Page images
PDF
EPUB
[ocr errors]
[ocr errors]

:}

cere.

ein

Почеши, чнем, v. pf. Beginnen, аnfаnə Поштaпaње, п. бав Otuten auf Bent gen, incipio.

Stab im Gehen, innisio baculo. Почётисе, чнемсе, т. г. pf. beginnen, Поштaпaнсе, амсе (и поштапљем соері: почела се крајина.

ce), v. r, impf. sich auf den Stab füs Почешашн (почесалін ?), шем, v. pf. Ben, innitor baculo. kraßen (wo es judt), frico.

Поштap, m. Der Poltmeifter, cf. пош. Почивање, и. дав Яuben, quies. Поч івати, ам, v. impf. ruben, quiesco. Пошпарев, ва, во, Починипи, им, v. pf. паф Der Reibe Поштаров, ва, во

des Poftmeisters. тафеn, facio aliud ex alio : починно Поштедети, дим, у.

pf. (Pec.)

sparen, приста јада.

Пошпедити , им, v. pf. (Срем.) Починули, нем, v. pf. auBraken, con- Пошпеђепи, дим, v. pf. (Ерц.

parco : quiesco.

немој пошпедитн труда. Почињање, р. бав Веginnen, оrѕiо. Поштен, на, но, .) retli, probus. Почињати, њем, v. impf. аnjаngеn, 2) (у Србији) aut, uno smar meiften beginnen, ordior, incipio.

theils, enthaltsam im Genuß der Liebe, Почињаписе, њемсе, v. r, impf. beginə castus: добар човек, али није пошnen, incipior, coepi.

пен. 3) да си поштен ! fagt mап, Почислипи, им, vidе помеспи.

wenn einer seinen Namen gesagt hat. Почипiлучнити, им, v. pf. unter eine А. Како ми је име ! zweite Abhängigkeit bringen (z. B. wenn

Б. Обрен. ein Bauer nebst den Abgaben an seinen А, да си поштен! Zinsherrn , noch dem Pascha das Neun. Б. и пи да си жив и здрав. tel geben muß), alteri vectigali subji

also wohl in der alten Bedeutung :

geehrt, honoratus. Поша, f. ) hyp. 9. лопадија. 2) као Пошпење, п. bie RepliФЕeit, Sheliфа црна марама, што се носи на вра,

keit, honestas, probitas, піу (у Србији), ein fоrnев бабве, пошлин, на, но, poit, curruѕ рublісі, collaris_genus. 5) поura (или поше), Пошпилівање, п. Бав $neipen, Зwis шпіо Турци носе око главе, đen, vellicatio. schwarzer Turban, tiara nigra auro Пошшипивали, пујем, v. imрt. зwia praetexta.

den, Eneipen, vellico. Пошалиптисе, исе, у. г. pf. fфеrgеn, Пошпо, 1) wie theuer, quanti. 2) паф. im Spaß etwas sagen, jocor.

бет, posteaquam. 3) по што ? cf. по, Пощалица, f. Срав, еф eri, jocus, Поштовање, р. дав 2Фten, cultus, ob. Пошаљивање, р, сав сфереn; jocatio. servantia, cum quis magnifit ab omПошаљиватисе, љујемсе, т. г. impf,

nibus. fфеrgеn, fpafen, jocor.

Поштовапій, пујем, т. impf. афten, Поше, ета, р. vіdе поша 3.

magui facio, colo. Пошёлапи, ам (и пошећем), т. pf. Пошповaтисе, тујемсе, т. г. impf. einberwandeln, inambulo.

поштуј се, јфаmе tіф (баб аф. Пошівање, р. дав Иебеrnüben, ѕuреrѕоо. tung vor dir selbst, und vor andern). Пешвати, ам, т. impf. übernaben, su- Пра, праа (или пра), m. ) беr еtаub, pu. persuo.

vis. 2) das Pulver (gum Einnehmen, Пошијачити, им, v. pf. einen jum ши- als Medicin), pulvis. 3) daß Pulver

јак тафеn, facio esse Шијакцm. (Schießpulver), pulvis pyrius : Поцијачилисе, имce, v. г. pf. ein шII- „Неста де им права и олова jak werden, fio wujak.

„Праа има, ал олова нема Пошинги, шијем, v. pf. übernaben, su- Ірабаба, f. Die Urgropmutter, abavia. persuo.

