Page images
PDF
EPUB

љеб, месо, каву (пі. ј. кували, а не

Песница, f. Die Saujit, pugnus.

Пепљица, f. dim. . петља. JIêm, fünf, quinque.

Петнаесп, fürfeyn, guіndесim. Пёла, f. Die Serfe, calx.

Петнаеспepo, vidе петнаесторо. Петък, m. Der Sünfer, o, i. 1) ein Btud Петнаеспи", та, то , Ser füafsebnte,

von fünf Para's (der österr. Siebner) quindecimus, decimus quintus. numus quinarius. 2) ein Pferd von fünf nemhaecmopo, eine Anzahl von 15,

Jahren, equus quimus, quinquennis. quindecim. петак, m. Запивпате , nomen viri. cf. Пепни, на, на, н. п. Жиле, Теrfеn , Ерак.

calcaneus. Петак, тка, m. 1) беr Sreitag, dies Пелоje, m. Лаппвпате, воmеn viri.

veneris. a) der Fasttag, im Gegensat llemopnyja, f. Anzahl von fünf, quinpon mpcak, dies jejunii.

que (fr. la cinquaine; ital. la cinquina). Пеmао, пла, ш. (Рес. и Срем.) vide Пепоро, Дnsah von fünf, quinque. пијешао.

Петорогуб, ба, бо, funffаф, quintuplex. Пептар, тра, m, Peter, Petrus. Петороспрук, кa, кo, junjfältig, Пеmељка , f. Bеr оbt • Ctengel, sti. quintuplex. lus pomi

Пепорошчили, m. pl. (см.) fünfornig, Пеперо, vide петоро.

quinquecornis, cf, бабини укови. Петерогуб, ба, бо, vide пешорогуб. Петoui, m. Rannвпате, поmеn viri. Петерострук, кa, кo, vide пешоро- Петра, f. Seauenname, pomen feminae струк.

Петраиљ, m, (терстраҳблио») Die tole, Пепи, па, по, беr fünfte, quintus. stola, Пёти, пењем, vide пењали.

Пепираш, т. има у Зворнику један Лемина, f. 1) дав Sunftel, pars quinta. поп, који се зове Петрајн. Онуда 2) eine Anzahl von fünf. quinque (fr. une

Србљи приповиједају, да је, прије cinquaine) : колико вас има ? пепина, 100 година (Петрашке годиПётисе, пењемсе, vide пењаписе. не), некакав Петраш капетан Пепица, f. 1) dim. р. пеша. 2) 2rt un. (Њемачки) био узео Зворник од Ту

terer Thürangel, cardinis inferioris рака, па кад је послије стигла Турgenus. 3) die Fünf (im Kartenspiel), ска војска, а он побјегао из Зворquinio, pentas. 4) der Fünfer (Bankno. ника и пај по оставио у путі у te von fünf Gulben), quinque floreno. пе га Турци нашли и однијели у

Зворник. Приповиједају да је тај Пёпка, f. 1) i. 9. пепак : наудила му

Канешан имао још један топ, комлада пепка (Оer Sreitag паф бет ји се звао Зеленко, но будући да Neumond). 2) die beil. Perta, cf. Ilapa. је био врло голем, залио га је одма скевнја.

под Зворником бацио у Дрину (и Jlèmiko, m. Mannsname, nomen viri. кажу да онђе и сад кашто буче у Петковача, f. vіdе пепковица 1.

води , као во), а овај је био повукао Пепковица , f. 1) ріеўafte su #bren Ber са собом, но кад је виђео да ће га heil. Petta ; jejunium S. Parascevae, опепти Турци, а он натрпао на (Dauert eine Boфe). 2) намастир у

њега дрва па запалио да изгори в Србији (под IЦером). 3) мали нама да се растопи : но дрва изгорела, спирић у Фрушкој гори (код Шнша а попу није било ништа. повца). Пешковичанин, калуђер из Петрашин, т. Таппвпате, доmев Пепіковице. Пепковички, кa, кo,

viri (von IIemap). pon Петковица.

