Прірезати, режем, v. pf. entzwey finei» den, disseco.

Пререзивање, п. дав ntzennelben,

dissectio.

Пререзивати, зујем, v. impf. entwen foneiden, disseco.

Прерити, ријем, v. pf bur wüßlen, perruo.

Преров, т. (Рес. и Срем.) vide пријеров.

Преровими, им, v. pf. bur graben, perfodio.

Пресада, f. bie Нанзен, òie übеrfekt werden, plantae quae e seminario transferuntir.

Пресадити, им, v. pf. pflanzen, transplanto.

Пресађивање, n. baš Цебер Нanen, transplantatio.

Пресађивати, ђујем, v impf. überfe= Ben, transplanto.

Пресамаривање, п. das Uebersteigen (eines Berges) transcensus. Пресамаривати, рујем, ѵ. impf. ûber. steigen, transcendo.

Пресамарити, им, v. pf. преко брда, (Das Gebirge) üterfßeigen, transcendo. Пресамитити, им, v. p. доррет йбег einander legen, duplico, gemino. Пресамићивање, п. дав Доppeltfalten, duplicatio.

Пресамићивати, ћујем, v. impf. дор pelt falten, duplico.

Пресан, сна, но, (Рес. и Срем.) vide пријесан.

Пресанути, нем, v. pf. auštrodnen (vom Bache), exsiccor, exaresco. Просед, т. (Рес. и Срем.)vide пријесјед. Преседање, п. (Рес. и Срем. ) vide пресједање.

Преседати, ам, (Рес. и Срем.) vide пресједащи.

Преседити, им, (Рес. и Срем.) vide пресједити.

Преседнути, нем, vide пресести. Преселити, им, v. pf. uberfieveln,

transfero.

Преселитисе, имсе, v. r. pf. ûве. deln, transmigro. Пресељавање, и дав Цебет Педен, translatio, transmigratio. Пресељавати, ам, v. impf. übetflebeln,

transfero.

Пресељаватисе, амсе, v. r. impf. úбег» ffebeln, transmigro. Пресести (говорисе и преседнути), седем (и преседнем), (Рес. и Срем.) vide пресјести. Пресећи, сечем, (Рес. и Срем.) vide пресјећи.

Пресецање, п. (Рес. и Срем.) vide пресијецање.

Пресецати, ам, (Рес. и Срем.) vide пресијецами.

Пресиђети, сједим, v. pf. (Ерц:) bin. durch sigen, persideo (?). Пресијати, јем, v. pf. (Ерц.) дисфе ben, percribro.

Пресијевање, п. (Ерц.) дав Цебетеп, percribratio.

Пресијевати, ам, v. impf. (Ерц.) дисф. fieben, percribro. Пресијецање, п. (Ерц.) дав ntzmei= hauen, Durchschneiden, sectio. Пресијецати, ам, v impf. (Ерц.) buтф.

schneiden, seco.

Пресилити, им, v. pf. übermüthig met. den, superbio.

Пресиљавање, n. baš Uebermüthig = mer= den, insolentia, superbitio. Пресиљавати, ам, v. impf. übermüthig werden, superbio.

Пресипање, п. i) baš Umfhütten (Ue. berschütten), transfusio. 2) das Ueber. füllen, nimia impletio.

Пресипати, ам (и пресипљем), v. impf. 1) umschutten, transfundo. 2) überfül len, nimis impleo.

Пресисање, и дав Bertrofnen, exsic

Престајање, п. дав lufhören, intermissio, fiuis.

Престајати, јем, v. impf, aufhören,

desino.

Престајати, тојим, v. pf. індифе. ben, persto.

Престанак, ика, m. ber Unterlaß, дав *4ufhören, intermišsio: без престан

ка.

Престарити, им, v. pf. 1 altern, zu Престарјети, рим, (Ерц.) Jalt werden,

consenesco.

Престати, танем, v. pf. aufhören, desino: престала киша; престао му давати.