прабабин, на, но, беr urgeopmutter, Пошкріпипи, им, vide покропити. abaviae. . Пошљедак, пка, m. (Ерц.) бав Сиде, Прав, ва, во, .) unfфultiq , insоnѕ. )

was am Ende heraus kommt, finis. gerape, rectus. Право реци, па гледај Поиљедњи , ња, њe, per legte, ulti- mе ущеци; и криво сједи, а права mus, postremus.

реци. Пошончити, им, v. pf. Gит шокац Правац, вца, m. 1) деr Berete, И. machen, facio esse wokyum.

ichuldige, justus. 2) na spaban, gera, Поидкчилисе, имce, v, r, pf. ein шо- de aus , recta. ка: merten, fiо шокац.

Правда, f. дав Ret, bic Betефtigteit, Лошла, f. Vie Poft, cursus publicus. justitia , justum. Пошпански, кa, кo, н. п. коњи, Poji:, Правдање, о. Рав Кефіfеrtіgеn, exc41 fursus publici.

salio , purgatio,

'tris genus.

avus.

Правдати, ам, у. impf. rефdfertigen, Прамічак, чка, m. hyp. к. прамен. purgo.

Прамче, чета, р. cin kleiner прам, lin. Праведан, дна, но, gerecht, justus. ІІраведник, ш. Der Bеrефte (biblif%), Прандус, m. vіdе прамен. justus.

Прање, т. дав 28afen, lotio. Правіі, ва, вo, rekt, eht, verus : прави Праово, р. Xuinen einer &tast an be Србин, прави Турчин, прави Раш- Donau, in der Negotiner Krajina, dl Канин и т. д.

Крајина Неготинска. Правило, п. н. п. црквено, дie firmen Прапорац, рца, m. pie ефеlе, tіаtіо. regel, directorium : не зна правила.

nabulum. Правии, им, (у Сријему, у Бачк. иу Прапорчић, m. dim, p. прапорац. Бан.) vidе градини 1.

Прас, m. (eine 2rt #aud) bie porre, .. Правиписе, имсе, vide

градинсе. Jium
porruin Liun. cf. prasius im Lat

. Правица, f. і. 9. правда.

und Griechischen. Прављенье, п. (у Сријему, у Бачк. иу Прасад, f. (coll.) Die Sertel, porceli

, Бан) vidе грађење.

!Tpacay, cya, m. ein idon erwachsenes II paboje, m. Mannsname, nomen viri,

Sowein, porcus:
Прав прасцип, права правцима, про- „Поручује Варица Божићу,

во правцито, :) gali gerape, aequis- „Да јој пошље од прасца ножицу — simus. 2) ganz gerecht, justissimus, in- npâce, cpma, n. ein Ferkel, porcellus

. pocentissimus.

Праселина, f. Sеrtеlfileif, porcelina. Ляг, m. Vie Gфwele, limen.

Ipacekû, ka, ke, Ferkels, porcellinus. Прідед, m. (fec и Срем.) vide прађед. Прасиши, им, v. impf. fertein, (porces) Прадедов, ва, во, (Рес. и Среуі.) vide pario. прађедов.

Праситисе, имсе, т. г. impf, fertiln , IIpated, m. (Epy.) der Urgroßvater, ab- pario.

Прасица, f. (ријетко се говори) vide Прађедов, ва, во, (Ерц.) urgropäter: на зимица. lich, abavitus.

Праска , f. Das Reaфen, crepitus: стоји : Пражење, р. Зав ®erauf pes perbrennens

праска. den Pulvers, sonus pulveris pyrii adusti. IIpackami, am, v. impf. Erachen, crepo. Пражити, нм , v. impf, perpufen, sonum Прасква, f. vіdе бресква. edo pulveris pyrii adusti.

Праснути, нем, v. pf. entiФloтen, put. Празан, знa, нo, leer, vacuus. Празна tig aufbrechen, erumpo. рука мртвој друга.

Прасци, саца , m. р. (coll.) бie sеrtel, I pashlik, m. der Feiertag, dies festus.

porculi

. Празнина , f, Die Weere, Reerheit, vасці- Прати, перем, v. impf. Фајфеn, lаrо. "tas. Пуно празнине.

