Подбашваmи, uуjeм, v. impf. unter legen, unterschieben, subjicio. Подбáшиши, им, v. рf. unterlegen, subjicio.

Подбелиши, им, (Рес. и Срем.) vide подбијелиши.

Подбиjаше, n. das Schlagen von unten auf, subtercuffio. Подбијаши, ам, v. impf. von unten wegschlagen, subtereutio. Подбиjamисе, amce, v. impf. sich die Füße wund gehen, subtersaucio pedes. Подбијелити, им, v. pf. (Ерц.) он unten weiß machen, dealbo a parte inferiori (z. B. in einem Walde einige Bäume abschälen zum Zeichen der Befitnahme, damit kein anderer davon Gebrauch mache, sey's zum Ausrotten oder sonst).

Подбиши, бијем, v. pf. von unten megs fchlagen, decutio in inferiori parte. Подбитисе, бијемсе, v. г. pf. fid wunds gehen, pedes adtero eundo. Пoдбjeл, m. der Huflattich, tussilago farfara Linn.

Под осми, бодем, v. f.aufbegen, stimulo. Подбочишисе, имсе, v. r. pf. Den uem in die Seite (60K) spreizen, manum subdo lateri.

Подбрадњик, m. ein Band mit Müngen, das an der Kopfbedeckung angehäkelt wird, und beim Kinn vorbeigeht, monilis genus, ad continendum in capite ornatum.

Подбриjáваше, n. das Abscheren (unten meg), subterrasio, subtertonsio, Подбријавати, ам, v. impf. unten weg. fcheren, subtertoudeo. Подбријати, ријем, v. pf. unten weg, scheren, subtertondeo. Подбуниши, им, v. pf. 1) aufwiegeln, concito. 2) (im guten Sinne) aufmuntern, excito.

Подбунути, нем (у прошавшем времену говориме и подбуо), v. pf. qufbunien, subiuflor: подбуле му очи. Подбуњивање, n. Dаô ulufreizen, con

auf.

citatio, excitatio. Подбуњивати, њуjем, v. impf. reizen, concito, excito. Подвалак, лка, m. Sie Unterlage, subiculum, z. B. beim Faße. Подвалими, им, v. pf. unterlegen, (g. 5. einen pfabl unter Das Faf), sub. terjicio.

Подваливашье, n. das Unterlegen, subterjectio.

Подваљивати, љујем, v. impf. untees legen, unterwälzen, subterjicio, subtervolvo.

Подвапшимисе, имce, v. r. pf. sich un. terfangen, audeo.

Пoдваhâше, n. das Unterfangen, ausus. Подваћашисе, амсе, v. r. impf. fid

unterfangen, audeo.

Подвеза, f. das Strumpf- oder Hosen band, vinculum tibiale, periscelis, Подвезами, ежем, v. pf. unterbinven (Strümpfe, Hosen), subligo. Подвезивање, и. даš unterbinden, subligatio.

Подвезивати, зујем, v. impf. unt binden, subligo. Пoдвезида, f. dim. v. подвеза. Подвести, едем, v. pf. unterführen (Pferd zum Reiten), subterduco. ПoдвесДи, везем, v. pf. unterführen (Wagen, Schiff), subterveho. ПoдBéспи, веsем, v. pf. untersticken, subterpingo acu.

Подвиjашье, n. das Unterwickeln, subterplicatio.

ПодвиjаЛи, аm, v. impf. unterwinden, subterplico; Подвија језиком. Подвикивање, n. Das Saudzen, jabi

latio.

Подвикивами, кујем, v. impf. aufjaud zen, jubilo. Подвикнути, нем, v.

inclamo,

pf, aufjauchzen, Подвиги, вијем, vide подавати. Подвлачак, чка, m. čie Unteridindel (bei den Dachdeckern), scindula suppo sita duabus aliis.

Пoдвлáчеше, n. das Unterziehen, sub

tertractio.

