Page images
PDF
EPUB

говини.

0.

ventrosus.

[ocr errors]

Бумбарање, п. бав дитpfe Сpreфen, Бургііјати, ам, vide бушити.

nach Art des Hummelgemurro, murmur. Eyprujāiu, m. 1) ein Mensch, der übere Бумбарати, ам, v. impf. Jumpf fpre: all herumkommt, homo circumforanechen, wie die Hummel sunimt. .

us. 2) Soweinmäfler (in Serbien), Буна, f. Der 2ufrubr, ѕеdіtіо.

proxeneta suarius. Буна и Буница, двије воде у Ерце- Бургијца, f. Dim. р. бургија.

Буре, ета, п, даѕ хав, dolinm. Бунар *, m. Ber Brunnen, puteus. cf.cmy- Буренце , епта, п. dim. p. буре. денац.

Бурликање. п. eine drt beylenen Beiə Бунарић, m. dim. р. бунар.

nens, lletus genus. Бунарски (бунарскі), ка, ќо, н, п. во- Бурликапи, личем, т. impf. beleno

Aa, Brunnen: Wasser, aqua putealis. meinen, plorare. Бунанди бу ница, in per Xeber&art, об- Бурљање, р. дав феrummühlen in fuf. ишао је бунца и буницу, pen einen sigen Dingen. scrutatio in jusculo. Vagabunden, undique est vagatus. cf. Dyp bamı, am, v. impf. herumwühlen Буна и Буница.

in Flüssigkeiten, scrutari in jusculo. Бунгур, m. (кукурузан или шейичан) Бурма*, *. 1) ein glatter Singerring, die Grüße, alica).

annulus. 2) Schraube, cochlea : Бунгурање, п, ба3 Brükеmаhlen ali- творасе на бурму. catro (?).

Бурмул*, m. See ёфnupftabat, nicoБунгу ратпи, ам v. impf. Grübе mаblеп, tiana sternutatoria.

crassius molo: не може воденица да Бурмуппица, f. Die Sabat оfe , capsu. меље, него бунгура.

Ta nicotianae. Бунгурац, рца m. dim. bon бунгур: Бурмуција *, м. der Schnupftabaks

"Ручку бунгурца, вечери ни к**ца. fabrikant, venditor nicotianae. Бунда, т. (у сријему, у Бачк. иу Бан.) Бурњак, m. vіdе дуждевњак.

der Pels, vestis pellicea. cf. kypak. Bypo, m. der Didwaaft, abdominosust Бундева, f. Der Sürbis, cucurbita melo 'Linn.

Hypyumluja*, f. Vesirsbrief, edictum veziri. Бундевица , f. dim, p. бундева. : Бурунчук m. танко бијело свилено Бундевски, кa, кo, н. п. цвијет, Жura плапно, Ceisenleinmano, (зи фея bis : Blüthe, cucurbitarum.

den) byssi sericeae genus. Буника , f. Dав зіlfenfraut, hyoscya- Бус, m. in Bem R&tbjel, Назимац кус mus Linn.

копа бус подкоплокрповом кућом. Lynuna , der Dünger, stercus. Бусање, р. рaв ефlagen auf bir Bruit, Бунили, им, v. Impf, aufmiegeln, planctus. concito.

Бусање, п. Тав Ведефеn mit Rafen, Бунилисе, имсе, т. г. impf. ft em: caespitatio (?) pören, imperium frango.

Бусати, ам, у. impf. mit Xafen без Бунован, вна, на, а в бет СФІafe

deden, caespitem congero. auftaumelnd, e somng excitus, exture by'caruce, avce, v. r. impf. fich auf batus,

'die Brust sdslagen, plangere ; 6ýcace Бунцање, р. дав Жедеt wіе аив дет

рукама у прси. Schlafe, somniatio,

Hyce, m. der Rasen, caespes. Бунцати, ам, т. impf. говорити ко- Бусенип, па, пo, rafenreid, caesjewma, kao y cuy, wie aus dem pitosus. Schlafe reden, loqui quasi e somno. Bycême, n. (coll). der Rasenhaufe, caesБунца као баба у болесли.

pites. þykiume, 1. der Ort, wohin das bycuja*, vide der Hinterhalt, insidiae. Uuskehricht geworfen wird, locus quis

cf. засједа. quiliarum, fimetum.

