arena.

Пијетао, тла, т. (Ерц.) дес Bahn, gallus gallinaceus; први, други пијемAn, nächtliche Zeitbestimmung. Пијетлов, ва, во, (Ерц.) деб Janne galli (gallinacei).

Пијун, m. 1) баб Diven bee Subner, pipitus, pipatus. 2) vide кљуна. Пијукање, п. да Wipen, pipatio. Пијуками, јучем, v. impf. pipen, piПијукнути, нем, v. pf. pio, pipilo. Пијуцање, n. dim. v. пијење. Пијуцаши, ам, dim. . пишн Пик, interj. 1) кад ђеца иду на какав Извор да пију воде, онда једно рече: „Пиќ моја жеђа," па већ друго не смије ни једно пиши прије њега. 2) кад се играју клиса, па кад онај, који баца клис, удари га рђаво пал цом ме падне близу, онда брже боље рече:,,П и к!” па већ то значи да опем може узети клис и на ново бацами; ако ли она, који трли, прије рече непик, онда већ

не пома же ништа. Пика, f. hyp. v. пичка.

Пикнути, нем, v.pf. пик fagen, dico пик. Пила, f. 1) byp. v. пиле. 2) Die Geile

lima.

Пилав*, m. 1) vide свадба. 2) gelocter, dichter Reis, oryza cocta spissa. Пunâa, f. (coll.) das Geflügel, pulli. Пиле, лета, n. 2) Daš junge Suhn, pullus gallinae. 2) das Ergänzungsstück des Rabosch, complementum ligui ́computatorii квочка и пиле. Пилеж, m. Menge Eleiner Kinder, so. boles frequens.

Пиленце, цеmа, n. dim. v. пиле. Пилећи (пилеki), ha, ke, Süßner-, pullorum.

Пилими, им, v. impf. feilen, limo.
Пилићи, m. pi. (coll.) vide пилад.
Пилица, f. ein Sühnden, gallinula.
Галичица, f. dim. y. пилица.
Пилични, на, но, нема ни пиличнога,
т. је ниједнога.

Пиљак, љка,

m. ein Stück gröbern Sandes, ein Steinchen, lapillus.

.

Пиљарина, f. bie 5öferen, ars institoria. Пиљаришм, им, v. impf, höten, vendo minutatim.

Пиљарица, f. bie öterin, institrix. Пољење, u. 2) Das Feilen, limatio. a). das Anstarren, intuitus fixus. Пиљити, им, v. impf. unvermanot ans bliten, oculis attentis intueor. Пили као штрк у jaje.

Пицика, f. 1) ein Stüd soly gu einent Kinderspiel, lignum lusus pastoralis. 2) dasselbe Spiel selbst, lusus ipse. Пиноком*, м. 𐐨as Brotbret (Der Zürfen). Пинути, нем, v. pf. einen Zrunt thund semel bibo.

una, f. vide славина. Пипање, д. дas Betaften, contrectatio. Пипање, n. Dаз blauben, degluptio шипами, ам, v. impf. betaften, contruto. Пипаши, ам, v. impf. abtlauben, des giubo, decetpo.

Пипнуци, нем, v. pf. betaften, anrüha ren, contrecto.

Tip, m. der jährliche Festtag der Zunft, dies festus collegii cujuscunque artificum. Рамарски је пир Велики че твртак, урчијски свети Илија, зламарски цар Костантин и т. д. Пирење, n. bas Blafen, flatio. Пириватра, м. Покера један спа рап (у Тршићу ђе сам се ја родио) послије подне лисич и траг по снијегу. Кад одмакне Далеко у планину и види да не може наћи лисице, а прикучисе ноÁ, онда се врати натраг и пође кући, но међу шим стегне мраз а смркнесе (а старац је и онако слабо виђео), и старац позна да не може кући доћи, него дарску колибу; и онако без ватре се сврати у винограде у једну пу (ваља да није имао красива, или већ није могао од зиме да искреше вамру и да наложи поода мало по колиби па легне и обумре од зиме. Сјумрадан учинисе по селу буна, да је старац отишао у лов и да је негђе у планини умро од зиме; скупесе сељаци и пођу (мрагом) да га траже. Кад дођу у колибу и нађу га ђе лежи као мрав; онда брже боље наложе ватру, изују га и поч ну га истија одгријевати. Кад се старац мало поодгрије и дође к себи, онда повиче: „Који оно ју нака најприје дође, однесе ми лисицу?” (ваља да је ону ноћ снно да је увашио лисицу). Кад га добро одгрију и напоје ракијом, онда га мешиў на носила (кажу да је повн

