Предраг, m. Mannsname, nomen viri. Предрети, ем, предръо, (Рес. и Срем.) vide предријети. Предријети, рем, предрво, v. pf. (Ерц.) 1) zerreißen, lacero, perrumpo. 2) предръо преко потока, er ist Durchgedrungen, durch das Thal, perrupit.

Пређа, f. 1) das Garn, fila. a) das Garn,

Nez, rete. Пређенути, нем, v. pf. (Ерц.)) m. j. Пређести, ђенем, v. pf. (Ерц.)

име,

einen andern Namen annehmen, muto nomen, Ја нијесам чуо у Србији, да је ко своје име пређео (већ ако жене ђеци од милости, или кад што врачају или какав рђав човек, кад учини какво зло па утече куда), док није нокојни Теодор Филиповић дошао у Ср. бију (1805) и назваосе Божа Гру јовић; а Јован Савић, Иван Југовић (ваља да је изабрао име за пријестол Српски); пски); потом је било ушло као у обичај, те су и други ђекоји своја презимена одба цили и друга изабрали. — Сиромаа мога (друга) Арсу Андреевића (или Андријћа) Һадијау да објесе, да не утече у Влашку, што се назвао Кастриот.

Пређетина, f. augm. v. пређа.

Schlafe, excussio somni, circumspe ctatio anxia.

Презање, n. vide упрезање. Презанти, прежем, vide упрезати. Презати, ам, v. impf. Laus dem Презатисе, амce, v. r. impf. Schlafe ausfahren, und umherblicken, circumspicio ex somnd. Презиме, мена, n. der Zuname, cognomen. cf. подријетло. Презимењак, m. der den nämlichen Zu namen hat, ejusdem cognominis. Презимипи, има v. pf. überwintern; hiberno, perhiemo. Прейсподњи, ња, ње, (у Сријему и у Бачкој) äußerst, ultimus: пренс

подња уља, лажа и т. д.

Пројаати, јашем, vide прејали. Прејайвање, п. 1) das Hinüberreiten, transequitatio. 2) das Reiten eine Zeit (Strecke) hindurch, equitatio per tem

pus.

Прејайвати, јаујем, v. impf. 1) hin überreiten, transequito. 2) hindurchreis ten, equito per tempus, locum. Прејати, јашем, v. pf. коња (на ко њу) преко воде, hinüber retten, transvehor, transeo equo.

Прејездини, им, v. pf. (cm.) durchrei ten, perequito: „И честишу Босну прејездаше Прејестисе, једейсе, v. r. pl. διφ überessen, ingurgitare se, cibo obrui. Прејуриши, им, v. pf. heftig hinübers treiben, ago trans - cf. прећератя. Прекадити, им, v. pf. init Wethrauch, und Gebet weihen (bei der Kirchmesse),

suffio.

Прека, ка, ко, (Рес, и Срем.) vide пријеки.

Прекивање, п. das Ueberschweißen, Uebers schmieden, recusio.

Schnalle, fibula.

Пређурина, f. vide пређелина.

Прежање, п. vide вребање.

Прежати, ам, vide вребати. Преживање, п. das Wiederkäuen, ru

minatio.

recudo.

Преклоњатисе, амсе, v. r. impf. sich verbeugen, en, inclinor. Πρέκο, über, trans; преко дан, ит den andern Tag, altero quoque die. Прековати, кујем, v. pr. überschmieden, recudo.

Прекодринац, нца, m. ein Mensch von jenseit der Drina, transdrinanus. Прекодринка, f. Frauenzimmer von jen= feit der Drina, transdrinana. Прекодринска, ка, ко, 1) jenseit der Drina, transdrinanus. 2) adv. wie jeuseit der Drina, transdrinano more. Прекодриње, п. die Gegend jenseit der Drina, regio transdrinana. Прекоморац, рца, m. der über dem Meere her ist, transmarinus: „Како дође Арап прекоморац Прекоморка, f. 1) ein Frauenzimmer von jenseit des Meeres, mulier transmarina. 2) пушка прекоморка, eine Flinte von jenseit des Meeres (aus Venedig?) telum ultramarinum:

„О рамену дуга прекоморка Прекоморски, ка, ко, übermeerisch, transmarinus.

Прекопавање, n. 1) das Uebergraben, perfossio. 2) das Graben mitten durch, perfossio.

