Page images
PDF
EPUB

coemo,

имсе ,

hängen lassen, demitto caput, auri ка обично избирају (зашто неки гаculas.

пају да с њега могу били срећни, Покупити, им, v. p. auffammein, col. или несрећни, оне цијеле године) и ligo , lego

зовну (прије Божића на неколика Покупиписе, имce, v. P. pf. і зи. дана), или држе једнога сваке го. sammenziehen, contrahi.. i

дине. Полажајник понесе у рукавПокуповання, пујем, v. p. auftaufen, ци жита, па над назове с врата

ристос се роди, онда поспе из Полурац, рца, m. „Оди сна по сједи руке Житом по кући (а из куле ко

на покурца мога” (мјесто на по поспіе њега, и одговори му: вався кровац), cf. позајарипти.

ни ину роди); па онда скреше Покурјачити, им, у. pf. zum Wolfe бадњаке, т. і. узме вапраљ, да machen, facio esse lupum.

удара њиме у бадњаке ђе горе да Покурјачитисе, v. r. pf, zum

скачу варнице) говорећи: оволь Wolfe werden, fio lupus.

ко говеда, оволнко коња, Пскуће, п. dab Bausgeräth, supel. оволико коза, оволнқо оваПокулcтвo, nj lex,

ца , 0волико крмака, оволиПокуцавање, о. Рав 2afФlagca, XIо. ко кошница, оволико среће и pfen, pulsatio.

напрелка и т. д. потом разгрПокуцаваи , ам, т. іmрr, anfФlagen, не пепео накрај огњишта и мепFlopfen, pulsare.

не онђе неколике паре, или укрупно Покуцапии, ам, v. pf. 2) обруче, бie

Какав новац (како који може) феReife ein wenig fester anschlagen, pul

који донесе и повјесмо ме превјеsando firmo. 2) cin wenig klopfen, pul.

си преко вратца. Кад га посаде ше so paululum.

сједі, онда га жене оrрну губером Покупцнивање, p. dim, p. покуцавање.

или поњавом: да им се ваша дебел ІІокуцкивали, кујем, dim. р. покуца

скоруп. Пошто му даду те заловади.

жи щmo и напjеcе ракије, онда Пола, f. Sіе бülfte, dimidium : пола отиде својој кући, па дође оцет

мени, пола пеби, баlb mir, balSir. послије ручка, тие га часще и поје Пола, f. hyp. p. Полексија.

до мрака; доста пуша га опоје ле Полагано, fate, lеnіtеr , paulatim. се и побљује (и кажу да је то добро) Полагање, р. 1) бав Зоrlegen (бев Sut.

Кад већ поfbе кући, онда га даруі!» ters), praebitío (pabuli). 2) das Begen, лі. ј. даду му мараму, или ҷараше, positio. 3) das Speisen mit einem eins или на увиде, и колач. зigen göffel, uѕus communis unius tan- Полажајников, ва, во, бев цолажа!tum cochlearis ad manducandum. 4)

ник, primi salutaloris, das Ublegen, Absenken, propagatio.

Полажење, п. 1) сав Befumen, visitatic, Полагани, лажем, т. inpf. 1) niepets

salutatio domestica. 2) das Abreisen, tegen,

, ponere in terra, 2) dem Biehe profectio. Sutter borlegen, praebeo papuluun, 35) плазак, ска, m. Die 21breife, profectio. лозу у винограду, einen 3weig qble: ІПолазилии, им, v. impf 1) apreifen, gen, absenken, propago.

proficiscor. 2) kora , besuchen, inviso Полагаш, ажем, v. pf, 1) ein menig (понајвище на божић).

lügen, mentior paululum. 2) nachlügen, mòrazumnice, umce, v. r. impf. C HAM, mentior post (secundum aliquem,

einander besuchen, salutari invicem. Полагантисе, лажемсе, т. г. impf, mit Полазнік. ш. vіdе полажајник. einem güfel effen, uno tantum coch. Полазніков, ва, во, бев полазник , leari manducant alius post alium.

salutatoris. ПQлагиватье, п. Ра8 ?афlügen, men.

полако, vidе полагано. daciuni post (secundum) alium. Полакомитписе, имсе, Полагірапии, гуjevi, v. inpf. nablüдеп,

umo, beftige Begierde nach etwas bes juyo menticutem: један лаже, други

kommen, babjüchtig werden, concupisco полагује.