Прести, предем, v. impf. fpinnen, neo. Престигнути, нем, vide престићи. Престизање, п. даš Ueberholen, superatio, victoria cursus. Престизати, шижем, v. impf. ûбесно. len, cursu supero. Престићи (говорисе и престигнути), тигнем, v. pf. juvortommen, übers bolen, supero.

Престо, тола, m. (Рес. и Срем.) viПрестол, т. де пријестол. Престравити, им, v. pf. erioređen, инд дадис Frant mahen, terrore in morbum conjicio. Престравитисе, имсе, v. г. pf. yor Schrecken erkranken (von Kindern), terrore in morbum conjici. Престрављивање, п. дав

terror.

r[ređen,

Престрављиваши, љујем, v. impf. ei. nen erschrecken, terrefacio. Престрављиватисе, љујемсе, v. г. impf. vor Schrecken krank werden, terrore conjici in morbum. Престрићи, рижем, v. pf. mit ber фете entzmei [neiben, forlice dis.

seco.

Престругати, ружем, v. pf. entzwei», durchschaben, perscabo, perrado. Преступ, т. (Рес. и Срем.) vide пријеступ.

Преступање, п. дав Uebertreten, transgressio.

Преступати, ам, v. impf. übertreten, transgredior. Преступити, им, v. pf. übertreten, transgredior.

Пресудити, им, v. pf. abirtheilen, er. Tennen, dijudico. Пресуђивање, п. баз Индев Иburthei. Ten, dijudicatio alius, diversa a nostra. Пресуђивати, ђујем, v. impf. anders aburtheifen, aliter dijudico: немој ти мени ту пресуђивати. Пресути, спем, v. pf. 1) überfhütten, transfundo. 2) ¿u yolu angieren, üбет. füllen, nimis impleo.

Пресушивање, п. дав Ueberðörren, nimia exsiccatio, 2) das Verlieren der Milch (bei der Kuh), intermissio lact's (de vacca). Пресушивати, шујем, v. impf. 1) über börren, nimis arefacio. 2) vide засуши

вати.

Пресушити, им, v. pf. 1) überboren, nimis arefacio. 2) vide засушити. Прешакање, п. дав Umgießen (ves Bei nes), transfusio.

Претакати, тачем, v. impf. (Bein) umgießen, transfundo. Претапање, п. дав Umihmelsen, refusio. Претапами, ам (и претапљем), т. impf. umschmelzen, refundo. Претварање, п. 1) дав Bermanbeln, transfiguratio, immutatio. 2) das Vers stellen, simulatio.

Претвараши, ам, v. impf. vermanbeln,

immutare.

Претезање, п. дав Цебетmiegen, prae ponderatio.

Претéзащи, тежем, v. impf. überwie gen, praepondero. Теже претеже. Претерати, ам, (Рес. и Срем.) vide прећерати,

Претеривање, п. (Рес. и Срем.) vide прећеривање.

Претеривати, рујем, (Рес. и Срем.) vide прећеривати.

Претећи, течем, v. pf. кога, jubor fommen, praeverto,

Преши, ем, v. impf, anflagen, accuso. Преписе, емсе, v. г. impf, с ким, mit jemand im Streite seyn, prozessiren, litigo.

Прешити, им, (Рес. и Срем.) vide пријешити.

Претицање, n. vide претјецање. Претицати, ичем, vide претјецати. Прeтјецање, п. (Ерц.) даб Bubortom men, praeversio. Претјецати, тјечем, v. impf. (Ерц.) zuvorkommen, praeverto. Претња, f. (Рес. и Срем.) vide при

јетња. Претоварање, п. дав Umlаčеn, oneratio alia, translatio Претоварати, ам, v. impf, umlačen, transonero (?), н. п. лађу.

Прзница, f. ber Stórenfried, $reuden. störer, Verderber guter Gesellschaft, turbator pacis, societatis, laetitiae. При, беі, ат, apud:

„При појасу сабља ожедњела Приањање, п. 1) дав Infleben, adhaesio. 2) fig. das Angreifen (bei der Arbeit), aggressio. Приањати, ам, v. impf, 1) anFleben, adhaereo. 2) zugreifen (bei der Arbeit), adgredior. Прибадање, п. да прßn, adfixio. Прибадати, ам, v. impf. anfpießen, adfigo.

