Page images
PDF
EPUB

поде, по

einmal farzen, glei fam

zum Beschluße, repedo. Попрегнути (попрећи?), нем, v. pf. anziehen, anspannen, intendo, adduco. Попрезање, п. дав Unziehen (3. В. дев Sattelgurts), intensio, adductio. Попрезами, ежем, v. impf. н. п. коњу колан, anziehen, adduco. Попреко, (Рес. и Срем.) vide попријеко. Hoпpem, m. mit Asche bedeckte glühende Kohlen, cineres igni impositi. Попретати, ећем, vide запретати. Поврешити, им, (Рес. и Срем.) vide попријемими.

Попрећивање, п. дав balolante Drohen, das Bedrohen, subminatio. Попрећивати, ћујем, v. impf. Бедео» ben, minor leviter, subminor. Попржиши, им, v. pf. cöften (in Shmals), frigo.

Попригами, ам, v. pf. röften, frigo. Попријеко, (Ерц.) quer, son ber Seite,

e transverso,

[blocks in formation]

Попузивање, п. дав Beichen, recessio. Попузивати, зујем, v. impf. von der Stelle weichen, cedo loco. Попузнуши, нем, v. pf. von der Stelle weichen, recedo, loco cedo. Попурити, им, v. pf. н. п. кукуруз, am Feuer braten, rösten, torreo. Попустити, им, v. pf. 1) пафен, remitto: попустила зима. 2) laffen, concedo: не попусти, Господе Боже, области нечастивоме и некрштеноме, heißt es in einem Boltsgebete. Попуститисе, имсе, v.r.pf. fi nit mehr wehren, der Zudringlichkeit nachgeben, coucedo.

Попутнина, f. Der Botenton, діе вед ehrung, viaticum. Попуцаши, амо, v. pf. nah бес Reihe berften, rumpor, Попуцивање, п. 1) даš Springen, Ber= foringen, diruptio. 2) das Hallen der Flinten, sonitus telorum emissorum Попуцивати, цује, v. impf. 1) anfans gen zu zerspringen, rumpi. , Дојке расту, токе попуцују 2) hallen, erschallen (von den Flinten),

sono:

„Започеше пушке попуциват' — „Нешто пушке попуцују често Попушиши, им, v. pt. ein wenig rau. cen (Tabak), pauiulum nicotianae duсо. 2) н. п. лулу дувана, eine Pfeife ausrauchen, exhaurire fistulam.

[ocr errors]
[blocks in formation]

Попуштати, ам, v. pf. alle nah bee Reihe entlajfen, dimitto omnes (e carceribus).

Попуштатисе, амсе, v. r. impf. f überlassen, nicht wehren, nicht sträuben, dedere se.

Попче, ета, n. ber junge Pope, junger Priester, sacerdos juvenis.

Поравнати, ам, v. p. vergleiфен, соn cilio, compono.

Поравнаплисе, амсе, v. г, pf. fiber. gleichen, componor, concilior. Поравниши, им, v. pf. conen, exaequo, complano.

Поравњивање, п.дав onen, complanatio. Поравњивати, њујем, ѵ. іmpf, ebaen, complauo.

Поради, vide ради.

Порађање, п. дав Rreißen (дав Веба ren), parturitio.

Порађашисе, амсе, v. impf. Ereißen (gebären), parturio.

Поразити, им, v.pf. човека, zu Grund rihten, ffrafen, perdo: поразила га мами Божја.

то

Пораниши, им, v. pf. (у Сријему подраниши) früh aufbrechen, mane veri. У Србији ђешто кад назове Србљин Србљину добро јутро, а он га онда запиши: Јесил поранио?

Пораниши, им, v. pf. ein wenig futa fern, paululum pabuli praebeo. Порасти, стем, v. pf. wahfen, suc

cresco, excresco.

Порвати (по-рвати, поърваши?), вем, v. pf.um Ringen aujђевен, committo, instigo ad luctam. Порватисе, (по - рвашисе, поървашисе?), вемсе, v. г. pf. ringen, lu

ctor.