Пепратике године , cf. Пепираш. петлић, m. dim. , пепіао.

Ilenipuja, f. Frauenname, nomen feminae. Пётлов, ва, во , (Рес. и Срем.) vide Петриња, f. Otast in froatien. Пептијеплов.

рињац (њца), човек из Пептриње. Пёлилова креспа , f. See бариеntати, Петрињски, кa, кo, pon Пептриња. rhinanthus crista galli Linn.

Пепирић, m. dim. р. Пелар: Петља, f. See pefielring, fibulae orbis, Пепіров дан, ва днe, m. et. Peterва in quem unculus inseritur; не држи tag (der 29. Juny), festum S. Petri.

му петља, er bagt eв піt, non audet. Пепронија, m. RannBnaae, pomen Пепљање , п. 1) бав феfteit, buаtiо. Пепроније, m., viri.

2) das Fligen und Pfuschen (im leben), len, a) der Sfen, foruax. 2) die Stadt

vita misera, Петљарија, f. ein Фfufфеrleben, vita Ipee in 21banien, Pekia? , Ipekia? misera, inepta.

Пели, печем, т. impf. н. п. јагње, Лепљати, ам, v, impf. .) beften,

fibulo. 2) pfuden, misere yiyo. пржиши), ракију, јаје (у лугу А.

rum tessera.

asso.

are.

на" вапраљу), бaden, brate, pinso; Пешачки, кa, кo, (Рес, и Срем.) vid.

пjешачки. Tekuna, die Höhle, spelunca.

Пеше, (Рес, и Срем.) vidе пјеше. Пекиница, f. dim. р. пећина.

пешкеш*, м. vіdе дар, поклон. ІІелка, f. yidе пећ. 1.

Пешкир. m. das Handtuch, mantele. Пећкій, кa, кo, to:1 Пеt (2).

Пешкирина, f. augm. р. пешкир. Пецање, п. 1) бав Бteфen, punctio. 2) Пешкирић, m. dim. 6. пешкир.

das Angeln, piscatio ope hami, Пешо. m. (Ерц.) hyp. 6. Пелко. Пецати, ам, v. impf. i fteфen, puu- Пешта, f. Die Btast Pet, Pestinux

go. 3) рибу, angein, hamo capto. (die Serben haben dieses ursprünglich TIeqûbo, n. der Braten, quod assatur. slavische Wort nach der ungrischen Ber.

Месан ражаю, гвоздено пециво ? п. burgung wieder aufgenommen, gerade и прстпен на прсту.

wie аспал, парасник и. a. bоп спол, Пециреп, m. приповнједају да је био у прост и. f. .

Босни некакав арамбаша" Лазар Пештанац, нца, m. човек из Пеште. Пециреп.

Пештанка,

f.

жена из Пеште, Пецнупи , нем, v. pf. fteфen, pungo,

ІПештанкиња, f. Пецо , m, dim. p. Пепар.

Пештанскӣ, кa, кo, 1) Peter, PestiNeuam, m.das Petschaft, signum, sigillum. nensis. 2) adv. auf Pester Art, more Печапінпи, им, т. impf. petfфіrеи,

Pestinensium. filegein, obsіgnо.

