Page images
PDF
EPUB

agitatio aquae.

vaso.

Бруцали, ам т. impf. uno pf. Сфата Бугар, m. (спи.) vide Бугарин: haare bekommen, nancisci pilos circa „Стаде свата дванаест иљада pudeada.

„Те гледају коња у Бугара Бруце, f, pi, бie Cambaate, pili circa „Повалисе међу љевојкама pudenda.

Те с'omeo коња од Бугара Брчак, чка, m. Bas Beräufф бев 13а. Бугарење, р, сав Зulgarificen, muta

tenden, sonus aquae cum quis transit; tio in Bulgarum. „Воду газим, за њим брчка не ма — Бугарин, ш. беr Bilgate, Bulgarus. Врчина, f. augm. р. бр.

Бугарити, им, y. impf. хит Зulgare» Брчић, m. din. . брі.

machen, facio esse Bulgarum. Брчкавица, f, Beg, bеr von pielem Re: 'Бугариктисе, иже, т. г. impf, ein Sui.

gen oder geschmolzenem Schnee pläts gar werden, fio Bulgarus.

Tchert, viae lubricitas et udor. Бугарка, f. Die Bulgaria, Bulgara. Брчкање, п, дав Plütfeen im Baffеr, Бугар-кабаница, f. (сп.) ein bulgaret.

Mantel, pallium bulgaricum : Брчкапіи, ам, v. impf, plütfern, soni „А євр свега бугар - hабаницу tum facio aqua agitata.

Скиде с леђа бугар кабаницу Брчкансс, амсе, v. г. impf. plät. Б, гарска, ғ. бie $uigarety, Bulgaria.

Tchern, aquam circumjicio, agito. Бугарскії, кa, кo , i) bulgarija), bul. Брчко, кога, и мала варошица на дес garicus. 2) adv. bulgarifф, bulgariae

ном бријегу Саве (ниже Градишке) : Бугарчад, f. (coll.) junge guigaren, „Да би ишли Брчко поробити, juventus Bulgarica. „Далеко је бјексапи” низа Саву — Бугарче, чепта, п, еir junger Bulgar, Брчнутпи, нем, v. pf; cinmal plä.

Bulgarus puer. tdhern, sovitum edo aqua turbanda.' Бугарчица, (Бугарчица) ft. dim. 2. БуБрилан, m. Bеr &pheu, hedcга.

гарка. Брutење, п. Вав 3cfreffen, depastiо. Bya, wenn auch, quamquam (eigentlich bya, f. der Floh, pules,

fo vief a[в буди, ёв fey, esto). cf. муд. Буіч, m. бубина (налик на буу), типио Буда, f. (у Сријему, у Бачк. иу Бан.) једе расад купусни, Der Blattfilos, Holzwaaren : Gewölb, taberna chernies Linn.

rum ligneorum. Буба, f. дав Иngеѕiеfеr, bеѕtіolae mo- Будак*, m. vіdе прнокоп. "lestae,

Будaлa, f. Der Zhot, stultus. Бубало , m. vіdе бубњар.

Будaлaсл, па, шо, thorimt, stultus. Бубало n. vіdе бубрег.

Будалаш, m. thörіфсе: Renfф, homo Бубањ, біња, m, bie (grope türtifфе) 'stultus.

Trommel, tympanum Turcicum, Будалашпина, f. Eberheit, stultitia. Бубање, т. дав Хrommeln; tympani Будалина, f. aug. р. будала. "pulsаtію,

Будaлисање, ц. дав дипime Repги обег Бубаи , ам, v. impf. ударати у бу Thun, ineptia , sermo stultus.

6ajh, trommeln, qulsare tympanum, Будaлиcаци, лишем, v. impf. tbərimt Бубина, f. augm. (?) р. буба.

sprechen, stulte loqui. БУвица, f. dim, p. буба.

Будалити, им, vide будалисан. Бубнупін, нем, y, p. mit Betife fФla• Будаљење, и, vidе будaлисање. gen, pulso.

