Page images
PDF
EPUB

1

arena.

ам,

556 Пијанство, р. дie gruntenheit, ebrio- Пиљарење, п. бав бüfen, venditio. aisitas.

nuta, Лијанченье, п. Вав 3eфen, perpotatio. Пиљірина, f. Sіе бöterep, ars institoria. Пијанчина , f. vіdе пјан чина,

Пиљарим, им, v. impf, büten, vendo Пијанчини, им, т. impf. umbеrgефеп, minutatim. perpoto.

Пиварнца, f. Die soterin, institrix. Пијаца, f. (у Сријему, у Бачк. ну Піљење, в. 2) бав Seilen, limatio. 2).

Han.) der (Markt.) Piag, forum (ital. das Anstarren, intuitus fixus. piazza). cf. чаршија.

Пиљции, им, v. impf. unverwant ani Пневац, еца, m. (Ерц) vidе пијепао. blicken, oculis attentis intueor. Ilubi Пијење, в, Вав Хrinten, bibitio, pota- . као шлрк у јаје. tio. .

Письцика , 'f. i) cin Stät fоl; 3u einem Пијесак, ска, m. (Epix.) cer Cano, Kinderspiel, lignum lusus pastoralis,

2) dasselbe Spiel selbst, lusus ipse. Пије пао, мла, т. (Брц.) деr фақп, Пінокот*, m. pas Brotbret (ber Türten).

gallus gallinaceus; први, други лијеп- Пинути, нем, v. pf. einen kruit that, in, näihtliche Zeitbeitinmung.

semel bibo, Пијетлов, ва, во, (Epiц.) бев фарав Пеina , f. vіdе славина. galli (gallinacei).

IInање, д. Тав Веtаftеn, contrесtаtіо, Ilwjyk, m. 1) das Pipen der Hühner, llunaxe, n. das Abflauben, degluptio.

pipitus, pipatus. 2) vidе кљуна. II пати, ам, у. impf, betajtet, contruto. Пију кање, р. бав Фіреп, pipatio. Пќпапій, ам, т. impf. abəlauben, de: Пијекати, јучем, v, impf.j piper, pi. glubo, decetpo. . Пијукнупи, нем, v. pf.jpio, pipilo. Піпнуци, немі, у. pf. betajten, anru. Пијуцање, п. dim. . пијење.

ren; contrecto. Пијуцаши, dim. р. питн.

plup, m. der jährliche Festtag der Zunft. Пні, іntегі. 1) над феца иду на какав dies festus collegii cujuscuúque arti

Извор да пију воде, онда једно рече: ficum. Pатарски је шир Велики че, „Пиќ моја жеђа,” па већ друго не півршак,Курчијски свети Илија, зласмије ни једно пиши прије њега. 2) парски цар Косптантин и п. д. кад се играју клиса, а кад онај, Пиренье, р. бав 25iafeit, Ilаtiо. који баца клие, удари га рђаво па - Пиригара, m. Покера један спта: лцом не падне близу, онда брике рац (у Тршиһу ђе са се ја родио) боље рече: „П ик” па већ Піо з!!а. послије подне лисичји праг по сничи да опет може узетін клис и на јегу. Кад одмакне далеко у планиново бацати ; ако ли онај, који пр

ну и види да не може наћи лисице, ли, прије рече непні, онда век а прик учисе ноћ, онда се врати

не пома же ңнщта. Пика, f. hyp. . пична.

напраг и пође кући, но међу њим

снегне мраз а смркнесе (а старау; Пикнутии, нем, т.р. пик fagen,dico пик. је и онако слабо внђео), и спарац Піла, f. 1) bур. р. пиле. 2) бie Seile позна да не може куtін доћи, него

lima. Пилав *, m. 1) vide свадба. 2) getoter,

се сврати у винограде у једну пу:

дарску колибу; и онако без ватре dichter Neis, oryza cocta spissa. (ваља да није имао кресива, или већ Imãs, f. (coll.) das Geflügel, pulli. није могао од зиме да искренне ваПиле, лета, п. 2) pas junge Cupn,

тру и да наложи поода мало по 10pullus gallinae. 2) das Ergänzungsstück ліби па легне и обумре од зиме, Сjydes Rabosch, complementum ligui com- традан учинисе по селу буна, да putatorii квочка и пиле.

