Почети, чнем, v. pf. beginnen, anfan gen, incipio.

Почетисе, чнемсе, v. r. pf. beginnen, соері: почела се крајина. Почешати (почесапін?), шем, v. pf. Eraßen (mo es judt), frico. Почивање, п. дав Ruben, quies. Почивати, ам, v. impf. ruben, quiesco. Починиши, им, v. pf. nam ber Reihe тафеп, facio aliud ex alio: починио триста јада.

Починути, нем, v. pf. außraften, conquiesco.

Почињање, п. baš Beginnen, orsio. Почињати, њем, v. impf. anfangene beginnen, ordior, incipio. Почињатисе, њемсе, v. r. impf. begin nen, incipior, coepi.

Почистити, им, vide помести. Почилучити, им, v. pf. unter eine zweite Abhängigkeit bringen (z. B. wenn ein Bauer nebst den Abgaben an seinen Zinsherrn, noch dem Päscha das Neun. tel geben muß), alteri vectigali subji

Пошалитисе, имсе, v. г. pf. ferzen,

im Spaß etwas sagen, jocor. Пошалица, f. Spaß, Sherg, jocus, Пошаљивање, n. baš herzen, jocatio. Пошаљиватисе, љујемсе, v. r. impf, scherzen, spassen, jocor. Поше, ета, n. vide поша 3.

Поштапање, п. дав tüßen auf ben Stab im Gehen, innisio baculo. Поштапашисе, амсе (и поштапљемce), v. r. impf. sich auf den Stab fiüben, innitor baculo.

Поштар, m. ber Woftmeifter, cf. пош

mа.

fparen,

Поштарев, ва, во des Postmeisters. Поштаров, ва, во, Поштедети, дим, v. pf. (Рес.) Поштедити, им, v. pf. (Срем.) Поштеђеши, дим, v. pf. (Ерц. расо : немој поштедити труда. Поштен, на, но, 1) rečlim, probus, 2) (у Србији) аuh, und zrmar meiftens theils, enthaltsam im Genuß der Liebe, castus: добар човек, али није пошмен. 3) да си поштен! fagt man, wenn einer seinen Namen gesagt hat. А. Како ми је име! Б. Обрен.

А. Да си поштен!

hrlich=

Б. И щи да си жив и здрав. also wohl in der alten Bedeutung ; geehrt, honoratus, Поштење, п. bie Reòlichteit, řeit, honestas, probitas, Поштин, на, но, Фор, currus publici, Поштипивање, п. дав Япсіреп, ті cken, vellicatio. Поштипивати, пујем, v. impf. zwis den, Eneipen, vellico. Пошто, 1) wie theuer, quanti. 2) па. дет, posteaquam. 3) по што? cf. по. Поштовање, п. дав lhten, cultus, o servantia, cum quis magni fit ab omnibus.

Поштовати, шујем, v. impf. ahten, magni facio, colo.

einherwandeln, inambulo.

Пошивање, п. дав Цебепäen, supersuo. Пешивати, ам, v. impf. übernähen, su

persuo.

Пошијачити, им, v. pf. einen zum шијак maфen, facio esse шијакут. Пощијачитисе, имсе, . г. pf. ein ши јак werden, fiо шијак.

Пошити, шијем, v. pf. übernäßen, su

persuo.

Пошкропити, им, vide покропити. Пошљедак, шка, т. (Ерц.) дав Сиде, was am Ende heraus kömmt, finis. Пошљедњи, ња, ње, дer leßte, ultimus, postremus.

Пошокчити, им, v. pf. juт шокац maфen, facio esse шокцию. Пошокчитисе, имсе, v. г. pf. ein шокад тегдеп, fio шокац. Пошта, f. діе Hoft, cursus publicus. Поштански, ка, ко, н. п. коњи, Фор, cursus publici.

поштуј се, fhäme діф (баб И tung vor dir selbst, und vor andern). Пра, праа (или пра), m. 1) ber Staub, pul vis. 2) das Pulver (zum Einnehmen, als Medicin), pulvis. 3) das Pulver (Schießpulver), pulvis pyrius: „Нестаде им праа и олова — „Праа има, ал олова нема Прабаба, f. die Urgroßmutter, abavia. Прабабин, на, но, der Urgroßmutter,

abaviae.