Поребарац, derswort in einem Spiel, vox joci caussa eflicta: мој отац поребарац, моја мати поребруша, поребрисе поред ватре. Поребрисе, с поребарац. Поребруша, Cherimort in einem Spiel, vox jocosa, cf. поребарац. Поревенитисе, имосе, v. r. pf. fich zufammenthun. eine Collecte machen, contribuimus singuli.

Порегивање, п. дав Brummen девин des, immurmuratio.

Порегувати, гујем, v. impf. von Beit zu Zeit brummen (vom Hunde), immur. puro, admurmuo.

Поред, исбен, рецеѕ.

Поредо, (ст.) vide напоредо: „Поредо нам раке ископајте Поредовник, m. der abwechselnd das Reht hat ju mahlen (in einer gemein. schaftlichen Mühle), qui ex ordine molae jus habet.

Поредовнички, ка, ко, н. п. водени

а, Reihe, sociorum, societatis mola. Поредом, наh Ser Reihe, reibum, (ex ordine. Поредом се и у воденици Меље. Поредом се и говеда лижу. Поређати, ам, v. pf. reiben, in Reiße aufstellen, dispono:

сеоским

„По бедену поређа барјаке Пореза, 1. (Бекоји говоре порез, т.) die Steuer, Abgabe, vectigal. Hoрезу удари паша на наију или на кнежине, а оборкнез са кнезовима и с кметовима разгоди је на села, а селјаци је потом порежу (или разрежу) између себе. Порезе обично дају се двије: Бурђевска и Митровска (у прољеће и у јесен).

Порезати, ежем, v. pf. 1) neiden, scindo. 2) порезу, біс Steuer unter fih vertheilen, vectigal impositum inter se distribuere (quantum quisque det ex proportione). 3) аžине, zuschneiden, scindo uni et alteri ex ordine. Порезатисе, режемсе. v. г. pf. fi (in den Finger) schneiden, cultro vul

[merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small]

Порекло, п. (у Сријему и у Бачк.) viДе подријетло. Пореметити, им, v. pf. verrücken, in Unordnung bringen, perturbo. Пореметитисе, имсе, v. r. pf. in Unordnung kommen, perturbor. Порење, п. дав luffhneiden, discissio. Пор пипи, им, v. pf. vom Blauben abfallen machen, abduco a fide (von реп да има, као пас). Порепишисе, имсе, v. г. pf. vom Slau. ben abfallen, a fide descisco, fio canis. Порећи, ечем, v. pf. miðестufen, re

[blocks in formation]
[blocks in formation]

„Од зла рода, мек није порода „Не имао од срца порода „И лијепи пород изродили Породиља, £. діе офпесіп, Kinobetter rin, puerpera.

Породити, им, (ст.) vide родиши: „Нијел мати породила сина Породишисе, имсе, v. r. pf. geben, in das Kindbett kommen, pario. Порођај, m. bie Riebertunft, partus. Порођачитисе, ийсе, у. г. pf.

schlechtsverwandter, Better werden, fio consanguineus.

Поросипіи, им, v. pf. поросила киша, es hat ein wenig geregnet, als wenn Thas gefallen wäre, irroro.

Пopma, f. der Kirchhof (besonders bei Klosterkirchen), area circa aedem. Пopy6, m. der Saum, limbus. Порубити, им, v. pf. einfäumen, limá bo circumdo.

Порубљивање; п. дав Säumen, limbatio, circumdatio limbi. Порубљивати, љујем, v. impf. fäumen, circumdo limbum.

Порука, f. діе Bejtellung, даš ntbies ten, mandatum. По порукама вуци меса не једу. Поруменити, им, v. pf. (Срем.(rot Порумењепти, ним, v. pf. (Ерц.) met

den, erubesco.

Порусити, им, vide помосковити. Поруситисе, имсе,

тисе.

v.

vide помоскови

Поручаши, ам, pf. 1) ein wenig mittagntalen, paululum prandeo. 2) ganz aufessen, cousumo, comedo. Поручивање, п. давntbieten, Sagend lajfen, mandatio. Поручивати, чујем, v. impf. fagen laf fen, entbieten mando. Поручиши, им, v. pf. fagen laffen,

mando.