као, кад је виђео ђе граде носила: шта ће то људи за Бога ! још сам ја жив) и донесу у село; и од мадај су га прозвали п и р и вам ра. Паринач *, нча, m. 1) ber Keis, oryza. 2) Ca3 Mejjing, orichalcum. Пириши, им, v. impf. blafen, flo. Парлишање, п. (у Србији и у Босни по варошима) vide измешање 3. Пирʌ мати, ам, vide изметами 3. Пиратор, м. град у Ерцеговини (може бити да су сад зидине). Србљи приповиједају и пјевају, да је у Гарлитору сједио војвода Момчио, ујак Марка Краљевића: „Те је шаље на Ерцеговину „Бијеломе граду Пирлитору „Кад Момчило под Пирантпор дође— Парнути, нем, у. pf.einmal blafen, flo, Ic! Laut um die Kaße zu verscheuchen, vocabulum quo felis abigitur. Пnсак, ска, m. (beim Dudelsack) das guitrobe, spiraculum. Писаљица, f. cin bledernes Berlzeug, Писаљка, f. J um auf Die Diterener ju i reben (писами), instrumenti scriptorii genus.

Писамце, n. dim. v. писмо. Писанија, f. Die Gollectur (Der Ralugjer; meil fie Die Gebenden auff d reiben, um ihrer dann namentlich im Gebete žu gevenfen), quae dantur monachis, pro commemoratione: отишао у пи. санију; отишао да купи писанију. Писање, п. 𐐨as dreiben, scriptio. nacap, m. der Schreiber, scriba. Писарев, ва, во, vide писаров. Писарина, f. 1) augm. v. nucaр. 2) дiе Schreiberey, ars scribae.

Писаров, ва, во, Deó dreibers, scribae. Писарски, ка, ко, 1) Der Gdreiber, soribarum. a) adv. idreiberiich, more

scribae.

Писати, ишем, v. impf. 1) freiben, scribo. 2) dem Mönche verehren; das mit er für einen bete, do monacho, ut gret pro me:

,,Бог да прости старца из Буковца, „Кози писа сирац и опанке,

Синоћ писа, а јутрос украде: „Село Рибарица, писала ришћаница трубу сира и чабар сукна" (приповиједају да се нашло у мефмеру некаквог калуђера). Писашисе, ишемсе, v. г. рf.рф entos firen laffen, do nomen. Писка, f. 98 $feifen, gifsen, sibilus. Пискање, п. Das Diffagen, usus vocis pis.

Пискарање, n. dim, v. нисање. Пискарати, аn, dim. у. писати. Пискаши, ам, ү, impf. pig jagen, dico pis.

Питомљење, и. дав Зähmen. cicuratio. Пишуљица, f. (dim. v. пиша) eine 2x

gefüllter Krapfen, placentarum farctarum genus.

Пиће, п. 1) 𐐨as Erintgelage, compotatio : ајдемо на пиће. cf. пијанка. 2) das Getränk, potio.

Пиц (von пица), оде пиц на размиц,

es geht kleinweise zu Grunde, perit sensim.