је стараіц опишао у лов и да је неTrinex, m. Menge Kleiner Kinder, so. rђе у планини умръо од зиме; скуboles frequens,

песе сељаци и пођу (трагом) да Пиленце, цema, p. dim. р. пиле. Iliekit (nuncki), ka, ke, Hübner : ,

та траже. Кад дођу у колибу и нађу

га ће лежи као мрлiaв ; онда брже pullorum.

боље наложе вапіру, изују га и поПілитн, им, v. impf. feilen, limо. Пілићи, m. pi. (coll.) vide пилад.

ну га истија одгрнјевапн. Кад се

старату мало поодгрн је и дође к Ilzinnya, f. ein Hühnchen, gallinula. себи, онда ориче: „Који оңо ју? ILличица, f. dim. p. Інлица.

нака најприје дође, однесе мін Iілични, на, но, нема ни пиличнога,

лисицу?” (ваља да је ону ноћ сні:о да лі. ј, ниједнога. Піљак, љка,

је увалио лисицу). Кад та добро m. ein Stüd gröbern одгрцију и напоје ракијом, онда га Sande6, ein Steinchen, lapillus.

мешнў на носила (кажу да је нові

ч: 0 ,

curo.

Бао, кад је виђео bе граде носила: Писмо, п. 1) pie Gфrift, ѕсriрtura. 2) шта ће то људи за Бога ! још сам Der Brief, epistola. cf. књига. ја жив) и донесу у село; и од ma- Піснутін, нем, v. pf, cinmal sifфеп, дај су га прозвали пиривалера.

sibilum edo. принач“, нча, т. 1) Ver"Reis, oryza, Піснупи, ем, v. pf. пис fagen (uns ?) cas Meiling, orichalcum.

die Saße wegzujagen), dico pis, abiПірити, им, v. impf. b1afen, По.

gens felem. IIярлiniihe, n. (у Србији и у Босни Пипia, f. ein Ruben, placenta.

по варошима) vidе наметање 3. Пилјак, шка, ко, н. п. вино, trintsar, Пнел італи, ам, vidе измешати 3. sat bonus (de vino). Пярлуіпор, т. град у Ерцеговини Питање, р. бав $uttern (bek kino%), (може бити да су сад зидине). Срб- nutritio infantis.

мі! приповиједају и пјевају, да је Пипање, . дав $ragen, interrogatio. у Гирлитору сједио војвода Мом- Плати, ам, v. impf. дијете, бет

ујан Марка Краљевића : Hinde zu essen geben, nutrio infantem, „Те је шаље на Ерцеговину

ingero in os cibum. „Бјеломе граду Пирлитору Піпати, ам, v. unpf. frаgеt, interro„Кад Мотчило йод Пирлятор дође- до, гоо, IIірну пії, нем, у. pf. einmal blafen, lo, Пиши, пијем, у. impf. trinten, bibo. ІІ.c! Eaut #т Kaße zu verscheuchen, 2) пипн дуван, rauen (jus eurf) vocabulum quo feliş abigitur.

Labae trinten), fumum nicotianae Писак, ска, m. (6eim Дизеlfadf) ба в

duco : Luftrobr, spiraculum.

„Лулу пије, у памбуру бије — Писаљица, f1 cin blеmеrnев 23ertseug, Пипіије, t. pi. vіdе паче (f. рі) ЈПисаљна, f. Jum auf Die Stereper ju Пriптица, f. dim. р. пипа.

freiben-(писати), instrumenti scrip- Питом, ма, мо, ) зат, cicur, dotorti genus.

mesticus. 2) durch Cultur veredelt, im Писамце , p. dim: р. писмо.

Gegensage des milden, von Doft, lucaynja, f. die Collectur (der Salugjer; Rofen, Boden, u.fi w. cultus.

weil fie vie 83ebеnеu auffф rei6 еп, Питомии, им, т. impf. Böhmen, cium ihrer dann namentlich im Gebete zu gedenfen), quae dantur monachis, Tļumombête, 1. das Zähmen. cicuratio. pro commemoratione: опишао у пи. Пипунца, f. (dim. р. пипа) cine 24rt саңију; опишао да купи писанију. gefülltec Krapfen, placentarum farctaПісање, п. бав Creibed, scriptio. rum genus. Писар, m. der Schreiber, scriba. Iliike, n. 1) das Trinkgelage, compotaПисарев, ва, вo, vide писаров. tio : ајдемо на пике. cf, пијанка. 2) ТПисарина, f. 1) augm. р. писар. 2) bie das Geträne, potio. Schreiberey , ars scribae.