Iletumėmâs * , m. ein blaues baumwola Ilénakébe, n. das Petschiren, obsignatio. lenes Badtudy, mantile majus balnea Печеница, f. D) Ber 23eihnat&praten,

sus assata die festo nativitatis Christi. Ia! pfui! phui (französisch fi!): Du kaka! Печеница обично бива читаво крме {agt man zu den Šindern. (прасе или назиме, а код газда, Пива, f. Slup, Rioftеr, uno Begent in

е много чељади има укуки, и der Herzegowina. назимац од двије године), а може Пивар, m. Ber Sierbrauer, Sierwirth, бити и овца, код сиромаа и Курка; cerevisiarius. ђекоји испеку и крме и овцу. Пе- Плівара, f. Bas Bierhaus, caupona cereченицу јотипе с јесени почну пома

visiaria. ло прирањивати (не поражисе пече. Пиварев, ва , во , бев Зіеrmіrthв, сеница уочи Божића), а пред Божић Пиваров, ва, вo, Trevisiarii. на неколике неђеље дана затво- Пиварски, кa, кo, 1) 3iers, cerevi ре је у обор па ране кукурузима и siarius. 2) adv. wie ein dubap, cerevi. мебом. Печеница се обично убије siarii more. на Тучин дан, а испече на Бадњи Пивљанин , m. pon pimа. дан, а ђекоји је и убију и испеку на Пивљански, кa, кo, poit Пива: Бадњи дан ; па се послије онако „Ао Бајо Пивљанско копиле ладна једе до малог Божића. 2) Півница, f. Der Reler (im 23einberge

Art Roßbrat mit Souce, bubula assata. selbst), cella vinaria in ipsa vinea. Печенка, f. See Brate, caro assa. Пиво, п. 2) vide пиће (у Србији). 2) Печење (у Сријему у Бачк. и у Бан.), das Bier , cerevisia. vidе пециво.

Ilsírobna, f. ein erdichtetes Wort für ei. Печење , п. Зав Деrtale pon пеки. nen Vogel, vocabulum fictum avis q. Печење, р. vіdе мажење.

d. bibe stercorali Лечити, им, vide Мазиши.

Пізда, f. Be wei6liфе сфат, cuppus. Печиши, им , vide пeцнути.

Пиздина , f. augm. р. пизда. Печитисе, имce, vidе мазигписе. Піздилии, им, v. impf, pläret, plого. , - Печки, кa, кo, von Пек.

Пиздурина, f. augm. р. пизда. Ilerýpka, f. eine Art effbaren Simams, lasma*, f. die Rachefeindichaft, inimicifungi comestibilis genus.

tia : учиню из пизме ; има ризму Печурчица , f. dim. р. печурка. Пеш“, т. 1) vide скупі. ) 4xt grов. Пизмен, на, но, на кога, cinem aufə mäuligen Fisch, piscis genus. 3unyo fäßig, infensus.

Пијавица, f. Der BIntegel, sanguisuga. Пеша, т. (Рес. и Срем.) vidе Пешо. Пијан, на, но, беtrunЁen, ebrius. Пешадија, f. (Рес. и срем.) vidе пје- пијаница, f. Der eaufer, potator, ebrio

шадије. Перак,

m. (Рес. и Срем.) vidе пјештак. Пијанка, f. Сав Хrintgelage, compotas Пешац, шца, ш. (вес, и Срем.) vide tio: ајдемо на пијанку; опишао Јаншјеша.

ку на пијанку,

на њега.

као пеш.

sus.

1

arena.

ІПијанство, р. дie Zeuntenheit, ebrio- Пиљарење, р. баѕ poten, venditio. ші. sitas.

uuta. Пијанчење, п. Фав Зефеn, perpotatio. Пиљарина, f. Die &fere, ars institoria. Пијанчина, f. vіdе пјан чина,

Пиљаришм, им, y. impf, bö#en, vendo Пијанчини, IM, V. impf. umherjechen, minutatim. perpoto.

Пиљарца , f. Die Söterin, institrix. пијаца, f. (у Сријему, у Бачк. ну Піљење, п. 2) Das Seilen, limatio. 2). Han.) der (Marft.) Piaf, forum (ital. das Anftarren, intuitus fixus. Piazza). cf. чаршија.

Пифили, , HN, V, impf. unverwandt ane Лијевац, вца, m. (Ерц) vidе пијепао. blicken, oculis attentis intueor. Iluk Пијење, и, дав Хrinten, bibitio, pota као шлрк у јаје. tio.

