Page images
PDF
EPUB
[blocks in formation]

Денац.

Бунарић, m. dim. 9. бунар.
Бунарски (бунарски), ка, ко, н. п. во-
да, Brunnen - Baffer, aqua putealis.
Бунац и буница, in Der Redensart, об-
Аишао је бунца и буницу, von einem
Vagabunden, undique est vagatus. cf.
Буна и Буница.

Бунгур, m. (кукурузан или шеничан)
die Grüße, alica (?).
Бунгурање, n. baš Grügemahlen ali-
catio (?).

Бунгурами, ам v. impf. Grüße mahlen, crassius molo: не може воденица да меље, него бунгура. Бунгурац, рца m. dim. von бунгур: Ручку бунгурца, вечери ни к**ца. Бунда, f. (у Сријему, у Бачк. и у Бан.) ter Pelt, vestis pellicea. cf. Курак. Бундева, f. er Kürbis, cucurbita melo Linn.

Бундевица, f. dim. v. бундева. Бӱндевски, ка, ко, н. п. цвијет, Kürbis Blüthe, cucurbitarum.

[ocr errors]

Буника, f. Das Hilfentraut, hyoscyamus Linn.

,

Бунина, деr Dünger, stercus.

Е ними, им, v. Impf. aufmiegeln,

concito,

Буниписе, имсе, v. r. impf. fid em pören, imperium frango. Бунован, вна, на, ай дем Galafe auftaumelno, e somno excitus, extur

batus.

Бунцање, n. 𐐨аз Reven wie aub бет
Schlafe, somniatio.
Бунцами, ам, v. impf. говорити ко.
јешма, као у сну, wie aus дет
Salafe reben', loqui quasi e somno.
Бунца као баба у болести.
Буњиште, п. der Ort, wohin das
Auskehricht geworfen wird, locus quis-
quiliarum, fimetum.
Бура, f. Der Sturmwind, procella.
Бурав, ва, во, flein, und grogbäudig,
pusillus et ventrosus.
Бураг, m. Der (Ebier:) Dagen, venter.
Бурад, f. (coll.) Faffer, dolia.
Буразер*, m. vide брат.
Бураћ;
viri.

m.

Mannsname,

nomen

Бургија *, f мали сердлик, ie Eleinjte uirt Bohrer, terebra minima. Бургијање, п. vide бушење.

[ocr errors]

Бургијати, ам, vide бушити.
Byprиjâш, m. 1) ein Mensch, der über.
all Gerumtommit, homo circumforane-
us. 2) Schweinmäkler (in Serbien),
proxeneta suarius.

Бургијца, f. bim. v. бургија,
Bype, ema, n. das Faß, dolium.
Буренце, ema, n. dim. v. буре.
Бурликање. n. cine uirt beulenben Beis
nens, fletus genus.

Бурликами, личем, v. impf. beuleno
meinen, plorare.

Бурљање, п. даš Serummühlen in fluf=
figen Dingen, scrutatio in jusculo.
Бурљати, ам, v. impf. berummuhlen
in Flüjjigteiten, scrutari in jusculo.
Бурма*; f. 1) ein glatter Fingerring,
annulus. 2) Schraube,
ТВОРасе на бурму.
Bурným, m. der Schnupftabak, nico-

tiana sternutatoria.

la nicotianae.

Бурмуџија*,

cochlea:

O

Бурмушица, f. Die Zabalbofe, capsum. der Schnupftabak= fabrifant, venditor nicotianae. Бурњак, m. vide дуждевњак. Буро, т. дег Дidmanft, abdominosus,

ventrosus.

Буруншија*, f. Beftrobrief,edictum veziri. Бурунџук *, m. танко бијело свилено платно, eivenleinmand, (34 Беш Den) byssi sericeae genus.

Бýс, m. in bem Käthel, Назимац кус копа бус под коплокрповом кућом. ьýcaшe, n. Das Schlagen auf die Brust, Бусање, planctus.

Бусање, п. дав Beveđen mit kafen, caespitatio (?)

Бусами, ам, v. impf. mit Hafen bez Deden, caespitem congero. r. impf. sich auf Бусалисе, амсе, v. bie Bruft id)lagen, plangere: бусасе рукама у прси.

