де побискати.

eilen, fih im

Поискатисе, иштемсе, (у Сријему) vide побискашисе. Поитети, тим, v. pf. (Рес.) Пойтиши, им, v. pf. (Срем.) Пойћети, ишим, v. pf. (Ерц.) ben, propero.

ile fe

Појааши, јашем, v. pf. 'коње, auffierr (aufs Pferd), conscendero equos: „Кад појашу вране коње, "А припашу бритке сабље nachlocken, Појавиши, им, v. pf. nalon, anfü ren (die Herde), duco gregem, praees gregi:

„Мајка Мару иза горе звала: „Ајде Маро, и појави стадо Појавишисе, имсе, v. г. pf. fih offens baren, ich zeigen, appareo: поjави ла се куга.

Појамчити, им, v. pf. nah ber Reihe zur Bürgschaft auffordern, facio esse sponsorem alium ex alio.

Појање, п. дав Singen (in ber Kirche), cantus (in ecclesia).

Hojac, m. der Gürtel, cingulum, zona. Појасаст, та, то, Sürtel., geftreift, lineam albam habens, Појасина, ... појас. f. augm. Појасић, m. dim.

Појасица, f. појасаста коза, eine ge streifte Ziege, capella zonata. Појаща, f. (по Ерц.) 1) ber Stall, stabulum. 2) die Kammer, conclave: ,, Да од њега бијел двор мирише, „И појата ђе Омербег спава Појати, појем, v. impf 1) fingen (in der Kirche), canto (in ecclesia). 2) vide пјевати, али се врло ријетко чује, и шо само у пјесмама, н. п. „Од погаче дупе плаче,

,,

,,

А од проје дупе поје Појаши, јашем, vide појаати. Појац, појца, m. ber trefliche Sänger (in der Kirche), cantor egregius. Појебати, бем, v. pf. confuluere unam ex 'alia.

Појебљив, ва, во, (obscoena vox) quae amat futui.

wer

Појевтинити, ни, v. pf wolfeil mer den, viliori pretio vendi. Појездини, им, v. pf. (ст) auffifen, daherreiten, equos conscendisse: "Појездите иљада сватова Појење, п. дав Zränten, praebitio potus. Појепсти, јебем, vide појебати. Појести, једем, v. pf. 1) vide изјесши. 2) ein menig effen, paululum manduco.

Појефтинити, им, vide појевтинити. Појити, им, v. impf. tränten, pracheo potum.

Појурити, им, v. pf. in bie Sluht trelger, fugo, in fugam ago. Појутарје, п. први дан по крсном имену (други дан крсног имена), Dec jiveite zag дез крсно име, dies secuudus festus sancto familiari. Показати, ажем, v. pf. zeigen, monstro, ostendo.

Показатисе, кажемсе, v. r. pf. fid blicken lassen, sich zeigen, ostende

re se.

Показивање, п. bas Beigen, ostensio. Показивати, зујем, v. impf. zeigen,

ostenso.

Покајаши, јем, v. pf. кога, или што, cinen ramen, ulcisci aliquem aut ali. quid.

Покајашисе, јемсе, у. г. pf. Buffe thun, bereuen, poenitentianı ago. Покалдрмати, им, v. pf. pffajtern, sterno (viam),

Покапати, пљем, v. pf. 1) anträufeln, beträufeln, stillatim conspergo. 2) be traufelt werden, conspergi stillatim: покапала аљина крви... Покараши, ам, v. pf. 1) ein wenig aus= fheiten, (ausgreinen), objurgare aliquantulum. 2) покарао га Бог, Gott bat on geftraft, reprehendit illum

deus.

Покаратисе, амсе, v. . pf. fi див. schelten, sich zertragen, jurgio invicem se excipere.

Покасами, ам, v. pf. cin menig traben, tolutim coepi incedere. Покаскивање, n. baš intrappen, incessus equi. Покаскивати, кујем, v. impf. anfan» gen u trappen, incipio incedere (de equo).

Поквариши, им, v. pf. verberben, bе. fchädigen, corrumpo, depravo. Поквасиши, им, v. pf. beneßen, hu.

mecto.