Бу, m. Вес ефinten, pеrnа. bypa, f. der Sturmwind, procella. Булина , f. augm. р. буп. Бурав, ва, вo, Elein, unp gropbäubig, Булић, m. dim. р. бу. pusillus et ventrosus.

Буһоглав, ва , во, (сп.) от Xopfe Hypár, m. der (Thier:) Magen, venter. der Eule, epithetum capitis bubonis : bypad, f. (coll.) Fässer, dolia. „Ид одатле сово бубоглава Буразер*, m, vide брапі.

Буцање, п. vide дeрaњe i. Бура; m. Mannsnaine,

pomen Буцали, ам, vide

дерати т. viri.

Буцмасп, ma, mo, vod im Befit, Бургија*, f. мали сврдлик, бie elcina facie obesa.

ite are Bohrer, terebra minima. Hyllos, m. eine Art Kleinen Flußfisches, Бургијање, и, vide бушење.

'pisciculi genus.

.

[ocr errors]

tio (?).

[ocr errors]
[ocr errors]

Вансмина ,

Буцван, вна, но, н. п. нерасіп (кад Demap, mensura, 2) (у Ерц.) чанак,

се фукаре комаче), brunftig, subanѕ. eine hölzerne Schüssel, scutra lignea. Бучање, п. н. п. главе , дав Питтјера Вагаu, m, дав eleife, orbita. des Kopfs; &. B. vom vorher gegan. Baros, m. (y Cpujemy), eine Art großen genen Rausche, torpor capitis (a cra- 23inzermeiers zum Schilffdyneiden, pula).

scalprum arundini secandae. Бучали, чи, impf. dumm fénn, Bája, f. vide pok. 'turbatus sum, ferveo : и сад ми бучи Бадити, им, т. impf. berau #nebmen, глава од јучерањег пића.

promo, Буче, чema, n, пиле од будије, давҲrut. Вађење, р. Вав реrаивnemen, prom

bubn, pullus gallinae indicae. Бу чевина, f.

Вазда, (у Ерц.) vide свагда. Бучићи, m. pl. (coll.) junge Truthй). Ваздан (вас дан), Ben gangen Tag ,toпет, pulli indici. .

tam diem. Б,чница, f. &1gnename cineв 23affеrfай в Ваз (ка, f. намаспир у Босни (може is bebiete Fadar, Dorf Tpaik, Bach бин да је сади пуст) : Жеравија, доmеn рrорrium catara- и Вазуhу крај воде Криваје. ctae,

Ban3*, m. der Prediger, praedicator: Буда, f. (у Бачкој и у Сријему) vide К нама брже още и вайзи кијача.

Bany, adj. indecl. fein, elegans', excellens. Бунак m, vidе угал.

m. Mannsname, Domen Бупі чиќ, m. dim, p. буцак.

yiri: Dysba, f. Küh? mit kleinen Hörnern, fie Па дозива слугу Ваислину: selbst nicht groß, aber gut, vaccarum

Ранспино моје чедо драго! genus.

Baja, f, hyp. 2. Василија. Бешење, т. дав Bobren, tеrеbrаtiо. Bajam, m. vide Kanjem. Бушинг, f, ein ефіnіpjport für ефafe, Bajалина, f. augm, p. вајапі. conviciam in oves,

Вајатић, m. din, p. ваја. Бу шипін, им, y. impf, рођren, tеге- Bajатски, кa, кo, н. п. врата , Rams 'brare.

mer, Keminat:, cellarius, ad cellam

pertinens.

Вајда*, f, Rusen, utilitas.
В.

Вајдица, f. dim. р. вајда, cf. глав.

Ница.

Вајкање, п. Сав &ntfфигдigen, jетап В., in , in (ријетко се говори, н. п. ва nicht nach seinem Wunsch bewirthet ju име оца и сина, и светога дуа ; ва haben, excusatio de

minus истину Божју (говоре попови

lauta. Калуђери); ва славу и чест (кад Вајкаптисе, амсе, т. г. impf, jih ent чаме славу, cf. слава), cf. у.

schuldigen, daß man Jemand nicht nach Вабити , нм, v. impf. Tocten, allicio. seinein Wunsch bewirthet, excusare se Ваљење, p. cas goten, alleсtiо.

de coena minus lauta. Ваведеније, р. дав $ejt Parid Reinia Вака, т. gung, purificatio B. V. M. (den 21.