Бусен, m. Der Hafen, caespes. Бус ним, ша, то, rafene:id, caespitosus.

Бусење, n. (coll). Der Kafenbaufe, caespites.

ыycuja*, vide der Hinterhalt, insidiae. cf. засједа.

Бум, m. Der Gointen, perna.
Бутина, f. augm. v. бут.
Бутик, m. dim. v. бут.
Бућоглав, ва, во, (см.) vom Lopfe
Der Gule, epithetum capitis bubonis :
„Ид одатле сово бућоглава
Буцање, n. vide дерање г.
Буцани, ам, дерами 1.
Буцмаст, ша, мо, voll im Befimt,

[blocks in formation]
[blocks in formation]

Ba, int, in (ријетко се говори, н. п. ва

[ocr errors]

име оца и сина, и светога дуа; ва всмину Божју (говоре попови калуђери); ва славу и чест (кад чате славу, cf. слава), cf. y Вабити, им, v. impf. loden, allicio. Вазљење, п. 𐐨as gođen, allectio. Ваведеније, n. Das Felt Maria Keinigung, purificatio B. V. M. (den 21. Novemb.)

Вавек, м. ј. ва Бек, (Рес. и Срем.) vide вавијек.

Вавијек, пі. ј. ва вијек (Ерц.), ewig,

[blocks in formation]
[merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][ocr errors][ocr errors][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small]

Báлa, f. 1) das Lob, laus, 2) das Loben,
Nühmen, laus.

Вала*, ben ott! hercle!
Валаке*, f. pl. Das £3crEgeug um bie
Füsse zusammen zu winden, bey der
Padogenstrafe, instrumentum pedibus
ligandis ad feriendas soleas, cf. Фалаге.
Валинка, f. (у Сријему, у Бачк. и у
Вaн.) der Fehler, Mangel, vitium

defectus.

Валипи, им, v. impf. Ioben, rühmen,

laudo.

Вадими, им, V. pf. (у Сријему у

Бачк и у Бан.) f e b 1 e n, labor; desum. Валишисе, имсе, v. r impf. fid leben, rühmen, prabien, se laudare. Ко се гали, сам се квари.

Валов, m, alyous; ter Gomeinstrog.

[blocks in formation]

,, Валовиту Дрину пребродищеВалпово, п. мала варошица у Слабонији.

Baba, f. das Zündloch (an der Flinte, Canone), foramen incendiarium. Ваљак, ка, даб Propfreiß, surculus. Ваљан, на, но, mađer, probus. Ваљање, п. да äljen, volutatio. Ваљарица, Die Balfmu ie, fullonica. Ваљати, ам, v. impf. 1) wälgen, voluto. 2) сукно, walten, subigo. Ваљати, ам, v. impf. 1) werth fenn, valere: ваља смо дуката, ваља царева града. 2) ваља, ики, man muß, oportet, коњ ваља,љеб ваља, Wferò vonnöthen, Brod vonnöthen, вaьake ПО мени.

Ваљашисе, амсе, v. г. impf. fim mäl.
gen, volutare se.

Ваљевац, вца, m. einer von Baljemo.
Ваљевка, eine von BaljemD .
Ваљево, n. nom, propr. einct Gtant in

Serbien:

Полећела два бијела голуба ,,Од онога ваљенога Ваљева Ваљевски, ка, ко, von Ваљево. Ваљење, п. Das Coben, laudatio. Ваљушка, f. (öfterr. Der Knöbel), Mo, globulus e farina, pastillus. Баљушкање, n. dim. v. ваљање. Баљушками, ам, dim. y. ваљати. Ваљушка исе, амсе dim. v. 9

дамисе.

Ба

Вамилија, f. (уСријему, у Бачк. и у Бан.)

Die Familie, familia, cf. кољено, лоза.
Вампир, m. vide вукодлак.
Ран, (у Ерц.) 1) als, außer, praeter :
„, Ништо љепше ни красније,

29

Ван чарапа и опанак.

2) ван да, außer wenn, nisisi, i. q. Beh

ако.

Вандрша, f. vide ваша.

Вара, t. vide варица : навреда вара од
Дундулова дома (у приповијетки).
Варадин, m. Wetermar ein, Petrovara.

dinum.