Будан, дна, но, њаф. vigil. Бубњар, m, Per TrommelfФläget, tym. Бўдац, буца, т. бурак, штукац, пу, panista.

pan, deč Truthahn , gallopavo Бубњарев, ва, во, 1 бев $rommelfф14. Будење, п. Сав Зефеї, excitatio. Бубњаров, ва, вo, gеrѕ, tympanistae. Бӱдија, f. Кура, бурка, тука, Бубота, f. субота ђачка бубота, сирка, пура, пурка, pie Eruthens

Oprichm. d. i: Samstags wird auf den ne, gallina indica. Studenten herumgetrommelt, Samstag bygům,m.die Stadt Ofen in Ungern,Buda. ist der Studenten Prügeltag , sabbato byaumai, mya, m. der Diner, Budensis, caedentur studiosi (in Serbia).

Budanus. Бубрег, m. Die Riere, ген. Живи као Будимір, т.еіn mаnnénаmе, поmеn viri. бубрег у лоју.

Будимка, f. Die Ofnerin, Budana. Бубрежак, решка m, vide бубрег. Будимлија, f. cine 24ct 2epfel, pomi Бубрежњаци , m. рі, бав 9?iеrеntüd, species.

Будимлија, f, vide Будимац. Бубрешчnti, m. dim, p. бубрег. Будiмскӣ (Будимсний), кa, кo 1) Ofnee'. Бубуљица, бie Putti, pustula. ci, чибу Budanus. 2) ady, nach Ofner Art, moro ца.

Budano.

[ocr errors]

caro renum,

[ocr errors]

V.

'che -)

num,

Будињи, ња, ње, н, п. јаје, болест, Букварац, рца, m. Ser 2 3 €• ©фӣ.

dem Truthahn gehörig, gallopavonis. ler, puer elementa discens. Буднонік, m. по нама

мастирима она Буквешина, f, augm. 2, буква. даска, што у њу лупају у јутру Буквiк, m. Der Зифепwaly, fagetum (?). да се буде калуђери, бir Beter, Буквић, m. junge Buche, fagus parva, expergefactor,

Буквица, f. . dim. р. буква. 2) буко» Будисав, m. ein RannBname, nomen гі, akup, die Bucheder, glans fagina 3) das Будини, им, v. impf, mefen, excito. UBE, elementa. Будинсе, - имсе г. impf, erwаѕ Буклија *, vide плоска, den, evigilo.

Букнути, нем, v. pf. 1) aufmuen, mu, Будући да, іntеm, cum, (ital. essendo gitum edo 2) auftodern, exardesco.

Буков, ва, во, бифеn, faginus. Буђење , p. vide, будење,

Букова, f. мали намаспінрић код Неb;sa ", f. 1) ein Getränk aus Kukuruza готина,

brot und Wasser, potio e pane zeae et Bykobay, bya, m, 1) Buchenstab, ba. aqua 2) ópezoba, der Birlensaft, sucę culus faginus. 2) извор у Јадру. У cus betulae.

Тршићком пољу, 3) село у Сријеbyzamuja*, m, der 6y3a - händler, qui му (близу Варадина). rendit potionem e pane zeae,

Bykowana, f, der Buchenstoď, baculus Буздован, ш, eine 2rt Reute, clavac

"faginus. genis.

Буковина, f. Bеr Вифепрols, lіgnum fagi. Syin, m. ein großes Fuhrmannspferd,

Meklenburger, (ein Kärntner), equus Byxpen, m. Bukuresht, Bucurestinum vecturarius, jumentum.

'urbs Valachiae. Бу ињії, ња, ње, н. п. права, бет Букпење, u. (Рес.) vidе бувћење. Flob gehörig, pulicis.

Бу һпепти, ким, (Pec.) i vіdе бук, Бујаз, f. vide папрат.

Буктиши, им, (Срем.) і ети. Бујадњача, f. vide", папратњача. Bykkême, n. (Epy.) das Codern, af, Бујање, p, vide бучање,

dor. Бујати, ји, vide бучали.

Букети, кпим, v. impf. (Ерц.) (о» Бујамка, f. vide папрапіка.

dern, ardeo. Бујипін, им, v, impf, cf. пајиши, Була, f, vide Туркиња. Kyjuga, f. Regenbach , torrens. Булажњење, п.

vide бунцање. Бузур*, піmm, апае зи, accipe et manduса: Булазнење, m. "Баба : Бујур Муса купиуса.

