Пољана, f. bіе bene, planities. Пољаница, dim. у. пољана. Пољањице, f. pl. Set in Der Црна ријека. Пољачина, f. vide пољак 2. Поље, п. 1) дав Jelo, campus. 2) на поље!, foras; на пољу, òrau. Ben, foris; с поља, son braußen, foris. 3) Кера ме на поље, і (ит діе Rotobucft su berrichten); fo and mitten im Baloe oder efbe, отишао на поље. Пољевање, п. (Ерц.) даš Begießen, perfusio. Пољевати, ам, v. impf. (Ерц.) беgіе. bscuror. Пољубитисе, имсе, v. r. pf. fi Lexosculari se invicem. Помагајте (мјесто помажите!)! ruft man, wenn große Roth ift, 3. 3. Хаи. ber Feuer, Ueberschwemmung, vox implorantis auxilium. Помагања, f. даš Rufen um Süffe, au xilii imploratio: стоји га помагања. Помагање, п. 1) baš Delfen, adjumentum. 2) das Kufen um Hülfe, das Hülfsgefchrei, auxilii imploratio, Помагати, мажем, v. impf, 1) helfen, auxilium fero. 2) um Sülfe rufen (помагајте rufen), auxilium imploro. Помагач, m. ber Behülfe, Delfer, adjutor. Помазати, мажем, v.pf, falben, ungo. Помазивање, и, дав alben, unctio. Помазивати, зујем, v. impf. falben, ungo. Помajκа, f. die Wahlmutter, quae matris loco habetur. cf. побратим. Помакнути, нем, vide помаћи. Помало, almälig, eingeln, Rudweife, paulatim. Помама, f. bie But, furia, furor: ,,Синоћ аго из Новога дође, „Како дође помама га нађе: „Вјерној љуби јаде задаваше: „Љубо моја, женићусе на me. ,,Жем се аго и мени је драго, „Послаћу ти сина у ђеверство. Помаман, мна, но, tol, mütend, fue riosus. Помаћи (говорисе и помакнути), по Макнем, v. pf. tüđen, moveo. Помаџариши, им, v. pf. zum Unger machen, facio esse Ungarum. Помаџаритисе, имсе, v. r. pf. ein Ц ger werden, fio Ungarus. Помељавити, им, v. pf. ¡erkäuen, mandere: кашто кад оће ђеца да забране једно другом говорити, онДа једно рече: „Пун кош жаба, пун кош црви, пун кош гуја (и т. д.): ко се јави, све да помељави," па већ онда не смије ниједно проговорити. Поменути, нем, v. pf. коме што, einen etwas erwähnen, mentionem facio. Померити, им, (Рес. и Срем.) vide помјерити. Померишисе, имсе, (Рес. и Срем.) vide помјеритисе. Помести, мешем, v. pf. fehren, verro. Помести, метем, v. pf. berwirren, confundo. Поместисе, метемсе, v. г. pf. d verirren (z. B. im Zählen), erro. Помешање, п. 1) дав Begwerfen, Заба ren lassen, abjectio. 2) das Mißgebäs ren, abortio. Помешаши, ећем, v. impf. 1) megles gen, abjicio, dimitto. 2) mißgebären, abortio. 3) (v. pf.) nach der Reihe hin legen, pono aliud'ex alio. Помеmина, f. die Nachgeburt, secunda partus. Пометно гувно, п. ни о три, ни о грм, већ на пометно гувно. с. вјештица. Пометнути, нем, v. pf. 1) Sinlegen, pono, dimitto. 2) mißgebären, abortio. Помешати, ам, (Рес. и Срем.) vide помијешати. Помије, f. pl. vide сплачине. Помијешапти, ам, v. pf. (Ерц.) bermi schen, commisceo, Помилање, п. дав Servorzeigen, protensio (ut quid promineat). Помилар, т. (у Сријему) ber zur Hig le bringt, qui molendum adfert fru mentum. Помнлашн, ам, v. impf. hervorzeigen, protendo, facio ut, quid emineat. Помйлаmисе, aмce, v. г. impf. hers vorragen, protendi, prominere. Помилети, лим, (Рес.) vide помиљеПомилити, им, (Срем.) ти. Помиловати, лујем, v. pf. 1) liebtofen, blandior, demulceo. 