Прав, ва, во, 1) unfulbig, insons. 2) "деrаbе, rectus. Право реци, па гледај те ушеци; и криво сједи, а право реци.

Правац, вца, m. 1) ber Berehte, Ипа schuldige, justus. 2) на праваn, gera de aus, recta.

Правда, f. дав Redht, bie Berehtigteit, justitia, justum.

Правдање, п. дав Хifertigen, ексц satio, purgatio,

Праштатисе, амсе, v. r. impf. 216[фіед nehmen, sich beurlauben (sagen прости брате!), saluto discedens vel decedens,

Праштење, п. дав Sraßen (wenn 3. 3. ein Rind durch ein dichtes Gehölz durchdringt), fragor.

Праштити, шти, v. impf. Framen, fragorem edo.

griften primus.

Прашћење, n. vide праштење. Прашчићи, m. pl. (coll.) dim. v. прасци. Првашњи, ња, ње, neuli, пиperus. Првенац, нца, m. m.j. рoj, bet tit ling (der erste Schwarm), apum examen primum. Први, ва, во, дес Повине, f. pl. діе Értlinge, erfle That, primitiae: нијесу то њему повине. Првo, neulich, nuper. Првоженац, нца, m. ber die effe he eingeht, qui primas nuptias facit. Ipra, f. ein Gericht, das geröstet ist, cibi tosti genus: миришу ти уста, као да си пргу јела (у приповијетки). Прда, f. ber Surg, crepitus (ventris): пр

да прду сустиже. Подало, п. дав Berzeug zum Yarzen, culus ex quo peditur. Прдаљка, 1. на гадљима она цијев, што стоји гадљару на рамену кад свира. Прдаљка је настављена, на неколика мјеста, и сва је обљевена косипером.

Подачење, n. vide пошпрдивање. Подачина, f, vide потподица. Подачишисе, имсе, vide потпрдива

тисе.

Подеж, т. е Sur, crepitus (ventris). Смеосе као прдеж у гаћама. Подекнути, нем, v.pf. mit einem furj= ahnlichen Getöse fallen, cadere cum crepitu.

нашега Мују над подењак

клицнути.

Подети, дим, (Рес.) vide прђети.
Прдешко, m. ein [феrshaftes helta
wort der Mütter gegen Kinder: dų
Farzer! peditor!
Подити, им, (Срем.) vide прђеши.
Подлање, п. дав hmägen, uugatio.
Прдлати, ам, v. impf. dummes Zeug
ichwägen, nugor.

Прднути, нем, v. pf. einen Furz lassen,
crepitum (ventris) edo.
Подњава, f.ò

árjen, crepitus: споји

га подњава, Прдоња, m. 1) попрдан, т. 1. гра онај, што је крупан као боб, діе größte Gattung Fisolen, phaseoli genus. 2) der Farzer, qui pedit.

Прдосија, f. Shimpfmort yor alteng schlechten Rauchtaback, Schießpulver, res parum valens. Прђење, п. дав Farzen, crepitus emissio. Прђети, дим, v. impf. (Ерц.) 1) far. zen, pedo. 2) за кога, или за што, sich um etwas scheren, curo rem: не kу и не прдим (за то); прди Мара за пудара: ти синко и не прдиш за науку (Прдим, В. Е., прдим). Пре, (Рес. и Срем.) vide прије. Пре, 1) fer, über., per-, in прекра

сан, прелијеп. 2) über», айзи, зитебе, nimum: прекувано, преслано, преучен.