Булазнитн, им, vide бунцами. Турчин : Нека бако и меса. Булумак, т. некакво јело од брана: býk, n. der Det des Wasserfalls, wo А. Щпа си јео ?

das Wasser im Fallen toset, locus ca, Б. Сапримачка и булумала, taractae stre pitos u's; онђе у буку Буљење, п. "Бав реrроrrесtеn Dee 244 има пастрме,

gen, exsertio oculorum: Була, f. бав шебеüle, mugitus. Буљиока, f. (сл.) Die vie Mugen bеrbota Букатије*, f. pl. vіdе пупіо.

reckt, quae exserit oculos: Букање, р, дав Зrülen, mugitus. „Курвина буљиока schilt der Krebs Бўhapa, f. у Сријему је обичај да се

den Frosch. "уз месојеће свако вече скупie ђевој. Буљипи, им, т. impf, п. ј. очи, die ке (мале и велике) и младе (а и од Augen hervorreden, essero oculos. мушкиња дође ђекоје), насред се. вуљубаша*, m. 24nführer eines буљук, ла, па наложе ватру (понајвище dux turmae, centurio. од ђубреліа и од смепилишта) и вуљубашни, на, но, бев буљубаша, око ње играју и пјевају; и то се centurionis. зове букара или ва пириш пе Буљубашиница, f. Sіе бацptmann&feaц, (ајдемо на букару, пјевају љеца на uxor centurionis. букари).

Буљубавица, m. dim. р. буљубаша, Букарёње, n. Вав Зrännen, subаtіо, Буљубашовање, m. Рав буљубашаБукəритисе, рисe, v. r. impf. Drafпеп, Seyn , centuriatus gestio. subo (von Schweinen):

Буљубашовали, шујем, т. impf. і Буками, бучем, v. impf. Drülen, mugio. "бій буљубаша, sum centurio, Букач, m. per 3rüler, mugitor (вот Буљугбаша, m. vіdе буљубаша тіс “Офjen).

alien Ableitungen. Буква, f. Die Buфе, fagus.

Bybyk *, die Schar, Trupp, turba, turma Буквар, ш, Рав В. Зr, abеcеdа, Бумбар, m, Pie рит на еl, apis terro» um,

stris Linu,

говини.

[ocr errors]

Бумбарање, п. дав би mpfe Сpreфen, Бургијати, ам, vide бушити.

nach Urt des Hummelgemurrs, murmur. Byprujām, m. 1) ein Mensch, der über. Бумбарати, ам, v. impf. Tumpf fpres all berumkommt, homo circumforanechen, wie die Hummel summt.

us. 2) Schweinmäller (in Serbien), Буна, f. Ver 2ufrubr, ѕеdіtіо.

proxeneta suarias. Буна и Буница, двије воде у Ерце- Бургијца, f. dim. р. бургија,

Буре, ema, p. Bas $ap, dolium. Бунар”, m. Der Brunnen, puteus. cf.cmy- Буренце, ета, п. dim. 2. буре. дена.

Бурликање, т. еіnе lеt beuleпрen Bei. Бунарић, т. dim. р. бунар.

nens,
fletus

genus. Тунарски (бунарскӣ), кa, кo, н, п. во- Бурлйкапии, личем, т. impf. beuleno

Aa, Brunnen: Wasser, aqua putealis. weinen, plorare. Бўнаму и буница, іn bеr ѕрепваrt, об. Бурљање, , Das Perummühlen in fuf. ишао је бунца и буницу, pon einen rigen Dingen, scrutatio in jusculo. Vagabunden, undique est vagatus. cf. byp.bamu, am, v. impf. herumwühlen Буна и Буница.

in Flüssigkeiten, scrutari in jusculo. Бунгур, ш." (кукурузан или шейичан) Бурма*, *. 2) cin glatter Singerring, die Grüße , alica (%).

annulus. 2) Schraube, cochlea : Бунгурање, п, рав Brükеmаblеn ali піворасе на бурму. catio ?).

Бурмуш*, . беr ёфпирftaбat, nicoБунгурапи, ам у. impf. Grübе mаblеп, tiana sternutatoria.

crassius molo: не може воденица да Бурмушица, f. Die kabatboje , capsu. меље, него бунгура.

la nicotianae. Бунгурац, рца m. dim. bon бунгур : Бурмуција*, der Schnupftabat.

"Ручку бунгурца, вечери ни к**ца. fabrikant, venditor nicotianae. Бунда, f. (у Сријему, у Бачк. ну Бан.) Бурњак, т. vіdе дуждевњак.

ter Peig, vestis pellicea. cf. курак. býpo, m. der Didwanst, abdominosusy Бундева, f. Ver Sürbis, cucurbita melo ventrosus. 'Linn.