(besonders nach Geld). ІІолажа, к. и. т. (im plur. nue f.) bее полегами, ежемо, Фес. и Срем.) Nachlügner, adjutor mendacis : ca. dе полијегами.

Поледипинсе, нce, v. pf glаttіfen Hòaawaj, m. Weihnachtsbefuch, saluta (eisig werden), glacior, fit glacies le tatio die natali Christi.

brica. Полажајник, m. Der erpie Befифе и поледица , f. Das Blatteiв, glacies la. Weihnachten, qui primus ad aliquem

brica, invisit die Datali Christi. Uолажајни- полеђина , f. дав 2 indentit (ред. Я!!!

г. pf, на

стала се лажа и полажа,

pars dorsalis.

пола.

оставља на

gen,

te, Thierbalge, im Gegensaße des Monobya, f. die Hälfte, dimidium. vide

Bauchstücs), Полёжава, f futurugbeot, pas gu Tans Половиши, им, y. impf. 1) чоп пола,

ge im Backofen gelegen, panis e zea halbiren, in zwen theilen, dimidiare. 2) nimis diu coctus.

VOR AOBHM, zusammen fangen (auf der Полежали, жим, v. pf. ein menig lic. Jagd), ad unum omnes capio. gens, paululum cubo.

Половљење, п. Сав баlbirit, dimidіаtіо. Полексија, f. Seauennаmе,pomen feminae. Половнида, f, pie paibfruit (23eisen mit Полетање, п. (Рес. и Срем.) vidе по Rogen gemengt, trainifф соркица), лијешање.

triticum mixtum secali. Полетар, m, lflücker (flüger) Vo: lònor, m. jaje, imo ce Полепарац, рца, m.7 gel, ayis ad yo гнијезду, да би кокоши опет сније. landum firinatà , pennata.

na ouhe, das unterlegte Ey, damit Полётапи, елем, (Рес, и Срем.) vide die Henne dort lege, ovum subjectum полнјеталн

gallinae positurae. Полетели, тим, v. pf. (Рес.) flies II daomâp, m. der Dieb der unterlegten Полепили, им, v. pf. (Срем:)

Eyer, ovorum suppositorum fur. Полећели, летим, v. p. (Ерц. )) volo. Положара, f. Die biebinn (%: 3. Эйп. Полећи, лежем (и полегнем), v. pf. din) unterlegter Eger, (canis) quae fu. sich legen, sterni, iuclivari:

ratur ova supposita. „Шеница му по долу полегла - Положити, им, v. pf. 1) nieberlegeit , Полешківање, р. Вав оftiаlige Rie. pono humi. 2) Futter vorlegen, praederlegen, intercubatio.

Бео pabulum. 3) лозу, еіnеn 3weig aba Полешкивали, кујем, т. impf. fioft legen, propago. niederlegen, intercombo.

Полонсилінсе, имсе, т. г. pf. filTeget, Лоливање, п. (Срем.) vidе пољевање. inclinari, Поливати, ам, Срем.) vidе пољевақти. Положница, f. See аblеgеr . (ори бех Полизаңн, ижем, у. pf, 1) ein menig Xebe), 'propago, leten, aliquantum lambo. 2) gang ab. Полднапии, очем, v. pf. аивflurfеп, leden, delanıbo.

absorbere (wie der Hund, die Kaße). Полијегапи, ежемо, v. pf. (Ерц.) паф Поломити, им , v. pf. gerbreфen, ster

der Reihe rich legen , cubitum co alius no, confringo : поломно вјектар шуex alio.

му; поломнан копља и щ. д. Полијелеј, m. (польєhaлe») деr frоntеgф. Полошкe, liegeni , ut jaceat. ter, lychnuchus, polyelacum.

Ilonyra, f. die Stange (von Holz oder Полијепање, р. (Ерц.) баѣ Sliegen, yо Metal), palanga, vectis. Іatio, volatus.

Полугрошница, f. Лünst, pon cinem Полијепіали; екем, y, impf, (Ерц.) halben Piaster (rpow), monetac genus. fliegen, volito.

