Page images
PDF
EPUB
[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small]
[ocr errors]

Пијук, т. 1) дав pipen ber pipitus, pipatus. 2) vide кљуна. Пијукање, п. дав Dipen, pipatio. Пијукати, јучем, v. impf. pipen, piПијукнути, нем, v. pf. Jpio, pipilo. Пијуцање, n. dim. 9. пијење. Пијуцаши, ам, dim. . пиши. Пик, interj. 1) кад ђеца иду на какав извор да пију воде, онда једно рече: „Пик моја жеђа," па већ друго не смије ни једно пиши прије њега. 3) кад се играју клиса, па над онај, који баца клис, удари га рђаво пал цом те падне близу, онда брже боље рече: „Пик" па већ то зна чи да опет може узети клис и на ново бацати; ако ли онај, који трли, прије рече непик, онда век не помаже ништа. Пика, f. һур. у. пичка.

Пикнути, нем, v.pf. пик fagen, лісо пик. Пила, f. 1) byp. 9. пиле. 2) діе eile

lima.

Пилав *, m. 1) vide свадба. 2) gelohter,

dichter Reis, oryza cocta spissa. Пилад, f. (coll.) baš Seflugel, pulli. Пиле, лета, п. 2) даš junge Sun, pullus gallinae. 2) das Ergänzungsstück des Rabosch, complementum ligui computatorii квочка и пиле.

Пилеж, т. Menge Eleiner Kinder, soboles frequens,

Пиленце, цета, n. dim. 9. пиле. Пилећи (пилек), а, е, и, pullorum.

Пилити, им, v. impf. feilen, limo.
Пилићи, m. pi. (coll.) vide пилад.
Пилица, f. ein Sünchen, gallinula.

Пличица, f. dim. . пилица.

Пилични, на, но, нема ни пиличнога, .ј, ниједнога.

Пиљак, љка,

m. ein Stück gröbern Sandes, ein Steinchen, lapillus.

[blocks in formation]

Пиљарица, f. bie öterin, institrix. Пиљење, п. 2) дав Şeilen, limatio. 2). das Anstarren, intuitus fixus. Пиљити, им, v. impf. unvermanot an bliden, oculis attentis intueor. Пили као штрк у јаје.

Пиљцика, f. 1) ein Stüd Sol zu einent Kinderipiel, lignum lusus pastoralis.

2) dasselbe Spiel selbst, lusus ipse. Пинокот*, m. дав Brotbret (der Zürfen). Пинути, нем, v. pf. cinen Zrunt thun

semel bibo,

Пипа, f. vide славина.

Пипање, п. дав Betaften, contrectatic, Пипање, n. baš Ubtlauben, degluptio. Пипати, ам, v. impf. betaften, coutruto. Пипаши, ам, v. impf. abtlauben, de ginbo, decerpo.

Пипнути, нем, v. pf. betaften, anrüh.

ren, contrecto.

Hip, m. der jährliche Festtag der Zunft, dies festus collegii cujuscuůque artificum. Ратарски је пир Велики че твртак, Курчијски свегии Илија, златарски цар Костантин и т. д. Пирење, п. баš Stafen, flatio, Пириватра, m. Поћера један ста рац (у Тршићу ђе сам се ја родио) послије подне лисичји праг по снијегу. Кад одмакне далеко у планину и види да не може наћи лисице, а прикучисе ноћ, онда се брати натраг и пође кући; но међу щим стегне мраз а смркнесе (а старац је и онако слабо виђео), и старац позна да не може кући доћи, него се сврати у винограде у једну пуДарску колибу; и онако без ватре (ваља да није имао кресива, или Бећ није могао од зиме да искреше ватру и да наложи) поода мало по колиби па легне и обумре од зиме. Сјутрадан учинисе по селу буна, да је старац отишао у лов и да је негђе у планини умръо од зиме; скупесе сељаци и пођу (трагом) да га траже. Кад дођу у колибу и нађу га ђе лежи као мрав; онда брже боље наложе ватру, изују га и поч. ну га истија одгријеваши. Кад се старац мало поодгрије и дође к себи, онда повиче:,,Који оно ју Нака најприје дође, однесе ми лисицу?" (ваља да је ону ноћ снио да је увашио лисицу). Кад га добро одгрију и напоје ракијом, онда га мешиў на носила (кажу да је поби

као, кад је виђео ђе граде носила: шта ће то људи за Бога! још сам ја жив) и донесу у село; и од тадај су га прозвали пириватра, Паринач*, нча, m. 1) ber Heiš, огуzа, 2) das Messing, orichalcum. Пирити, им, v. impf. blasen, flo. Пиолитање, п. (у Србији и у Босни по варошима) vide измешање 3. Пиратами, ам, vide измешаши 3. Пирлитор, т. град у Ерцеговини (може бити да су сад зидине). Србљи приповиједају и пјевају, да је у Парлитору сједио војвода Момчило, ујак Марка Краљевића: „Те је шаље на Ерцеговину "Бијеломе граду Пирлитору „Кад Момчило под Пирлитор дођеПарнути, нем, v. pf. einmal blafen, lо, Ic! Laut um die Kaße zu verscheuchen, Vocabulum quo felis abigitur. Писак, ска, m. (beim Dubelfa) дав Luftrohr, spiraculum. Писаљица, f. cin bleen Bertzeug, Писаљка, f. um auf bie Sfterener zu фен (писати), instrumenti scriptorii genus.

