Page images
PDF
EPUB

2

Поппрашивати, шујем, т. impf. пуш- Потреспи, 'сем, v. pf. 1) fфütteln, ky, Pulver auf die Zündpfanne streuen, quatio. 2) tridern, vibro vocem. pulverem pyrium adspergo trullae in. Потрзање, п. 1) бав феrborgieben, procendiariae.

tractio. Потпрашин, им, v. pf. п. ј. пушку, Поmрзами, пржем, v, impf. беrvоrrеі.

Pulver auf die Zündpfanne streuen, trul. fen, protraho.
lae incendiariae adspergo pulverem py- Tompura, f. vide rompa (dim.?).
rium.

Попричар, т. који учини поприцу, Потпрашљај, m. п. і. барупа, fo viel der einem ins Gehäge geht, venator in

Pulser, als auf ein Mal auf die Zünd: alieno. pfanne geht, quantum pulveris pyrü Tompkanjume, n. н. п. коњско, или semel trullae adspergitur.

yoBerje, die Länge eines Rittes, quanHompaau, m. der Höhner, irrisor, de tum homo aut equus percurrit. lusor.

Попркушица, f. "Sleinigteit, negotian Попирдівање, п. Вав хаfеrümpfen, de parvum. lusio.

Потрљати, ам, т. pf. über еtmав binə Попрдіватисе, дујемсе, у. r. impf. fahren (mit der Hand), defrico,

Rome, yemy, die Nase rümpfen, suppedo. Iompobami, pyjem, v. pf. nach der Reihe Потпрдица", f. Der Musruce per &фа. vergiften, veneno interficio alium exalio,

denfreude, 'irrisio , suppeditio (?). Попрошак, шка, m. a) деr 23erbrau, Попрднутзисе, немсе, т. г. pf. коме, das Verbrauchen, consumtio. 2) „04 hemy, einen bespöttelr., suppedere cui, пепсије нек попрошка нема — illum irridere.

Потрошити, им, v. pf. VerbrauФеп, Потпунищи, им, т. pf. ergingen, sup

absamo. pleo.

Потрошитисе, имce, v. г. pf. fіф (fei4 Потпуно, дängli, plene.

nen Beutel) durch Ausgaben ganz auss Поппњање (потпуњавање), р. бав leeren, exinaniri sumtibus. Ergänzen, completio.

Потрпати, ам, v. pf. па беr Reibe Потпуњапи (потпуњавали), т. impf, hinein (zusammen) werfen, conjicio aergängen, compleo.

liud ex alio. Полира, f. потрица, Ser Betreibefфазеп, Потрпепти, пим, (Pec.) vidе потрпље. (den das Vieh macht), detrimentum (im eigentlichsten Verstande).

Потрпелисе, пимсе, (Pec.) vidе поПотражили, им, v. pf. auffuфеп, үuaero. трпљетисе. Попирбушина , f. See Baumtseit (Der Попірпин, им, (Срем.) vidе потр

Muut), pars pellis sub ventre. Потрбушице, auf Bem Bauфе, pro- Потрлилисе, имее, (Срем.) vidе поПотрбуцкё, jous.

трпљетисе. Нітргати, амі, v. pf. 1) паф einancer Потрпљепи, пим, v. pf. (Ерц.) gebula zerreißen,

, rumpo aliud ex alio. 2) nach den, expecto, quiesco. ber Xeibe abbreфen, appflizen, de- Попорпљеписе, пимce, v. г. pf. (Ерц.) сегро aliud ex alio,

fich gevulden, quiesco, expecto. Поmргатисе, амосе, т. г. pf. beriten, Пдприни, рем, попръо, v. pf. 2) mit готрі (н. п. од смија).

Füßen treten, conculco. 2) gu Grunde Потргнули, нем, v. pf, bеrроrаtебеп, ritet, perdo : потрли смо волове. protraho.

Попиртисе, ремсе , потсъоce, v. P. pf. Поптреба, f. дав Ведürfnip, Bebrauф, 1) zu Grunde gerichtet werden, concula

cor. 2) rich reiben (mit der Kand), perПотребан, бна, но, поthmenbig, ne fricor. cessarius.

Потрудити, им, v. pf. кога, беmüs Нотребовали, бујем, v. pf. unу impf. ben, Mübe machen, laborem creo cui,

brauchen, nöthig baben, opus habeo. Попірудитінсе, имce, y. г. pf, ftd, бе. Потреппиши, им, v. pf. etbeben, con mühen, operam do.