Прекопавати, аm, v. impf. übergraben, perfodio.

Прекопали, ам, ѵ. pf. durchgraben, über=

graben, perfodio. Прекоравање, n. vide корење. Препораваши, ам, vide корини,

Прекоран, рна, но, der Vorwürfe hören
muß, qui saepe objurgatur: свагда
је прекоран.
Прекорити, им, v. pf. wora, einem
Vorwürse machen, exprobro,
Прекрајање, n. das Zuschneiden auf eine
andre Art, sectio ad aliam formulam.
Прекрајапін, ам, v. impf. anders zuschnei
den, seco ad aliam formulam.

Прекренути, нем, v. pf. überschwen-
Fen, desuper inclino.
Прекрêm, m. der Umschwung, revolu-
tio: стоји на прекрету.
Прекретање, n. das Ueberschwenken,

inclinatio.

Прекретами, рећем, v. impf. über. ichwenken, desuper inclino. Прекретатисе, рећемсе, v. r. impf. ein Spiel, in Desterreich hutschen, in asse ex axe mobili sursum et deor sum moveri.

Прекретња, f. vide прекрет. Прекривање, п. 1) das Verstecken, an einen andern Ort, occultatio mutata. 2) das neste Decken (des Dachs), con

tectio nora.

Прекривати, ам, v. impf. 1) neu des den, deinto tego. 2) anders wo ver bergen, occulto alio loco,

Прекривити, им, v. pf. feitwärts krüm

men, incurvo:

„Паунперо прекривила

Прекрили, риjem, v. pf. 1) neu decken, denuo tego. 2) anders wo verbergen, alıbi celo,

Прекројити, им, v. pf. anders zuschneis den, seco ad aliam formulam. Прекратити, им, v. pf. 1) durchkrenzen, oblique perseco. 2) bekreuzen, eruce signo.

Прекратитисе, имce, v. r. pf. sich be Preuzen, cruce se signare.

Прекршити, им, v. pf. zerbrechen, diffringo.

Прекрштање, п. vide прекршћање. Прекрштати, ам, vide прекршћати. Прекршћање, п. 1) das Vekreuzen, crucis formatio super re aliqua, 2) das Durchkreuzen, persectio obliqua. Прекршћани, am, v. impf. r) durch kreuzen, oblique perseco. 2) bekreuzis gen, cruce signo.

Прексинотњи, ња, ње, vom vorgestri gen Abend, ante duos dies vesperi Прексиноћ (т. ј. преко синоћ), vorgestern Abends, ante duos dies vesperi.

Проксиноћни, на, но, vide прекси

номњи.

Прекужити, им, v. pf. (von куга) übers stehen, defungi malo. Прекундачити, им, v. pf. 1) überschif

Прелијетање, п. (Epu.) das Ueberflies gen, pervolatio, transvolatio. Прелијетати, лијећем, v. impf. (Ерц.) überfliegen, transvolo, pervolo. Прелити, лијем, v. pf. 1) übergießen, transfundo. 2) begießen, perfundo. Прело, п. die Spinnversammlung, Spinn. gesellschaft, coetus netricum. 2) als Spisname für einen Mann, der gesponnen (wie Hercules, der Omphale zu Liebe), vir qui net feminae modo. Преломити, им, v. pf. entzweibrechen, diffringo.

Преља, f. die Spinnerinn, netrix. Прељевање, п. (Еpu.) das Uebergießen,

Прељевати, ам, v. impf. (Ерц.) übers gießen, transfundo. Прељетиши, им, v. pf. (Ερτ.) über sommern, aestivo.

Прељешни, на, но, (Ерц.) н. п. сланина, was über einen Sommer lang geblieben, quod aestatem perduravit. Прељубити, им, v. pf. (cm.) wider die Pflicht lieben, lieben den man niat soll, amare, quem non oporteret (d. приљубити):

„Или ме је са свим оставила, „И јелена другог прељубила -Према, 1) gegenüber, ex adverso, ere. gione. 2) тражи ђевојку према се6u, die zu dir paßt, deines Gleichen, parem. 3) према глави, (ев geht) um den Kopf, agitur de capite. Према

глави и оца по глави.

Премазати, мажем, v. pf. überschmit ren, perlino: премазали му зубе, hoben ihn mit einer Kleinigkeit abges fertigt.