Подгризати, ам, v. impf. unten abbein fen, subtermordeo. Подгријаши, ријем, v. pf. (Ерц.) 1) vide погријани. 2) подгрија о сунце,

von unten anscheinen, ab imo illustro (sicut sol occidens juga montium). Подгријевање, п. (Ерц.) 1) даô Simārs men, recalefactio. 2) das Anscheinen von unten her, illustratio e parte inferiori.

Подгријевати, ам, v. impf. (Ерц.) 1) wie. der aufwärmen, recalfacio. 2) von un ten anscheinen, ab imo illustro. Подгристи, ризем, v. pf. unten abbeis Ben, subtermordeo.

Подгрљача, f. на јарму оно дрво, што стоји воду испод грла. Подгрнути, нем, v. pf. unterfügen, (ignem) subjicio.

Подгршање, р. 𐐨аб {{nterfdüren, subjectio (iguis).

Подгрмами, гphen, v. impf. unterfd)üs ren, subjicio (ignem). Подгулиши, ам, vide подбијелиши. Подгуливање, п. 𐐨аз ntviößen von unten an, subternudatio. Подгуљивати, љујем, v. impf. von uns ten entblößen, subternudo (z. B. eis nen Baum durch Abschälen, oder Abs nagen).

Поделити, им, (Рес. и Срем.) vide подијелиши.

Поделишисе, имсе, (Рес. и Срем.) de подијелитисе. Под раши, рем, vide издерами,

Подзиђивати, ђујем, v. impf. unter= mauern, substruo, Подивљати,ам, v.pf. wilò merben,efferor. Подигнути, нем, vide подићи. Подигну все, немсе, vide подићисе. Подизање, n. cas ulufheben (in Die So be), levatio, sublatio. Подизаши, ижем, v. impf. in bie Söђе beben, tollo, levo.

Подиза исе, ижемсе, ... г. impf, fid

erheben, aufstehen, surgo. Подијелити, нм, v. pf. (Ерц.) 1) thei. len und theilen (unter einander), divido. 2) vide удијелиши. Подијелитисе, имсе, v. r. pf. (Ерц.) lid) theilen, auseinanver gehen, dividi. Подијепитисе, имсе, v. г. р. (Ерц.) ein Kind werden, puer fio. Подина, f. Die Flade Des Neufdobers, dessen Spike verfüttert worden, quasi tabulatum metae foeni.

Подирање, п. аз Bieberbervorgiehen einer abgemachten Sache, sollicitatio rei confectae, caussae peractae. Подирати, рем, v. impf. etmas Hugges machtes wieder hervorziehen, repeto rem confectam.

Подићи (говорисе и подигнути), дигнем, v. pf. beben, levo, tollo. Подинисе (говорите и подигнутисе), дигнемсе, v. r. pf. jid erheben, cousurgo.

Подјела, f. (cm) оно што се удијели

просјаку, дав 2imofen, eleemosyna : „Те он проси шљепачку подјелу Подлагање, п. 1) baš unterlegen, subjectio. 2) das Unterschüren, subjectio suppositio liguorum igni augendo. Подлагами, ажем, v. impf. 1) unters legen, subjičio. 2) unteridüren, subjicio ligna ad augendum ignem. Подʌаница, f. Die Нафе anò, palma: дебела сланина с поданице, lardum palmare, eine Hand breit. Подлећи, лежем (и подлегнем), v. pf.

wagen, auf sich nehmen, recipio in me ја не могу под то подлећи. Подливање, п. (Срем.) vide подљевање. Подливаши, ам; (Срем.) vide подло

зами.

T

Подлизивање, а дав 2blaufen einer Flüssigkeit am Gefäße herunter, defluxus per latus vasis. Подлизивати, зује, v. impf. am gefäße becabfliegen. defluo per latus vasis. Подлипи, лијем, v. pf. untergiefen, subterfundo.