Бала; m. hyp. 2. Василије. Nopemb.)

Вала, f. 1) Бав go6, laus, 2) Тав Вобеп, Вавёв, п. ј. ва век, (Рес. и Срем.) Nühmen, laus. vidе вавијек. .

Вала, бер Gott ! hеrсlе ! Вавијек, пі. ј. ва вијек (Ерц.), emig, Baлaке*, f. р. дав 23ertseitg им е aeternum.

Füsse zusammen zu winden, bey der Вавољак, љка m, оно што се сваља Padogenstrafe, instrumentum pedibus

међу прстима, или у устима, ein ligandis ad tеriеn hаѕ ѕоlеаѕ, cf. фалаге. Жu gelen, (von Brot и. о. q1.) бав Валінка , f. (у сријему, у Бачк. и у man zwischen den Fingern dreht, glo- Lam.) der fehler, Mangel, vitium bulus cunvolutus.

defectus. Вавољење, р, сав рrеhеn еіnеѕ fügel. Валилии, им, т. impf, Toбen, rüşтеп, deno zividen den Fingern, conglobu.

laudo. Jatio.

Валиши, нм,

pf. (у Сријему у Вäвољиши, им,

impf. ваљатии Банк и у Бан.) febien, labor ; dеѕum. шпогођ међу прстима, или уус- Валипінсе, имce, v. г impf. fit lоbет, MiMa , ein fiugeichen zwischen den Fins rübinen, prahlen , se laudare. Ko cecaacen drehen, conglobulo.

ли, сам се вари. Ваган, ш. 1) мјера Жишна, ein Wetrei. Валов , m, alyous, der Schweinetrog.

coena

Р.

[ocr errors]

Sus:

піо мени."

in.

Валовипі, па , mo, wеlеntеi, undo- Варакање, п. Зав Дивљеien, declinatio,

Варакати, ам, v. impf einem au€ 3113 „Валовипу Дрину пребродише — Bapakamuce, ame , v. impf.) weichen sus Валпово, р. мала варошица у Славо- Then , declino aliquem. нији,

Вараклеисали, лейшем, v. pf. и. impf. Ваља, f. Sав 3ünblo (an Ser Slinte, mit Flittergold bekleben, bractea auris

Kanone), foramen incendiarium. chalci induco. Ваљак, ка, бав Propfreig, ѕurculus Варакли*, adj. mit варак беrjogen, Ваљан, на, но, water, probus.

bractea aurichalci inductus : Ваљање, т. дав 23ilsen, volutаtiо. и дај мени варакли преслитуу — Ваљарица, bie Baltniubie, fullonica,

Віралица , f. betrugerif, fraudulentus, Ваљали, ам, у. impf. ) malsen, yо- (a18 Apposition).

luto. 2) сукно, раiten, subigo. Варање, р. Das Beträgen, deceptio. Ваљати, ам, v. impf. 1) Werth fеріп, Варати, ам. v. impf, betriegen , decipio,

valere: ваља сто дуката , ваља ца- Варатисе, амce, v.r, impf, jih täufфеи, рева града. 2) ваља, иһи, тап mup, decipior. oportet ; коњ ваља, љеб ваља, Фfero Варваріін, т. €беnе аn bеr Xorawo vonnöthen, Brud vonnöthen , Banake Беі Сталаћ.

Варварица , f. dim. у. Варвара (Вахба Ваљатисе, амсе, т. r. impf. fit wil. та) само у овој пјесми: zen, volutare se.

Варварица варії, Ваљевац, вца, m. einer von Baljetpo.

Асавица лади, Bavêbka, eine von Baljemo.

Николица куса, cf. варица.. Ваљево, п. pom, propr. eiuct Ctact in Вареник, вруће замеђено и забиа Serbien :

берено вино, што се по обичају Полеfела два бијела голуба

тије на Божић прије јела (у Сри„Од онога ваљенога Ваљева —

јему и у Бачк.) eine Bart Beinfuppe Ваљевскії, кa, кo, von Ваљево. mit Honig und Pfeffer, besonders auf Ваљење, т, дав Qoben, laudatio.