Прапилац, піноца, m. per Begleitet, Празновање (празновање), п. Das sei.

diei festi actio, celebratio. Прапити, им, т. impf. begteiten, со Пра новати (празновати), нујем, у. mitor.

impf, feiern, diem festum ago. Прітьяча , f. дрво (као мала лопаПразнослов , m. који изоставља слова пійці), што жене лупају њим Бо

kad suure, ein Schreiber, der Buchs naben ausläßt, qui literam omittit. Ipa mua, na die Begleitung, comitatio. Празнісловити, им, v. impf. Знфjta пpiha, f. пудaркa, Sie eфenter, fand. ben auslaisen im Schreiben, omitto ele- Ipakakare, n. das Herumichlagen mit imentum in scribendo,

den Fußen, agitatio peduw. Празнословьење, р, дав 20ustaffеn pon Праtікалисе, амce, v. r. impf, fіф беrѕ Buchstaben im Schreiben, omissio lite- umwerfen (wie der Fisch im Erođenen), rae in scriptura.

agitari Лpia, f. периља, ті: 213 ifфеrin, lotrix. Праћење, т. дав Begleiten, comitatio. Празъин, нa, нo, Der 23af) fraw, Pet Праћица , f. ) dim. р. праћа. 2) на са Mäldcrin, lotricis.

мару она узица ( мјесто узенђије, Ipav, m. ein Schiff, größer als ein Sahn на којој се држи нога кад се јаше, *(чун), navis genus.

der Steigbügel am Saumrosse, stapla

jumenti clitellarii. Пра ма,

Праунук, m. Der urentel, propepos. Прамен, т. бав 23ije et , Ser corf, Прашак, шка, п. dim. р. пра. cirrus, н. п, косе, вуне , uzb fіgіvі. Прінтан, шна, но, паubig, betäubt,

pulverulentus. Ipameibe, 1. (coll.) die Bücel, cirri. Прашење, р. ) баѕ еtäuben, Crregen

[ocr errors]

eril,

Прям, } vide према.

магле.

cf, o

posco. .

gorem edo.

des Staubes, pulveratio. 2) das lodern нашега Мују над прдењак (im Weinberge), pulveratio. 3) das Wers кликнути.

jen (Vereau), бавхertein, partus porcae. Прдепи, дим, (Pec.) vide прђели. Прашидба, f. Die Roderung im 28einber. Прдешко, т. еіn jersbaftes eфelt. ge, pulvеrаtiо.

wort der Mütter gegen Kinder: du, Прашина, f. augm. 6. пра.

Farzer! peditor! Прашини, им, v. impf. "i) ftauben, pul- Прдити, йм, (Срем.) vide прђепи.

vero, pulverem excito. 3) виноград, Hрдлање, в. дав еф mäeen, sugatio. lodern, pulvero.

Прдлапи, ам, v. impf. биттев 3eug Прашка, f. ein Ctäибlein, pulvisculus , ichmäßen, nugor.

atomus : нема брашна" ни једне прднупи , нем, v. pf. einen $uri lajjcn; прашке.

crepitum (ventris) edo. Прашање, п. 2) ба Bergeiben, Ber. Прдњава, f. дав $arsen, crepitas: стоји geben, veniae datio, venia. 2) das Abs га подњава, fieднebmen, salutatio discedеntіѕ аut Подоња, m. 2) попрдан, п. ј. гра онај, vel decedentis.

што је крупан као боб, Die gropte Прашпаши, ам, v. impf, perjeiben, ig- Gattung Fijolen, phaseoli genus. 2) dec

Farzer qui pedit. Прашпаписе, амсе, т. г. imрг. 2bfфіео Прдосија, '. 'ефimpfwort bоt аltеn nehmen, fica beurlauben (lagen mpo

ichlechten Rauctabad, Shießpulver, сти браше !), saluto discedeus vel de- res parum valens. cedens,

Прђeњe, p. Bae Sargen, crepitus emissio, Прашпење, п. бав Жraфen (ment 3. 8. Прѣети, дим, v. impf. (Ерц.) 1) far. 'ein Rind durch ein dichtes Gehölz durch деп, реdo. 2) за кога, или за што, dringt), fragor.

sich uin etwas scheren, curo rem: he ky Праштипи, шпи, v, inpf. Eraфen, fra- и не прдим (за мо); прди Мара за

пудара : ли синко и не прдиш за Праruhење, р. vіdе прашпење.