Варадинац, нца, m. Der Peterwarveis
ner, Petrovaradinensis.
Варадинка, ie Peterm arveinerinn, Pe-

[ocr errors]

trovaradinensis femina:

Платно бели Варадинка Мара
На Дунаву према Београда
Варадински, ка, ко, Weteimardeiner =,
Petrovaradinensis.

[ocr errors]

Вараждин, m. Maraåvin, Varasdinum.
Вараждинац (нца), човек из вараж-
дина. Вараждинени, ка, ко,
Вараждин.
Bapak, m. das Rauschgold, Flittergold,
bractea aurichalci.

[merged small][ocr errors]

bractea aurichalci inductus :

И дај мени варакли преслицу — Варалица, f. betrugerif, fraudulentus, (ale utppofition).

Варати, ам. v. impf. betriegen, decipio.
Варање, п. да Betrügen, deceptio.
Варатисе, амсе, v. r. impf. fid täufdjen,
decipior.

Варварин, т. беnе an Der Morama
bei Сталак.

Варварица, f. dim. 9. Eарвара (Barba
ra) само у овој пјесми:
Варварица вари,

[ocr errors]

,1

[ocr errors][merged small]

А Сабица лади, Николица куса. cf. варица. Вареник, m. вруће заменено и заби берено вино, што се по обичају пије на Божић прије јела (у Сријему и у Бачк.) eine Mitt Beinfuppe mit Honig und Pfeffer, besonders auf Weihnachten üblich, potionis genus. Вареника, f. marme Diild, lac cale

factum.

[ocr errors]

Варење, п. 1) ба$ Roden, coctio. 2)
варење. Украо калуђер с ђаком
козу, па дали да се куба и пече
они отишли да служе летурђију.
У један пут калуђер повиче из ол-
мара (као да чаши нешто): „ђаче
ђакушти! ошиди обиди: печели се
печење и варили се варење“. А ђак
му одговори: „Оче дуоени! дошао
човек, па познао роге и ноге, и од.
нијо весе.“

Барзило, п. iе Srafille, (ìärbemittel
von Brasilienholz,) color ligni brasi-
liani.

Вариво, n. gülfenfrudte, legumina.
Варин дан, на дне, m. et. arbaras
Báрипи, им, v. impf. Рoden, coquo.
Zag, dies festus S. Barbarae.
Варитисе, имсе, v. г. impf. foden, fies
den, coqui.

Bapuha m. eine Art Getreidemaß (Her-
jegonia), mensurae parvae genus:од
шиника варићак (у приповијетки);
већ је прднуо у варићак.
Варица, f. (dim. 5. Бара ?) жимо што
се по обичају кува на Варин дан:
мемнесе у један лонац, или у ко
мао од свакога жита и варива, пе
се скува заједно, па се једе послије,
други, и трећи дан, пошто се о-
лади; и защо се пјева :

29

Варварица вари, ,, А Савица лади, ,,Николица куса.

Варица се обично, готово свуда, пристави још у вече (у очи вари

на дне), па се у јутру гледа с козе је стране наврела, ме на оној страни сију жима оне године : зашто кажу да ће онамо најбоље родити. ,,Навреда вара од Дундулова дода (приповијетка Ерцеговачка)" Das Gericht, so auf Barbara üblich ist, ferculum solemne die festo S. Barbarae:

. Поручује Варица Божићу:
,,Пошли мене од прасца ножицу,
„Да зачиним варицу шеницу.

(пјевасе Божићу послије варина дне) Варјача, f. Der Sodloffel, ligula. Bapka, f. das Schwanzstück vom Fische, cauda. Варка пред Марка. 2) (im Emerge) Der Sintete, podex, praeser

tim feminarum.

Варница, f. Der Gunte, scintilla. Варничав, ва, во, н. п. барут, funtig, viet Şunten fprübenè, sciutiilosus (?). Варош", f. bie Etant, urbs. Варошанин, m. Der tädter, urbanus. Варошица, f. dim. v. варош. Варошка, f. Die Städterin, urbana. Варошка, ка, ко, i) ftäòtiíd, urbanus. 2) adv. städtisch, urbano more., Варошчад, f. (coll.) Die tabttinbet, javentus urbana.

Варошче, чема, д. даš Gtabttino,ju

venis urbanus.