Покивање, п. дав Betlopfen (3. 23.

Dengeln der Senfe), pulsatio. Покивати, ам, v. impf. н. п. косу, м. ј. откиваши, bellopfen, pulso (compungo).

Покидати, ам, v. pf. 1) ferreißen, disrumpo. 2) herabreißen, detraho. 3) кошару, quśmiften, expurgo (ejecta stercore). Покидатисе, дамосе, v. г. pf. од смија, vor Lachen bersten, rumpimur risu. Покилавити, им, v. pf. nah ber Reise einen Bruch (Leibschaden) verursachen, hernias concilio. Покилавишисе, имосе, v. г. pf. паф ber Reihe Вейфе befommen, hernias

sibi conciliare.

Покладе, f. pl. н, п, Бијеле, Месне,
Божитње Петрове, Госпођине,
Аранђелове и т. д. дeс Zag vor ber
Faste (die Fastnacht?), bacchanalia?
Покладовање, п. дав покладе alten,
actio bacchanalium.
Покладовати, дујем, v. impf.npf.
Fastnacht halten, agere bacchanalia.
Поклањање, п. 1) дав Веrbeugen, incli-
natio. 2) das Schenken, donatio.
Поклањати, ам, v. impf. коме што,
schenken, dono.

Поклањатисе, амсе, v. г. impf. fi verbeugen, verneigèn, inclinari. Поклапање, п. дав Зидсen, opertus, opertura.

Поклапати, ам, v. impf. ¿ubeđen, ope

rio.

Поклати, кољем, v. pf. zusammens Поклатисе, кољемсе, v. r. pf. raue slachten, macto unum ex alio.

fen, risor.

Поклекнути, нем, . pf. Riever nien, Поклепапли, пљем, v. pf. н. п. сјекиin genua procumbo, ру, мотику, glügend maden инд fdärfen, caudefactum acuo. Поклецивање, п. дав Медеnie, ргоlapsio in genua.

Поклецивати, цујем, v. impf, niebers Enien, procumbo in genua. Поклизнути, нем, . pf. Lausglei Поклизну писе, немсе, ѵ. г.pften, labi (loco lubrico).

Покликнути (говорисе и поклићи), нем, v. pf. ausrufen, freischen, exclaimo. Поклон, т. 1) дав Веjment, donum, Поклону се у очи не гледа (поклоњеној се кобили у зубе не гледа). 2) die Werbeugung, inclinatio: Başa брате, поклон имамо; поздрав и поклон; поклон до црне земље; „Обрнисе, поклонисе, "Поклон, домаћину Поклонипій, им, v. pf, [enen, dono. Поклонитисе, имсе, v. г. p. Пре beugen, verneigen, inclinor. Поклоњање, n. vide поклањање. Поклоњати, ам, vide поклањати. Поклоњашисе, амсе, vide поклања

тие.

Поклопац, пца, m. vide заклопац. Поклопити, им, v. pf. žubecden, operio Поклопипінсе, имсе, v. г. р. і піш

hinducken, conquinisco remitto membra

culum :

Од копља ти градили носила, „А од штита гробу поклопнице Покњишки, adv. mie'eš in Büфесій (d. i. altflawisch), lingua librorum (ecclesiasticorum).

Поковати, кујем, v. pf. 1) belopfen, pulso, compungo. 2) na cinander schmieden, cudo aliud ex alio. Покој, т. діе Кube, requies. Бог да му души покој да! Покојни, на, но, Der vectorbene, feli. ge, defunctus. Локондиришисе, имсе, у. г. pf. Вефет werden, fio poculum, in dem Sprüchmotte : Кад се тиква покондири, wenn der Geringe ein Herr wird Покопати, ам, v. . pf. 1) наф ber Rei. he begraben, composui omnes. 2) nach der Reihe ausgraben, effodio unum ex alio: н. п. покопао сву репу, роткву. 3) ein wenig graben, pauluJum fodio.