Пребајати, јем, vide обајати. Пребацивање, п. 1) дав Minübermerfen, Ueberwerfen, trajectio. 2) das Vorrücken, Vorwerfen, exprobratio. Пребацивати, цујем, v. impf. 1) bing

übermeren, trajicio. 2) überwerfen, trajicio. 3) vormerfen, exprobro, objicios Пребацити, им, v. pf. 1) преко куће, über das Haus hinüber werfen. 2) Ky ky, das Haus überwerfen, (z. B. mit einem Stein), trajicio. 3) vorrücken, vormerfen, exprobros objicio. Пребег, м. (Рес. и Срем.) vide пребјег. Пребећи (говорисе и пребегнути),

бегнем, (Рес. и Срем.) vide пребјећи. Пребијање, п. 1) дав Brehen, fractio, 2) das Berechnen, compensatio. Пребијаши, ам, v. impf. 1) бефен, frango. 2) berechnen, compenso. Пребирање, п. дав Цebertlauben, Цебет, Tefen, perpurgatio.

Пребирати, ам, v. impf. überlefen, "uberflauben, perpurgo.

den, pallesco. Преболеши, лим, v.pf. (Рес.)) genefen, Преболити, им, v. pf. (Срем.) сouvaПребољеши, лим, v.pf. (Ерц.)] lesco: "Ако га глава заболе,

,,Да Бог да да га преболи

,,

• Имаде ми ђетић Цинцар Јанко, "Ал' још није ране пребољео Преборавити, им, v. pf. buсфебен, durchbringen, exigo (aevum). Пребранац, нца, m. m. ј. пасуљ, eine Art Fisolengericht, cibi genus ex fabis. У Србији по селима кажу (као у шали) оцин гра (зашто га највише једу калуђери), а по варошима саганлија.

Пребрати, берем, v. pf, übertlauben, uberlefen, perpurgo. 2) пасуљ, mit Del und 3miebeln tohen, coque fabas cum oleo et cepis et pipere. Пребродити, им, v. pf. buraten, vado transeo.

Пребројити, им, v.pf. über, pernumero, dınumero.

Превалити, им, v. pf. 1) ummerfen, everto, 2) очима, fel anfehen, torvo oculo aspicio. 3) превалило подне, по зиме, восüber feyn, elapsum est. Преваљивање, и. даš Umwerfen, ever

sio.

Превести, везем, v. pf. überfügren, trajicio.

Превешање, п. (Рес. и Срем.) vide пре вјешање.

Превешати, ам, (Рес. и Срем.) vido превјешати.

Превијање, п. 1) даš Цebermideln, cit cumvolutio. 2) das Verändern der Stim me, vocis inflexio.

Превијаши, ам, v. impf. 1) über deln, circumvolvo. 2) die Stimme vær ändern, inflecto vocem: ,,Закукаћу као кукавица, „Превијаћу као ластавица Превијашисе, амсе, v.r impf. den und drehen, torqueri. Превијача, f, m. j. колиба, eine Wit leichter Hütte, tugurii genus. Превити, вијем, у. pf. überwidein,

circumvolvo. Превјесиши, им, v.

pf. (Epy.) überhan:

gen, appendo. Превјешање, п. (Ерц.) дав Цебетђан gen, appensio. Превјешами, ам, v. impf. (Ерц.) übet bängen, appendo. Превлачење, п. 1) дав Цеbеr leppen, transportatio. 2) das langsame Fahren mit dem Fidelbogen über die ryone, ductatio arctus per fides. Превлачити, им, v. impf. 1) ûбесфер pen, transporto trahendo, 2) mit bem Fidelbogen langsam über die rycae fahren, arcum ducto per fides. Преводиши, им, v. impf. șinüberfüh ten, traduco. Превођење, п. дав Sinüberführen, traductio.

Превожење, п. дав Цебекfen über nen Fluß, trajectio. Пpéвоs, m, die Ueberfuhr, das Fahr geld, naulum.

Превозити, им, v. impf. überfen, trajicio.

Преврата, f. превратуша, ein

richt von Eiern, placentae genus ex ovis. Кукурузно брашно закувасе јајима (у каквом суду), па се онда онај скроб изаспе у шигањ на врућу маст; кад се од оздо потпече, онда се преврне, те се и с дру ге стране испече; потом се једе (највише вруће).

Превратити, им, v. pf. umkehren,

Преврнути, нем, pf. umwenden,

converto.

V.