науку (Прдим, В. Е., прдим). Прашчићи, m, pl. (coll. dim. р. прасци. Пре, (Рес. и Срем.) vide прије. првашњй, ња, њe, neuli, puperus. Пре, 1) Tebr, übers, per-, in прекра. Првенац, нца, т. п. ј. poj, bir Grft. сан, прелијеп. 2) über», аlѕu, sufévr, ling (der erste Schwarm), apum exa- Dimium: прекувано, креслано, преmeo primum.

учен. Први , ва, во, беr crite, primus. Пребајатн, јем, vidе обајати. повине, г. р. діе driftinge, erite Ebat, Пребацівање, р. 1) дав іnutеrmеrfen, primitiae: нијесу по њему првине.

Ueberwerfen, trajectio. 2) das VorrüПрво, пеuli, puper.

den, Vorwerfen, exprobratio. Првоженац, нца, m. See bie erite &ђе Пребацивации, цујем, v. impf. .) bin.

eingeht, qui primas nuptias facit. überwerien, trajicio. 2) überwerfená Opra, f. ein Gericht, das geröstet ist, cibi trajicio. 3) vorwerfen, exprobro, objirio, tosti genus : миришу ти успта, као пребацити, им, v. pf. i) преко куће, да си пргу јела (у приповијетки).

über das Haus hinüber werfen. 2) ky: прда, f. See futs, crepitus (ventris): пр- ky, das Haus überwerfen, (f. B. niit

einem Stein), trajicio. 3) vorrücken, Педало, n. Вав BerPeug sum Sargen, .

vorwerfen, exprobros objicio. culus ex quo peditur.

Пребеr, m. (Рес. и Срем) vide пребјег. Прдаљка, . на гадљима она цијев, Пребеби (говорисе и пребегнути).

шпо стоји гадљару на рамену кад бегнем, (Рес. и Срем.) vide пребјећи. свира. Прдаъка је настављена, на Пребijање , п. 1) бав Зreфen, trасtіо, неколика мјесца, и сва је обљеве- 2) das Berechnen, compensatio. на косипером.

Пребјали, ам, v. impf. 1) brефеп. Дрдачење, п. vіdе попрдивање. 'frango. 2) berechnen, compenso. Прдачина, f, vidе потпирдица. Пребиірање, п, дав йеbеrtlauben, uebet, Прдачнписе, имce, vidе попіпрдива

Teren, perpurgatio.

Пребирати, ам, v. impf. berlefen, прдеж, м. деr $uri, crepitus (ventris). ubertauben, perpurgo.

Смеосе као прдеж у гаћама. Пребипти, бијем, v. pf. 1) {erfФlagen, Прдёкнули, нем, v. pf. mit einem fur за 3erbreden, frango : нож, ногу, дрво ähnliden Getösé fatien, cadere cum и п. д. 2) једно за друго, gegen cins crepitu.

ander berechnen, compenso. Прдіњік, т. vide пpдaлo i. 4. гузица: Пребјег, m. (Ерц. сп.) деr $lutling. узе кадина гвоздељак,

не удари

der Fluchtige, profugus ;

[ocr errors]
[ocr errors]

- „Два пребјега гору пребјегоше Превести, везем, т. pf. Gвеrfüфеса, „Волим били пребјег у кауре

trajicio. Пребјећи (говорисе и пребјегнупи), Превешатье, р. (Рес, и Срем.) vide пре

бјегнем, v. pf. (Ерц.)' flieben, ji вјешање.
flüchten, fugio.

Превешали, ам, (Рес, и Срем.) vide
Пребледеши, дим, pf. (Рес.) 1 бар, превјешами.
Пребледити, им, v. pf. (Срем.), blеіф Превијање , p. 1) бав иебеrmiteln , сі-
Преблијеђели, дим, v. pf, (Ерц.)| wet. cumvolutio. 2) das Verändern der Stim,
den, pallesco.

me, vocis inflexio. Пребилети, лим, v. pf. (Pec.1 genefer, Превијапици, ам, v. impf. :) überpi Преболипи , им, v. pi. (Срем.)coova- đen, circumvolvo. 2) die Stimme peto Пребољепи , лим, v. pf. (Ёрц. )) lesco : ändern, inflecto vocem: „Ако га глава заболе,

„Закукаку као кукавица, „Да Бог да да га преболи

„Превијаћу као ластавица. „Имаде ми ћемик Цинцар Јанко, Превијаписе, амce, vor impf, jih pen» „Ал' још није ране пребољео

den und drehen , torqueri. Преборавити, им, v. pf. DurФleben, Превнijaчa, f, п. ј. колиба, cine Art durchbringen, exigo (aevum).

leichter Hütte, tugurii gebus, Пребранац, нца, т. п. ј. пасуљ, eine Превини, вијем, ү. pf. uberpiteln,

Art Fisolengericht, cibi genus 'es fabis. circumvolvo. у Србији по селима кажу (као у Превјесили, им, v. pf. (Ерц.) іѕеrbапя шали) оцин гра (зашто га нај- gen, appendo. више једу калуђери), а по варо- Превјешање, р. (Ерц.) дав Иebеrbаn. шима саганлија.