Weihnachten üblich, potionis genus. Ваљутика, f. (ejterr. Bеr knjoel), Жtов, Вареника, f. Фаете "Ril, lac cale. globulus e farina , pastillus.

factum. Баљушкање, p. dim. р. ваљање. Варење, п. а) бав Хофеn, coctio. 2) Баљушкаши , ам, dim. р. ваљали. варење. Украо калуђер с ђаком Ваљушкапійсе, амсе ,

dim, p.

козу, па дали да се кува и пече ,а

они отишли да служе лептурђију. Вамилија, f. (усријему, у Бачк. и уБан.) У један пут калуђер повиче из ол.

Die Samilie , familia, cf. кољено, лоза, тара (као да чапи нешто): „Баче Вампір , m. vіdе вукодлак.

факушти ! отиди обиди: печели се Ban, (cy Epr.) 1) alo, außer, praeter: печење и ва рили се варење“. А ђак Ништо љепше ни красније ,

му одговори: „Оче дуовни! дошао » Ван чарапа и опанак.

човек, па познао pore и ноге, и од 2) ван да, auper meni , nisi si , i, q. већ нијо весе.“

Bapito, n. die Brafilie, (Farbemittel Вандрша, f. vіdе ваша.

pon Brasilienholz,) color ligni brasiВара", t, vidе варица : наврела вара од

liaui. Дундулова дола (у приповијетки). Вариво, п. фütfenfrute, legumina. Варадін, m. Petermatoeia, Petrovara. Варин дан, на дне , т. еt. barbara. dinum.

Tag, dies festus S. Barbarae. Варадінац, нца, m. Der Peterparsei. Варит, им, v. impf. toфen, coquo. ner, Petrovaradinensis.

Вариансе, имce , v. I. impf. foфen , te: Bapaqlluka, die Peterwardeinerinn, Pe

den, coqui. trovaradinensis femina :

Bapuhâre m. eine Art Getreidemaß (Hess Платно бели Варадинка Мара gegowina), mensurae parvae genus :0A „На Дунаву према Београда — шиника варићак (у приповијетки); Варадински , ка", кo, Petermaroeiner •, већ је прднуо у варикак. Petrovaradinensis.

Варица, f (dim. р. вара ?) жипто што Bapaxalih, m. Warasdin, Varasdinum.

се по обичају кува на Варин дан : Вараждинац (нца), човек из Вараж- . метнесе у један лонац, илії укдина. Вараждинсній, кa, кo, pon пао од свакога жима и варива , пie Вараждин.

се скува заједно , па се једе послије, Bapak , m. das Rauschgold, Flittergold, други ,и трећи дан, пошто се оbractea aurichalci

лади; и защо се пјева :

ва.

[ocr errors]

ако.

на

„Варварица вари ,

о јаје, па које се разбије био узме „А Савица лади,

онај који је разбио. То чине код „ Ніколица куса.

намасира и код цркве и непознаВарица се обично, готово свуда, пи људи , али треба најприје да випристави још у вече (у очи Вари- де јаја један другоме: зашто неки на дне), па се ујутру гледа с које пробију јаје од оздо, лhе исциjеде је спиране наврела , піе на оној стра- жујце и бјеланце, па налију воска ни снју жита оне године : зашпіо да је піврђе. Од васкрсенија до кажу да ће онамо најбоље родити. Спасова дне говорисе, кад се двоји„Наврела вара од Дундулова дола ца срещу на путу, или қад који (приловијепка Ерцеговачка)“ ра8 коме дође у кућу, рис пос ваCaridt, lo auf Barbara üblich ist , fer- скрс (мјесто добро јутро, помоз culum solemne die festo S. Barbarae: Бог и добар вече), и одговара се ва Поручује Варица Божићу:

испі ину васкрс; тако и кад се „Лошљи мене од прасца ножицу,

пије , мјесліо спас уjce и Да зачиним варицу пеницу.

Здравље. (пјевасе Божићу послије варйна дне) Васкрснути, нем, т. pf. (vom gove) Варјача, f. Der soblüfel, ligula.

aujertebeli , resurgo. Варна, f. дав ефwanstit porn sifфе, Васкрсовање , n. Das Sеpеrn bеr оftеr, cauda. Варка пред Марка. 2) (іт

celebratio paschatis. Sterge) der Hintere, podex, praeser- Backpcobamu, cyjen, v. impf. und pf. tim feminarum, .

die Ostern subringen, celebro pascha. Варница, f. Der Sunte, scintilla. Baco , m. (Брц.) hyp. . Василије. Варничав, ва, во, н, п. барут, funtiq, Васоје, т. папвпате, поmеn viri.

viel Funken sprühend, sciutilosus (-). Bacojebuku, m. pl. Gegend und Stamm Bapow', f. die Stadt, urbs.

an der Grenze gegen Montenegro: Варошанин, m. Bеr tätter, urbanus. „Пред њу мени Мулпапа Лазара: Варшица, f. dim. р. варош.