Премазивање, п. das (nothdürftigste) Abspeisen eines, der um mehr bittet. Премазивати, зујем, ѵ. impf. einen, der viel verlangt, nothi nothdürftig abspeisen, cf. премазати. Премакнутисе, несе, vide према kuce.

Премамиши, им, v. pf. verlocken, per

licio.

љеће.

Премаћисе (говорисе и премакиу мисе), макнесе, v. r. pf. sich verru den, forte discessit res e loco: пре макло ми се (т.ј. нестало мисад, а добићу опет) новаца, жита и пл. да Премашити, им, v. pf. über etwas wegs reichen, porrigor ultra (z. B. кошуља кољено). Преместити, г, им, (Рес. и Срем.) vide премјестити.

Преметање, n. das Ueberwerfen, transjectio.

Преметами, мећем, v. impf. überwer sen, circumjicio, pervolvo. Преметатисе, мећемсе, v. r. impl. sich überwerfen, überburzeln, provolver. Преметнути, нем, v. pf. überwerfen, pervolvo.

Преметнутисе, немсе, v. r. pf. über burzeln, provolvor. Премештање, п. (Рес. и Срем.) vide

премјештање. Премештати, ам, (Рес. и Срем.) гі де премјештални. Премештатисе, амсе, (Рес. и Срем.) vide премјентатисе.

Премислитисе, имсе, v. r. pf. sich anders ders bedenker bedenken, muto sententiam. Премицање, п. das Verrücken (von Geld-, u. a. Verlegenheiten), perturbatio. Премицатисе, мичесе, v. r. impf. sich verrucken.

Премишљање, n. das Ueberdenken, percogitatio.

Премишљали, am, v. impf. überdenken, percogito, reputo.

Премишљатисе, am, v. r. impf. sich bedenken, delibero.

Премјестити, имсе, v. pf. (Ерц.) über: tragen, transfero. Премјеснинтисе, имсе, v. r. pf. (Ерц.) den Ort ändern, locum muto.

Премјештање, и. (Ерц.) дав Uebersehen, Uebertragen, translatio.

Премјешнтати, ам, v. impf. (Εριπ.) übersehen, übertragen, transfero. Премјештатисе, амсе, v. r. impf. (Ερπ.) sich übersehen, den Ort ändern, transfero ine, transporto me. Пренемагање, п. das Ohumächtig. werden vor Schmerz, deliquium prae dolore. Пренемагатисе, мажемсе, v. r. impf. vor Schmerz in Ohnmacht fallen, deficio prae dolore.

Пренемоћисе, могнемсе, v. r. pf. vor Schmerz in Ohnmacht fallen, deficio prae dolore.

Пренети, несем, (Рес. и Срем.) vide пренијети.

Пренијети, несем, пренијо (пренијела, ло), v. pf. (Epu.) hinübertragen, transporto.

Пренитиши, им, v. pf. m. j. нити, das Trumm erneuern, licia renovo. Пренос, т. (Рес. и Срем.) vide пријенос. Преносити, им, v. impf. übertragen, transporto.

Преноћити, им, v. pf. übernachten, pernocto.

Препошење, n. das Uebertragen, transportatio.

Пренушисе, немсе, v. r. pf. aus dem Schlafe überrascht ausblicken, e somno excuti.

Преобладати, ам, v. pf. die Oberhand bekommen, supero, superior sum, vinco. Преоблачење, n. das Ueberziehen, mutatio vestis,

Преоблачити, им, v. impf. umklei= den, übersehen, vestem aliam induo. Преоблачитисе, имсе, v. r. impf. sich umkleiden, induor aliam vestem. Преображеније, n. die Verklärung ChriПреображење, n. f sti (6. August). Преобразитисе, имсе, т. г. pf. 1) sich verklären (von Christus). 2) ein andres Gesicht bekommen, mutare faciem.

Преобување, n. das Wieder zurechtma

Преобуватисе, амсе, v. r. pf: sich die обућа wieder zurecht machen, refingo calceamentum.

Преобука, f. die Kleidung zum Umklei Den, vestimenta alia, recentia. Преобуши, бујем, v. pf. einem die Schuhe zurecht machen, refingo calceamentum. Преобутисе, бујемсе, v. r. pr. seine Schuhe zurecht machen, refingo calce amentum.

Преобући, бучем, v. pf. umkleiden, alias vestes induo.