-

Писамце, n. dim: у. писмо. Писанија, f. bie Solectur (ber Ralugjer; weil sie die Gebenden aufschreiben, um ihrer dann namentlich im Gebete zu gedenken), quae dantur monachis, pro commemoratione: отишао у писанију; отишао да купи писанију. Писање, п. дав hreiben, scriptio. Писар, m. ber hreiber, scriba. Писарев, ва, во, vide писаров. Писарина, f. 1) augm. . писар. 2) діе Schreiberey, ars scribae.

Писаров, ва, во, дев hreibers, scribae. Писарски, ка, ко, 1) ber Shreiber, soribarum. a) adv. {hreiberif, шоге

scribae.

Писати, ишем, v. impf. 1) schreiben, scribo. 2) dem Mönche verehren, das mit er für einen bete, do monacho, ut gret pro me: „Бог да прости старца из Буковца, „Који писа сирац и опанке,

Синоћ писа, а јутрос украде. "Село Рибарица, писала ришћани ца трубу сира и чабар сукна" (приповиједају да се нашло у тефтеру некаквог калуђера).

Писатисе, ишемсе, v. г. pf. Песо liven laffen, do nomen.

Писка, f. 003 pfeifen, Bifen, sibilus. Пискање, п, баз Dißfagen, usus vocis pis.

Пискарање, n. dim. v. писање. Пискарати, ам, dim. 9. писати. Пискаши, ам, ү, іmpf.pißfagen, dico pis.

Писмо, п. 1) bie Shrift, scriptura. 2) ber Brief, epistola. cf. књига. Писнути, нем, v. pf. einmal zischen, sibilum edo.

Писнути, ем, у. pf. пис fagen (uns die Kaße wegzujagen), dico pis, abigens felem.

Пиша, f. ein Rußen, placenta. Пишак, шка, ко, н. п. вино, trintbar, sat bonus (de vino).

Питање, n. baš Süttern (bes Rindes),

nutritio infantis.

[blocks in formation]

Пиц! пиц у капу! пиц у мије! fagte jener, dem der Vogel entflohen war, um in wieber angulo@en, ex dv obscoeno de illo, qui aviculam (cunmum) quae avolaverat, revocabat. Пица, f. һур. у. пичка. Пицин, на, но, бес пица, cunni; бабее in der (obscönen) Anekdote: кад je ударио Кулин бан на Пицин град Пичење, п. пactio cunni, fututionis. Пичетина, f. augm. . пичка. Пичитисе, имсе, . г. impf. c

nancisci.

Пичица, f. dim. у. пица.
Пичка, f. діе фam, cunnus.
Пичкаâр, m
Пичкарош, m.
Пичурина, f. vide пичетина.
Пишало, п. дав Bertseng zum Sarnen
minctorium (penis aut vulva).
Пишањак, њка, ш. vide пищаћа.

1 fututor, amans cunni.

[ocr errors]
[blocks in formation]

Пишман, indecl. на кога, или на што,

[ocr errors]

erpior, studiosus. Пишманитисе, имсе, v. r. impf. без reuen (den Kauf), poenitet (emisse). Пишманлук *, т. дав Reugelt, der Жец tauf, mulcta poenitentiae, Пишмањење, п. дав Bereuen des Kauf poenitentia emtionis. Пumopa, f. Schinipfwort für eine schlechte ракија, соnviсium in vinum male ustum: Дајде ще пишоре. Пишталина, f. ein mäljeriger Воден, Wasserboden, terra aquosa, (ubi aqua prosilit).

Пиштање, п. дав Bifden (beš Zalten, der Schlange), sibilus. Пиштати, тим, v. impf. 1) gifchen, sibilo. 2) herauszischen (wie das Wasser ane našem Sols auf dem neuer), prosibilo: пищти вода из дрвета. Пиштољ*, m. мала пушка, діе фіз stole, telum pistola dictum. Пиштољина, f. augm. у. пиштољ, Пиштољић, m. dim. 9. пиштољ. Пиштољски, ка, ко, Piftolen, pistolae (teli manuarii ignivomi), Пјан, на, но, vide пијан. Пјанац, нца, m. vide пијаница, Пранство, д. vide пијанство. Пјанчина, f. augm. 9. пјанац. Пјевалиште, п. (Ерц.) Srt, m тап де fungen hat, ober u fingen pflegt, locus ubi cantatum fuit, aut solet cantari: ,,Ти не пењи бијела чадора

"

[ocr errors]

„На мојему дивну игралишту „И на мојем дивну пјевалишту Пјевало, п. (Ерц) (fdhershaft) дав вет. zeug des Singens (die Kehle), guttur. Пјевање, п. (Ерц.) дав Singen, can

tatio.