Покопица, f. даš zweite Braben дев Beinbergs, fossio vineae secunda. Покор, m. 1) der Zabel, geredhte Bor würfe, opprobrium:

Од Бога је велика гријота, „А од људи покор и срамота 2)ein Mensch, der zum Vorwurfe gereicht, opprobrium: мучи покоре један ! Покоравање, п. баš Untermerfen, Цn. terthänig machen, subjectio. Покораваши, ам, v. impf. zu

aaren treiben, unterwerfen, sub potestatem redigo.

Покоран, рна, но, geßorfam, obediens. Покорну главу сабља не сијече (fo bort man es, mit dem 2ccuf.). Покоризмић, m. (von quaresima ?) оно вријеме између васкрсенија и Бурђева дне: колико има ове године покоризмића? кад Ђурђев дан буде у очи васкрсенија, онда покоризМића нема ни мало.

Покорити, им, v. pf. untermerfen, sub
potestatem redigo.
Покорност, f. bie Unterroürfigteit, ber
Gehorsam, obedientia.
Покосити, им, v. pf. abmäßen, demeto.
Пokpaha, 1. der Diebstahl, furtum.
Покрај, пебеп, längs, juxta : прође по-
Крај мене; покрај воде и т. д.
Покрајац, ајца, m. Жапивате, по-

Покривати, ам, v. impf. Бедефеn, contego.

Покриватисе, амсе. v. r. impf. fi bedecken, coutego caput. Покρивâч, m. die Deɗke, Bettdecke, stragujum.

Покривача, f. поњава, што се покрива њоме, eine Soßendeđe, stragulum rusticius.

Покрижак, шка, m. (у Јадру) ein en ит ден Спасов дан, дав aber, nut dem Volke bekannt, nicht im Kalender steht, dies festus circa ascensionem do mini.

Покриmи, pиjem, v. pf. bedeɗen, contego.

Покришисе, ријемсе, v. r. pf. fih bе decken, contego caput. Покров, m. bie Leihenbeđe, swaš Sein chentuch, , pannus funebris. Покровац (покровац), вца, m. eine (roßs härene) Pferdedeɗe, stragulum ad operiendum equum.

pf. sich zu

Покровчина, augm, v. покровац. Покровчић, m. dim. . покровац. Покројити, им, v. pf. (Kleider) uni den und machen, conficio vestem. Покропиши, им, v. pf. befprengen, conspergo, aspergo. Покрпити, им, v. pf. flicken, reparo, resarcio. Покопитисе, имсе, v. г. sammenflicken, resarciri. Покрстиши, им, v. pf. zum Shriften machheu, Christianum reddo. Покосмитисе, имсе, v. r. pf, ein Christ werden, fio christianus. Покращити, им, v. pf. jufammenire. chen, confringo. Покрштеник, m. vide покрштењак. Покрштеница, f. cine, bie fich taufern laifen, proselyta Christiana, Покрштењак, m. ber fi bat taufen Laffen, proselytus Christianus. Побудити, им, v. pf. tačeln, vitupero. Покуњишисе, имсе, v. г. pf. den Kopf

Покурац, рца, m.„Оди снашо сједи

на покурца мога" (мјесто на покровац), cf. позајариши.

Покурјачити, им, v. pf. zum Bolfe machen, facio esse lupum, Покурјачишисе, имсе, v. г. pf, jum Wolfe werden, fio lupus.

Покуће, п. Idas Hausgeräth, supelПокућство, п. lex,

Покуцавање, n. baš infhlagen, Alo pfen, pulsatio.

Покуцавати, ам, v. impf, anlagen, Elopfen, pulsare.

Покуцаши, ам, v. pf. 1) обруче, діе Reife ein wenig fester anschlägen, pulsando firmo. 2) cin wenig flopfen, pul. so paululum.

Покуцкивање, n. dim. 9. покуцавање. Покуцкивати, кујем, dim. v. покуца

вати.