Порушити, им, v. pf, кога, in Zrauer versehen, in squalorem luctumque con jicio. Порушитисе, имсе, v. г. pf. in Trauer verseht werden, in squalorem et luctum conjici.

[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small]

Посађиватисе, ђујемсе, v. r. impf. fegen, cousideo,

Лосан, сна, но, vide постан. Посао, сла, m. baš Befdhäft, Legotium. Посати, сем, v. pf. 1) auffaugen. exsugo, lactor. 2) посале овце, краве, baben gefäugt, lactarunt, Постађати, ам, v. pf. entwhen, com mitto homines inter se, discordes reddo, discordiam inter illos concilio. Посвађатисе, амосе, т. г. pf fident zweyen, discordes fimus.

Посвајање, п. дав Žueignen, artoga

[blocks in formation]

--

као купус у гузици; ,,Десна ти се посветила рука Посветлитии, им, (Рес. и Срем.) vide посвијетлити.

Посвијетлиши, им, v. pf. (Ерц.) ein menig leuchten, paululum admoveo lumen, lumen praefero. Посвињитисе, имсе, г. pf. Shivein merben, fio sus. Какогођ што се код Срба човек повампири, такоТурци приповједају да се код њи посвињи. Приповиједају да су некаква бега, који се посвињио, тражили по свињама, па га ни јесу могли познати, док му нијесу бпазили прстен на предњој нози. Посвираши, ам, v. pf. cin wenig pfeto

fen, paulnlum inflo istulam. Посвирај па и за пас зађени. Посвојити им, v. pf. fiduetgnen, arä rogare sibi.

Посвједочити, им, v. pf. (Ерц.) Бе seugen, testor.

Поседање, (Рес. и Срем.)vide посједање Поседаши, ам, (Рес. и Срем.) vide посједати.

Поседлица, f. vide подседлица. Посејати, јем, (Рес. и Срем.) vidé посијати.

Посек, т. (Рес. и Срем.) vide посјек.
Посериш, т. н. п. избили га до посери-
wa, (im Scherze, usque dum cacaret).
Посерно, т. (ein mütterliches Scheltwort)
du kleiner Scheißer! cacator parvulus.
Посести, седем (и поседнем), (Рес. и
Срем.) vide посјести.
Посестрима, f. діе

fwefter, quam sororem appello; baђer посестримити одет посестрити. Посећи, сечем, (Рес. и Срем.) vide посјећи.

Посећисе, сечемсе, (Рес. и Срем.) viде посјећисе.

Песијати, јем, v. pf. (Ерц.) fäen, fes ben, sero (шеницу, лан, диње). Посинак, нка, m. (voc. посинко! у пјесмама

H. II.

„Мој посинко Краљевићу Марко а у говору говорисе и посинче) 1) der Wahijohn, quem filium appello. 2) der angenommene Sohn, fillus adoptivus. Посиниши, им, v. pf. 1) ohn nennen, filium appello. 2) an Sohnes Statt annehmen, filium adopto.

Посипање, m, 1) baseftreuen, conspersio. 2) das Begießen, Beschütten, perfusio. Посипаши, ам (и посипљем), v. impf. 1) bestreuen, conspergo. 2) beschütten? perfundo.

поси

Посисати, ам (говорисе и шем), vide посати. Посједање, п. (Ерц.) bab luffisen, conscensus equi

Посједати, амо, v: pf. (Ерц.) 1) fid, feşen

(einer nach dem andern), consideo. 2) (v. impf.) коња, qufs Pferò iден, conscendo equum.

Посјек, т. (Ерц.) vide зимина. Посјести, сједем (и посједнем), v. pf (Ерц.) . . коња, беріден, conscendo equum.