„Пъцика , г. ) ein Städt ols su einent Пијесак, ска, m. (Еру.) деr Cano, Kinderspiel, lignum lusus pastoralis,

2) dasselbe Spiel selbst, lusus ipse. Пијепао, пла, m, (Врц.) беr ақп, Пинокоп*, м. Вав Brotret (0er Türten).

gallus gallinaceus; први, други лијеп- Пинути, нем, v. pf. einer Brut tbat, Ah, nächtliche Zeitbeitimmung.

semel bibo, Пнјеплов, ва, во, (Ері.) бев фаров Ліпа , f, vide славина. galli (gallinacei).

Питање, р. бав Веtаftеn, contrесtаtіо, Пијун, m. 1) бав Фіреn bеr Subner, Hйпање, п. Сав 26#lauben, deglupti

pipitus, pipatus. 2) vidе кљуна. Iliinami, am, v. impf. betasten, coutruto. Пију кање, р. Вав Фіреп, pipalio. Пітапии, ам, у. impf. абЁlauben, do? Пијекати, јучем, v, impf.1 pipen, pi. glubo, decetpo. Пијукнути, нем, v. pf.jpio, pipilo. Піпнуди, немі, у. pf. Detajten, anrus: Пијуцање, n. din. р. пијење.

ren, contrecto. Пијуцашн, ам, dim. р. пипти.

lap, m. der jährliche Festtag der Zunft Пнк, іntеrj. .) над феца иду на какав

dies festus collegii cujuscuúque artiизвор да пију воде, онда једно рече: ficum. Рамарски је пир Вeлиян че, „Пиќ моја жеђа,” па већ друго не півртак,бурчијски свети Илија, злаСмије ни једно пиши прије њега. 2) тарски цар Коспеанин и т. д. кад се играју клйса, а кад онај, Пирење, р. бав 51afeit, flаtіо, који баца клис, удари га рђаво па - Пиривалipa, m. Поћера један спалцом е падне близу, онда брже рац (у Тршиһу ђе сам се ја родио) боље рече: „Пик" па већ Піо зна.

послије подне лисичји праг по сничи да опепт може узети Клис и на jery. Кад одмакне далеко у планиново бацати ; ако ли онај, који пр ну и види да не може наћи лисице, ли, прије рече непик, онда вёк а прикучисе ноћ, онда се врати не пома же ништа.

напраг и пође кући; но међу јн Пика, f. hyp. р. пичка,

стегне мраз а смркнесе (а спарат; Пикнуши, нем, v.pf. пик fagcn,dico пик. је и онако слабо виђео), и старац Пила, f. 1) һур. р. пиле. 2) бie Seile позна да не може кући доћи, него lima.

се сврати у винограде у једну пуПилав*, m. ) vide свадба. 2) gеtофter, дарсну колибу; и онако без варе

Dichter Reis, oryza cocta spissa. (ваља да није имао кресива, или већ Imag, f. (coll.) das Geflügel, pulli. није могао од зиме да искреше ваПиле, лета, п. 2) дав junge Cupn, тру и.да наложи поода мало по кон

pullus gallinae. 2) Das Ergänzungsstück либи па легне и обумре од зиме. Сiydes Nabosch, complementum ligui com прадан учинисе по селу буна, да putatorii ввочка и пиле.

је старац отишао у лов и да је неTrinek, m. Menge kleiner Kinder, so. тђе у планини умръо од зиме; скуboles frequens,

песе сељаци и пођу (трагом) да Пиленце, цena, n. dim. р. пиле.

та траже. Кад дођу у колибу и нађу Пилекі (пилек), Ka, Ke, pubner , га ће лежи као мріав ; онда брже pullorum

боље наложе валиру, изују га и почПілити, им, v. impf. feilen, limо. ну га истија одгријеван. Кад се Пілићи, m. pi. (coll.) vide пилад. старату мало поодгрије и дође к Плица, f. eir pubnmen, galinula. себн, онда познче: „Којн оңо ју. Іличица, f. dim. р. излица.