Пола, f. діе Sälfte, dimidium: пола

мени, пола теби, 16 mir, balb bir. Пола, f. һур. у. Полексија. Полагано, тe, leniter, paulatim. Полагање, п. 1) дав Borlegen (ves ut ters), praebitio (pabuli). 2) das Legen, positio. 3) das Speisen mit einem eins gen göffel, usus communis unius tantum cochlearis ad manducandum. 4) das Ablegen, Absenken, propagatio. Полагаши, лажем, v. impf. 1) педе tegen, ponere in terra, 2) dem Biehe Sutter borlegen, praebeo pabulum 3) лозу у винограду, einen 3meig able? gen, abfenten, propago. Полагами, ажем, v. pf. 1) ein wenig lügen, mentior paululum. 2) nalügen, mentior post (secundum) aliquem. Полагашисе, лажемсе, v. r. impf, mit einem Coffel effen, uno tantum coch, leari manducant alius post alium. Полагивање, n. baš Rahlügen, men dacium post (secundum) alium. Полагивати, гујем, v. impf.nalügen, juvo menlicutem: један лаже, други полагује. Полажа, f. u. m. (im plur. nut f.) ber Nachlügner, adjutor mendacis: ca

стала се лажа и полажа.

Полажај, m. 2Beihnachtsbefuch, salutatatio die natali Christi.

Полажајник, m. ber erjte Sefuder ju Weihnachten, qui primus ad aliquem invisit die natali Christi. Полажајни

ка обично избирају (зашто неки га тају да с њега могу бити срећни, или несрећни, оне цијеле године) и зовну (прије Божића на неколика дана), или држе једнога сваке го Дине. Полажајник понесе у рукавици жита, па кад назове с врата ристос се роди, онда поспе из руке житом по кући (а из куће ко поспе њега, и одговори му: Банс щину роди); па онда скреше бадњаке, т. j. узме ватра, па удара њиме у бадњаке ђе горе (да скачу варнице) говорећи: оболи ко говеда, овОЛИКО коња, ОБОЛИКО коза, оволико оваца, оволико крмака, оволи ко кошница, оволико среће и напретка и т. д. потом разгрне пепео накрај огњишта и меш не оние неколике паре, или у крупно какав новац (како који може) ;ђе. који донесе и повјесмо те превјеси преко враща. Кад га посаде ме сједе, онда га жене огрну губером или поњавом: да им се вата дебео скоруп. Пошто му даду те заложи щто и напјесе ракије, онда отиде својој кући, па дође опещ послије ручка, те га часте и поје до мрака; доста пуша га опоје те се и побљује (икажу да је то добро). Кад већ пође кући, онда га дарују, м. ј. даду му мараму, или чарапе, или на увице, и колач. Полажајников, ва,

во, без полажајник, primi salutatoris, Полажење, п. 1) дав Beuen, visitatic, salutatio domestica. 2) das Abreisen, profectio.

inviso

Полазак, ска, m. bie 216reife, profectio. Полазити, им, v. impf 1) abreifen, proficiscor. 2) Kora, besuchen, (понајвище на божић). Полазишисе, имсе, v. r. impf, с ким, einander besuchen, salutari invicem. Полазник. m. vide полажајник. Полазников, ва, во, деб полазник,

te, Thierbalge, im Gegensaße des Bauchstücks), pars dorsalis. Пoлèжака, f. Kukuruzbrot, das zu lans ge im Backofen gelegen, panis e zea nimis diu coctus.

Полежати, жим, v. pf. ein wenig lie. gen, paululum cubo. Полексиja, f. Frauenname,nomen feminac. Полетање, п. (Рес. и Срем.) vide поЛијешање. Пoлemap, m. Iflücker (flüger) Vos Полеmáрад, рдa, m.) gel, avis ad volandum firmata, pennata. Полетати, ећем, (Рес. и Срем.) vide полијетати

flie

gen,

Полетети, тим, v. pf. (Рес.) Полетими, им, v. pf. (Срем.) Пloлékemu, леmим, v. pf. (Еpu.)] volo. Полећи, лежем (и полегнем), v. pf. ich legen, sterni, inclinari: „Шеница му по долу полегла Полешкивање, п. даš oftmalige Pie. derlegen, intercubatio.

Полешкивапи, кујем, v. impf. fich oft niederlegen, intercumbo.

