, 60, fünffa, quintuples. Петорострук, ка, ко, fünffältig, quintuplex. Петорошчићи, m. pl. (ст.) fünfhörnig, quinquecornis, cf. бабини укови. Петош, т. Таппвпате, nomen viri. Петра, f. Grauenname, nomen feminae Петраиљ, т. (перстражило») bie Stole, stola. Петраш, т. има у Зворнику један топ, који се зове Петраш. Онуда Србљи приповиједају, да је, прије 160 година (Петрашке године), некакав Петраш капетан (Њемачки) био узео Зворник од Турака, па кад је послије стигла Турска војска, а он побјегао из Зворника и мај топ оставио у путу ше га Турци нашли и однијели у Зворник. Приповиједају да је maj капешан имао још један топ, који се звао Зеленко, но будући да је био врло голем, зато га је одма под Зворником бацио у Дрину (и кажу да онђе и сад кашто буче у води, као во), а овај је био повукао са собом, но кад је виђео да ће га отети Турци, а он натрпао на њега дрва па запалио да изгори и да се растопи: но дрва изгорела, а топу није било ништа. Петрашин, m. Mannsname, nomen viri (von Петар). Петрашке године, cf. Петраш. Петрија, f. Brauenname, nomen feminae. Петриња, f. Stabt in Kroatien. Пет nomen Рињац (њца), човек из Петриње. Петрињски, ка, ко, топ Петриња. Петрић, m. dim. 9. Петар. Петров дан, ва дне, m. t. Peterb= tag (der 29. Juny), festum S. Petri. Петронија, m. Таппšname, Петроније, m. viri. Петруша, f. vide Петра. Ilék, f. 1) der Ofen, fornax. 2) die Stadt Ipek in Albanien, Pekia?, Ipekia? Пећи, печем, v. impf. н. п. јагње, љеб, месо, каву (пт. ј. кували, а не пржити), ракију, јаје (у лугу или на ватраљу), baden, braten, pinso; Пешачки, ка, ко, (Рес. и Срем.) vide asse. Nèkuna, die Höhle, spelunca. пјешачки. Пеше, (Рес. и Срем.) vide пјеше. Пециреп, т. приповиједају да је био у Пецо, m. dim. . Петар. Пleчakene, n. das Petschiren, obsignatio. vide пециво. Печење, п. дав Berbale von пећи. као пеш. Пеша, т. (Рес. и Срем.) vide Пешо. Пешадија, f. (Рес. и Срем.) vide пјешадије. Пешак, т. (Рес. и Срем.) vide пјешак. Пешац, шца, m. (Рес, и Срем.) vide пјешац } Пештемаљ*, m. ein blaиев Баитто. lenes Badtuch, mantile majus balne are. Пù! pfui! phui (fransöfif fi!): пи кака! Пивар, ш. ber Bierbrauer, Bierwirth, cerevisiarius. Пивара, f. дав Bierhaus, caupona сеrе vistaria. Пиварев, ва, во, без Biermirths, ce- Пивљанин, m. on Фіта. Пиговна, f. ein ervihtetes Bort für ei Пизда, f. діе weiblihe ham, cunnus. Пиздити, им, v. impf, plären, ploro. на њега. Пизмен, на, но, на кога, einem aufe Пијавица, f. деr Blutegel, sanguisuga. sus. Пијанка, f. дав Zrintgelage, compotas tio: ајдемо на пијанку; ошишао Јанку на пијанку. |