Полудети, дим , v. pf.. (Pec.)) narrifф, Полипсати, пшемо, т. pf. hаф einan- Полудии , им, v. pi. (Срем.) Swаbnfin

der umkommen (von Thieren), interea Toxyhemu , aum, v. pf. (Epy.j)nig were unus ex alio.

den, mente capi. Поліціали, ам, v. pf. Bunnbefфеigen, Полужити, им, v. pf. н. п. кошуље, concaco tcnui stercore."

apehy, laugen, lixivia lavo. Полипи, лијем, у. pt. begiegen, per- Полуњиписе, инсе, ч. г. pf. fіnfter poe fundo.

fich binsehen , 6xu9pwy sum, IIoank, m. ein Maß (ein halbes Seidel Tonyoka, f. ein Maß eine halbe oką haltend), hemina.

haltend), mensura dimidiae a ka e. Полица, f. Die Вандleifte, taenia (in pa- Полупати, ам, Ү• pf. 2) зеrflagen , riete).

contundo, confringo. 2) ein wenig ichlar Полица, f. 1) dim. р. пола, 2) деr Bed : gen, pulso paululum.

felbrief, der Wechsel, syugrapha. Полупалисе, амҫe, v. r. pf. полупали Поличнца, f. ) dim. р. полица. 3) рав се Срби с Турцима, baben fіф дереќа

Halpelbretohen, Weifbrerchen; assercu gelt (im Gefechte), pulsarunt : se invie lus rhombi.

сеm (in pugna). Полован, вна, но, path абgetragen, Ilonymán, m. der nur halb einen Volfas attritus :

stamm angehört (weil Vater oder Muta „Ни издворн коња ни оружја,

ter nicht davon ist), ein Mulatte, pa„Ни доламе нове ни половне

tre аut matre barbara natus. Ilonosáue, ema, n. ein Faß von einem davak, 'm. 1) Feldwächter, custos agro

batben Simer (половину адова), са rum. 2) eine Ärt Krankheit, morbi gera dus dimidiae amphorae.

nus. 3) der Pole, Pologus.

сапн.

le bringt, qui molendum adfert fru

Пољіна, f. Die Stene, planities. Помамими, им, v. pf. 1) wіtеnt, tol Iloљаница, dim. р. пољана.

maden, in furorem ago, furiosum red. Тољањице , f, pl. Art in per Црна ри do. 2) nachlocken , allicio ad sequendum. јека.

Помамилисе, имce, v. г. pf. tol, mus Пољачина, f. vіdе пољак 2.

tend werden, coepi furere. Поље, р. ) дав зеіn, campus. 2) на Помамљивање, а. дав Xolmerten, fan

поље! binaцв; fоrаs ; на пољу, prau= riae. Теп, foris ; с поља, воn оrаuѕеn, foris. Помамљивати, љујем, т. impf, tou 3) fера ме на поље, ріпаив (um bie machen, in turorem ago. Notyðurft zu verrichten); fo audi mitten IIONAMDubamuce, ryjemce, v. r, impf. im 23 alpe oper Sefe, опишао на поље. tou werden, in furorem agor. Пољевање, п. (Ерц.) дав Зеgiepen, Номањкапін, амо, pf. vіdе полип

perfusio. Пољеван, ам, ч. impf. (Ерц.) беgіе. Помаћи (говорисе и помакнуши), поBen, beschütten, perfundo.

макнем, V. pf. rücken, moveo. Пољевачина, f. они новци, што дају Помацарити, им, v. pf. zum Unger

сватові млади, кад им пољева maden, facio esse Ungarum.

пе се умивају. cf. женидба. Помацариписе, имсе, т. г. pf. ein Шп Пољице, п, dim. 2. поље.

ger werden, fio Ungarus. По-киња, f. Die polin, Polona. Помељавили, им , v. pf. ertauen, manПољска, f. Polen, Polonia.

dere : кашпо кад оfе bеца да за. Пољски", на , ко, н. п. рад, миш; бране једно другом говорити, онFeld:, campestris , 'rusticus.

да једно рече: „Пун кош жаба, пун Пољски, кa, кo, 1) polnif, polonicus. кош црви, пун кош гуја (и т. д.): 2) adv. polnisch, polonice,

ко се јави, све да помежави, па Пољубац, пца, m. Der Sup, osculum. већ онда не смије ниједно прогоПољубити, им, v. pf. einmal tujjen , ворити. osentor.

Помёнупи, нем, v. pf. коме што, во Пољубилисе, имсе, у.г. pf. fi, tufen, eineni etwas erwähnen, mentionem facio. Exosčalari se invicem.