Прибегавање, п. (Рес. и Срем.) vide прибјегавање.

Прибегавати, ам, (Рес. и Срем.) vide прибјегавати.

Прибегнути, нем, (Рес. и Срем.) vide прибећи.

Прибедрица, f. cin Stüd ber prieterfleis

dung, pars vestimenti archimandritae aut episcopi (periscelis?). Прибећи (говорисе и прибегнути), бегнем, (Рес. и Срем.) vide прибјећи. Прибијање, п. 1) баб Инфаgen, adtixio, applicatio. 2) das Anschmiegen, applicatio.

Прибијаши, ам, v. impf. anfhlagen, Madfigo, applico.

Прибијашисе, амсе, v. r. impf, i аn. fd micgen, applicor.

Прибирање, п. 1) дав Hotragen (ver Speis ten vom Tische), ablatio, sublatio. 2) Die ahtungvolle Hufnahme, cultus, exceptio honorifica.

Приби раши, ам, v. impf, 1) (vom Zis fфe) abtragen, aufero. 2) mit lotung empfangen, honorifice excipio, colo. Прибиратисе, амосе, v. г. impf. 1) na ипд паф Пф fammeln, congregari. 2) zu Ende gehen, incipio deficere. Прибити, бијем, v. pf. an ctwas an. schlagen, adligo, applico. Прибитисе, бијемсе, v. г. р. код кога, ђе, уза што, fih feft anfhmiegen, arcte se adplicare: прибно се код њега; прибилесе овце у крај; шта си се ти прибно уза зид? Прибић, т. Лапинате, nomen viri. Прибјегавање, п. (Ерц.) да lüd ten,

Zuflucht - rehmen, profugium. Прибјегавати, ам, v. impf. (Ерц.) Зи. flucht nehmen, profugere soley. Прибјегар, т. (Ерц.) Тапивате, по

men viri.

Приближавање (приближивање), п. дав Annähern, adpropinquatio. Приближавати, ам (приближивати), v. impf. annähern, nahe bringen, ad

motio.

Приближаватисе, амсе (приближита пиce), v. r. pf. sich nähern, adpropinquo.

Приближивање, n. vide приближава

ње.

Приближивати, жујем, vide прибли

жавати.

Приближиватисе, жујемсе, vide при ближаватисе.

Приближити, им, v. pf. nahe rüden, nahe bringen, "admoveo. Приближишисе, имсе, v. г. pf. fіnа bern, adpropinquo,

Прибости, бодем, v. pf.. anfpießen, adfigo.

Прибрати, берем, v. pf. 1) н. п. софру, abtragen, aufero, tollo. 2) mit ф tung empfangen, colo, honorifice ex cipio.

Прибратисе, беремосе, v. r.pf. 1) allmälig sammeln, paullatim convenia. 2) ausgehen, zu Ende gehen, deficio: прибрало се.

Привалити, им, v. pf. 1) Gerbeimäljen, advolvo. 2) daranmachen, applico. Привалитисе, лисе, v. г. pf. žufalden, zu Theil werden, obtingo, (durch Erbschaft oder sonstiges Gluck): Hему cе привалило. Приваљивање, п. 1) ðаз Serbeimäljen, advolutio. 2) das Zufallen, advolutio,

devolutio.

Приваљивати, љујем, v. impf. 1) zuwälzen, advolvo. 2) daranmachen, applico, н. п. закрпу. Приваљивашисе, љујесе, v. r. impf. uz fallen, devolvor,

Приват, m. (у Сријем у Бачк. и у Бан.)

учи децу на приват, er it ribatle rer, gibt Privatstunden, privatim docet. Приватање, п. 1) дав Greifen, captio, 2) das Empfangen, exceptio. Привапати, ам, v. impf. 1) greifen, capio. 2) empfangen, excípio. Приватити, им, v. pf. 1) angreifen, capio, arripio. 2) empfangen, excipio. Привађање, п. vide приватање. Приваћати, ам, vide привашати, Привезати, вежем, v. pf. anbiнде, adligo.