Варошчица, f. dim. 9. варошка.

Bic, vide caв :

[ocr errors]

„На алату, вас у чистом злату.

Вас му коњиц у крв огрезнуо

Васа, (Рес. и Срем.) vide Baсо. Василија, f. Бajilia, Basilia. Василије, м. Bafilius, Basilius, Васиљ, m. vide Василије. Васиљица, f. колач што се по обичају мијеси на мали божић, eine Mct Camalzbret auf den Basilitag, panis S. Basilii (?). Васкони свијем, bie gange Belt, orbis terrarum (cf. slav.вселенная, даб дес griechischen oixouμin wörtlich ents fpridt).

Васко, m. Mann name, nomen viri (v. Василије).

Васколик, ка, ко, gang, totus quantus. Васкрс, м. 1 Dftern, pascha. На ваВаскрсеније, п. ускрсеније треба свако да узме навору: зато у Србији зађу пред васкрсеније по селима намастирски ђаци с комарицама me дају навору за јаја. О васкрсенију се муку шареним и црвеним јаима, ш. ј, ударају връовима јаје

[ocr errors]

о јаје, па које се разбије оно узме онај који је разбио. То чине код намастира и код цркве и непознаши људи, али треба најприје да биде јаја један другоме: зашто неки пробију јаје од оздо ме исциједе жујце и бјеланце, па налију воска да је тврђе. Од васкрсенија до Спасова дне говорисе, кад се двојица срему на путу, или кад који коме дође у кућу, рис мос васкрс (мјесто добро јутро, помоз Бог и добар вече), и одговарасе ва иелину васкрс; шако и кад се пије, мјесто спасу се и здравље.

на

Васкрснути, нем, v. pf. (vom Love) aujernehen, resurgo. Вaскрсoваe, n. das Feyern der Ostern, celebratio paschatis. Васкрсовами, сујем, v. impf, und pf. pie Djtern žubringen, celebro pascha. Васо, m. (Брц.) hyp. v. Василије. Bacoje, m. Mann name, nomen viri. Васојевићи, m. pl. Gegend unt Stamm

an der Grenze gegen Montenegro: „Пред њу мешни Мутапа Лазара: „Јер је Лазо од Васојевића Bám, m. Die Klafter, decempeda. Ватâње, n. Das Jangen, captatio. Ваташи, ам, v. impf. fangen, capto. Bamumucе, имсе, . г. рí. брда, по

сла, дази fommen, ingredior, aggredior. Ватљика, f. ein Gdeit bolj, pars ligni

secta.

Вашољ, m. Жannoname, nomen viri. Bampa, f. das Feuer, ignis. cf. ora.... Ватраљ, m. Die Feuer аufel, batillum. Ватрен, , на, но, feurig, igueus. Ватрица, f. dim. ein fleines Feuer, igniculus.

m.

Bampâшme, n. Feuerstätte, ustrina. Тражити ватре на лањском вамришшу. Ваћел, vide убрадач. Báhoв, m.) Bâu, f. vide you. Ваша (или сандрша), ғ. комад коже што се одадре с тела, ein Stud abgeschundene Haut, frustum cutis detractae. Који се расрди да му одадремо вашу (у приповијетки). Вашар, m. (у Сријему, у Бачк. и у y ьан.) der Markt, die Messe, nundinae. Коме вашар капу купује, он гологлав иде. cf. панађур. Вашарење, n. Dа Martten, nundinatio. Вашариши, им, v. impf. Darft, Dieffe balten, nundinor. Вашариште, n. Der Drt wo Marft (Messe) gehalten wird, locus nuudi

narum.

[blocks in formation]

Вашарни, на, но, н. п. доба, Watts
Mes, nundinalis.
Вашарџија, м. бег беп Markt, die
Messe, besucht, nundinarius.
Вашина, f. грање сирово, Faidinen,
fascis virgultorum.

Вашица, f. као мала чибуљица, што
изиђе на нози под кожом па сврби.
Вашка, f. vide псето.
Вашљив, ва, во, vide ушљив.
Вашљивац, вца, m. vide ушљивац,
Вашљивица, f. vide ушљивица.
Веверица, f. (Рес. Срем.) vide вjеве-
Рица.

Вегд, да, до, vide веm.

