Почети, чнем, v. pf. beginnen, anfan gen, incipio. Почетисе, чнемсе, v. r. pf. beginnen, соері: почела се крајина. Почешати (почесапін?), шем, v. pf. Eraßen (mo es judt), frico. Почивање, п. дав Ruben, quies. Почивати, ам, v. impf. ruben, quiesco. Починиши, им, v. pf. nam ber Reihe тафеп, facio aliud ex alio: починио триста јада. Починути, нем, v. pf. außraften, conquiesco. Почињање, п. baš Beginnen, orsio. Почињати, њем, v. impf. anfangene beginnen, ordior, incipio. Почињатисе, њемсе, v. r. impf. begin nen, incipior, coepi. Почистити, им, vide помести. Почилучити, им, v. pf. unter eine zweite Abhängigkeit bringen (z. B. wenn ein Bauer nebst den Abgaben an seinen Zinsherrn, noch dem Päscha das Neun. tel geben muß), alteri vectigali subji Пошалитисе, имсе, v. г. pf. ferzen, im Spaß etwas sagen, jocor. Пошалица, f. Spaß, Sherg, jocus, Пошаљивање, n. baš herzen, jocatio. Пошаљиватисе, љујемсе, v. r. impf, scherzen, spassen, jocor. Поше, ета, n. vide поша 3. Поштапање, п. дав tüßen auf ben Stab im Gehen, innisio baculo. Поштапашисе, амсе (и поштапљемce), v. r. impf. sich auf den Stab fiüben, innitor baculo. Поштар, m. ber Woftmeifter, cf. пош mа. fparen, Поштарев, ва, во des Postmeisters. Поштаров, ва, во, Поштедети, дим, v. pf. (Рес.) Поштедити, им, v. pf. (Срем.) Поштеђеши, дим, v. pf. (Ерц. расо : немој поштедити труда. Поштен, на, но, 1) rečlim, probus, 2) (у Србији) аuh, und zrmar meiftens theils, enthaltsam im Genuß der Liebe, castus: добар човек, али није пошмен. 3) да си поштен! fagt man, wenn einer seinen Namen gesagt hat. А. Како ми је име! Б. Обрен. А. Да си поштен! hrlich= Б. И щи да си жив и здрав. also wohl in der alten Bedeutung ; geehrt, honoratus, Поштење, п. bie Reòlichteit, řeit, honestas, probitas, Поштин, на, но, Фор, currus publici, Поштипивање, п. дав Япсіреп, ті cken, vellicatio. Поштипивати, пујем, v. impf. zwis den, Eneipen, vellico. Пошто, 1) wie theuer, quanti. 2) па. дет, posteaquam. 3) по што? cf. по. Поштовање, п. дав lhten, cultus, o servantia, cum quis magni fit ab omnibus. Поштовати, шујем, v. impf. ahten, magni facio, colo. Пошетати, ам (и пошећем), v. pf. Поштоватисе, тујемсе, v. r. impf, einherwandeln, inambulo. Пошивање, п. дав Цебепäen, supersuo. Пешивати, ам, v. impf. übernähen, su persuo. Пошијачити, им, v. pf. einen zum шијак maфen, facio esse шијакут. Пощијачитисе, имсе, . г. pf. ein ши јак werden, fiо шијак. Пошити, шијем, v. pf. übernäßen, su persuo. Пошкропити, им, vide покропити. Пошљедак, шка, т. (Ерц.) дав Сиде, was am Ende heraus kömmt, finis. Пошљедњи, ња, ње, дer leßte, ultimus, postremus. Пошокчити, им, v. pf. juт шокац maфen, facio esse шокцию. Пошокчитисе, имсе, v. г. pf. ein шокад тегдеп, fio шокац. Пошта, f. діе Hoft, cursus publicus. Поштански, ка, ко, н. п. коњи, Фор, cursus publici. поштуј се, fhäme діф (баб И tung vor dir selbst, und vor andern). Пра, праа (или пра), m. 1) ber Staub, pul vis. 2) das Pulver (zum Einnehmen, als Medicin), pulvis. 3) das Pulver (Schießpulver), pulvis pyrius: „Нестаде им праа и олова — „Праа има, ал олова нема Прабаба, f. die Urgroßmutter, abavia. Прабабин, на, но, der Urgroßmutter, abaviae. Прав, ва, во, 1) unfulbig, insons. 2) "деrаbе, rectus. Право реци, па гледај те ушеци; и криво сједи, а право реци. Правац, вца, m. 1) ber Berehte, Ипа schuldige, justus. 