Бурунпија*,

*, f. Vesirsbrief, edictum veziri. Бундевица , f. dim, p. бундева. Бурунџук *, m. панко бијело свилено Бундевски, кa, кo, н. п. цвијеп, жür: платно, Ceisenleinmano, (u em: bis : Blüthe , cucurbitarum.

den) byssi sericeae genus. Буника , f. Dав Зіfеntrаut, hyoscya- Бус, m. in Xem Rätyfel, Назимац кус mus Linn.

копа бус под коплокрповом кућом. Тунина , беr Dunger, stercus. Бусање, р. рав сфlagen auf pie Bruit, Бунини, им, v. Impf, aufmiegeln, planctus. concito,

Бусање, п. бав Зеведеn mіt Xafen, Бунилисе, имее, т. г. impf, ft em= caespitatio (?) pören, imperium frango.

Бусати, ам, v. impf. mit Rafen bea Бунован, вна, на, а в Sem Glafe deden, caespitem congero.

auftaumelad, e somno excitus, extur. Sycamuce, amce, r. impf. fich auf batus,

'die Bruff fdlagen, plangere: 6ycace Бунцање, р. Тав хeдen wie aив бет рукама у прси. Schlafe, somniatio.

Бусен, m. Bеr Xafen, caespes. Бунцати, ам, у. impf. говорили ко. Бусенип, па, mo, rafeneri, caes

jeuma, kao y cry, wie aus dem pitosus. Schlafe reden, loqui quasi e somno. 5ycême, n. (coll). der Rasenhaufe, caesБунца као баба у болеспи.

pites. Буњиште, п. der Ort, wohin das bycaja*, vide der Hinterhalt, insidiae.

Auskehricht geworfen wird, locus quis cf. засједа. quiliarum, fimetum.

6ym, mi der Schinken, perna. Bypa, f. der Sturmwind, procella. Бутина, f. augm. р. бупі. Бурав, ва, вo, tilein, uns gropbäифія, Булић, m. dim. у. бул. pusillus et ventrosus.

Буһоглав, ва, во(сп.) от $opfe Hypár , m. der (Thier:) Magen, venter. der Eule, epithetum capitis bubonis : Бурад, f. (coll.) Sajfer, dolia,

„Ид одатле сово було глава Буразер*, m, vide брап.

Буцање, п. vide дeрaњe i. Бурак; Mannsname, nomen Буцанти, ам, vide

дерати І. viri,

Буцмасп, па, по, уоu im Wefit, Бургија*, f, мали сврдлнi, бie Eleine facie obesa.

fie art Bohrer, terebra minima. Буцов, т. еіnе 24rt Eleinen Supfifфе, Бургијање, п, vide бушење.

pisciculi genus.

m.

Буц Зван, вна, но, н. п. нерасп (кад Semap, mensura, 2) (у Ерц.) чанак,

се букаре комаче), бrunftiq, subanѕ. eine bölgerne Schüssel, scutra lignea. Бучање, р. н. п. главе , дав Зимоfeyaz Baraш, m, дав @eleife, orbita.

des Kopfs; . 6. vom vorher gegan. Baros, m, (y Cpujemy), eine Art großen genen Rausche, torpor capitis (a cra Winzermessers, zum Schilffdyneiden, pula).

scalprum arundini secandae. Бу чаши, чи, y. impf. Summ, fern, Baдa, f. vіdе pок.

turbatus sum, ferveo : и сад ми бучи Бадии, им, т. impf. berauBnejmen, глава од јучерањег пића.

promo, Буче, чеmа, , пиле од будије, давҳrat. Вађење, в. да8 Sеrаивnebmen, prombubn, pullus gallinae indicae.

tio (?). Бучевина, f.

Вазда, (у Ерц.) vide свагда. Бўчићи, m. pl. (coll.) junge Truthub. Ваздан (вас дан), деп gang en Хад , to. пет, pulli indici.

tam diem. Б,чница, f. &іgnеnаmе еіnев 23affеrfals Вазла, f. намастир у Босни (може "in @ebiete задаr, Dorf Тржић, Баф били да је сади пуспі) :

Жеравија, доmеn рrорrium catara „и Вазуку крај воде Кривајje —
ctae.