Посјећи, сијечем, v. pf. (Ерц.) 1) аб.

bauen, педесаuen, caedo. 2) водениgy, die Mühlsteine aufklopfeu, exacuo. Посјећисе, сијечемсе, v. г. pf. (Ерц) sich schneiden, hauen (in den Finger/ ), scindendo vulnero. Поскакати, качемо, v. pf, nah бе Reihe aufspringen, omnes prosiliuus,

[blocks in formation]

„Ај уј не лудуј

„С туђом љубом не другуј: „Туђа љуба пасја вјера, "Нам миће, превариће. "Скочи коло дупе голо. „Како радиш и горе ће, „Опа цупа

„Под њом рупа, „Мучи враже, ,,Ко ни каже? ,,Није једна "Веће двије.

Поскочице су готово све тако срамошне, да и осим кола не смије Нико ни поменути; а у колу и нико за срамоту не прима. Младе и ђевојке, старци и бабе, учине се као да и не чују што момци говоре. Ја сам слушао и гледао (у Јадру у Беговој Љешници) ђе Турци сједе, а Србљи око њи играју и подвикују „Опа цупа данас сјутра, "Наше ноге, Турска земља; "За то Турци и не маре; "Силне баше говна једу, „А субаше таслаишу, Поскупети, цим, v. pf (Pec.)] im Prei, Поскупити, им, ѵ pf. (Срем.) e fteigen, Поскупљети, пим, v. pf. (Ерц.) theurer werden, fio earior, consto majori nertio, Поскура, f. (angecignet aus преодора) Die Softie, panis liturgicus.

Поскурица, f. dim. 9. поскура, Поскурњак, m, ber golfhnitt, ит біе поскурица и zeinen, annulus (ligneus) signandae hostiae (IC. XP. NIKA). Посланик, п. ber Sefanote, ablegadas Send.

tus.

Посланица, f. ш. ј. књига, fchreiben, epistola. Посластице, f. pl. ðòіе d;leferen, Ferbijfen, cupediae, scitamenta. Послати, пошљем (и пошаљем), г. pf. senden, schicken, mitto. После, (Рес. и Срем.) vide послије. Последак, тка, m. (Рес. и Срем.) vide пошљедак.

Последњи, ња, ње, (Рес. и Срем.) гіДе пошљедњи.

Послени, на, но, н. п. дан, доба, Arbeits, Wert, laborandi (tempus), (dies) profestus,

Посленик, m. der 2lrbeiter, operarius. После пети, пимо, (Рес:) vide послиПослепити, имо, (Срем.)јепити. Послетати, лећемо, (Рес. и Срем.) vide послијетати.

Послије, (Ерц.) 1) nah, post. 2) пафо ber, postea.

Послијепити, имо, v. pf. (Ерц.) па Послијепљети, пимо, v. pf. (Ерц.)

Reihe blind werden, erblinden, oculis capi alius ex alio.

Послијетати, лијећемо, т. р. (Ерц.) nach einander herabfliegen, devolo alius ex alio. Пословање, n, das Arbeiten, labor,

[blocks in formation]

Пословач, м. (ст.) vide посленик : „Сви орачи и копачи, „И по кући пословачи Пословица, f. eine 2rt Eylabiграфе, deren die Bauern zweyerley, die gros Be und kleine, haben (Rothwalsch?), linguae fictae genus, fictae ex lingua patria, interpolatis singulis syllabis, н. п. добродонашенеслОВИСИ ведоводобреде, т.ј. донеси воде; то се каже великом послОВИцом, а малом: дијодонијенесиси вијоводиједе и ш. д. Пословички, rothmäifh, lingua ficta. Послуга, f. діе Sebienung, ministratio. Послуживање, п. дав Бедівнеen, mini

stratio.

Послуживати, жујем, v. impf, кога, bedienen, ministro alicui.

Послужити, им, v. pf. 1) bebienen, ministro. 2) dienen, servisse. Послушан, шна, но, gehorjam, dicto audicus.

Послушащи, ам,у. г. pf. 1) кога, сіnem

[blocks in formation]

љедњи.

Посмрче, чета, п. дијете, које се роди послије очине смрпіи, бег Каф. geborne, Spätling, postumus Посна, на, но, н. п. дан, Sapiens, jejunii.