Подлога, f. Die Unterlage, res subjecta, subiculum (3. B. unter der Sohle). Подложиши, им, v. pf. 1) unterlegen, subjicio. 2) unterf#üren, subjicio ligna igni augendo. Подложица, f. dim. 9. подлога. Подлоками, лоче, v. pf. m. ј. вода бријег, unterfreffen, subterlambo. Подлевање, п. (Врц.) Das untergiefen,

subterfusio.

termixtio.

Нодметами, мећем, v. impf. 1) un= terlegen, subjectio. 3) коња, Das fero verschneiden, castro equum. Подметагин, ам, v. impf. unterrübren (die Suppe mit Mehl), subtermisceo. Подметнути, нем, v. pf. 1) unterles

gen, subjicio. 2) коња, veridnetven, castro equum.

Подмешивање, п. (Рес. и Срем) vide подмјешивање. Подмешивати, шујем, (Рес. и Срем.) vide подмјешивати. Подмијесити, им, v. pf. (Ерц.) ein. fäuern (den Brotteig), fermento. Подмиривање, u. Daš Defricvigen, satisfactio.

Подмиривати, рујем, v. impf. einen beo friedigen, zufrieden stellen, satisfacio. ▾ Подмириши, им, v. pf. beftiebigen, sa tisfacio.

Подмишими, им, v. pf. Беfteden, corrumpo pecunia. Подмићивање, п. дав Верефen, core ruptio.

Подмићивати, ћујем, v. impf. beft chen, corrumpo.

Подмицање, п. дав Unterlegen, subjectio.

Помицами, ичем, v. impf. Darunter rücken, submitto, subjicio. Подмјеравање, n. (Ерц.) 1) ba3 26mef# sen (wie viel ein Gefäß halte), emensio. 2) das Probieren, ob ein Gefäß das gehörige Maß halte, exploratio

lineam subterduco.

Поднизивање, п. даѣ Berbrämen mit eis ner Schnur (von Perlen, Dukaten), adjunctio lineae, limbi. Поднизивами, зујем, v. impf. eine (Pers len., Dutatenz,) Gdaur unten anbrins gen, subtexo limbum. Поднијеми, несем, поднијо (подније. ла, ло), v. pf. (Ерц.) 1) unter etmaš bringen, praetendo, subtertendo, 2) era tragen, tolero. 3) ако ми може поднијеми, гели 𐐨u es (um Diejen preis) geben kannst, si absque tuo detrimento potes; ако ти вјера може поднијеми, wenn es bein Glaube erlaubt (Dula det), si per fidem tuam licet. Поднимитисе, имсе, v. г. pf. ben Kopf auf den Arm ftüsen, suppono capiti brachium, innitor brachio. Педница, f. vide даска: „Удовице, у али поднице!

missio.

„Има л' млого војске у Турака? „Је л' подобна да боја убије Подобар, бра, po, io ziemlin gut, sic satis bonus, (und so vor allen Beiwöre tern, cf. по).

gut

Под бритисе, имсе, v. r. pf. einem werden, benignus fio in aliquem : „Већ се синко подобрите раји – Подоjими, им, v. pf. bie Bruft reiden, praebeo mammam.

Подоштравање, n. bae Rufpiten yon untent, acuminatio ab imo. Подоштравами, ам, v. impf. н. п. ко. be, unten gufpigen, cacumino ab imo. Подоширити, им, v. pf. н. п. колац, von unten zuspisen, praeacuo ab imo. Подраживање, n. 1) bc6 Keizen, irritatio. 2) das Necken, lacessitio. Подраживати, жујем, v. impf. reizen, neden, icrito, lacesso. Подражити, нм, v. pf, reigen, neđen, irrito, lacesso.

Подранили, нм, v. pf. Sure flege aufs ziehen, educo, (ven Baum, Das Kino, das Thier).

Подраними, им, (у Сријему, у Бачк. и у Бан.) vide поранити. Подрањивање, n. as Oroßzielen, edu.

cafio.