Превртање, n. vide превраћање.
Превртати, врћем, vide превраћати.
Превући, вучем, v. pf. ûberzichen,
traho alto, traho per aliquid,
Прéгазиши, им, v. pf. i) überwaten,
vado transeo, воду обег преко воде.
2) darüber treten, zertreten, conculcu.
Пperaчa, f. eine Art wollener Schürze,
praecinctorium laneum.
Пpernbane, n. das Beugen, flexio.
Пpernбаo, бли, f. Das clenke, articulus.
Прегибали, бљем (и прегибам), v. impf.
beugen, flecto.

Прегледалица, f. bie Borfhrift, дав
Schreibmuster, exemplum scribendi.
Прегледање, п. 1) баз Цебеfhauen,
Uebersehen, Durchsehen, perlustratio.
2) das Absehen nach einem Muster,
imitatio.

Преглéдаmи, аm, v. impf. 1) überses hen, perlustro. 2) nach dem Muster machen, facio ad exemplum. Прèгледаши, ам, v. pf. übersehen, übers blicken, pervideo. -- Преглодати, ђем, v. pf. burnagen, perrodo.

Прегнути, нем, v.pf. biegen, бег. beugen, inflecto.

. Прегонити, им, v. impf. finüber trele ben, ago trans- .

* Прегонитисе, имсе, v, r. impf. mit Xnet. doten gegen einander fechten, einander aufziehen, ludificari, ducere se invicem. Пperoе, n. 1) das Hinübertreiben, transmissio, transjectio. 2) das Auf ziehen, traductio, ludificatio. Прегорети, им, v. pf. 1) н. п. дрво, durchbrennen, peruror. 2) verschmerzen, tolero, obliviscor.

morsio.

permordeo. Прегомети,

zum Fassen hingehalten, ambae volae ad accipiendum quid paratae: пуне прегршти; дај ми једне прегріти брашна; пије воду прегрштима. Пред, Ivor, ante: пред кућом; пред Преда, Богом; преда мном; пред кућу (cum acc.); пред Бога; преда ме; из кесе, па преда сe, uur Selo her, so hat man's Пpедáвame, n. die Uebergabe, deditio. Предавати, дајем, v. impf, 1) überged ben, dedo. 2) zur Uebergabe nöthigen, adigo ad deditionem. Предаја, f. bie Lebergabe, deditio: изишао (н. п. ајдук) на предају. Предалпи, ам,

pf. 1) übergeben, dedo. 2) zur Uebergabe nöthigen, adigo

ad deditionem,

Пpeдamисе, амсе, v. r. pf. sich ergeben,

dedo me.

midio.

Предвájае, n. das Abtheilen in zwei Theile, divisio in partes duas. Предвájаmи, aм, v. impf. in zwei Thei le theilen, dimidiare. Пpeдeojumu, uм, v. pf. halbiren, didas Verzweifa, „ chen, Verdoppeln, duplicatio. Предвостручати, ам, v. impf. дор pelt falten, duplico. Предвостручити, им, v. pf. boppelte falten, duplico.

Предвостручање, п.

Предевање, п. (Рес. и Срем.) vide преДијевање.

Iредéваши, ам, (Рес, и Сpeм.) vide предијевати. vide предести. Пpeдenуми, нем Hрéдеmе, u. das Spinnen, netio. Предерати, рем, vide предријети. Пpeдeсmu (говорисе и преденуmи),

денем, (Рес. и Срем.), vide пређести. Пpедño, n. der Flachs (opterr. das Spinnhaar), pensum lini, lanae : „Кецељице шанано предиво

Предијевање, п. (Ерц.) ber Патен Предujeваmя, aм, v. impf. (Еpm.) m. j. иMe, einen andern Namen annehmen,

wechtel, nominis mutatio.

nomen mutare.

Предика, f. (у Сријем. у Бачк, и у ьaн.) die Predigt, sermo, cf. пoyueније.

Предйкаонипа, f. die Kanzel, cathedra,

suggestum.

Пpeдkamop, m.der Prediger,praedicator.

Предикаторов, ва, во, Des prebigers, praedicatoris.

Предикаторскі, ка, ко, 1) prebiger

praedicatorius. 2) adv. wie ein Predis ger, praedicatoris modo. Прeднковâже, u. das Predigen, prae

dicatio.