Ваиз*, м. Веr prepiger, praedicator : Буца, f. (у Бачкој иу Сријему) vide „. К нама брже оце и вайзи кијача.

Bam, adj. indecl. fein, elegans', excellens. Буцак *, m. vіdе угал.

Ванслина ,

m. Mannsname, nomen Булачић, m. dim, p. буцак.

viri: by us.ba, f. Kühr mit kleinen Hörnern, fie Па дозива слугу Ваистину : selbst nicht groß, aber gut, vaccarum

Раиспино моје чедо драго!
genus.

Baja, f, hyp. p. Василија.
Бу шење, т. дав Bobren, tеrеbrаtiо. Bajam, m. vіdе клијеп.
Бушина, f, ein ефіnipfwort für ефafe, Bajалина, f, augm. р. вајапі.
'convicium in oves,

Вајатић, m, dim, p. вајап. Бўшиши, им, y. impf. рођren, tеге- Bajатски, кa, кo, н. п. врата , Ram= "brare.

mer, kemuat:, cellarius, ad cellam

pertinens.

Bajpa*, f. Nußen, utilitas.
В.

Вајдица, f. dim. . вајда, cf, глав

ница.

Вајкање, п. бав &ntfфuloigen, jетапу Ba, in, in

it, in (ријетко се говори, н. п. ва nicht nach seinem Wunsch bewirthet zu име оца и сина, и светога дуа ; ва haben, excusatio de

minus нспину Божју (говоре попови и lauta. Калуђери); ва славу и чесіп (кад Вајкатисе, амсе, т. г. impf, jih ent, чаме славу, cf. слава), cf. у.

schuldigen, daß man Jemand nicht nach Вабити , им, v. impf. focten, allicio. seinem Wunsch bewirthet, excusare se Ваљење, р, саѕ gоtеn, alleсtiо.

de coena minus lauta.
Ваведеннје, п. дав $eft R arid Reinia Вака, т.

gung. purificatio B. V. M. (den 21.
RopenЫ.)

Вала, .) бав @ob, laus, 2) Фав обен,
Вавек, п. ј. ва век , (Рес. и Срем.) Nühmen, laus.
vidе вавијек.

Bana* , ben Gott! hercle! Вавијек, пі. ј. ва вијек (Ерц.), emig, Baлaке*, f. р. дав 243ertzeug um bie aeternum.

Füsse zusammen zu winden, bey der Вавољак, љка m, оно што се сваља Padogenstrafe, instrumentum pedibus

међу прстима, или у устима, ein ligandis ad feriendas soleas. cf. Janare. Жugelin, (von Brot u. p. 41.) бав Валівка , f. (у Сријему, у Бачк. и у man zwischen den Fingern dreht, glo Dan.) der fehler, Mangel, vitium bulus cunvolutus.

defectus. Вавољење , D, Eak Dreben eines fügel. Валилии, им, т. impf, loбen, rüфтеп,

thens zwischen den Fingern, conglobu. laudo.
Jatio.

Валиши, им, v. pf. (у сријему у Вавомити, нм,

impf. ваљалии Бачк и у Бан.) fe, Теп, labor; desum. штого, међу прстима , или уус- Валипінсе, имce, v. г impf. jih leben, MIMA, ein Kugeichen zwischen den Fins rühinen, prahlen, se laudare. Ko ce caaern drehen, conglobulo.

ли, сам се квари. Barau, m. 1) mjepa ikamua, ein Betrei, Bános, m, alyous, der Schweinetrog.

coena

}hyp. 2. Василије.

[ocr errors]

sus:

ліо мени. "

Валовипі, па , mo, wеlеntеіф, undo- Варакање , п. Зав Дивљеіdеn, declinаtiо.

Варакапи, ам, v. impf leinem au83 119 Валовиту Дрину пребродише – Bapakamuce, ame, v. impf.) weichen fue Валпово, р. мала варошица у Славо феn, declino aliquem. нији,

Вараклеисати, лейшем, т. pf. и. impf. Ваља, f. Ba8 3ünblo (an Ser Slinte, mit Flittergold bekleben, bractea auris Kanone), foramen incendiarium.

chalci induco. Ваљак, на, баѕ Propfreip, surculus, Варакли*, adj. mit варак übersogen, Ваљан, на, но, water, probus.

bractea aurichalci inductus : Ваљање, п, бав 2Bilgen, volutаtiо. и дај мени варакли преслитуу Barapnya, die Walkmühle, fullonica, Варалица , f. Detrugerif, fraudulentus, Ваљати, ам, у. impf. 1) wilgen, yо (als appoittion).