деп, арреnѕiо. Пребрами, берем, v. pr. ÜberElauben, Превјешали , ам, v. impf. (Ерц.) ike

überlesen, perpurgo. 2) nacyt, mit bängen, appeudo. Del und Zwiebeln kochen, coquo fabas IIpebaayene, n. 1) das Ueberschleppen, cum oleo et cepis et pipere.

transportatio. 2) das langsame Fabren Пребродили, им, v. pf, Бигфwater, mit dem Fidelbogen über die rycae, vado transeo.

ductatio arctus per fides. Пребројнии, им, v. pf. безilen, per- Превлачити, им, v. impf. .) йбеrfфери numero, dinumero.

peu, transporto trahendo, 2) mit dem Превалин, им, v, pf. .) ит теrfen, Fidelbogen langsam über die rycae everto, 2) очима, fel anfeben, toryo fahren, arcum ducto

per

fides. oculo aspicio. 3) превалило подне, Преводитии, им, т. іmрi. Бinübеrfühə по зиме, роrüber fepn, elapsum est.

ren, traduco. Преваљівајье, и, Вав Иmmerfen, ever- Превођење , р. Зав фіnutеrführen, trasio.

ductio. Превалівали, љујем, v. impf. .) иття Превіжење, р. бав цебеrfефеn über the wеrfеп, еvеrto. 2) очима, јеl аnje. nen Fluß, trajectio. ben, torvo vultu tueri.

Превоз, m, дit ueberfuђе, бав Sabra Превара, f. (Рес. и Срем.) vide прије- geld, naulum. вара.

Преволипи, им, v. impr. Überfesex, Превареник, m. überfottener Cire, ci- trajicio. . drus coctus.

Преврапia, f. превралуша, cin Вел Преваривање, р. бав исбеrtофn, co- richt von Eiern, placentae genus es сtіо, ,

ovis. Кукурузно брашно занувасе Преваривати, рујем, т. impf, überto. јајима (у каквом суду), па се онда chen, coquo, percoquo,

онај скроб изaспе у пигањ на вруПреварипти, нм, у. pf. Detriegen, deci- бу маст; кад се од оздо попече, pio , fallo.

онда се преврне, те се и с друПревіриши, им, v. pf. überfieben, per

ге стране испече; потом се једе coquo.

(највише вруће). Преваритисе, имсе у. г. pf, jih täи. Превратиши, илa, v. pf, umtehren. ichen, decipior, fallor.

inverto. Превез, m. cine Art Srauenmuse, vit. Превраптуша, f. vide преврата.

Превраћање, д. Das umeebren, interПревесипін, им, (Рес, и Срем.) vide

sio. превјесни.

IT pebpakamu, am, v. impf. umkehren, Превеспи, ведем , v. pf. binüper füb, inverto.

ren, traducо, превео би га жедна Преврeпти, рим, т. р. абg&pren, deпреко воде (еr іt ungemein flug). fervesco.

tae genus.

ү.

dedo me,

[ocr errors]

Преврнути, нем, pf. urwenden, zum Fassen hingehalten, ambae volae converto.

ad accipiendum quid paratae : nyhe Превртање, . vide превраћање. прегрішпи; дај ми једне прегршти Превртати, врћем, vide превраћапн. брашна; пије воду прегриптима. Преві, вучем, v. pf. "ubergieben, Пред, 1 pоr, аntе: пред кућом; пред traho alto, traho per aliquid.

Преда, Ј Богом; преда мном; пред Прегазилии, им, v. pf. i) überwaten, кућу (cum acc.); пред Бога ; преда

"vado trapseo , воду обеr преко воде. ме ; из кесе, па предa се, шие шеlо 2) darüber treten, gertreten, couculcu. her, so hat man's Прегача, f. eine Art mоlеnеr ефй зе, Предавање, п. дie uebergate, dеdіtіо. praecinctorium laneum.