Попрулипи, имо, vidе попрунупи. „у ћивоту свеціац потреппио Нотрунити, им, v. pf. Beitreuen, con. Попрёсање, р. 1) бав ($ributtern, con spergo (sale, pulvere). cussio. 2) бав Хriueen (Rittern mit per Попрунупи, немо, v. pf. 8erfaulen, Stiinme) im Gesange, vibratio, crispa verfaulen, computresco.

Папіруснпии, им, v. pf. verunteinigen, Поптр-сати, ам, v. impf. 1) erfфütter, anstreuen, disjiciendo compleo : coacutio. 2) tridern, crispo roceme „Да костима цркву потрусі! Мо

Потрчаши, чим, ү. pf. Taufen, curro,

Іпи.

пљен.

züden

usus.

tremo:

tio vocis.

ам,

чењака.

Попужиписе, имce, v. г. pf. пф бе. Ноутицации, пичемо, у. pf. Inacheina klagen, conqueror.

Поупjецати , пjечемо, (Ерц.) апде Дотук, т. дрво, као клин, што ка entlaufen, cvadit alius ex alium,

чар метне на обруч па удара у ње- Поупка, f. vіdе попка.

га маљицом кад покупцује обруче. Поучаванње, р. дав Belebren, edactis. Попурање, р, vidе побацивање. Iloyhábamu, am, v. impf. ein wenig bes Попураши,

vidе побацивати. lehren, doceo. Пошуриши ; цм, vidе побацити." Поучаваписе, амce, v, г. impf. Tеrnеп, Поптурица, f. (verätli) unehter Turs disco. ke, Aftertürke, pseudoturca.

Поученије, п. (bie Belebrung) pie pr: Попурчењак, m. ein Renegat, aposta digt, admonitio de rebus divinis, sermo. ta. Нема (зла) Турчина без пошур- Поучити , им, v. pf. belebrен, аddocео.

Поучитисе, имсе, у.г. pf. disco, edoceof. Потурчипи, им, v. pf, zum Türten mа. Поучнца, f vіdе попка. cheri, facio esse Turcam.

Поцад, m. vіdе подсад. Попіурчишисе, имce, v. г. pf. ein küt. Поцёпади, ам, (Рес. и Срем.) vidе поte werden, fio Turca.

цијепапіц. Попући, учем, т. pf. spfammegfф14. Поцёпаптисе, амсе, (Рес. и Срем.) ri. gen, contundo.

de пoнцијепаптисе. Дотукисе, учемсе, т. г. pf. 2) fit fфаз Піцерац, рца, m. човек из Поцерја:

gen, conlligo. 2) mit den Spißen der „Веселисе Поцерац Милошу Dsterener zusammenschlagen (ein Dsters lonepana, f. die Gegend um den Berg (pie!), committere ova paschalia. 3) no. Mogepje, ú. ) Yep: CBujemy, fich in der Welt berymsla: „Да осванем у Поцееју славном — gen, vagor.

„У Поцерју освануше Турци : Попуцање, д. дав Иmberfфweifen, cit. Піцерски", кa, кo, von Ioцepје : cumvagatio.

„Напишесе Поцерске ракије Попуцанд, ам, т. impf, jerumfфwei. Поциганиши, им, v. p. sum Nigeunet fen, circumvagor.

machen, facio esse zingarum. Пошуцаписе, амсе, т. г. impf. + bet. Поциганиписе, имce, v. г. pf, cin gi

umidlagen (in der Welt), circumvagor, geuner werden, fio zingaras. Попуцалінсе, амce, vidе популисе 2. Поциганчици, им, v. pf, su einer 38 Ilomyrtiba, f. der umhersdweist, Vaga: geunerin maden, facio esse zingaram, bunde, erro.

Поцигацчитисе, имce , v. г. p. cine 3. llokepa, f. (Epy.) der Trieb, die Treib, geunerin werden, fio ut zingara. jago, venatio, captio : опицили у до- Поцијепати, ам, v. pf. (Ерц.) 2) зетя беру; стигла за њим покера (Хäua (palten, diffindo. 2) hinabsaufen, la berjagd).

poto. Покерапии , ам, v. pf. (Брц.) treiben, ago. Поцијелалисе, амсе, т. г. pf. (Ерп.) Покералінсе, амce, v. E. pf. (Ерц.) reine Kleider zerreißen, lacerare vestes,

becimtreiben (im Selbe, im projeffe), Поцрвенети, ним, agitor.

v. pf. (Рес.) Покеривање, р. (Ерц.) бав 2ntreiben, Поцрвенити, им, roth werden, erut actio.

v. pf. (Срем.) besco. Покерiвали, рујем, у. imрt. (Ерц. ) Поцрвењепти , ним anfangen zu treiben, agito.

v. pf. (Ерц.) Локи, пођем, v. pf. gehen, eo. Поцрками, амо, v. pf. паф беr Reise Поуздан, на, но, perlägli, superläsig, verređen, intereo alins ex alio. haud dubius, certus.