Привезивање, п. дав lubinben, adliga.

tio.

Привезивани, зујем, v. impf. aabinea, adligo.

Привенац, нца, m. (ст.) etma ber Heis stand bei der Hochzeit, nuptialium hominum quidam. Jа ову ријеч ни есам

чуо никад прије, осим у пјесми како се женио Ђурађ Смедеревац: ,,A привенца Косанчић Ивана Привенчати, ам, (Рес. и Срем.) vide привјенчати.

führen,

Привести, ведем, v. pf. adduco, н. п. коња. Привести, зем, v. pf. лађу, даз фі berbeifiübren, navim admoveo. Привидети, дим, (Pec.) vide привиПривидити, им, (Срем.) ђеши. Привиђање, п. даš Sinbilden, imaginatio. Привіђати, ам, v. impf. fih etmas ein. bilden, zu sehen glauben, in animum induco, imaginor.

Привиђети, дим, v. pf. (Ерц.) і сіп. bilden etmas ju fehen, videor mihi videre aliquid.

Привијање, ц. дав Daranwiđeln, cir. cumvolutio.

Привијати, ам, v, impf. baranwifeln,

circumvolvo.

Привиривање, п. даš Serzublicden, aspectio.

Привиривати, рујем, v. impf. бези. Привирити, им, v. pf. Jblicken, aspicio. Привити, вијем, v. pf. Saranwiđeln, *circumvolvo.

Привићисе (и привикнутисе), викнемce, v r. pf. sich gewöhnen, assuesco. Привјенчами, ам, v. pf. (Ерц.) ал. frauen, connubio jungo (sacro ritu ad. jungo).

Приводити, им, v. impf. Бекбеifügren,

adducto.

Привућисе, вучемсе, v. г. pf. fih her beischleichen, adrepo.

Пригазиши, им, v. pf. eintreten, concalco.

Пригање, п. даš Röften (in dhmaly), frixio.

Пригати, ам, v. impf.röften (in ©hmalk, österr. bachen, lies: pachen), frigo. Приглавак, вка, m. der uß am Strum pfe, tibialis pars inferior. Приглавчина, f. augm. 9. приглавак. Приглавчић, m. dim. . приглавак. Пригњечати, им, Y. pf. eintneten, manu deprimo, apprimo. Приговарање, ц. baš

melten eines an= dern, das eigentlich einem dritten, den man aber schonen will, gilt, objurgatio minus nocentis, ut alter, cui parcere aut debemus aut volumus, audiat sibi que adplicet ipse.

Приговараци, ам, v. impf. коме, je manden mittelbar Vorwürfe machen, objurgo miņus nocentem ut alter nocentior audiat et sibi applicet. Majка ћерку кара, снаши приговара. Приговор, m. der mittelbare Bormurf, objurgatio alterius pro altero. Приговорити, им, v. pf коме, jeman

mittelbar Vorwürfe machen, ihn meis nen, objurgo alterum pro altero. Пригодити, им, v. pf, treffen, von un gefähr kommen, forte venio. Пригодишисе, имсе, vide догодитисе. Пригоповими, им, v. pf. bereiten, paro. Приготовљавање, п. бав Borbereiten, praeparatio.

Приготовљавати, ам, v. impf. fertig machen, vorbereiten, praeparo. Пригревање, п. (Рес. и Срем.) vide пригријевање.

Пригревати, ам, (Рес. и Срем.) vide пригријевати.

Пригрејати, јем, (Рес. и Срем.) vide пригријати.

Пригријати, јем, v. pf. (Ерц.) 1) zum Feuer stellen, admoveo igni. 2) пpгријало сунце, bie Sonne fekte zu, adurebat sol. Пригријевање, п. (Ерц.) 1) баз Кабе= rüden ans Feuer, admotio ad ignem. 2) das Schwülbrennen der Sonne, asstus solis (uimius),