Померити, им, (Рес. и Срем.) vide Ломагајите (мјесто помажите !)! ruft помјерити. тап, wenn grоge Roth ijt, 3.3. Räи. Помериписе, имce , (Рес, и Срем.) ri

vids ber", Fener, Ueberschwemmung, vox комјеринсе. implorantis auxilium.

Помеспін, метем, v. pf. febren, verro. Помагања, f. дав Rufen ит фülfe, au. Помеспи, метем, v. pf. реrmіrren,

xilii imploratio: стоји га помагања. confundo. Помагање , п. а) бав феlfen, adjumen- Поместисе, меmемсе, т. г. pf. fф

tum. 2) dal Rufen um Hülfe, das Hülff, verirren (3. B. im Zählen), erro. geschrei, auxilii imploratio,

Помешање, р. 1) дає веgwerfen, ab. Помагати, мажем, v. impf. 1) bеlfen, rens lassen, abjectio. 2) das Mißgebas auxiliuin fero. 2) um Hülfe rufen (ao

ren, abortio. Marajme rufen), auxiliam imploro. Помелали, ећем, т. impf. 1) megle. Tlomaray, in.' der Gebülfe , Helfer, ad gen, abjicio, dimitto. 2) mißgebären, jutor.

abortio.' 3) (v. pf.) nach der Reihe bine Помазати, мажем, у.

pf, falben , ungo.

legen, pono aliud ex alio. Номазивање, п, баs Baiben, unсtiо. Iomemuna, f. die Nachgeburt, secundae Помазивати, зујем, т. іmрт. falben, partus. ungo.

Пометно гувно, о, ни о прн, ни о IIomājka, f. die Wahlmutter , quae ma. грм, већ на помешио гувно. tris loco habetаг. cf. побратим.

cf. вјешнца. Помакнути, нем, vidе помаћи. Помешнути, нем, т. pf. 1) binlegen, Ilomano, allmälig, einzeln, stúdweise,

pono, dimitto. 2) inißgebåren', abortio.

Помешали, ам, (Рес” и Срем.) vide paulatim. Помама, f. Die out, furia, furor: помијещати. „Синоf аго из Новога дође, Помије, f. pl. vide сплачине. „Како дође помама га нафа: Помијешали, ам, v. pt. (Бру.) permi. „Вјерној љуби јаде задаваше:

iden, commisceo. љубо моја, женићусе на те. - Помилање, о. Вав беrроrzeigen, pro„Жексе аго н мени је драго,

tensio (ut quid promineat). „Послаһу пти сина у Беверство. Tomijnão, m. (y Cpujemy) ber zur Müĝo Homâmani nua, no, tou, wütend, fu. fiosus.

mentum.

25

[ocr errors]

Peus.

Милами, ам, т. impi bеrроrgeigen, Помол, m. cf. напомол. protendo, facio ut, quid eniueat. Помолиши, им, v. pf, pervoritrechen, млалінсе, амҫе, у. г. impf. pers hervorgeigen , protendo , exsero. sorragen, protendi, prominere. Помолитисе, имісе, у. г. pf. 1) fіф мілепи, лим, (Pec.) lvіdе помиље. hervorzeigen, bervorragen, promineo. мілити , им, (Срем.)пи.

2) ein wenig, beten, paululum precari МНА овати, лујем, т. pf. 1) liebkosen, Deum. landior, demulceo. 2) господи по- Помор, m. Die eeифе, lues , pestis. maayj! Herr, erbarme' dich! (Kirchen. Ilomopábag, Biļa, m. der Anivobner der lavisch, im Gebete).

Morava , accola Moravae fluminis. міљети, лим, у. pf. (Ерц.) Prieфen, Поморавка , f. Die 2nmoynerin per Ro? coepi repere.

rava, circummorarana. мињање, п. Зав ¢rwähnen, mentio. Поморављаннн (поморављанин), m, імињали, њем, т. impf. erwinnen,

vide

поморавац. mentionem facio,

Ilonopao.ne, n, die Gegend an der Moi мірити, им, т. pf, aufönnen, re rava, regio circum Moravatn flumen. concilio.

IIonopâbcŘí, ka, ko, an der Morava әміриписе, имсе, т. г. pf. i pers gelegeni, circummoravauus. Ohnen, reconciliari.