2) на праваn, gera de aus, recta. Правда, f. дав Redht, bie Berehtigteit, justitia, justum. Правдање, п. дав Хifertigen, ексц satio, purgatio, 1 Праведан, дна, но, gerecht, justus. Правило, п. н. п. црквено, bie Kirden. градитисе. reqel, directorium: не зна правила. Правоје, т. Жаппате, nomen viri, Пpar, m. die Schwelle, limen. Прађед, т. (Ерц.) ber Urgroßvater, ab avus. Прађедов, ва, во, (Ерц.) urgroßväter Пражење, п. дав Beräufd be verbrennen= Празан, зна, но, leer, vacuus. Празна Празник, m. ber Seiertaq, dies festus. ern, Празновање (празновање), п. дав і diei festi actio, celebratio. Празновати (празновати), нујем, v. impf. feiern, diem festum ago. Празнослов, т. који изоставља слова кад пише, in hrciber, ber Виф Haben ausläßt, qui literam omittit. Празнословити, им, v. impf. Зифра. ben auslassen im Schreiben, omitto elementum in scribendo, Празнословљење, п. дав lušlaffen von Buchstaben im Schreiben, omissio literae in scriptura. Праља, 1. периља, bie 20äfferin, lotrix. pam, m. ein Schiff, größer als ein Kahn Прам, 1 Прама, Прамен, т, дав Bufchel, ber Прамичак, чка, m. hyp. 6. прамен. Прандӳс, m. vide прамен. Прапорчић, m. dim, . прапорац. lium porrum Liun. cf. prasius im Cat. „Поручује Варица Божићу, Прасе, cema, n. ein Serfel, porcellus. Праситисе, имсе, v. r. impf. ferfeln, Прасица, f. (ријетко се говори) vide назимица. Праска, f. дав кафеn, crepitus: стоји Прати, перем, v. impf. mafchen, lavo. comes. Пратљача, 1. дрво (као мала лопашица), што жене лупају њим кошуље кад перу. Праћа, f. пударка, діе lender, funda Пратња, f. bie Begleitung, comitatio. IIpahaкâme, n. das Herumschlagen mit Праћакатисе, амсе, v. r. impf. fih here den Füßen, agitatio pedum. umwerfen (wie der Fisch im Trockenen), Праћење, п. дав Begleiten, comitatio. agitari Праћица, f. 1) dim. . праћа. 2) на са мару она узица (мјесто узенђије), Прашак, шка, n. dim. v. пра. vide према. форт, cirrus, н. п. косе, вуне, инд магле. pulverulentus. Прамење, п. (coll.) bie ü, cirrі. Прашење, п. 1) дав tänben, Erregen Праштатисе, амсе, v. r. impf. 216[фіед nehmen, sich beurlauben (sagen прости брате!), saluto discedens vel decedens, Праштење, п. дав Sraßen (wenn 3. 3. ein Rind durch ein dichtes Gehölz durchdringt), fragor. Праштити, шти, v. impf. Framen, fragorem edo. griften primus. Прашћење, n. vide праштење. Прашчићи, m. pl. (coll.) dim. v. прасци. Првашњи, ња, ње, neuli, пиperus. Првенац, нца, m. m.j. рoj, bet tit ling (der erste Schwarm), apum examen primum. Први, ва, во, дес Повине, f. pl. діе Értlinge, erfle That, primitiae: нијесу то њему повине. Првo, neulich, nuper. Првоженац, нца, m. ber die effe he eingeht, qui primas nuptias facit. Ipra, f. ein Gericht, das geröstet ist, cibi tosti genus: миришу ти уста, као да си пргу јела (у приповијетки). Прда, f. ber Surg, crepitus (ventris): пр да прду сустиже. Подало, п. дав Berzeug zum Yarzen, culus ex quo peditur. Прдаљка, 1. на гадљима она цијев, што стоји гадљару на рамену кад свира. Прдаљка је настављена, на неколика мјеста, и сва је обљевена косипером. Подачење, n. vide пошпрдивање. Подачина, f, vide потподица. Подачишисе, имсе, vide потпрдива тисе. Подеж, т. е Sur, crepitus (ventris). Смеосе као прдеж у гаћама. Подекнути, нем, v.pf. mit einem furj= ahnlichen Getöse fallen, cadere cum crepitu. нашега Мују над подењак клицнути. Подети, дим, (Рес.) vide прђети. Прднути, нем, v. pf. einen Furz lassen, árjen, crepitus: споји га подњава, Прдоња, m. 1) попрдан, т. 1. гра онај, што је крупан као боб, діе größte Gattung Fisolen, phaseoli genus. 