Пиц (von пица), оде пиц на размиту, Писаров, ва, во, бев ефreiberg, scribae.

es geht kleinweise zu Grunde, perit Писарскіt , кa, кo, 1) деr Creiber, sensim.

soribarum. 2) adv. schreiberisch, more Ilvių! nail y kany! nuy y muje! sagte scribae.

jener, dem der Vogel entflohen mar, Пісапии, ишем, v. impf. 1) freiбеп, чnt i61 vieber angulocғen, ex inszotto,

scribo. 2) dem Mönche verehren, das obscoeno de illo, qui aviculam (cunmit er für einen bete, do mouacho , ut num) quae avolaverat, revocabat. gret pro me:

Пlija, f. hyp. р. пичка. „Бог да прости старца из Буковца, Піцин, на, но, беr пица, cunni ; Забее „Који писа сирац н опанке,

in der (obscönen) Anekdote: kad je Синоћ писа, а јутрос украде. ударио Кулин бан на Пнцин град,Село Рибарица, писала ришћани-- Пичење , p. nаctіo cuppi, fututionis. ца прубу сира и чабар сукна” (при- Пичелина , f. augm. р. пичка. повиједају да се нашло у тефтеру пічипінсе, исе, у. г. impf, ctnpua некаквог калуђера).

nancisci. Писаписе, ишемсе, v. г. pf. jih enro. Піі чиця, f. dim. р. пица. firen lassen, do nomen.

пичка, f. Pie Gфат, сніnus Піска, г. Тав Фfeifen, gifфеn, sibilus. Пичкар, m 1 fututor, amans cupni. Тискање, р, дав Pig • fagen, uѕuѕ уо. Пичкарош, т. cis pis.

Пичуріна, f. vіdе пичепінна. Пнекірање , p. dim, p. нисање. Пишало, п. Вав 3ert gека зим фаrnet.. Пискарапи, ами , din. р. писати. ninctorium (penis aut vulva). Пискашпи, ам, ү, impf. рiв fagen, dico pis. Пвшањак, њка, ш. vіdе пишака.

[ocr errors]

Тищање, п. бав фijen, nіnсtiо. Пјевица , f. (Ерц.) bie Bangtriп, сар,
II шалін, ам, v. imрt. pijfen, mejo. tatrix :
Tпішаписе, амсе , v.r. impf. piffen, mejo: „Пјевала птица пјевица :
Biwaka, f. (eigentlich) der Urin, urina. „Што ќе старцу ђевица
cf, мокрака.

„А младићу бабица ? пиење, p. dim. , пишање.

Пјевнупи, нем, v. pf. (Ерц.) ein IIінили, им, dim. р. пішати.

nig fingen, ansingen, cantum incipio: Пипкање, п. dim. р. пишање.

„Пјевни, пјевни злато материно Пикапи, ам, dim. р. пишати. Пјевушење, п. dim. р. пјевање. Пнин упи, нем, v. pf. pijj cn, mejo Пјевушиши, им, dim. р. пјевами, semel.

Пјевчик, m. dim. р. пијевац. Пишман*, indecl. на кога, или на шпо, Пјега, f. (Ерц.) per Comme: fprojfe, le. erpi ni, studiosus.

ticula, Пиниманиписе, имce, v. г. impf. без Пјегав, ва, но, (Ерц.) fommerfledi.

reuen (den Kauf), poenitet (emisse). lenticulosus, Пишманлун *, m. дав Revgel, Ber Reu• Пјена , f. (Ерц.) бer Gфаит, ѕрита. Pauf, mulcta poenitentiae,

Пјенили, им, т. impf. (Ерц.) аbjФайл Пишмањење, и. дав Bereuen see faufe, men, despuino. poeniteutia emtionis.

Пјенитисе, нисе, т. г. impf. (Ерд.) Impa, f. Shinipfwort für eine schlechte chaumen, spumo.

ракија, convician in vinum mаlе uѕtum: Пјенушење, и, (Ерц.) бав ефäител, дајде те питиоре.

spumatio. Питилалина, f. ein pdfferiger Воден, Пјенушитисе, шиce, dim. , пjени,

Wasserboden, terra aquosa, (ubi aqua prosilit).

Пјењење, в. (Ерц.) баѕ Сфäumen, spaпiштање , n. Сав 3ifen (Oeg Salten, matio. der Solange), sibilus.

Пјесковні , ла, по , (Ерц.) н. п. зем. Пішати, пим, у. impf. 1) sifфеп, ља , fantig, arenosus.

sibilo. 2) herauszischen (wie das Wasser Iljecna, f. (Epy.) das Lied, cantilona aus naßem Holz auf dem Feuer), pro- IIjecmnia , f. dim. 8. njecia. sibilo: : пици вода из дрвета.