2) гocnoди поmaay! Herr, erbarme dich! (Kirchen. flavisch, im Gebete). Помьеmи, ARM, v. pf. (Еpy.) kriechen, coepi repere. Помињање, п. дав $rmäßnen, mentio. Помињати, њем, v. impf. erwähnen, mentionem facio, peusie. Пом.шьаши, ам, v. impf. bedenken, anfangen zu denken, auf den Gedans ten kommen, venit mihi in mentem. Помјерити, им, v. pf. (Ерц.) 1) паф der Reihe abmessen (oder abwagen), emetior, expendo. 2) von der Stelle rus deit, moveo. Помјеритисе, имсе, v. г. pf. (Ерц.) i von der Stelle bewegen, moveri loco. Помладити, им, v. pr. verjungen, juvenem reddo, renovo. Помладищисе, имсе, т. г. р. jangen, juvenesco. Пom ahiвame, . das Verjüngen, renovatio, restitutio juventutis. ПoмAаh вamn, hyjem, v. inpf. verjüngen, renovo, reddo juvenem. Помлађивалисе, ђујемсе, v. r. impf. sich verjüngen, juvenesco. Помлáшшmи, им, v. рf. erschlagen, concido, contundo: пoмлamnла киша јагањце. Помлáиши, им, v. pf. lau wärmen, tepidum reddo Помдриши, им, v. pf. bläulich wer. den, livesco. Помоз Бог, 1 каже Србљин Србљину Помози Бог, (п другом човеку, који није Србљин) кад се састану око подне (као у јутру добро јутро а у вече добар вече); а онај Му одговори: Бог ши помогае Пoмoл, m. cf. напoмoл. llомỏaнши, им, v. pf, hervorstrecken, hervorzeigen, protendo, exsero. Помолишисе, uмсе, v. r. pf. 1) fich hervorzeigen, hervorragen, promineo. 2) ein wenig beten, paululum precari Deum. Пoмор, m. die Seuche, lues, pestis. Пoморáвaп, впа, m. der Anwohner der Morava, accola Moravae fluminis. Пoмoрâвка, f. die Anwohnerin der Mos rava, circammoravana. Поморављанин (поморављанин), m. vide поморавац. Помoрâвье, u die Gegend an der Moi rava, regio circum Moravam flumen.. Пом рâвс, на, ko, an der Morava gelegen, circummoravanus. Помориши, им, v. pf. 1) umbringen (nach der Reihe), interficio. 2) dahinraffen, abripio. 3) ermüden, fatigo. Пoмopumacе, имосе, v. г. pf. (in Mens ge) müde werden, fatigati sumus. Поморишaш, шina, m. einer vom Ges bicte der Maros, cacummarisinus, Померишка, 1. 1 ein Frauenzimmer liomópúшкиша, f. vom Maroschgebie biete, circummarisina. Помосксвипи, им, v. рf. zum Russen (Moskauer) machen, reddo Mosqua Помријети, ремо, помрли, v. pf. (Ep) dahin sterven, emorior. Помpчаmи, чn, v. pf. н. п. мjeсen суне. 1) verfinstert werden, deficio. 2) помрчао мjece, scheint nicht (wird erst nach Mitternacht aufgehen). Пoмрчnна, f die Finsterniß, tenebrae. Помусти, зем, v. pf. melken, mulgeo. Помушити, им, v. pf. очи, чесбина Feln (das Gesicht), visum hebetare. Помупитисе, имсе, ѵ. г. pf. Пей ben (vom Wetter), obscuror. Понављање, и. дав Seneuern (eines e bäudes), renovatio, Понављати, ам, v. .impf. erneuern, re novo. Понајвише, meistentheils, größtentheils, maximam pariem. Понајлак (понајлак), adv. hte, leni1 ter, sensim. Понапитисе, пијемсе, ѵ. г. pf. fih ei nen kleinen Rausch antrinden, paulu. lum inebriari, Понаучити, им, v.pf. 1) cin menig er= lernen, paululum addisco, 2) ein wenig unterrichten, addoceo paululum. Понеари, (еві) borbei, u fpät, non (est) integrum. Понедељак, љка, m. vide понедељник. Понедељник (понедељник), m, (Рес. и Срем.) vide понеђељник. Понеделник, m, vide понедељник. Понедионик, m. vide понеђељник. Понеђељак, љка, m. vide понеђељник. Понеђељник, m. (Ерц) der