Поценепти, ним, v. pf Pес., 1

fфwar Поуздање, о. Рав Bertragen, fiducia: Поценили, им, v. pf. (Срем.) > merten, „Veнaрaлe моје поуздање

Поцрњети, ним, v. pi. Ерц.) бо niger, Поуздалінсе, амce, v. г. pf. у кога или ater.

у што, реrtraue, jih verlaffen auf Почастици, им, т. pf. Temirtben, trac• jemand, confido.

tiren, convivio excipio, Поулиписе, имсе, у. г. pf. fФlефt wer. Почек, m. Borg, geib, mutuum : дао, мя den, fio malus, nequam.

на почек, auf Borg, su geis, nutuo, Поунијатиши, им, v. p. zum унија почекали, ам, v, p. ciа mеnig mate

(Unirten) machen, facio esse unitum ten, exspecto. (fidei ecclesiae latinae).

Почем, еtma, forte: ако почем дође. ІІоунијащипцисе, имсе, у. г. pf. пф Почепак, пка, m. ) Per 24nfang, ini,

uniren (mit der lat. Kirche), uniri fidei tium. 2) (im Sticken und Striden) da! latinae.

Muster, exemplum.

па.

cere.

Почеши, чнем, v. pf. beginner, аnfаn. Поштaпaњe, p. бав tufen auf Bent gen, incipio.

Stab im Gehen, innisio baculo. Почетисе, чнемсе , v. г. pf. beginnen, Поштaпансе, амсе (и пошпапљем, соері: почела се крајина.

ce), v. r. impf. sich auf den Stab fiú. Почешали (почесалін?), шем, v. pf. Ben, innitor baculo. kraßen (wo es judt), frico.

Поштap, m. Der Poltmeifter, cf. пош. Почивање, п. бав диреп, quies. Почівати, ам, v, impf. ruben, quiesco. Поштарёв, ва, во,

des Poftmeisters. ІПочиниши, им, v. pf. паф беt Reibe Поштаров, ва, во,

тафеn, facio aliud ex alio: починио Пошпедепи, дим, v. pf. (Рес.) приспа јада.

Поштедити, им, v.

Isparent,

pf. (Срем. Починути, нем, v. pf. auragen, con- Пошпеђепн, дим, v. p. Ёрц / parco : quiesco.

немој поштедитн труда. Почињање, n. Bas Beginnen, оrѕiо. Поштен, на, но, .) teoli, probus. Почињати, њем, v. impf. аnjаngеn, 2) (у Србији) aut, uno smar meiften beginnen, ordior, incipio.

theils, enthaltsam im Genuß der Liebe, Лічињансе, њемсе, v. r, impf. begins castus: добар човек, али није пошuen, incipior, coepi.

піен. 3) да си поштен ! fagt mап, Почиспипи, им, vidе помеспи. wenn einer seinen Namen gesagt hat. Почипiл унти, им, v. pf. unter eine А. Како ми је име! zweite Abhängigkeit Gringen (3. B. wenn

Б. Обрен. ein Bauer nebst den Abgaben an seinen А. Да си поштең! Zinsherrn, noch dem Pascha das Neun. Б. И ли да си жив и здрав. tel geben muß), alteri vectigali subji

also mohl in der alten Bedeutung :

geehrt, honoratus. Піша, f. 2) hyp. 2. лопадија. 2) као

Пошпиење, п. pie RepliфReit, Chrliфа црна марама, што се носи на вра, keit, honestas, probitas, піу (у Србији), ein fоrnев Salstu, Пошпин, на, но, фоft, curruѕ рublісі, collaris genus. 5) поша (или поше), Пошпипівање, п. бав &nсіреп, Зwія шпо Турци носе око главе, ein đen, vellicatio. Tchwarzec Turban, tiara nigra auro Поштипивали, пујем, т. impf. 3wia praetexta.

den, Eneipen, vellico. Пошалиптисе, им се, у. г. pf. fфеrgеn, Пошто, 1) wie theuer, quanti. 2) паф. im Spaß etwas sagen, jocor.