Помориши, им, v. pf. 1) umbringen omácao, can, f. der Gedanke, cogita (nach der Reihe), interficio. 2) dahin: tio : знам његову помисао.

ruffen, abripió. 3) ermüden, fatigo. мисли ти, им, . pf auf Sen Be. Поморилисе, имосе, v. г. pf. (in Ren Janken kommen, venit mihi in neutem. ge) inüde werden , fatigati sumus. Migârbe, n. das Rüden, promotio. Поморішац, шпа, т. ciner your Be= мапии, ичем, v. impf. ruded, pro biete der Maroja, cireummarisinus.

Поміритика, f. I ein Frauenzimmer мацацисе, иҷемсе, v. г. impf. і Помбрішкиња, ғ. son блаrоfфgebies iden, miveri.

bicte, circunamarisina. мињање, р. дав Вереntен, рег. Помосковитии, им, v. pf. хит Rufen

(Moskauer) machen, reddo Mosqua. м. цъати, ам, v. impf. Федеntеп, tapanjen ju denken, auf den Gedan: Ilomocioeumuce, imce, v. r. pf. Ruffe len tommer, venit mihi in meutem. werden. fio Mosquanus. мјерия, им, v. pf, (Ерц.) ) nаф Помытьяк, . vidе помоћник. et Xeibe abuseffen (oper appigen ), Пом піњица, f. vіdе помоћница. metior, expendo. 2) von der Stelle rů: lomol, f die gülfe, auxilium. ten, moveo.

Поми, можем (и помогнем), поМерилінсе, имсё, т. г. рі. (Ерц.) могао, v. pf. helfen, adjuvo, aua in von der Stelle bewegen, moteri joco.

xilior. отладитпи, им, v. pt. vеrjungeзi, ju- Помоћния, т. (говорисе и fedeng reddo , renovo.

њик), беr eifer, adjitor. младитсусе, нмсе, т. г. р. jih bеrѕ Пом'Кница (помолњица), f. Die pel. ingen, juvenesco.

feri, adjutrix: свела Тројица да бум. ађівање, ч. Рав зеrjungen, re де помошњица (кад напијају). lovatio, restitutio jurcututas.

Помрепи, ремо, помрли, (Pec. ii Срем.) Maah eam, hyjem, v. in.pf. perjüns vidе помријепін. en, renovo, reddo juveuem.

Помрзнупінсе, несе, т. г. pf. gefriеrен, Млађвалінсе, ђујемсе , У. г. impf. congvlari dy verjüngen, juvenesco.

Помријепти, ремо, помрли, v. pf. Млатни, им, т. pf {erflage, (Epu) dahin sterben, emorior. опсido, contundo: помлапила ки- Помічати, чи, v. pf. н. п. мјесец, за јағање.

cynge. 1) verfinstert werden, deficio. MAS UN ITU, IN, v. pf. rau wärmen, 2) помрчао мјесец, fфеint nit (wiro pidan reddo

erst nach Mitternacht aufgehen). підрии, им, т. pf. bläulich wer: Tompurna, f die Finsterniß, tenebrae. en , livesco.

Помycпи, зем, v. pf. meleen, mulgeo. моя Бог, 1 каже Србљин србљину Томутили, илт, v. pf. очи, вестия йози Бог , (а другом човеку, ко Feln (Das Gesicht). visum hebetare.

није Србљн) кад се састіану око Пом упійтисе , носе, v. г. pf. fib txй. одне (као у јутру добро јутро, ben (vom Wetter), obscuror.

у вече добар вече); а онај понављање, и, рав grneuern (eine8 Фео у одговори: Бог ми помога.. bäudes), renovatio,

pum.

помопі.

[ocr errors]

novo,

Ilongiuétbe, n. das Stolzieren, superbia

thigen, ihm etwas anbieten, offero cui Понуђање, р. Вав Дnbieten wды Сprijin

(gegen einen Krankén), oblatio cibi. Пон,ђапи, ам, т. impf. einem frole

iner, Elend und Noth gerathen, miser Поњава, f. eine Roge, sausaрa, amphiIIoo4, m. die Abreise, profectio: Atizo

бази на пооду, ебеп ав іф деді

други ко од рода, отиде до обаІІон

Пок foo ба Понављати, ам, у. impf. erneuert, re sich unter die Erde berlieren, sub ter,

ram abeo (de flumine). Понајвише, meijtentheils, gröptentheiiв, Поннћи (говорисе и поникнупп), няк. maximam partem.