Montag, dies lunae. Пон мчиши, им, (Рес. и Срем.) vide понијемчити. Понемчишисе, имсе, (Рес. и Срем.) vide понијемчишисе, Понестати, ане, v. г. pf. ein menig zu mangeln anfangen, coepi paululum deesse: ,,Ако лшеби понестане, блага Понети (понати), несем, (Рес. и Срем.) vide понијети. Донетисе (понетисе), несемсе, (Рес. и Срем.) vide понијетисе. Понизивање, п. дав Demüthigen, de missio. бетав. Понизиватисе, зујемсе, v. r. impf. demüthigen, se demittere. Понизитисе, имсе, v. г.р. lassen, demittere se. Понијемчити, им, v. pf. (Ерц.) jum Deutschen machen, reddo germanum. Понијемчишисе, имсе, у. г. ein Deutscher werden, fio germanus. pf. (Ерц.) Понијеми, несем, понијо (понијела, ло), v. pf. (Ерц,) tragen, porto, fero. Понијетисе, несемсе, понијосе (понијеласе, лосе), v. г. pf. (Ерц.) 1) і bоw tragen, fRols werden, superbus fio. 2) понијели се (понијети се с ким), fid, jertragen, Dändel, prozeffe be: fommen, discordia nata est inter illos. Поникао, кли, f. дав perborgefproffene, quod progerminavit. Поникве, f. pl. поље у Ужичкој на изи sich unter die Erde verlieren, sub ter ram abeo (de flumine). Понићи (говорисе и поникнути), ник нем, v. pf. 1) auffproffen, progermina. 2) (ст.) Сви јунаци ником поникоше, т.ј. укочишесе као да су из земље изникли (?); или оборише главе к земљи (?). Поновити, им, v.pf. erneuern, renovo. Поновитисе, имсе, v. г. pf. fin ern, (d. i. neue Kleider anziehen), res novor i, e, novas vestes induo. Понор, m. (cm.) Set, o to ein fi unter die Erde verliert, locus, thi flumen sub terram absconditur: „Од извора води до понора Иднос, т. бес (eble, erlaubte) Stoly, superbia quaesita meritis. Поносан, сна, но, vide поносит. Поносаши, ам, v. pf. (bas Kind) cin wenig auf dem Arme tragen, uluis gestare infantem. Поносиш, ша, mo, ftol, superbus. Поносити, им, v. pf ein wenig tragen (ein Kleid), gesto paululum, Поноситисе, имсе, у. г. pf, ким, чим, с ким, с чим, пo fen auf einen, etwab, jure gloriari aliquo; поноси се од mera, gegen einen. Поноћи, ш. ј. по ноћи, Dlitterns, melia nox. Поношење, п. дав Stolsteren, superhi. Понуде, f. pl. was cinen Sranfen jum Effen angeboten wird, quod aegro to comedendum offertur. Понудити, им, v. pf. кога, einen no thigen, ihm etwas anbieten, offero cul quid. Понуђавање, n. vide понуђање. Понуђавати, ам, vide понуђати. Понуђање, п. дas 'Inbieten vo prijen (gegen einen Sranfen), oblatio cibi. Понуђаши, ам, v. impf. einem Srone ken Speisen anbieten, offero cibum aegroto. Понуждитисе, имсе, v. г. pf. in Sums mer, Elend und Noth gerathen, miser Поњава, f. eine Roke, gausapa, amphi tio. tapa. Поњаветина, f. 'vide поњавчина. Поњавчина, f. angm. . поњава. Поод, m. bie Wbreife, profectio: дошзо баш на пооду, ебеп аів іф дереть wollte. Побдати, ам, v. pf. ein weriig umhers gehen, obambulo. Пооде, f. pl. кад отац или мати, или други ко од рода, ошиде по оби чају да пооди ђевојку први пут по удадби, онда се каже: отишли (или дошли) у пооде, der Befudh einer Neuvermählten von Seite ihrer Verwandten, salutatio patris aut consanguineorum ad maritam. Подити, им, v. pf. 1) бериhen (bie Reubermählte), invisere ad maritam. 