дет, posteaquam. 3) по што ? cf. по. Пошалица, f. Срав. Офеri, jocus, Поштовање, р. Вав 2Фten, cultus, ob. Пошаљивање, р, сав сфеrіеn, jocatio. servantia, cum quis magni fit ab omПошаљиватисе, љујемсе, т. г. impf.

nibus. Scherzen, (passen, jocor.

Пошповали, пујем, т. impf. афten, Піше, ета, п. vіdе поша 3.

magui facio, colo. Пошёмати, ам (и пошећем), т. pf. Пошповaтисе, myјемсе, т. г, impf, einberwandeln, inambulo.

поштуј се, јфаmе ti (bab” аф. Пошівање, р. дав Иebernäben, ѕuреrѕио. tung vor dir selbst, und vor andern). Пешівали, ам, т. іmрr. Übernaben, su- Пра, праа (или пра), m. 1) Веr еtаub, ри. persuo.

vis. 2) das Pulver (jum Einnehinen, Пошијчили, им, v. pf. einen jum ши ale Medicin), pulvis. 3) das Pulver јак тафеn, facio esse Шијакцm.

(Schießpulver), pulvis pyrius: ІІоцијачинсе, имce, v. г. pf. ein шн „Нестаде им праа и олова јак merken, fiо шнјак.

„Праа има, ал олова нема Пошили, шијем, v. pf. übernäsen, su- Iірабаба, f. Die Urgropmutter, abavia. persuo.

прабабин, на, но, беr urgtopmutter, Пошкріпити, им,

vide
покропити.

abaviae. Пошљедак, піка, т.

(Ерц.) бав Сиде, Прав, ва, во, ) unfфutbiq , insоnѕ. э) was am Ende heraus kommt, finis. gerape, rectus. Право реци, па гледај Поиљедњи, ња, њe, per legte, ulti mе утеци; и криво сједи, а права mus, postremus.

реци. Пошокчиши, им, v. pf. Gum шокац Правац, вца, т. 1) der Gerechte, una machen, facio esse wokyum.

јфиiмige, justus. 2) на правату, geraa Поискчилисе, имce, v, r, pf. ein шо de aus, 'recta. Кац Фердеn, fiо шокац.

Правда, f. дав Хефt, pie Bеrефtigteit, Ilonima, f. die Post, cursus publicus.

justitia, juѕtum. Пошпански, кa, кo, ц. п. коњи, pojte, правдање, о. Вав ефіfеrtіgеn, exc41 futsus publici.

salio, purgatio.

tris genus.

[ocr errors]

avus.

Правдати, ам, у. impf. retfertigen, прамічак, чка, m. hyp. . прамен. purgo.

Прамче, чета, п. ein kleiner прам, lin. Праведан, дна, но, gerecht, justus. Праведник, m. Ber Bereфe (6iblif%), Пранд ус, т. vіdе прамен. justus.

Прање, т. дав 23afen, lotio. Праві, ва, вo, ret, eht, verus : прави Праово, п. Ruinen einer Otabt an ber

Србин, прави Турчин, прави Раш. Donau, in der Negotiner Krajina. d Канин и т. д.

Крајина Неготинска. Правило, п. н. п. црквено, bie firmen. Прапорац, рца, m. Die Gфеlе, tintin. reqet, directorium: не зна правила.

nabulum. Правиши, им, (у Сријему, у Бачк. ну Прапорчић, m. dim, p. прапорац. Бан.) vidе градини 1.

Прас, m. (eine art #аиф) бie porre, ... Правиписе, имce, vidе градипінсе. Jium porrum Liun. cf. prasius im gat. Правица, f. і. ч. правда.

und Griechischen. Прављeњe, n. (у сријему, у Вачк. иу Прасад, f. (coll.) бie Sertel, porceli. Бан) vidе грађење.

Прасац, сцa, m. cin fdon еtmафjents Правоje, m. XannBname, nomen viri,

Sowein, porcus :
Прав правцііп, права правцита, про- „Поручује Варица Божићу,

во правцито, г) gatti gerape, aequis „Да јој пошље од прасца ножицу — simus. a) ganz gerecht, justissimus, in. Npace, cema, n. ein Ferkel , porcellus. pocentissimus.

Праселина, f. Sertelifeifф, porcellina. Приг, m. pie Сфwele, limen.