Поливање, п. (Срем.) vide пољевање, Поливати, ам, (Срем.) vide пољевации. Полизати, ижем, v. pf, 1) ein wenig lecken, aliquantum lambo. 2) ganz ab, lecken, delambo.

Полијегати, ежемо, v. pf. (Ерц.) па der Reihe ich legen, cubitum co alius

ex alio.

Пoлujeлеj, m. (odvedarov) der Kronleuch. ter, lychnuchus, polyclacum. Полијетање, п. (Ерц.) дав Fliegen, voIatio, volatus.

Полијептати, ећем, v. impf. (Ерц.) fliegen, volito. Полипсати, пшемо, v. pf. na einan. der umkommen (von Thieren), intereo

unus ex alio.

Hoлnk, m. ein Maß (ein halbes Seidel haltend), hemina,

Пoлna, f. die Wandleiste, taenia (in pariete).

Полица, f. 1) dim... пола, 2) дег еф felbrief, der Wechsel, syugrapha. Поличица, f. 1) dim. v. полица. 2) дав Haspelbretchen, Weifbretchen, asserculus rhombi.

Полован, ена, но, falo abgetragen, attritus:

„Ни издвори коња ни оружја, "Ни доламе нове ни половне Iloловáчe, ema, n. ein Faß von einem balben Simer (половину анова), саdus dimidiae amphorac.

Половина, f. die Hälfte, dimidium, vidə

пола.

Половити, им, v. impf. 1) и пола, halbiren, in zwey theilen, dimidiare. 2) von ловим, zusammen fangen (auf der Jagd), ad unum omnes capio. Половbêше, n. das Halbiren, dimidiatio. Полóвнида, f. die Halbfrucht (Weizen mit Rogen gemengt, trainisch copжиша), triticum mixtum secali.

Пloлor, m. jaje, шmo ce

оставља на

гнијезду, да би кокош опет сније ла онhе, das unterlegte Ey, damit die Henne dort lege, ovum subjectum gallinae positurae.

Пoлomap, m. der Dieb der unterlegten Eper, ovorum suppositorum fur. Пoлoжapa, f. die Diebinn (z. B. Hün, din) unterlegter Eyer, (canis) quae fu. ratur ova supposita.

Пложин, им, v. pf. 1) niederlegen, pono humi. 2) Futter vorlegen, praebeo pabulum. 3) лoзy, einen Zweig abs legen, propago.

Положишисе, имсе, v. г. pf. sich legen, inclinari,

Положниша, f. der Ableger (von der Rebe), propago.

Полокати, очем, v. pf. aufd lütfen,

absorbere (wie der Hund, die Kaße). Поломиши, им, v. рf. ¡erbrechen, sterno, confringo: поломио вјетар шу Му; поломили копља и щ. д.

Hoлoшкe, liegend, ut jaceat.
Iloлyra, f. die Stange (von Holz oder
Metall), palanga, vectis.
ППолугрошнншa, f. Münze, von einem
halben Piaster (гpoш), monetac genus.
Полудети, дим, v. pf. (Pec.) närrii,
Полудиши, им, v. pf. (Срем.) warnfin-
Пloлyhem, дμм, v. pf. (Epu̟.)]nig wers
den, mente capi.

Полужити, им, v. pf. н. п. кошуље, пpehy, laugen, lixivio lavo. Полуњишисе, имсе, v. r.pf. finfler sor sich hinsehen, au pwp sum, Пoлуokа, f. ein Maß (eine halbe oką haltend), mensura dimidiae окае. Пoлýпamu, ам, v. pf. 1) zerschlagen, contundo, confringo. 2) ein wenig schlas "gen, pulso paululum. Полупатисе, амсе, v. г. pf. полупали се Србљи с Турцима, бавен де gelt (im Gefechte), pulsarunt se invi cem (in pugna). Полушан, m, ber nut halb einem Bot. stamm angehört (weil Vater oder Muts ter nicht davon ist), ein Mulatte, patre aut matre barbara natus. Пoлâk, m. 1) Feldwächter, custos agrorum. 2) eine Art Krankheit, morbi nus. 3) der Pole, Polonus.