Ведар, дра, рo, beiter, serenus. Веденик, m, eine ?lrt piftole (von Hes nedia), teli minoris genus. Веденички, ка, ко, н. п. пиштољ, злато, Benetianer., Venetus. Веднуши, нем, (у Ресави и у Лијевчу) vide виђети.

Ведрина, f. Die Seiterfeit, serenitas. Ведрипи, им, v. impf. beitern, sereno. Види онај, који ведри и об

лачи.

Ведритисе, рисе, v. r. impf. es witð beiter, serenatur coelam. Ведрица, f. vide ведро 1. Ведро, п. 1) дрвен суд водени, е affereimer, situla. 2) на бунару, Der Baffereimer, situla. 3) (у крајини Неготинској) мјера од 12 ока, Ciz mer von 12 Dtaß, amphora: пошо је ведро вина?

Bes, m. die Stickerey, pictum per acum. Везак, ска, m. hyp. 5. Без:

„Везак везла сеја Тефтедара Везање, n. Das Binden, ligatio. В зами, вежем, v. impf. binben, ligo. Везаписе, ежемсе, v. г. impf. sich mie gebunden verhalten, ligor: веж ce! ruft der Räuber beim Eintritt ins Saus.

Вéseже, n, das Sticken, pictura per

acum.

Везилац, зиоца, m. m. j. што веже виноград.

Везпља, f. bie Stiferin, quae acu pingit.
Besup, m. der Vesir, vezirus.
Безирев, ва, во, vide везиров.
Везиревица, vide везировица.
Везиров, ва, во, Des Befits, veziri.
Везировица, f. Die Frau beв Befits,
veziri uxor.

Везирски, ка, ко, 1) Beftr, veziro

rum. 2) wie ein Befir, more veziri. Везирство, п. Daô Befirthum, vezira

tus :

[blocks in formation]
[ocr errors][ocr errors]
[blocks in formation]

зати.

Век, м. (Рес. и (Срем.) vide вијек.
Век, m. козји глас, Das Decern, mu-
Века, f. J titio.

Векавица, f. коза, bie Mederin (als Apposition von der Ziege), mutitrix. cf. бекавица.

Векешање, n, ba& Medern, mutitio. Векетами, векећем, v. impf. međern, mutio.

Векнути, нем, v. pf međern, mutio. Вековање, п. (Рес. и Срем.) vide Bje

ковање,

Вековати, кујем (Рес. и Срем.) vide вјековами.

Béna, f. die Art, Gattung, genus.
Веле, (cm.) grog, magnum:

„О мој гранче веле добро моје Велен, (спі.)

„Ој девојко селен велен! „Не узвијај обрвама Веленац, нца, m. (у Сријему) vide ma реница.

Велигдан (велики дан), m. (доље преКо Мораве) vide васкрсеније. Велика, f. Jrauenname, nomen femi

nac.

Велика неђеља, f. Sie Charmode, hebdomas antepaschalis.

Великачак, чка, ко, augm. 9. Белини, fehr groß, valde magnus, vastus. Велики (comp. век), ка, ко, 1) grof, magnus, 2) у Белике, redt mitten ðrin, magnopere.

Велим, vide вељу.

Велимир, m. Mannsrame, nomen viri. Величање, n. cat Grofthun, ostentatio. Величампсе, амсе, v. r. impf, grofthyun,

ostentare se.

величина, f. Die Oröße, magnitudo,

altitudo.

В личко, m. Mann name, nomen viri. Beakep, m. (österr. der Feldscherer), der Chirurgus, chirurgus.

Велћеров, ва, во, без Chirurgus,chirurgi. Велћеровица, f. bie Frau Des Chiruts gus, uxor chirurgi. Велћерски, ка, ко, 1) chirurgifd, chirurgicus. 2) adv. chirurgiid), chirurgice.

Вељача, (једни говоре и авељача к обељача) vide бабини укови.

Велко (Велко), m. Жаппéname, nomen

viri.

Вељу, (Ерц.), Белим, гадел, ajo, dico. Венац, нца, m. (Рес. и Срем.) vide вијенац.

Вендрек, m. Der Fähnbrid, signifer. Вендреков, ва, во, деб Jannorime, signiferi.

« PreviousContinue »