[blocks in formation]
[blocks in formation]
[blocks in formation]

Пјесковим, та, то, (Ерц.) н. п. зем
ba, sandig, arenosus.
Пjecмa, f. (Epy.) das Lied,
Пјесмица, f. dim. 9. пјесма.
Пјетлић, m. dim. v. пијетао.
Пјешадија, f. (coll, Ерц.) bie Solbatcu
su Fuß, pedites;

-

„Пјешадија у пушке загледа Пјешак, ш. (Ерц.) ber usgänger, pedes, Пјешац, шца, т. (Ерц.) vide пјешак, Пјешачки, ка, ко, (Ерц) 1) fußgänger

rifch, pedestris. 2) adv. wie ein Fußs
gänger, peditis more.
Пјеше,

Пјешке,
Пјешице, (Ерц.) ju uß, pedes.
Пла, плаа, плао,
vide плаови,
Плав, ва, во, 1) blau, flavus, coeruleus.
2) blond, flavus :

,,За два плава не би гроша дала Плавац (Плавац), вца, m. Hannona me, nomen viri.

,

Плавтан, шна, но, vide плав 1.
Плаветникаспі ma
2
mo, bläulich,
subcaeruleus.
Плаветнило, n. vide плавило,
Плавешнитисе, имсе, т. г. impf.
Плавило, п. (анев уärbemittel, сае
fein, sum caeruleus.

ruleum.

Пјевачица, f. (Ерц.) діе ängerin, сад-Плавищи, им, v. impf. ац тегден

tatrix.

Пјевачица, f. (Ерц.) vide кукавица.
Пјевидруг, m. (Ерц.) ber ingefreund,
Ritfänger, qui simul cautat, cf. пла
чидруг.

fio coeruleus.

Плавили, им, v. impf, a) überfe men, inundo. 2) (Mujeʊ) abschöpfen, florem lactis carpo.

Плавитисе, имсе, у, г. źmpf. н. п. лат

[merged small][ocr errors][merged small][ocr errors][merged small][merged small]

Плавица, m. Таривнате, nomen viri. Пладне, п. (у крајини Неготинској) vide подне.

Плажење, и, дав Serausreden ber Зип. ge, exsertio linguae.

Плазање, п. дав Şahren (auf dem Mine tern), 3. 3. auf dem Sife, lapsus in podice.

Плазатисе, амсе, r. impf. gleiten (au dem intern), labi. Девет баба по леду се плаза (т. j, уштипци), Плазити, им, v. impf, m. j. језик, бer. aus ecken, exsero.

Плајбаз, m. (ojterr. baš Bleiweiß) дав Reifholei, ber Bleiftift, plumbago. Плакање, п. дав Beinen, fletio, plo

[merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small]

Viehe) während der Mittagshite wo unterstehen, in umbra esse a sole me

ridiano.

Планина, f. ber Bergmalb, saltus, mong silvosus. cf, гора.

Планиница, f. dim. 9. планина, Планинка, f. vide станарица. Планински, ка, ко, н. п. лица, ад vogel, avis silvestris.

Планути, нем, v. pf. фпей auflodern, aufflackern, emico, exardesco. Плаовим, та, то, trompeife herasfals lend . B. Regen), Play(regen), imber. Пласт, т. дег обе, meta foeni. Пласпиши, им, v. impf. m. 1. сијено, das heu aufschobern, metam foeni con

struo

Пластик, m. dim. 9. пласт.
Плáma, f. der Lohn, Besoldung, merces.
Платад, плаца, m. ber Bahler, qui ex-
solvil, solutor.

Плашина, f. ein Sheit Hols, eine Даца
be, segmentum ligni, tabula.
Плапиши, им, v. pf. bezablen, solvo.'
Плапка, f. (im Kartenfpiele) ber gar teis
ne karte hat, und zahlen muß.
Плапнар, т. деr leinmanoßändler, lin-
terius, linteo.

Плапно, п. 1) leinmano, linteum. 2) Muer um eine Stadt, Festung, Klos ffe, murus, moenia:

,,Три је платна кули оборио, „На четвртом пенџер начинио Плаła, f. vide плата. Плаѓање, n. baš Bahten, solutio. Плакати, ам, v. impf. zahlen, solvo. Плач, т. даš Beinen, fletus. Плачн, чна, но, meinenò, flens. Плачідруг, m. ber Mitmeiner, amicus quicum flente flet: Дај ми мени плачифуга, а пјевидруга је ласно намі.