2) der Farzer, qui pedit. Прдосија, f. Shimpfmort yor alteng schlechten Rauchtaback, Schießpulver, res parum valens. Прђење, п. дав Farzen, crepitus emissio. Прђети, дим, v. impf. (Ерц.) 1) far. zen, pedo. 2) за кога, или за што, sich um etwas scheren, curo rem: не kу и не прдим (за то); прди Мара за пудара: ти синко и не прдиш за науку (Прдим, В. Е., прдим). Пре, (Рес. и Срем.) vide прије. Пре, 1) fer, über., per-, in прекра сан, прелијеп. 2) über», айзи, зитебе, nimum: прекувано, преслано, преучен. Пребајати, јем, vide обајати. Пребацивање, п. 1) дав Minübermerfen, Ueberwerfen, trajectio. 2) das Vorrücken, Vorwerfen, exprobratio. Пребацивати, цујем, v. impf. 1) bing übermeren, trajicio. 2) überwerfen, trajicio. 3) vormerfen, exprobro, objicios Пребацити, им, v. pf. 1) преко куће, über das Haus hinüber werfen. 2) Ky ky, das Haus überwerfen, (z. B. mit einem Stein), trajicio. 3) vorrücken, vormerfen, exprobros objicio. Пребег, м. (Рес. и Срем.) vide пребјег. Пребећи (говорисе и пребегнути), бегнем, (Рес. и Срем.) vide пребјећи. Пребијање, п. 1) дав Brehen, fractio, 2) das Berechnen, compensatio. Пребијаши, ам, v. impf. 1) бефен, frango. 2) berechnen, compenso. Пребирање, п. дав Цebertlauben, Цебет, Tefen, perpurgatio. Пребирати, ам, v. impf. überlefen, "uberflauben, perpurgo. Пребити, бијем, v. pf. 1) zerflagen Berbrechen, frango: нож, ногу, дрва и т. д. 2) једно за друго, деgen cing ander berechnen, compenso. Подењак, m. vide подало і. q. гузица: Пребјег, m. (Ерц. ст.) деr lüdtling. Узе кадија гвоздењак, ше удари der Fluchtige, profugus; den, pallesco. Преболеши, лим, v.pf. (Рес.)) genefen, Преболити, им, v. pf. (Срем.) сouvaПребољеши, лим, v.pf. (Ерц.)] lesco: "Ако га глава заболе, ,,Да Бог да да га преболи ,, • Имаде ми ђетић Цинцар Јанко, "Ал' још није ране пребољео Преборавити, им, v. pf. buсфебен, durchbringen, exigo (aevum). Пребранац, нца, m. m. ј. пасуљ, eine Art Fisolengericht, cibi genus ex fabis. У Србији по селима кажу (као у шали) оцин гра (зашто га највише једу калуђери), а по варошима саганлија. Пребрати, берем, v. pf, übertlauben, uberlefen, perpurgo. 2) пасуљ, mit Del und 3miebeln tohen, coque fabas cum oleo et cepis et pipere. Пребродити, им, v. pf. buraten, vado transeo. Пребројити, им, v.pf. über, pernumero, dınumero. Превалити, им, v. pf. 1) ummerfen, everto, 2) очима, fel anfehen, torvo oculo aspicio. 3) превалило подне, по зиме, восüber feyn, elapsum est. Преваљивање, и. даš Umwerfen, ever sio. Превести, везем, v. pf. überfügren, trajicio. Превешање, п. (Рес. и Срем.) vide пре вјешање. Превешати, ам, (Рес. и Срем.) vido превјешати. Превијање, п. 1) даš Цebermideln, cit cumvolutio. 2) das Verändern der Stim me, vocis inflexio. Превијаши, ам, v. impf. 1) über deln, circumvolvo. 2) die Stimme vær ändern, inflecto vocem: ,,Закукаћу као кукавица, „Превијаћу као ластавица Превијашисе, амсе, v.r impf. den und drehen, torqueri. Превијача, f, m. j. колиба, eine Wit leichter Hütte, tugurii genus. Превити, вијем, у. pf. überwidein, circumvolvo. Превјесиши, им, v. pf. (Epy.) überhan: gen, appendo. Превјешање, п. (Ерц.) дав Цебетђан gen, appensio. Превјешами, ам, v. impf. (Ерц.) übet bängen, appendo. Превлачење, п. 1) дав Цеbеr leppen, transportatio. 