Предавати, дајем, v. impf. 1) Übersed Прегибање, р. Вав Вешgen, lexio. ben, dedo. 2) zur Uebergave nöthigen, Прегибао, бли, f. Das • clente, articulus. adigo ad deditionem. Прегибалин, бљем (и прегибам), v. impf. Предаја, f. дie uebergaбe, dеdіtіо: изиbeugen, flecto.

шао (н. п. ајдук) на предају. Прегледaлица, f. Vie Borfrift, дав Предали, ам, т. pf. 1) übergeben, de

Schreibmufier, exemplum scribendi. do. 2) zur Uebergabe nöthigen, adige Прегледање , п. 1) бав цеbеrfauen,

ad deditionem. Uebersehen, Durchsehen, perlustratio. Tipe qartuce, amce, v. r.pf. fich ergeben, 2) das 26seben nach einem Muster, imitatio.

Предвајање, п. бав 26theilen in awei Прегледати, ам, y, impf. ) übеrfе. Theile, divisio in partes duas. ben, perlustro. 2) nach dem Muster Tipe Abajams, am, v. impf. in zwei Theie machen, facio ad exemplum.

le theiler, dimidiare. Прегледаши, ам, v. pf. überfeben, über. Предвојиліт, им, у. pf. Valbіrеn, diblicken, pervideo.

midio. Прегледаши, фем, v. pf. Burфnagen, Предвостручатье, р. Bas Bergweifa.. perrodo.

then, Verdoppeln, duplicatio. Прегнупи, нем, v. "pf. Dіеgеn, pers Предвостручали, ам, v. impf. Оор beugen, inflecto.

peit faiten, duplico. Прегонити, им, v. impf, біnutеr trei. Предвостручнія, им, v. pf. Doppele ben, ago trans-.

falten, duplico. Прегониписе, имсе, у, т. іnupf. mit 24net. Предёвање, п. (Рес. и Срем.) vide пре

doten gegen einander fedten, einander дијевање. aufsieben, luditicari, ducere se invіcеm. Предвали, ам, (Рес. и Срем.) vide Прегоњење, п. 1) сав біnübertreiben, предијеваги. transmissio, transjectio. 2) Рав 2uf. Преденути, нем, vide пpeдeспії. ziehen, traductio , ludificatio.

Предење, в. даверinaen, nеtіо. Прегорен, им, v. pf. 2) н. п. дрво, Предератії, рем, vide предријепти. Durфbrennen, peruror. 2) perfфтеrjen, Предeсти (говорисе и презенути), tolero, obliviscor.

денем, (Рес. и Срем.) vide пређеспін. Преградак, шка, m. cine 26theilung, Пред тво, п. Der' slads (oiterr. дав Betflag im pauje, zotheca, locus Svinnbaar). pensum lini, lanae : assibus separatus,

„Кецељице піанано предиво — Преградипой, нм, v. pf. überfФІagen, Предије рање, п. (Ерн.) деr Татен. verschlagen, assibus separo.

wechiel, nominis mutatio. Преграфівање, n. Bas BerfФІagen, se- Предијекати, ам, v. impf. (Ерц.) . і. paratio per asses.

uve, einen andern Namen annehmen, Преграђівапи, фујем, v, impf. pers nomen mitare. . Tchlagen, assibus separo.

Предика, f. (у Сријемі. у Бачк. и у Прегрізање, р. дав Durфbeiten, per- Бан.) дie preigt, sermo, cf. поучеmorsio.

није. Прегризапии, ам, т. impf. дифbeigen, Предикаоница , f. Die Rangel, cathedra, permordeo, peredo.

suggestum. Прегриспи, ризем, y, pf. Burbeigen, Преднікапiop, m. Berpreliger,pгaedicator. реrmоrdео. .

предикаторов, Ea , вo, De prepiger, Прегрмети, ми, у. pf. (Pec.1 док ово

praedicaturis. Прегрмили, ми,v. pf. Срем.); прегр. Предикаторскії, кa, кo, 1) Preiger; Прегрмљети, им, v. pf. (Ерц. )) ми, бiв praedicatorius. 2) adv. wie ein Predis

dieses Gewitter (fig.) vorbei ist, dum ger, praedicatoris modo. haec tempestas praeterierit.

Предиковање, . баѕ prepigen, praenperpiams, f. pl. beide flache Bänder dicatio.

[ocr errors]
« PreviousContinue »