Плачю, т. сіñ Minð дав gern weint, ein Seiner, plorator : ,,Плако чуба говеда ,,И абину јуницу. "Зака баба јуницу, ,, Дае плачку гузицу.

(пјеају ђеца ђетету које плаче), Плачлів, ва, во, ber gern meint, plo

[merged small][ocr errors][merged small]

Плевими, им, (Рес. к Срем.) vide плијевитн.

Плевље, п. варош у Ерцеговини. Племе, мена, п. der Staum, stirps, prosapia.

Племенит, та, то, son gutem Stamm, guter Serfunft, abelig, nobili lосо

natus.

Haеmuk, m. von guter Familie, nobili genere natus.

Плен, т. (Рес. и. Срем.) vide плијен. Пленити, им, (Рес. и Срем.) vide плијенити.

Плењење, п. (Рес и Срем.) vide плит јењење. Плесан, сни, плијесан. Плесмо, п.

f. (Рес. и Срем.) vide

Плести, етем, v. impf. 1) fe$ten, plecto, 2) ftriden, plecto, tex. Плетеница, f. 1) ein geflone: 3opf, exi capilli. 2) eine Glehte yon Srot, craticula panis. Плетење, п. 1) дав Slechten, nexio. 2) das Stricken, textio. 3) die Striderei, das Strickzeug, res reticuaria. Плетер, т, дав Gleimert, crates. Плетивача, f. ber Stribeutel, heca reticularia.

Плетиво, п. baš StriÆgarn, fila servientia texendo. Плетикоса, m, пјевасе у пјесмама и Ариповиједа некакав арамбашаӀлетикоса Павле. Плетикотарица, m. ber Sorber, Korbmacher, corbarius, sportđius: мајстор плетикошарица. Плетиља, f. bie Stridevin, textix a cuaria

Плетића игла, f. bie tri@habel acus reticularia.

Плетке, f. pl. Sntriguen, artes. Плетњица, f. дрво, као уска дишчица, што стоји кроз крпел (код плуга и код кола волујскије). Плећаш, та, то, breituter, hu

meris latis.

[blocks in formation]

току, ушију у глави), eb ift in Hene де да, abundat. cf. пљева. Плијенити, им, v. impf. (Ерц.) plin dern, praedor.

Плиђењење, п. (Ерц.) дав фіündеn, praedatio.

Плијесан, сни, f. (Ерц.) ber фіт mucor, situs.

ПAncka, f. die Bachstelze, motacilla. Плитак (comp, плаћа), щка, ко, feldt;

tenuis, non altus, non profundus. Пличина, f. bie Geichtigteit, vadositas,

tenuitas.

Пловиши, им, v. impf. 1) fwimmen,

palo:

„Плови, плови мој зелени венче 2) schwimmen machen, facio ut natet, z. B. das Pferd über einen Fluß. Пловка, f. vide пашка (у крајини Неготинској). Пловљење, п. даз hrwimmen, natatio. Пловче, чегда, n. vide паче (чета). Пловији, чја, чје, vide пачји. Плосан, сна, но, platt, abgeplattet, compressus, planus.

Iлocka, f. eine platte Flasche (чymypa), vas ligneum viuarium planum. Плоснаш, ша, шо, vide плосан. Плоснина, f. bie Woplattung, planities. Плосноглав, m. ber Platteopf, home capitis plani.

Плот, m. ber Saun, sepes.
Плотић, f. dim. у плот.
Плоча, f. 1) eine latte, lamina. 2) кож
ска, vide потковица.
Плочаџија*, m. ber

maroker (befona ders von Rauchtabak, Branntewein), parasitus contemtissimus. Плочица, f. dim. 9. плоча. Плошчица, f. dim. 9. плоска. Плуг, т. деr fug, aratrum. Плужење, п. баš Dalten дев Фидев,

sustentio stivae.

Плужити, им, v. impf, деп рида ten, sustineo stivam.

Плундре, f. pl. (bie pluberhofen) bie deutschen geknöpften Hosen, im Ges gensaße der ungrischen, serbischen mit Riemen, braccae germanicae. ПAyma, f. der Kork, das Pantoffelholj.

cortex subereus.

Пљачка, f. (у Србији и у Босни, осо

бито од године 1804) vide плијен. Пљачкање, n. vide плијењење. Пљачкаши, ам, vide плијениши. Пљачкација*, m. ber Beutemaher, й berer, praedator.

Пљева, f. (Ерц.) bie Gpreu, glama: има као пљеве (н. п. рака у води. ушију у глави).

Пљесак, m. baš platfhen, sonitus, g nus plausus,

[ocr errors]
« PreviousContinue »