нака најприје дође, однесе мі Iінлични, на, но, нема ни пиличнога,

лисицу?” (ваља да је ону ноћ сно да лі. је ниједнога.

је увалио лисицу). Кад га добро Пііљак, љка ,

m. ein Stück gröbern одгрију и наноје ракијом, онда га Sandes, eik Steinchen, lapillus. мепіну на носила (кажу да је воЕН

2

[ocr errors]
[ocr errors]

као, кад је виђео bе граде носила: Писмо, п. 1) bie Grift, ѕсriрtura. 2) шпа fе mо људи за Бога ! још сам Der Brief, epistola. cf. књига. ја жив) и донесугу село; и од ma- Писнути, нем v. pf, einmal zischen, дај су га прозвали пирива пра,

sibilum edo. принач *, нча, m. 1) рее "Reis, oryza. Писнули, ем, v. pf. пис fagen (uns 2) cas Messing, orichalcum.

die Safé wegzuiagen), dico pis, abiТірити, им Ү. impf, b1afen, flo,

gens felem. Парлішање, п. (у Србији и у Босни Пипа, f. ein #ифеn, placenta.

по варошима) vidе измеmање 3. Піmак, шка, кон. п. вино, trintsar, Пирл. італи, ам, vidе измешати з. sat bonus (de vino). Інрліпіор, т. град у Ерцеговини Питање, п, сав $uttern (bes Sinbe%), (може бути да су сад зидине). Срб nutritio infantis. ми приговиједају и пјевају, да је Пипање, р. Вав Хragen, interrogatio. у Пирлитору сједио војвода Мом- Пепати, ам, v. impf. дијете, бет чі о, ујак Марка Краљевића: Minde zu essen geben, nutrio infantem, „Те је шаље на Ерцеговину

ingero in os cibum. „Бијеломе граду Пирхиптору Пиплати, ам, v. unpf. fragent, interro„Кад Мотчило под Пирлитор дође go, rogo. Пірнуги, нем, v. pf. einmal bafen, lo, Пиши, пијем, у. impf. trinten, bibo. Ilic ! Laut um die Kape zu verscheuchen, 2) пипн дуван, tauen (füpeutfm vocabulum quo felis abigitur.

Tabak trinten), fumum nicotianao Писак, ска, m. (беim Дидеlfad) бав duco : Luitrobr, spiraculum.

„Лулу пије, у памбуру бије Писаљица, f.1 cin blеmеrnев Bertseug, Пипіије, t. p. vіdе паче (f. pl) Писаљка , f. jum auf vіt оftеrеnеr јu Iriица, f. dim. р. пиша.

фәeiben-(писан), instrumenti scrip- Питом, ма, мо, 1) sahim, cicur, do. torii genus.

mesticus. 2) durch Cultur veredelt, im Писамце , p. dim: р. писмо.

Gegensate Deb wilden, von Dift, Ilucayuja, f. die Collectur (der Kalugjer; Rosen, Boden, u. fi w. cultus. weil sie die Gebenden a ufschreiben, IlumoMUMK, IM, Y. impf. zähmen, cium ihrer dann namentlich im Gebete fu gedenken), quae dantur monachis, IĮumombête, 1. das Zähmen. cicuratio. pro commemoratione: опишао у пи. Пипуљица , f. (dim. р. пита) cine 4xt саңију; опишао да купи писанију. gefüllter Krapfen, placentarum farctaПісањё, п. бав ефreibed, scriptio. rum genus. Писар,

m. der Schreiber, scriba. Ilvike, n. 1) das Trinkgelage, compotaПисарев, ва,

во, vide писаров. tio: ајдемо на пике. cf, пијанка. 2) Писарина, f. 1) augm. р. писар. 2) бie das Geträne, potio. Søreiberey , ars scribae.