нем, . pf. 1) auffproffen, progermina. Понајлак (понајлак), adv. fафte, leni 2) (ст.) Сви јунаци ником понилоter, sensim.

ше, м. ј. укочишесе као да су и Понапиписе, пијемсе, у. г. pf. fi ei. земље нзникли (?); или обориме гла. nen kleinen Rausch antrinten, paulu. ве к земљи (?). lum inebriari.

Поновити, им, v. pf. erneuer, rерото. Понаучиши, им, v. pf. 1) cin menig eta Поновитисе, имce, v. r. pf, jib ernet.

lernen, paululum addisco, 2) ein wenig ern ,, (d. i. neue Kleider anziehen), 16unterrichten, addoceo paululum.

novor i, e, novas vestes induo. Понеspir, (ев ijt) sorbei, su jpät , non (est) Понор , m. (сп.) Ort, po fit ein gtg integrum.

unter die Erde verliert, locus, ubi Понедељак, љка, т. vіdе понедељник.

Blumen sub terram absconditur: Понедељник (понедељник), т. (Рес. „Од извора води до понора , и Срем.) vidе понеђељник.

Iіднос, m. Die (epie, erlaubtr) Ctrl, Понедеоник, m, vide понедељник. superbia quaesita meritis, Понедионик, m, vidе понеђељник.

поносан, сна, но,

vidе поносні. Понеђељак, љка , m. vіdе понеђељник. Поносами, ам, v. pf. (раз #ins) ein Понеђеләнсік, т. (Ерц) Der Xontag, wenig auf dem Arme tragen, uluis igen dies lunae.

stare infantem. Поне-мчили, им, (Рес. и Срем.) vide Поносипі, па , mo, tols , superbus. понијемчипін.

Поңісити, им, v. pf, ciin menig tragti Понёмчилисе, имce, (Рес. н Срем.) (ein Kleid), gesto paululum, vidе понијемчишисе,

Пон снтисе, имce, y, r. pf, KI51, чи , Понестали, ане, т. г. pf. ein menig

€ KIM, CIUM, stolz seyn auf einen, etwas ju mangeln unfangen, coepi paululum jurе gloriari aliquo; поноси се од deesse :

њега, gegen einen. P „Ако л' леби понестане блага Поноћи , пн. ј. по ноћи, Ritternat, Понепи (понсти), несем, (Рес. и Срем.)

vidе тонијети. Лонёписе (понеписе), несемсе, (Рес. Понуде, f. p. xqв einen grаntеn ita и Срем.) vidе понијеписе.

Essen angeboten wird, quod aegron Понизнівање , п. Дав Детӣthіgеn, de to comedendum offertur. missio.

Понудини, им, v. pf. кога, einen re Понизвапінсе, зујемсе, т. г. impf, ji demüthigen, se demittere.

qnid. Поні знтисе, имсе, · r. pf. fich herabs Понуђавање , n. vіdе понуђање. lassen, demittere se.

Понуђават, ам, vidе пон, фашин, Поније 'мчипи, им, v. pf. (Ерц.) зим

Deutschen machen, reddo gerinanum. Понијмчиписе, имсе, т. г. р. (Ерц.) ein Deutider werden , fio germanus.

ten Speisen anbieten, offero cibum aes Понијети, несем, понијо (понијела,

ло), г. р. (Ерц, гадене, porto, fero: понуждиписе, имсе, т. г. р. и не Понијеписе, несемсе, понијосе (по

нијеласе , лосе), т. г. pf. (Ерц.) 1) ft tio.
bod tragen, stolz werden, superbus fio.
2) понијели се (понијепи се с ким), tapa.
fik sertragen, öncel, Progeffe be: Пољавеліңна, f. vіdе поњавчина.
kommen, discordia nata est inter illos. Поњавица, f. din. р. поњава.
qud progerminavit.

gausapinus.
Поникве, f. р. поље у Ужичкој на- Поњавчина , f. augm. р. пољава,

ији,
„Тоникве су дуге и широке,
Сарајлијe Силне и бијесне

wollte. Понирање, п. Дав. 23érinter (Beg Stufa Поодати, ам, т.

fesy unter die Erde, fluminis sub ter gehen, obambulo.
ram delapsus.

Пооде, *.pi. над отац или мапи, е Діниран, ре, т. impf. ш. і. вода,

media nox.

ү.

pf. ein weniig umbers

« PreviousContinue »