„Јер је Лазо од Васојевића — Варошка, f. Die etisteria, urbаnа. Bam, in. die Klafter, decempeda. Baporukî, fia , ko, 1) städtisch, urbanus. Bamâme, n. das Fangen, captatio. 2) adv; städtisch, urbano more.

impf. fangen, capto. Варошчад, г. (coll.) дie etabtriner, Ватилисе, имсе, т. г. рт. брда, поjuventus urbana.

cia, dazu kommen, ingredior, aggredior. Варошче, чела, р. бав Єtasttino ,ju- Вапљика, f. ein ©феit pols , parѕ lіgni veuis urbanus.

secta. Варошчица , f. dim. b. варошка.

Bamon, m. Mannsname, nomen viri. Bic, vide сав :

Bampa, f. Зав Seuer, iguis. cf. огањ. На алату , вас у чистом злапiy... Вапръ , m. Die Seuerfфaufel, bаtillum. , Вас му коњнц у крв огрезнуо

Вапрен, на, но , feurіg, igueus. Bica, (Рес. и Срем.) vide Baco. Варица, f. dim. cin tieines Seuer, Василија, f. 25ajilia, Basilia.

igniculus. Bacallje, m. Basilius , Basilius. Bampêwme, n. Feuerstätte, ustrina. Васль, m. vide Василије.

Тражити варе на лањском ваВасиљица, f. колач

што се по оби. пришпу: чају мијеси на мали божиќ, eine et Валел , m.

vidе убрадач. Emmalzbret auf den Basilitag, panis Bakob, mij S. Basilii (?).

Ваш, f. vіdе уш. Васіона свијет, дie gange Belt, orbis Ваша (или вандрша), f. комад коже

terrarum (cf. slav.вселенная, бав. Оer што се одaдре с мела, ein Ctucf griechischen oixouuenn wörtlich ents abgeschundene paut, frustum cutis despridt).

tractае. Који се расрди да му одаBacko, m. Mannsname, nomen viri (v. дремо вашу (у приповијетни). Василије).

Вашар, m. (у сријему, у Бачк, и у Васколик, кa, кo, gang, totus quantus. y ban.) der Markt, die Mesle, puuВаскрс, т. 19tern, pascha. На ва- « dinae. Коме вашар капі у купује, он Васкрсеније, о. jскрсеније треба ска- гологлав иде. cf. пана Ђур.

ко да узме навору: заmо у Србији Вашарење , п. Тав гаrtten, nundіnаtіо. зађу пред васкрсеније по селима Вашарити, им, y, impf. Diarft, Reje намастирски ђаци с копіарицама halten, nundinor. пте дају навору за јаја. Оваскрсе. Вашірігішпie , p, bеr оrt wo Tartt нију се луку шареним и црвеним ( Mējie) gebalten wird, locus nuudiја има, п. і, ударају връовима јаје дагаш,

Ваттали, ам,

[ocr errors]
[ocr errors]

19

Bék, m.

1

лачи.

nae.

Вашарни, на, но, н. п. доба , Laetts Вејање , п. (Рес. и Срем.) vidе виданье. Mel:, nundinalis.

Вејали, јем, (Рес. и Срем.) vide biBawapuuja, m. der den Markt, die јапии. Mejle, besucht, nundinarius.

(Рес. и (Срем.) vidе вијек. Вашина, f. грање сирово, $afфіnеп, век, т. 1 козји глас, раз 1 etern, mufascis virgultorum.

Beka, f. , titio. Вашица, f. као мала чибуљица, што векавица , f. коза, бie Decerit (als

изиђе на нози под кожом па сврби. Apposition von der Ziege), mutitrix. Вашка , f. vіdе псето.

cf. бекавица, Вашив, ва , во , vidе ушљив. Векешање, п, бав жесеrn, mutіtіо. Вашљивац, вца, m. vіdе ушљива, Векитапи, векећем, т. impf. met ert, Вашљивица , f. vіdе ушљавица.

mutio. Веверица, f. (Рес. Срем.) vidе вјеве- Bёкнути, нем, т. pf.. metern, mutio. рица.