Пиц (von пица), оде пиц на размин, Incapos, Ba, BO, des Schreibers, scribae. es geht kleinweise zu Grunde, perit Писарскій, һа, ко, ) Per chreiber,

soribarum. 2) adv, freiberifф, more Пиц! пиц у капу! - пиц у мије! faste Scribae.

jener, dem der Vogel entflohen mar, Писапии, ишем, v. impf. 1) Threiben, ym ibn wiеvеr, anguloсвen, ex Extra,

scribo. 2) dem Mönche verehren, das obscoeno de illo, qui aviculam (cunmit er für einen bete, do mopacho , ut num) quae avolaverat, revocabat. gret pro me:

Піца, f. hyp. р. пичка. „Бог да проспни старца из Буковца, Пицин, на, но, беr пица, cumni ; забее „Који писа сирац и опанке,

in der (obiconen) Anekdote: kan je „Синоћ писа, а јутрос украде. ударио Кулин бан на Пацин град — „Село Рибарица", писала ришћанн-- Пичење , p. nаctіo cuppi, fututionis. ца трубу сира и чабар сукна” (при- Пичетина, f. augh. р. пичка. повиједају да се нашло у тефтеру Пичипінсе, имсе, т. г. impf. старина некаквог калуђера).

nancisci. Писаписе,

, ишемсе, т. г. pf. fіф enro. Пічнца, f. dim. р. пица. liren lassen, do nomen.

Пичка , f. die Gфат, соnus
Піска, f. eas Pfeifen, gifфеn, sibirus. Пичкар, m
Пискање, и, бав Рiв • jägen , uѕuѕ уо. Пичкарош, т.

fututor, amans cunni.

Пичуріна, f. vіdе пичепина. p. dim, p. нисање.

Пишало, п. Зав 3erEyeuq sum pаrnet.. Пяоварали , ам, din. р. писати. minctorium (penis aut vulva). йскаши, ам, ү, impf. рiв fagen, dico pis. Пашањак, њна, ш. vіdе пишака.

curo.

sensum.

Р

cis pis. Пискарање,

писе.

Пицање, о. бав фiijen, minсtiо. Пјевица; f. (Ерц.) бie Gängerin, cap,
Пішали, ам, v. impf, piffen, mejo. tatrix:
IIішатисе, амce, v.r. impf. piffeit, mejo; „Пјевала пица пјевица :
Iliwaka, f. (eigentlich) der Urin, urina. „Што ќе старцу ђевица
cf. мокраћа.

„А младићу бабица ? пішење, p. dim. 1. пишање.

Пјевнути, нем, v. pf. (Ерц.) cin wee Тірили, им, dim. р. пішати.

nig singen, ansingen, captuin incipio: Пипкање, p. dim. р. пишање.

„Пјевни, пјевин злато материно – Т:шкалин, ам, dim. р. пишати. Пјевушење, п. dim. р. пјевање. Пнинути, нем, v. pf. pijjen, mejo Пјевушили, им, dim. р. пјеваши, semel.

ІІјевчић, m. dim. р. пијевац. Пишман*, indecl. на кога, или на шпо, пjега, f. (Ерц.) Per Connecfprojfe, lenerpidi, studiosus.

ticula, Пишманитисе, имce, v. г. impf. be. Пјегав, ва, но, (Ерц.) formerfletig,

reuen (den Kauf), poenitet (emisse). lenticulosus, Пишманлук *, m. бав Хечаеіс, бер Хей. Пјена , f. (Ерц.) бer Gфаит, spuma. tauf, mulcta poenitentiae,

Пјеними, им, т. impf. (Ерц.) аbfфаnd Пишмањење, и. дав Bereuen бев Saufe. men, despuino. poenitentia emtionis.