Пјеллић, m. dim. 2. пнјепао. Пирибь*, м. мала пушка, bie pie Пјешадија, f, (coll, Ерц.) дie Golbatta fole , telum pistola dictum.

fu Fuß, pedites : Пиштољина, f, augm. р. пиштољ. „iljeiшадија у путике загледа Пиппољик, m. dim. р. пиштољ. Пјешак, m. (Ерц.jper Supgänger, pedes, Пишпубљски, кa, кo, pijtolens, pisto- IIјешац, шца, m. (Ерц.) vidе пјешак. lae (teli nanuarii ignivomi):

Пјешачки , кa, кo, (Ерц) 1) fufgang? Пјан, нa, нo, vide пијан.

risch, pedestris. 2) ady. wie ein Fuß. Пјанац, нца, m, vide пијаница,

gänger, peditis more. Пјанство, д. vіdе пијанство. Пјеше, Пјанчина, f. augm. е. пјанац.

Пјешнце , } (Ерц.) 3d Sup, pedes. Пјевалиште, n. (Ерц.) Ort,{mo mаn gе. Пјешке,

fungen bat, oder zu singen pflegt, lo- Ilaa, maaa, linao, vide cus ubi cantatum fuit, aut solet cantari: Ilab, ba, BO, 1) blau, slayus, coeruleus. „Ти не пењи бијела чадора

2) blond, flavus: „На мојему дивну игралишту

„За два плава не би гроша дала „И на мојем дивну пјевалишлту Плавац (Плівац), вца, m. 2Xannваал Пјерало, р. (Ерц) (ftershaft) бав Весе. me, nomen viri.

jeug des Singens (die Kehle), guttur. Плаветан, шна, но, vide плав 1, Пјевање, п. (Ерц.) дав еіnge, can- Плaвeтикаси

ma , mo, bduliф, tatio.

subcaeruleus. Пјевапій, ам, т. impf. (Ерц.) fingen, Плаветнило, р. vіdе плавило, canto,

Плаветнилисе, имсе, т. г. impr. blad ļIjebâu, n. (Epy.) der Sänger, cantator, sein, sum caeruleus. Пјевачев, ва; во, (Ерту.) бев еängers, Плавило, п. Башев забеmittel, cat. cantatoris.

ruleum. Пјевачица, . (Ерц.) дie Cängerin, can- Плавин, им, v. impf. Hаu mеrреn tatrix.

fio coeruleus. Пјевачица, f, (Ерц.) vide кукавица. Плавили, им, т. іmрi. ) überfфтете Пјевидруг, m. (Ёрц.) деr еіngefreuno, те, іnundo, 2) (млијеко) аbjфорfet, Mitsänger, qui simul cautal. cf. naa florem lactis carpo. чидpyг.

Плавиписе, имce, y, z, impf. н. д. 47

}

Плаовип,

2

ka, formimmen, mit dem Fluß fort Viehe) während der Mittagshiße wo

schwimmen , secundo flumine labi. unterstehen, in umbra esse a sole me. Плавиписе, имce, vide плаветнитисе. ridiano. Плавка , f.. (сп.) pie Siоnte, Stonpine, Планина , f. See Bergmain , saltus, mons flava :

silyosus. cf. гора. „Не tу плавке, не жељео мајке : Плангіница, f. dim. б. планина, „Шпо fу плавки боју куповали,

планінка, f. vide спанарица. „То ћу црюки токе саковати Планінскі, кa, кo, н. п. лица, Balo. Плављење , п. 1) дав сфwimmeit, na- vogel, avis silvestris. tаtіо, 2) бав пеbеrfф memmeit, ipun- Планути, нем, v. pf, fфnel auflоvеrn, datio. 3) das Abschöpfen, decerptio llo- auffladern, emico, exardesco. ris lactis.

Пла випі, па , mo, fromweifе bеrаѕfala Плављење, р, 1) баg 5au merten. 2) рав lend (z. B. Regen), Plaß(regen), imber.

Blaus aussehen, aspectus coeruleus. Tla@cm, m. der Heusdober, meta fooni. Плавооп, кa, кo, blaudugig, caeruleis Пласппипи , им, v. impf. п. і. сијено, oculis.

das seu aufschobern, metam foeni conTáBiua, m. Mannsname, nomen viri. strua Пладне , p. (у крајнни Неготинској) Пластик, m, dim. D. пласті. уіdе подне.