2) das langsame Fahren mit dem Fidelbogen über die ryone, ductatio arctus per fides. Превлачити, им, v. impf. 1) ûбесфер pen, transporto trahendo, 2) mit bem Fidelbogen langsam über die rycae fahren, arcum ducto per fides. Преводиши, им, v. impf. șinüberfüh ten, traduco. Превођење, п. дав Sinüberführen, traductio. Превожење, п. дав Цебекfen über nen Fluß, trajectio. Пpéвоs, m, die Ueberfuhr, das Fahr geld, naulum. Превозити, им, v. impf. überfen, trajicio. Преврата, f. превратуша, ein richt von Eiern, placentae genus ex ovis. Кукурузно брашно закувасе јајима (у каквом суду), па се онда онај скроб изаспе у шигањ на врућу маст; кад се од оздо потпече, онда се преврне, те се и с дру ге стране испече; потом се једе (највише вруће). Превратити, им, v. pf. umkehren, Преврнути, нем, pf. umwenden, converto. V. Превртање, n. vide превраћање. Прегледалица, f. bie Borfhrift, дав Преглéдаmи, аm, v. impf. 1) überses hen, perlustro. 2) nach dem Muster machen, facio ad exemplum. Прèгледаши, ам, v. pf. übersehen, übers blicken, pervideo. -- Преглодати, ђем, v. pf. burnagen, perrodo. Прегнути, нем, v.pf. biegen, бег. beugen, inflecto. . Прегонити, им, v. impf. finüber trele ben, ago trans- . * Прегонитисе, имсе, v, r. impf. mit Xnet. doten gegen einander fechten, einander aufziehen, ludificari, ducere se invicem. Пperoе, n. 1) das Hinübertreiben, transmissio, transjectio. 2) das Auf ziehen, traductio, ludificatio. Прегорети, им, v. pf. 1) н. п. дрво, durchbrennen, peruror. 2) verschmerzen, tolero, obliviscor. Пpeгpaдak, mкa, m. eine Abtheilung, Преградити, им, v. pf. übеr[фаден, morsio. Прerрúзamи, aм, v. impf. durchbeißen, permordeo. Прегомети, МИ v. pf. (Pec.) 40K OBO Прегомити, ми у р (Срем. А прегр. - Прегомљети, им, v.pf. (Ерц.)) ми, бів Dieses Gewitter (fig.) vorbei ist, dum haec tempestas praeterierit. Пperpum, f. pl. beide flache Händer zum Fassen hingehalten, ambae volae ad accipiendum quid paratae: пуне прегршти; дај ми једне прегріти брашна; пије воду прегрштима. Пред, Ivor, ante: пред кућом; пред Преда, Богом; преда мном; пред кућу (cum acc.); пред Бога; преда ме; из кесе, па преда сe, uur Selo her, so hat man's Пpедáвame, n. die Uebergabe, deditio. Предавати, дајем, v. impf, 1) überged ben, dedo. 2) zur Uebergabe nöthigen, adigo ad deditionem. Предаја, f. bie Lebergabe, deditio: изишао (н. п. ајдук) на предају. Предалпи, ам, pf. 1) übergeben, dedo. 2) zur Uebergabe nöthigen, adigo ad deditionem, Пpeдamисе, амсе, v. r. pf. sich ergeben, dedo me. midio. Предвájае, n. das Abtheilen in zwei Theile, divisio in partes duas. Предвájаmи, aм, v. impf. in zwei Thei le theilen, dimidiare. Пpeдeojumu, uм, v. pf. halbiren, didas Verzweifa, „ chen, Verdoppeln, duplicatio. Предвостручати, ам, v. impf. дор pelt falten, duplico. Предвостручити, им, v. pf. boppelte falten, duplico. Предвостручање, п. Предевање, п. (Рес. и Срем.) vide преДијевање. Iредéваши, ам, (Рес, и Сpeм.) vide предијевати. vide предести. Пpeдenуми, нем Hрéдеmе, u. das Spinnen, netio. Предерати, рем, vide предријети. Пpeдeсmu (говорисе и преденуmи), денем, (Рес. и Срем.), vide пређести. Пpедño, n. der Flachs (opterr. das Spinnhaar), pensum lini, lanae : „Кецељице шанано предиво Предијевање, п. (Ерц.) ber Патен Предujeваmя, aм, v. impf. (Еpm.) m. j. иMe, einen andern Namen annehmen, wechtel, nominis mutatio. nomen mutare. Предика, f. (у Сријем. у Бачк, и у ьaн.) die Predigt, sermo, cf. пoyueније. Предйкаонипа, f. die Kanzel, cathedra, suggestum. Пpeдkamop, m.der Prediger,praedicator. Предикаторов, ва, во, Des prebigers, praedicatoris. Предикаторскі, ка, ко, 1) prebiger praedicatorius. 2) adv. wie ein Predis ger, praedicatoris modo. Прeднковâже, u. das Predigen, prae dicatio. |