Преобућисе, бучемсе, v. r. pf. sich ums

kleiden, vestes muto. Преддести (говорисе и преоденути), денем, (Рес. и Срм.) vide преођесии. Преодити, им, v. impf. hinubergehen, von einem Ende bis zum andern hindurchgehen, pervado, percurro. Преодница, f. m.ј. звијезда, der Stern der den Himmel durchwandelt, stella percurrens coelum :

„Од сестрице звезде преоднице, „Што преоди преко ведра неба Пресђенути, нем, vide преођести. Пресђење, п. das Durchgehen, percursio. Преођести (говорисе и преођенути), ђенем, v. pf. (Epu.) wieder bekleiden, umkleiden, aliter vestio:

turuicis.

X

Препећи, печем, v. pf. 1) überbraten (zu viel), nimis asso. 2) übersteden, recoquo, überbrennen (den Branntwein). Препеченица, f. т.ј. ракија, abermal ges brannter Branntwein, vinum bis ustum. Препијање, п. das zuviele Trinken, potatio nimia.

Препијати, аm, v. impf. zu viel trinFen, perpoto, nimium bibo. Препињање, п. дas Ueberbinden deв Pferdes, equi pascentis religatio a loco priori.

Препињати, њем, v. impf. н. п. коња, überbinden, alio loco religo. Препирање, п. даs Ueberwaschen, perlotio. Препирање, п. das Zanken, rixae. Препирати, ам, v. impf. überwaschen, perluo.

Препиратисе, pemce. v. r. impf. zan ten, rixari.

Препис, т. (Рес. и Срем.) vide при

Јепис.

Преписати, пишем, v. pf. 1) übers schreiben, transcribo. 2) beschreiben, conscribiren, conscribo.

Преписивање, n. 1) das Umschreiben, transcriptio. 2) das Beschreiben, Aufschreiben, Verzeichnen, Conscribiren, conscriptio.

Преписивати, сујем, v. impf. 1) им. schreiben, transcribo. 2) beschreiben, vers zeichnen, conscribo.

Препити, пијем, v. pf. über das Maß trinken, nimium bibisse.

Препишавање, n. das Ueberpissen, transminctio.

Препишавати, ам, v. impf. überpissen, transmejo.

Препишати, ам, v. pf. überpissen, transтејо. Препишала би жена (тако је близу).

Препјеваши, ам, v. pf. (Epu.) hindurch singen, canto per (totam noctem): „Два славуја сву ноћ препјеваше „Сву ноћ ми соко препјева Препјецање, п. дas abermalige Brennen, recoctio. Препјецаши, пјечем, v. impf. ракију, übersieden, abermal sleden, recoquo. Преплакати, лачем, v. pf. durchweinen (den ganzen Tag), in einem fort weinen, fleo per (totum diem).

Препланути, не, v. pf. н. п. ватра љеб, überflackern d. i. wenn das Feuer das backende Brot zu schnell umflammt, und es dadurch von außen verbrennt, während es nach innen noch roh ist panem coquendum praecox ignis adurit. Препливати, аm, v. pf. durchschwim.

Препречивати, чујем, v. impf. vors stecken, vorstemmen, praetendo. Препречити, им, (Рес. и Срем.) vide препријечити. Препријечити, им, v. pf. (Ерц.) vor; stecken, vorstemmen. praetendo. Препродавање, пn. das Wiederverkau fen, revenditio. Препродаваши, дајем, v. impf. mits der weiter verkaufen, revendo. Препродати, ам, v. pf. wieder weiter verkaufen, revendo: „Продаше ме бегу Челебијћу, „А Челебијћ мене препродаде „Љубовићу из Новог пазара Препросити, им, v. pf. m. j. ђевојку коме, einen überfreyen, überwer, ben, ausstechen, virginem ab alio expeti tam procari.

Препуцаши, цаше, v. pf. н. п. пушке, іш einem fort schießen (von Flinten),persono, Прерад, т. Mannsname, nomen viri. Преранак, нка, т. (Рес. и Срем.) vide пријеранак.

Прераниши, им, v. pf. durch einige Zeit ernähren, alo, nutrio per tempus (famis, hiemis).

Прерањивање, и, das Ernähren durch etnige Zeit, peruutritio. Прерањивати, њујем, v. impf. hins durch ernähren, pernutrio.