Ilnama, f. der Lohn, Bejoldung, merces. Плажење, и, рав беrаuѕrеden Ber gun. Плаптау , плаца , m. Ser 3abler, qui еge, exsertio linguae.

solvil, solutor. Ilaajake, n. das Fahren (auf dem Hins IIaama, f. ein Scheit Holz, eine Daus

ter!), j. B. auf dem Eije, lapsus in бе , segmentum lіgnі; tabula. podice.

Платили, им, v. pf. Без аblеn, solvo. Плазаписе, амсе, у. r. impf. gleiten Ilaarixa, f. (im Kartenspiele) der gar keis

(au; dein Hintern), labi. Aeeem 6a6a ne Karte hat, und zahlen muß.

но легу се плаза (п. і. ушпинци), Плапнар , m. Ber geinpanobanoler, linІІлезопи, нм, v. impf. п. ј. језик, ber. teaius, linteo. aus den, exsero.

Плапно, п. 2) Reinwant, linteum. 2) Ilaajca3, n. (oiterr. das Bleiweiß) dag Miuer um eine Stadt, Festung, Klos

Rajalei, der Bleistift, plumbago. fter, murus, moenia :
Плакање, р, дав 213einen, lеtio, plo- „Три је платна кули оборио,

„На четвртом пенцер начинио Maanane, n. das Ausschwemmen, elutio. Iliała , f. vide naama. Плакатни, ачем, v. impf. meinen, ploro. IIлаһње , р. Вов 3ablen, ѕоlutiо. Плакали, ачем, v. impf. дивјф meinПлаали, ам, v. impf. заblеn, solvo. men, elulo.

Inay, m. das Weinen, fletus, Плакалінсе, ачемce, v. г. impf. н. п. Плачен, чна, но, meineno, lens.

као патка, fi) auёбадеn, wie eine Плачідруг, m. Der Ritmeiner, amicus Ente, perlavari.

quicum lente flet : Дај ми мени плаПлакнущи, цем, v. pf. aufффеттеп, чидуга , а пјевидруга је ласно eluo.

нам. Пламен, m. Die Slamme, flаmmа. Ilmayr, m. ein Kind das gern weint, Пламен, на, но, $ammeni, flammeus (?), ein Beiner, plorator : ardenis et micaus ut flamma':

„Ллако чува говеда „И на њима при пламена мача „И Gбину јуницу. Пламенип, ma, mo, fammеnѕ, flam- „Зак а баба јуницу,

„Дае плачку гузицу. „А покрај њи ножа пламенит;

(пје ajy bеца Ђепешу које плаче), Пламенчић, m, din. 2. пламен. Плачав, ва, вo, per gern Weint, ploІІламењаҷа, f, pie zu ftarte Connenbile, rator:

sol ninjus : убила пламењача лубе. „Мулко ми чедо плачљиво нце, грожђе и т. д.

Плашье , п. дав ефrefen, tеrrеfасtіо, Пламечак, ҷка, m. bур. р. пламен. Плаз, ва, вo, vidе плашљив. Ilaahaimme, n. Ort, wo das Vieh über Haalumu , um, v. impf. (árecken, terreo.

Mittag vor der Sonne geborgen ist, Ilaauimuce, umce, v. r. impf. erscrelocus ubi pecora a sole defeusa requi- den ,exterreor. escunt.

Плавыв, ва , вo, furtfam, pavidus. Пландованье, п. Сав Цnternebеп бев Плашы, f. Der edirесеn, terror.

Viehes während der Mittagshiße , re- Ilaáinkne, u. das Aufschobern des Heu', quies pecoris in umbra.

constuctio metae foeni. пландовати, дујем, т. impf. (орт Плева, (Рес, и Срем.) vide пьева,

тао,

meus :

[ocr errors]

Плёвили, им, (Rec. в Срем. ) vide току, ушију у глави), в іt іn Rena плијевитн.

ge ba, abundat. cf. пьева. Плевље, л. варош у Ерцеговини. Плијенипти, им, y, impf. (Ерц.) plun: Племе, мена ,

n. der Stauim, stirps, dern, praedor. prosapia.