IIpacekú, ka, ke, Ferkels, porcellinus. Прадед, m. (fec. и Срем.) vide прађед. Прасии, им , v. impf. fertein, (porcos) Прадедов, ва, во, (Рес. и Срем.) vide pario. прађедов.

Праситисе, имсе, V. r. impf. ferkein, IIpates, m. (Epy.) der Urgroßvater, ab pario.

Прасица, f. (ријетко се говори) vida Прађедов, ва, во, (Ерц.) ие grоppäter на зимида. lich, abavitus.

Праска , f. бав Жraфen, crepitus: стоји Пражење, в. дав ®eräufф без реrbrennen

праска. den Pulvérs, sonus pulveris pyrii adusti. Ipackamu, am, v. impf. krasen, crepos Пражипи, им , v. impf, perpufen, ѕориш прасква, f. vіdе брәсква. cdo pulveris pyri¡ adusti.

Праснупи, нем, v. pf. entrФloffen, put. Празан, знa, нo, leer, vacuus. Празна tig aufbrechen , erumpo. рука мртвој друга.

Прасци , саца, m.

pl. (coll.) die Fertel, II pasHik, m. der Feiertag, dies festus. porculi. Празніна , f. Die Beere, Reerheit, vacui- Прати, перем, т. impf. Фајфеn, lavo. tas. Пуно празнене.

Прапилац, піноца, m. Ser Begleiter, Празновање (празновање), п. Рав зеі.

diei festi actio, celebratio. Прапии, нм, т. impf. begleitеа, со Пра зновати (празновати), нујем, у. mitor.

impf, feiern, diem festum ago. Пратьяча , f. дрво (као мала лопаПразнослов , m. који изоставља слова пица), што жене лупају њим 50

KaA anure, ein Schreiber, der Buchs пуље кад перу.

itaben ausläßt, qui literam omittit. Пратња, f. die begleitung, comitatio. Празнословити, им, v. impf. BubitaПраћа, г. пудaркa, sie Coleuter, fandi 'ben auslassen im Schreiben, omitto ele- Ipakakare, n. das Berumichlagen mit imentum in scribendo,

den Füßen, agitatio peduw. Празнословљење , . pas 21 ustaffеn pon Праtікалінсе, амce, v.r. impf. іф беt

Buchstaben im Schreiben, omissio lite umwerfen (wie der Fisch im Erodenen), rae in scriptura.

agitari Праља, f. перима, Pie 913 ifфеrin, Jotrix. Праћење, т. дав Begleiten, comitatio. Пральня, на, но, Der 23aft fran, Det Праца , f. D) dim. р. праћа. 2) на са: Wäscherin, lotricis.

мару она узица ( мјесто узенђије), Ipav, m. ein Schiff, größer als ein Kaha на којој се држи нога кад се јаше, *(чун), navis genus.

der Steigbügel am Saumrosse, stapia Прам,

jumenti clitellarii. Прама, і према.

Праунук, m. Der urentel, propepos. Прамен, m, дав Bijet, Ser eфopf, Праiuак, шка, п. dim. р. пра.

cirrus, н. п, косе, вуне, иад figiri. прігиан, шна, но, aupia, beniust, магле.

pulverulentus. Ipameibe, 4. coll.) die Büschel, cirri.. Прашење, p. 2) баѕ еtäufen, Erregen

comes.

erit,

А

} vide

[ocr errors]
[ocr errors]

gorem edo,

des Staubes, pulveratio. 2) das lodern нашега Мују над прдењак (im Weinberge), pulveratio. 3) das Wers клицнути.

ien (Vereau), савхertein, partus porcae. Прдети, дим, (Pec.) vide прђели. Прашидба, f. Die Boderung im 243einber. Прдешко, т. еіn јфеrѕhаftеѕ ефеft. ae, pulveratio.

wort der Mütter gegen Kinder: du Прашина, f. augm. . пра.

Farger! peditor! Прашини, им, v. impf. "i) ftauben, pul- Прдиши, им, (Срем.) vide прђепти.

vero, pulverem excito. 3) виноград, Hрдлање, п. бав еф mäkeit, sugatio. lockern, pulvero.

Прилапи, ам, v. impf. биттев 3eug gawka, f. ein Stäublein, pulvisculus ,

ichmäßen, nugor. atomus : нема брашна ни једне прднуппи, нем, v. pf. einen Suri lајтеп, прашке.

crepitum (ventris) edo. Прашање, п. 2) бав Bergeiben, Ber. Прдњава, f. Da6 Sargen, crepitus: стоји

geben, veniae datio, venia. 2) das 26. га прдњава, fфіебеђmen, salutatio discedеntіѕ аut Подоња, m. 1) попрдан, п. ј. гра онај, rel decedentis.