Пјенитисе, нисе, т. г. impf. (Ерц) Imópa, f. Shinipfwort für eine schlechte chaumen, spumo.

ракија, convicigm in vinum mаlе uѕtum: Пјенушење, в. (Ерц.) бав ефіцтва, дајде ще пишоре.

spumatio. Пишталина, f. ein mäfferiger Boein, Пјенушиписе, шиce, dim. , ијени, Wasserboden, terra aquosa, (ubi aqua prosilit).

Пјењење, р. (Ерц.) бав Сфäumen, spaПiштање , п. Вав 3ifфеn (bek Saltet, matio. der Schlange), sibilus.

Пјесковиті, а, по, (Ерц.) н. п. земя Пішпіали, шим, у. impf. 1) sifфеп, ља , fantiq, arenosus.

sibilo. 2) herauszischen (wie das Wasser Iljecma, f. (Epy.) das Lied, cantilona, aus naßem Holz auf dem Feuer), pro- IIjècmuija, f. dim. $. njecma. sibilo : пищи вода из дрвета.

Пјеллић, m. dim. B. пијепао. Пиштољ*, m. мала пушка, pie pia Пјешадија, f. (coll. Ерц.) дie Golbatta fole, telum pistola dictum.

fu Fuß, pedites; Пиштољина, f. augm. р. пиштољ, „Пјешадија у пулине загледа Пишпољић, m. dim. р. пишпољ. Пјешак, ш. (Ерц.jper Supgänger, pedes, Пишпољскій, ка, кo, pitolens, pisto» пјешац, шца, m. (Ерц.) vidе пјешак. lae (teli nianuarii ignivomi),

Пјешачки, кa, кo, (Ерц) 1) fufgange: Пјан, нa, нo, vide пијан.

risch, pedestris. 2) adv. wie ein Fuß! Пјанац, нца, m, vide пијаница,

gänger, peditis more, Пјанство, п. vіdе пијанство. Пјеше, Пјанчина, f. augm. 6. пјанац.

пјешнце, } (Ерц.) и Sup, pedes. Пјевалиште, n. (Ерц.) Ort,{mo mаn gе. Пјешке, sungen hat, oder zu singen pflegt, lo- Ilaa, naaa ,

плаo, vide

плаовић, cus ubi cantatum fuit, aut solet cantari : Ila@b, Ba, BO, 1) blau, flavus, coeruleus. „Ти не пењң бијела чадора

2) blond, flavus: На мојему дивну игралишту

„За два плава не би гроша дала „И на мојем дивну пјевалинту Плавац (Плавац), вца, m. Dаnnедач Пјевало, р. (Ерц) (idershaft) дав Ber.

me, nomen viri. zeug des Singens (die Kehle), guttur. Плаветан, пнa, нo, vide плав І. Пјевање, п. (Ерц.) бав еіngей, can- Плавеликаси tatio.

subcaeruleus. Пјевали, ам, v. impf. (Ерц.) fingen, Плаветнило, п, vide плавило, canto,

Плавешнитисе, имсе, т. г. impf. Glau jeBay, N. (Epu.) der Sänger, cantator, rein, sum caeruleus. Пјевачев, ва; во, (Ерц.) бев вängers, Плавило, . бlauев Sörsemittel, cae: cantatoris.

ruleum, Пјевачица , f. (Ерц.) дie eqngeriп, сад- Плавици, им, т. impf. Dau meroen tatrix.

fio coeruleus. Пјевачица, f, (Ерц.) vide кукавица. Плавишн, им, у. Пјевидрӱг, m. (Ёрц.) Веr ёingefreuno, тeit, inumdo. 2) (млијено) аbjöpferta

Mitsänger, qui simul cautat. cf. naa forem lactis carpo. андруг.

Плавилисе, имее, т. г. impf. н. д. 447

[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]

па, що, bläufіф,

impf, 1) überschwema

« PreviousContinue »