Подриње, n. bas Canv längs ber Drina, regio circumdrinana, ambidrinana : „Да би посл'о Чупића Стојана, Подробац, пца, m. as (sing bredate, "Чупик чува Мачву и Подриње inirita: оспавно подробац у чанку. Подробили, им, v. pí. einbrođen, intero. cf. удробити,

Подруг, m. anderthalb Mann gref, sesquinomo (tam magnus, ut sesquialte rum aequet); fo cud) подруг ока, поДруг смошина и т. д. Подруговић, m. ber Gohn eines поПедрум, m. 1) bas Grtgeidof, tabulaдруг, filius sesquiviri. tum infitum, (q. d. по друму? franz. rez de chaussée). 2) der Keller, cella. Подручје, п. Lano uno Reute, worübec Подрумски, ка, ко, Sellers, cellarius. mań zu befehlen hat, quod sub peteslate est: у његову подручју ;,,За свега подручја твога (кад напијају коме у здравље). Подсад, mie Derut, progenies, (meift als Edcltwort: пасји подсаде). Подседлица, f. die Deđe unter cem Gats tel, die Schabracke, stragulum, stratum. Подсећи, сечем, (Рес. и Срем) vide подсјећи.

Подсецање, п. (Pec. и Cpem.) vide подсијецање.

Подсецами, ам, (Рес. и Срем.) vide подсијецации.

Подсијецање, п. (Ерц.) дав Unterhauen,

succisio.

Подсијецами, ам, v, impf (Ерц.) un. terhauen, succido. Подсирими, им

v. pf. m. ј. млијеко, laben, cogo (lac). Подсјећи, сијечем, v. pf. (Ерц.) unten abhauen, succido.

Подсме, m. (Pec.) vide подсмије. Подсмевање, п. (Рес. и Срем.) vide подсмијевање.

Подсмева исе, амсе, (Рес. и Срем.)
vide подсмијевашисе.
Подсмеj, m (Срем.)) даб aden über
Подсмије, м. (Ерц.)ешat, risus, de-

risio.

Нодсмијевање, р. даš Иuslaфen, de

risio.

Та

crum.

Полупреши, рем, подупръо, (Рес. и Срем.) vide подупријеми. Под претисе, ремсе, подупръосе (Pec. и Срем.) vide подупријешисе. Под пријети, рем, подупръo, v. pf. (Ерц.) unterfügen, suffulcio. Подупријетисе, ремсе, подупръосе, v. r. pf. (Epu.) sich stüßen, innitor. Подушје, п. Зabe um ver Geele millen, quod datur pro auimae salute: „Дадоше ми Шарца од подушја Пођачишисе, имее, у.г.р від tuvent merven, fio discrplus, scholasticus. Пожалими, им, у рf. Бе𐐨auern, fic lein fenn Laffen, poenitet me. Пожар, м. 𐐨er Waldbrand, flagrantia, ardor silve sponte aut forte fortuna inconsae.

ревца.

m. човек из Пожа

etwas, concupisco.

sitim movit.

Б. Позабити и по (ein obfcöner pag von einem, der den Preis einer gekauf, ten Sache nicht sagen will). Позаборавими, им, v. pf ein wenig vers geffen, paululum obliviscor. Позаборављати, ам, v. pf. nad einans den vergessen, obliviscor aliud ex alio. Позаимање, п. vide узаимање. Позаймати, ам (и позаимљем), vide узаимапти.

Позајарити, им, v. pf. „Оди снашо да позајаримо: мприписка, памук зеза, свака трга мога," ä Anekdote den zinzarischen Hausiree zweideutig rufen, fatt etma: оди снашо да пазаримо: шириплика, памука (зелена?) и свакога трга. Позајмиши, им, vide узајмити. Позан, зна, но, fpät, tardus, serus: Позна ђеца, готове сироме. Позбацати, ам, v. pf. nad Der Heile binabwerfen, dejicio eliud ex alio. Позвати, зовем, т. pf. rufen, einladen,