2) fortachen, abeo. Поодјутритисе, рисе, v. г. pf. ber Rorgen rudt por, provehitur, procedit matutina hora: док се мало поодјутри. Поодмаки (говорисе и поодмакнути), Прочимов, ва, во, дез прочим, ejus аљина, него се носе како који оће и може (као и остали људи); браду понајвише имају, а ђекоји је и бриіу, особито док су још млади. Онамо један поп држи по неколико села, па кад су свечари у ком селу, онда иде шамо сам, и носи кашто водицу по селима, као н. п. око Богојављенија, Чисте неђеле и . д. а у осталим догађајима (н. п. кад је ко болестан, кад се роди дијете и т. д.) кад коме затреба поп, треба да му иде кући да га зове; ако ли га не нађе код куће, а он треба да иде за њим по нурији да га тражи (тако може кашто човек ићи за њим три дана док га нађе). Кад су понови код своје куће, они раде сваке послове домаће, н. п. ору, копају, крче, косе, цијепају прошће и т. д. као и оспали сељаци; као што има прича: Дијете: Попо! зар и ти чуваць говеда? Поп: Е мој синко! ше још да су Попа, m. (Рес. и Срем.) vide попо. uxor. Попадијин, на, но, дег Форіп дehörig, sacerdotis feminae. Попак, пка, m. Die Stile, gryllus. Попара, f. eine Speife (altbafen Brot Попасковати, кујем, v. impf. auf беп cua matutina. Попасти, асем, v. pf. 1) ein wenig weiden, paululum pasco. 2) abweiden, depascor, abmeiben laffen, depasco. Попасти, паднем, v. pf. попао пра по столу, fallen (auf ber Oberflähe), cado; pha ra noпaлa! (Fluch) möchte ihn Elend befallen! Попашан, шна, но, на што, [ütern, appetens. cf. лаком. Попевање, (Рес. и Срем.) vide попи јевање. Попевати, ам, (Рес. и Срем.) vide попијеваши. Попеваши, ам, (Рес. и Срем.) vide попјевами. Попевка, f. (Рес. и Срем.) vide попревка. Полети, ењем (и попнем), v. pf. 1) hinaufheben, tollo. 2) (cm.) zuknöpfen, claudo. „Па отвора пост сепеше 3) чадоре, quffpannen, figo tentoriem. Попетисе, ењемсе (и попнемсе) . г. pf. Elimmen, steigen, ascendo. Попећи, ечем, v. pf. nah ber Reihe braten, 2c. assare unum ex alio. Попечак, чка, т. т.ј. меса, ein Stüd Fleisch, um es zu braten, frustum assandum. Попијевање, п. (Ерц.) дав Singen un wieder Singen, percantatio. Попијевати, ам, v impf. (Ерц.) immer Попленити, им, (Рес. и Срем.) vide fingen, canto, percanto : Пспина, f. augm. . поп. Пописати, ишем, v. pf. Бефсібен, describo. Поплакапи, ачем, v. pf. ein wenig Поплакивање, п. 1) даз Beinen (der Поплашити, им, v. pf. 1) erschrecken, поплијениши. Поплести, етем, v. pf. зе Поплетање, п. дав leber flechten, plenis. Поплијенити, им, v. pf. (Ерц.) vide Попљење, п. дав Beilhen zum Фор ordinatio. Поповати, пујем, v. impf. Pope fea sum sacerdos; што ти мени попу jem (milft mih belehren, moralifiren Поповина, f. дав infommen vomit sterthum, reditus sacerdotalis. Поповски, ка, ко, 1) фopen, fferli, sacerdotalis. 2) adv, wie rin Pope, sacerdotis more. Ilonosсmão, n. das Priesterthum (dieBin de), sacerdotium, dignitas sacerdos. Поправити, им, v. pf. 1) бес paviren, гераго, 2) vide поградили 2. Поправитисе, имсе, v. г. pf, ф fern, emendari. Поправљање, п. дае Repariren/reparatio, • По-векују токе на Ђиласу, Поплашишисе, имсе, v. г pf 1) er. Попраљив, ва, во, immer (oft) face schrecken, terrefio. 2) sich abschrecken lajen, deterreri, Rend, qui semper pedit. подо |