Поcнûк, m. der Faster, jejunator. Пècнuga, f. dié Fasterin, jejunatrix. Поснути, нем, v. pf. пос, поса gen, dico not noc, vitulum aut agnum alliciens.

Пòcобnдe, f. pl. Töchter nach der Reihe, filiae ex ordine, nullo interposito filio. ПосТлиши, им, v. pf. 1) einfalzen, sallio, 2) mit Salz bestreuen, salem ad

spergo.

Пoconun, oбaña, m. pl. Söhne, die nach einander, ohne durch Töchter uns terbrochen zu werden, zur Welt koms men, filii ex ordine, quin filia intervenerit:

---

„Роди мајка девел пособаца Пocna, f. zerkleinte Eisenspänne, die auf nasse schwarz zu färbende Stoffe gestreut werden, stricturae ferri comminutae quae adsperguntur paunis nigro colore imbuendis. Пoспáваmя, as, v. pf. ein wenig schla fèn, paululum dormio. Поспати, спимо, v. pf. nach bег Кіђе einschlafen, obdormiit alius cx alio. Посрамиши, им, v. · pf. beschämen, pu. dorem injicio.

Посрање, п. да Seißen (perfective), cacatio. He би с њим опишао ни на посрање.

Посраmи, серeмt, v. pf. bescheißen, con

[ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small]

Пocpñamи, срчем, v. рf. gänzlich auf. fdürfen, absorbeo.

Посунути, нем, v. pf. дав Bleidiges wicht verlieren, inclinor in alteram partem, excido aequilibritate, acquilibrio ! посрнуо пијан.

Hocpo, m. vide пoceρko. Пocpmâne, n. das Umschwanken, Uins fallen (eines Trunkenen), ruitio. impf. umschwanПосрпати, срћем, v.

ken, umfallen, ruo. Пост. m. bie Kajte, jejunium.. Постав, m. vide платно 1. Пocmaɛa, f. das Futter (des Kleides), munimentum vestis, subsutura. Поставити, им, v. pf. 1) аљину, дав Kleid füttern, munio. 2) kanу на гмаBy, aussehen, impono. 3) (den Tisch) decken, sterno. 4) cmpaxy, eine Wache wo aufstellen, excubias pono. Постављање, п. 1) дав yüttern, sub. sutio. 2) das Aufseßen, impositio. 3) das Decken, stratio. 4) das Anstellen, Beordern einer Schildwache, positio excubiarum.

Посmавьаmи, am, v. impf. 1) stellen, fegen, pono. 2) (den Tisch) decken, ster no mensam. 3) füttern, subsuo. 4) stellen, aufstellen (eine Schildwache), pono excubias.

Пocmajâme, n. das Entstehen, orttis. Пocmajam, jem, v. impf. entstehen, eben aufkommen, existo. Пocmajamu, mojuм, v. pf ein wenig stehen bleiben, consisto paululum. Поспiajкиважé, n. daß Stehenbleiben,

constitio.

Пocmajkваmи, куjем, v. impf. stehen bleiben, consisto.

Постан, сна, но, н. п. лонац, ка шика, jело, Fasten, jejunii, Пoсmанак, нка, m. der Beginn, die Entstehung, origo: од посmанка мoга. vide постати. Постанути, нем, Постање, п. vide постанак. Пoсmaрaписe, amce, v. r. pf. Sorge tragen, curam habeo.

Постат, f. оно, што у један пут узму преда се копачи, или жетеоци, Kaд page, die Reihe (bei der Ernte), trac tus agri demetendi: може се до мра ка ишћерати још једна посташ; узели све у једну постат. Постати (говорисе и постанути), анем, у. pf. beginnen, entstehen, orior. Постатнић, m. који је накрај поста mu, der Schnitter, der zunächst am noch zu schneidenden Getreide schneidet, ab ea parte, in qua nova restat messis. Пcme, f. pl. vide nocm: Hocmeлa, f. das Bett, lectus. Идетељица, f. dim. 9. постеља. U a

« PreviousContinue »