што је крупан као боб, бie gropte Прашпаши, ам, v, impf, sergeiben, ig Gattung Fifolen, phaseoli genus. 2) dec

Sarger, qui pedit. Прашпалінсе, амce, v. г. impf. Abfфiev IIpaocuja, f. Schimpfwort von altem

nehmen, fich beurlauben (agen spo Tohlechten Rauchtabad, Schießpulver, cm 6pame!), saluto discedens vel de res parum valens. cedens,

Il pħeme, n. das Farzén, crepitus emissio. Праштење , п. бав Жraфen (Фелп 3. В. Прђепти, дим, у. impf. (Ерц.) 1) far.

ein Rind durch ein dichtes Gehölz durch зел, реdo. 2) за кога, или за што dringt), fragor.

sich um etwas scheren, curo rem: he ky Прашпиши, шти, v. impf. Eraфen, fra и не прдим (за по); прди Мара за

пудара : ли синко и не прдиш за Прашћење, п. vіdе праштење.

науку (Прдим, В. Е., прдим). Прашчићи, m, pl. (coll.) dim, p. прасци. Пре, (Рес. и Срем.) vide прије. Првашњй, ња, њe, neuli, puperus. Пре, 1) Геbe, ubers, per-,

in

прекра. Првенац, нца, т. п. ј. poj, per Nort. сан, прелијеп. 2) übеrѕ, algu, sufébr.

ling (der erste Schwärm), apum exa Dimium: прекувано, креслано, преmeo primum

учен. Први, ва, во, беr crite , primus. Пребајати, јем, vidе обајати. Првине, г. р. дie &rftlinge, erte Ebat, Пребацивање, п. 1) сав біnutеrmеrfеп, primitiae: нијесу по њему првине.

Ueberwerfen, trajectio. 2) das Vorrü. Прво, пеuli, puper.

đen, Vorwerfen, exprobratio. Првоженац, нца, m. See bie erite &be Пребацивации, цујем, v. impf. 1) bina

eingeht, qui primas nuptias facit. überwerien, trajicio. 2) überwerfen. Upra, f. ein Gericht, das geröstet ist, cibi trajicio. 3) vorwerfen, exprobro, objicio,

tosti genus : миришу ти успта, као Пребіципи, имі, v. pf. і преко куће, да си пргу јела (у приповијетки).

über das Haus hinüber werfen. 2) kyПрда, f. беt Turs, crepitus (ventris): пр ky, das Haus überwerfen, (f. B. mit да прду сустиже.

einem Stein), trajicio. 3) vorrüden, Педало, р. дав Зеrtseug sum Sargen, vorwerfen, exprobros objicio. culus ex quo peditur.

Пробег, m. (Рес. и Срем.) vide пребјег. Прдаљка, і. на гадљима она цијев, Пребеби (говорисе и пребегнути),

шпо стоји гадљару на рамену кад бегнем, (Рес. и Срем.) vide пребјећи. свира. Прдаљка је настављена, на Пребијање, п. 1) бав Зreфen; trасtіо, неколика мјеста, и сва је обљеве 2) das Berechnen, compensatio. на косипером.

Пребијали, ам, v. impf. 1) брефеп. Прдачење, п. vіdе поопраивање. frango. 2) berechnen, compenso. Педачина, f, vidе потпирдица. Пребирање , п. дав цеbеr lauben, ueber, Прдачнописе, имce, vidе потпрдива

teren, perpnrgatio. Твсе:

Пребiрати, ам, v. impf. überlesen, Ipak, m. der Furz, crepitus (ventris), Uberētauben, perpurgo.

Смеосе као прдеж у гаћама. Пребипти, бијем, v. pf. 1) зеrfФlagen. Прдёкнути, нем, v. pf. mit cinem furge 3erloreфen, frango : нож, ногу, дрво

áhnlichen Getöse fađen, cadere cum и т. д. 2) једно за друго, gegen cins crepita.

ander berechnen, compenso. Прдіњік, т. vide пpдaлo i q. гузица : Пребјег, т. (Ерц. сп.) деr glutling. зе каднia гвоздељак,

упе удари

der Fluchtige, profugus ;

« PreviousContinue »