Пиц! пиц у капу! пиц у мије! jagte jener, Dem Der Bogel entfloben mat, um ihn wieder anguloden, ex dvexo ta obscoeno de illo, qui aviculam (cunnum) quae avolaverat, revocabat. Пица, f. hyp. v. пичка. Пицин, на, но, ее пица, cunni; дађеe in Der (obicönen) unelvote: кад је ударио Кулин бан на пацин град. Пичење, n. nactio cunni, fututionis. Пичемина, f. augm. v. пичка. Пичишисе, имce, v. r. impf, cunnur

nancisci.

Пица, f. dim. 9. пица.
Пичка, f. 𐐨ie Scam, cunnus.
Пичкар, т

Пичкарош, м. fututor, amans cunni.
Пичурина, f. vide пичетина.
Пишало, п. дав HerFjeug jum Sarnen,
minctorium (penis aut vulva).
Пишањак, њка, ш. vide пишака.

Пишање, п. да8 Qiljen, minctia.
Пишами, ам, v. impf. piffen, mejo.
Пашамисе, амсе, v.r. impf. piffen, mejo.
Пишаћа, f. (eigentlid)) Der Urin, urina.
cf. Мокрака.

Пишење, n. dim. 9. пишање.
Ти, им, dim. . пишади.
Пишкање, п. dim. 9. пишање.
Пишками, ам, dim. . пишати.
Пишнути, нем, v. pf. piljen, mejo

semel.

Пишман*, indecl. на кога, или на што, erpint, studiosus.

Пишіманитисе, имсе, v. r. impf. bes reuen (den Kauf), poenitet (emisse). Пишманлук *, m. Das Reugelo, Der Keu. fauf, muleta poenitentiae. Пишмањење, u. Das Gereuen Des Raufe. poenitentia emtionis. Пópa, f. Schimpfwort für eine schlechte ракија, conviciara in vinum male sum: Дајде ме пишиоре. Пишталина, f. ein mafferiger Воден, Wasserboden, terra aquosa, (ubi aqua prosilit).

Пumaе, n. das Zischen (des Falken, der Schlange), sibilus. Пишмами, им, v. impf. 1) gischen, sibilo. 2) herauszischen (wie das Wasser aus naßem holy auf bem Feuer), prosibilo: пишти вода из дрвета. Пиштољ*, m. мала пушка, Die Nie fole, telum pistola dictum. Пишшољина, f. augm. y. пиштољ. Пишшољић, m. dim. ... пиштољ. Пиштољски, ка, ко, Pißtolens, pistolae (teli manuarii ignivomi). Пјан, на, но, vide пијан. Пјанац, нца, m. vide пијаница, Пјанство, д. vide пијанство. Пјанчина, f. augm. v. njанац. Пјевалиште, п. (Ерц.) Ort, mo man ge. fungen bat, over ju fingen pflegt, cus ubi cantatum fuit, aut solet cantari „Ти не пењи бијела чадора „На мојему дивну игралиштy И на мојем дивну пјевалишліу Пјевало, п. (Ерц) (id)erghaft) Das Betts zeug des Singens (die Kehle), guttur. Пјевање, п. (Ерц.) 𐐨a Gingen, can

tatio.

:

subcaeruleus.

2

Плаветнило, n. vide плавило, Плаветнимисе, имсе, v. г. impf. blau fein, sum caeruleus.

Плавиʌo, n. blaues järbemittel, cae.

ruleum.

fio coeruleus.

Плавиши, им, v. impf, t) überfomema men, inundo. 2) (млијеко) abidöpfena florem lactis carpo. Плавишисе, имсе, v. г. impf. н. п. лач

vide подне.

Плажење, 1. дав Sjerausređen бес 3 п. ge, exsertio linguae. Плазање, п. 𐐨as jabren (auf dem Jin teen), j. B. auf dem Gife, lapsus in podice.

Плазамисе, амсе, v. r. impf. gleiten (auj bem Sintern), labi. Девет баба по леду се плаза (m.j. уштипци), Плазити", им, v. impf. m. j. језик, бег. aus fen, exsero.