Вековање, п. (Рес. и Срем.) vidе вјеВегд, да, дo, vidе вепт.

Ковање,
Ведар, дра, po, beiter, ѕеrеnus. Вековати, кујем (Рес. и Срем.) vide
Веденик, m, eine 21st Pijtole (von 23e. вјековати.
nedia), teli minoris genus.

Béna, f. die Art, Gattung, genus.
Веденички, кa, кo, н. п. пиштољ , Веле, (ст.) grоp, magnum :
злато,
Benetianer 3, Venetus.

„0 мој гранче веле добро моје Веднути, нем, (у Ресави и у Лије. Bелен, (спі.) вчу) vidе виђепи.

„Ој девојко селен велен ! Редрина, f. Die Weiterteit, serenitas. „Не узвијај обрвама Ведрипін, им, y. impf. beitern, se- Веленац, нца, ш. (у Сријему) vidе шаrepo. Види онај, који ведри и об- реница.

Велигдан (велики дан), т. (доље преВедриписе, рисе, т. г. impf. es wity ко Мораве) vidе васкрсеније. beiter, serenatur coelum.

Велика, f. Sauenna me ,

nomen femiВедрица, f. vіdе ведро 1, Ведро, р. 1) дрвен суд водени, Веr Велика неђеља, f. Die Charmофе, heb

25affereimer, situla. 2) на бунару, domas antepaschalis. Der Bajfereimer, situla. 3) (у крајини Великäчак, чка , кo, augm. 2. велики, Неготинској) мјера од 12 ока, Ёі. sehr groß, valde magnus, vastus. mer von 12 Maß, amphora : nouumo Велики (comp. веkit), кa, кo, 1) grов, је ведро вина?

magnus, 2) у велике, ret mіttеn рrіп, Bez, m. die Stickereis, pictum per acum. magnopere. Везак, ска, m. hyp. v. вез:

Велім, тіdе вељу. „Везак везла сеја Тефтедара — Beaunap, m. Mannsname, nomen viri. Вёзање, п, бав Вinsen, ligatio. Величање, п. сав Зrop thun, ostentatio. Взаи, вежем, v. impf. binsen, ligo. Величансе, амсе, т. г. impf, geoptlyut, Везансе, ежемсе , v. г. impf. fіф ostentare se.

wie gebunden verhalten, ligor : Beik' Beanna, f. die Größe, magnitudo, ce! ruft der Räuber beim Eintritt ins altitudo. фаив.

вличко, м. ХаnnBname, nomen viri. Bézene, 1. das Sticken, pictura per Benkep, m. fösterr. der Feldscherer), der

Chirurgus , chirurgus. Везилац, зиоца, m, т. б. што веже Велкеров, ва, во, бев &pirurgug,chirurgi. виноград.

Benkepobuia, f. die Frau des Chirurs Besiîda, f. die Sticerin, quae acu pingit. gus, uxor chirurgi. Везпр*, m. Der Zefir, vezirus. Велкерскій, кa, кo, ) chirurgift chiТезирев, ва, вo, vide везиров.

rurgicus. 2) adv. chirurgisd), chirur-, Везиревица, vide везировица.

gice. Везиров, ва, во , Зев зеfіrѕ, ve:iri. . Вељача, (једни говоре и авељача и Везировица, f. Die Srau бев Bejirв, овељача) vidе бабини укови. veziri uxor. .

Вељко (Вељко), m. 27 апівпате, nomen Везирскӣ, кa, кo, ) 23efir , veniro

viri. rum. 2) wie ein Vefir, more veziri. Вељу, (Еру.), велим, faqet, ajo, dico. Везирство, р. бав деfіrtbum, vezira- Венац, нца , m. (Рес. и Срем.) vide

вијенац. Дао би му на Босни везирство Всндрек, т. Ber Sibnori, signifer. Вејавица, г. (Рес. и Срем.) Vidе вија. Віндреков, ва, во, бев за прrіф8, вица.

acum.

siguiferi .

tus:

« PreviousContinue »