Tuto, 2) сукно, mаltеп, subigo. Варање, р. баѕ Beträgen, deceptio. Ваљати, ам, v. impf. 1) Werth fenit, Варати, ам. v. impf. Detriegen , decipio,

valere : ваља сто дуката, ваља ца- Варатисе, амce, v.r, impf, jih täufфел, рева града. 2) ваља, ићи, таn mup, decipior. oportet ; коњ ваља, љеб ваља, Фfers Варварін, т. бене аn Sеr Xorama vonnöthen, Brod vonnöthen , Banake Беі Сталаћ.

Варварцца , f. dim. 9. Варвара (Bastar Ваљаписе, амсе, у. r, impf. fіф wäl. та) само у овој пјесми: gen, volutare se.

Варварнца вари , Ваљевац, вца, m. ciner von Baljepo.

А Савица лади, Bavêbka, eine von Waljeido.

„Николица куса, cf. варица.. Ваљево, р. pom, propr. einst &tast in Вареник, m. вруће замеђено и забиа Serbien :

берено вино, што се по обичају „Полећела два бијела голуба

пије на Божић прије јела (у Сри„Од онога ваљенога Ваљева

јему и у Бачк.) eine art 13tinjuppe Ваљевскій, ка, кo, pon Ваљево. mit Honig und Pfeffer, besonders auf Ваљење, р, дав Qoben, laudatio.

Weihnachten üblich, potionis genus. Ваљутика, f. (eiterr. Bеr knjoel) , ЖІов, Вареника, f, ware Ril, lac caleglobulus e farina , pastillus.

factum. Баљушкање, p. din. р. ваљање. Варење, п. 2) бав Хофеn, coctio. 2) Баљушкали , ам, dim. р. ваљати. варење. Украо калуђер с ђаком Ваљушкамиce , амсе ,

dim, p.

козу, па дали да се кува и пече ,а

они отишли да служе лептурђију. Вамилија, f. (усријему, у Бачк. и уБан.) У један пуп калуђер тiовиче из ол.

bie familie , familia, cf. кољено, лоза, пара (као да чаши нешто): „ђаче Вампір , m. vіdе вукодлак.

факушти ! опиди обиди: печели се Pau, (cy Ep.) 1) alo, außer, praeter: печење и варили се варење“. А Бак „Ништо љепше ни красније ,

му одговори: „Оче дуовни! дошао » Ван чарапа и опанак.

човек, па познао роге и ноге, и од• 2) ван да, auper mеnit , nisi si, i.q. век нијо весе.“

Bapsilio, n. die Brasilie, (Färbemittel Вандрша, f. vіdе ваша,

von Brasilienholz,) color ligni brasiВара", t, vidе варица : наврела вара од

liani. Дундулова дома (у приповијепки). Bapíso, n. Hülfenfrüchte, legumina. Варадян, , Peterwaroein, Petrovara. Варин дан , на дне , т. еt. barbaras dinum.

Tag, dies festus S. Barbarae. Варадинац, нца, m. Der Petermatoei. Варип, им, v. impf. Poфen, coquo. ner, Petrovaradinensis.

Вариансе, имce, v. r. impf. Ғофеn, te: Bapaqûnka, die Peterwardeinerinn, Pe

den, coqui. trovaradinensis femina:

Bapufak m. eine Art Getreidemaß (Hero Платно бели Варадинка Мара zegowina), mensurae parvae genus :0A „На Дунаву према Београда — шиника вариКак (у приповијелки); Варадински, кa , ko, Petermareiner , већ је прднуо у варикак. Petrovaradinensis.

Варица, f (dim. р. вара ?) жипто што Bapaxanh, m. Warasdin, Varasdinum. се по обичају ћува на Варин дан :

Вараждинац (нца), човек из Вараж- . метнесе уједан лонац, или у кодина. Вараждинснit, кa, кo, pon тао од свакога жита и варива , пie Вараждин.

се скува заједно , па се једе послије, Bapak*, m. das Rauschgold, Flittergold, други ,и трећи дан, пошто се оbractea aurichalci.

лади; и защо се пјева :

ва.

[ocr errors]

ако,

« PreviousContinue »