Плajьâз, m. (ósterr. das Bleiweiß) das Restolei, der Bleistift, plumbago. Плакање, п. да& Vcinen, fletio, plo

Пласm, m. dim. y. пласт.
Iлáma, f. der Lohn, Besoldung, merces.
Плашац, плаца, m. Der 3abler, qui ex-
solvi, solutor.

Пʌашина, f. ein Speit 50lz, eine Daus
be, segmentum ligni, tabula.
Плагими, им, v. pf. bezablen, solvo.
Плапка, f. (im Kartenfpiele) ber gar leis
ne karte hat, und zahlen muß.
Плапнар, m. Der Leinmandhändler, lin-
terius, linteo.

Плапно, n. 1) Leinwand, linteum. 2) Muer um eine Stadt, Festung, Klos ftet, murus, moenia:

„Тр је платна кули оборио, „На четвртом пенџер начинио Плаła, f, vide плата.

Плаћање, n. Das gablen, solutio. Плакати, ам, v. impf. zahlen, solvo. Плач. ш. да8 2Beinen, fletus. Плачн, чна, но, meinend, flens. Плач друг, m. Der Mitmeiner, amicus quicum flente flet : Дај ми мени плачифуга, а пјевидруга је ласно

наки.

Плесмо, п.

Плести, емем, v. impf. 1) edten, plecto. 2) ftriden, plecto, tex. Плетеница, f. 1) ein geflo tene: 3opf, nexi capilli. 2) eine Fledte von Bret, craticula panis. Плетење, n. i) дав Flecten, uexio. 2) das Stricken, textio. 3) die Striderei, Das Stridgeug, res reticuaria. Haemep, m. das Flechtwerk, crats. Плетивача, f. Der Stridbeutel, heca reticularia.

Плетиво, п. 𐐨as Stridgarn, fila ser

vientia texendo.

Гемикоса, m. njerace у пјесмама и Ариповиједа некакав арамбашале.

микоса Павле.

Плешикомарица, m. Der forbfletter,
Korbmader, corbarius, sportnius:
мајстор плетикомарица.
Плетиља, f. Die Striderin, textix a-

cnaria

nato:

„Плови, плови мој зелени венче 2) schwimmen machen, facio ut natet, 3. B. das Pferd über einen Fluß. Пловка, f. vide пашка (у крајини Негошинској).

Пловљење, n. as dwimmeu, natatio, Пловче, чема, n. vide паче (чета). Плбвији, чја, чје, vide пачји. Пʌосан, сна, но, platt, abgeplattet. compressus, planus.

Плоска, f. cine platte Flaide (чутура), vas ligneum viuarium planum. плоснат, та, шо, vide плосан. ПАОСНИНА, . Die ubplattung, planities. Плосноглав, m. Der Platteopfe home capitis plani.

Плот, m. Der 3aun, sepes.
Плотић, f. dim.

плот.

Плоча, f. 1) eine latte, lamina. 2) кон. ска, vide потковица.

Плочација*, m. Der Gdmaroger (befona ders von Rauchtobak, Branntewein), parasitus contemtissimus. Плочица, f. dim. 9. плоча. Плошчица, f. dim. 9. плоска. Плуг, m. Der Rug, aratrum. Плужење, п. баз Salten Des Pflugeb,

sustentio stivae.

Пʌужишпи, им, v. impf. ben flug hals ten, sustineo stivam.

.

Плундре, f. pl. (bie pluberhofen) bie deutschen geknöpften Hosen, im Ges gensaße der ungrischen, serbischen mit Kiemen, braccae germanicae. Iлyma, f. der Kork, das Pantoffelholz, cortex subereus.

Пљачка, f. (у Србији и у Босни, осо бимо од године 1804) vide плијен. Пљачкање, п. vide плијењење. Пљачками, ам, vide плијенити. Пљачкаџија*, m. ver Beutema jer, plume beret, praedator.

Пљева, f. (Ерц.) bie Gpreu, gluma: има као пљеве (н. п. рака у води. ушију у глави). Пьесак, m. аз Platfфen, sonitus, goo

nus plausus.