Плбеньење, п. (Ерц.) Зав Фtinter, Племенипі, па, пo, von gutei Ctаmm, praedatio. guter Herkunft, adelig, nobili loco nasjecah, Chh, f. (Epy.) der Schimmel

, patus.

mucor, situs, Ilaemufi, m.loon guter Familie, nobili Haucka, f. die Bachitelje, motacilla. genere patus,

Плипак (comp. плаһ1), тка, кo, feit, Плен, т. (Рес. и Срем.) vide плијен. tenuis, non altus, non profundus. ІІлнити , им , (Рес. и Срем.) vide пли- Пличина , f. Die Ceitigteit, yadositas, јенти.

tenuitas. Плење:ње, п. (Рес и Срем.) vide плиПлорипти, им, v. impf. .) fфwimmen, јењење.

palo: пассан, сни , f. (Рес, и Срех.) vide „ТІлови, плови мој зелени венче. плијесан.

2) chrimnieni machen, facio ut natet, Плёсмо, и.

z. B. das Pierd über einen Fluf. Плеспи, елеу, ғ. impf. 1) fефtent, Пловка, f. vide папка (у крајини Неplecto. 2) ftricken, plecto , texc.

готинској). Плетеница, f. 1) eitt qeflофtene: 3opf, Пловљење, п. сав Зwimmen, nаtаtiо.

pexi capilli. 2) eine #lete pour gret, II, вче, чеrga, p. vіdе паче (чета). craticula panis.

Пловчііі, чја, чје, vide пачји. Плепиење, р. ) дав $lechten, nexio. Плдсан, сна, но, platt, abgeplatttt,

2) das Striden, textio. 3) die Stri: compressus, planus. derei, das Strickzeug, res reticularia. Ilocka, f. eine platte Flasche (hymypa), Плелер, т. дав їledit were , crats. vas ligneum vioarium planum. Плеmівача, f. Der Stritbeutel, heca Пліснапі, піa, mo, vide плосан. reticularia.

Плосніна, f. Die 246plattung, planities. Ilaemiibo, 1. das Stridgarn, lila ser- Iliochoraas, m. der Plattkopfe home vientia texendo.

capitis plaui. тетикоса, ю, пјевасе у пјесма и Плоп, m. Ber gaun, sepes.

риповиједа некакав арамбашаІле- Плітић, f. dim. р. плоп. т икоса Павле.

Плоча, f. 1) eine Platte, lamina. 2) коњ• Плептикомарнija, m. Bеr fоrbnter, cha, vidе попковица.

Korbmacher, corbarius , sportrius : llaoyamuja*, m. der Schmaroßer (befone мајстор плетикошарица.

ders von Ravotabat , Branntewein), Taemisa, f. die Striderin, textix a- parasitus coutemtissimus. cnaria

Плдчица, f. dim. 9. плоча. Пленка игла, f. Pie Ctrichabet, acus Плошчица, f. dim. р. плоска. reticularia.

Плуг, m. per puq, aratrum, Плелікe, f. р. Бntriguen, artes. і Плунжење, р. бав palten pes plug'в, Плетњица, f. дрсо, као уска дити

sustentio stivae. ца, што споји кроз кріел (код Плужити, нм, у. impf. Ben PRug bal, плуга и под кола волујскије).

ten, sustineo stivam. Пле Капи, пia , mio, britјфultеri, hu- Плўндре, f. р. (pie puper фоfen) bie meris latis.

deutsch en geknöpften Hosen, im Ges Ilarke, n. ias Schulterblatt, scapula. gensaße der ungrischen, serbischen mit Ilaeku, f. pl. die Schultern, huneri cf. Riemen, braccae germanicae. плеfе.

Ilay'ma, f. der Korp, das Pantoffelholja Taekka, f. der Schinken, perna,

cortex subereus. Пливање, р. Вав еф vim inten, nаtаtiо. Пљачка, f. (у Србији и у Босни, осоПлі вали, ам, т. impf. jdj miттеп, nato. било од године 1804) vide плијен. laneau, m. der Schwimmer, nafator. Пљачкање, п. vіdе плијењење. Пливачица, f. Bje eфeрiimmerit, nata- Пљачкати, ам, vide плијенити. trix. .

Пљачкација *, m. Der Beutenaфer, plüm Плијевипи, им, y. impf. (Ерц) jäten, derer, praedator. sonco.

Пљева, f. (Ерц.) bie &preu, glama : Плијевљење, р. (Ерц.) Das , run- нма као пьеве (н. п. рака у води. саtiо.

ущију у глави). Ilajtjen, m. (Ep4.) 1) die Beute praeda. Ivêcak, 'm. das Platschen, sonitus , 86

а) има као дијена (н. ц. раћа у по- nus plausus,

« PreviousContinue »