Page images
PDF
EPUB

ње.

[ocr errors]

stand bei der Hochzeit, nuptialium ho

minum quіdаш, Ја ову ријеч ниесам

Прзница, f. Der Störenfriеѕ, freитen. Приближавање (приближивање), п. Зав

störer, Verderber guter Gefellschaft, tur Anuübern, adpropinquatio.

bator pacis, societatis, laetitiae. Іриближавати, ам (приближивали ), При, беі, ат, ари:

v. impr. annähern, uabe bringen, ad „При појасу сабља ожедњела

motio. Приањање, . ) дав 21 nfieben, adhae. Приближаваписе, амҫе (приближива.

sio, 2) fig. das Angreifen (bei der Ar: писе), т. г. pf. fiпit, ern, adpгobeit), aggressio.

pinquo. Приањапи, ам, у. impf, 1) аntleben, Приближнівање, р. vіdе приближава

adhaereo. 2) zugreifen (bei der Arbeit), adgredior.

Приближ івали, жујем, vidе приблиПрибадање, п. Зав 21nfpiepen, aq6xio. Прибадатпи, ам , v. imрt. anjpiepen, Приближніватисе, жујемсе, vidе приadfigo.

ближаватисе. Прибегавање , п. (Рес. и Срем. ) vide Приблііжигии, им, v. pf. пађе rüten, прибјегавање.

nahe bringen, 'admoveo. Прибегавати, ам, (Рес. и Срем.) vide Приближиписе, имce, v. т. pf. јф пая прибјегавати.

hern, adpropinquo. Прбегнули, цем, (Рес. и Срем.) vide Прибоспи, бодем, v. pf.. anfpiefen , прибеқи.

adfigo. Прибедрица , f. ein etü Ser PriejterElciПриібрати, берем, v. pf. D) н. п. софру, dung, pars vestimenti archimandritae

abtragen, aufero, tollo. 2) mit a cha aut episcopi (periscelis ?).

tung empfangen, colo, honorifice ese Прiбеки (говорисе и прибегнути). cipio.

бегнем, (Рес. и Срем.) vidе прибјећи. Прхібрапінсе, беремосе, v. г. pf. 1) і Прибијање, р. 1) баѣ Лnflagen, adfi allmälig sammeln, paullatim convenia.

xio, applicatio. 2) das Anschmiegen, 2) ausgehen, zu Ende gehen , debcio': applicatio.

прибрало се. Прибијали, ам, Ү. impf, anflagen, Привалипи, нм, у. pf. 1) berbeimālzen, adfigo, applico.

advolvo. 2) daranmachen, applico. Прибijаписе, амсе, т. г. impi, ii, ап. Привалищнсе, лисе, v. г. pi. sufalin, idomicgen, applicor.

zu Theil werden, obtingo, (durch Erba Прибірање, п. 1) ав аЫtragen (or eрei= schaft oder sonstiges Glud): themy ce len vom Tische), ablatio , sublatio. 2)

привалило. die achtungsvolle Aufnahme, cultus, Iphşabibalbe, n. 1) das Herbeimālzen, exceptio honorifica.

advolutio. 2) das Zufalen, advolutio, Приби рапии, ам, v. impf. 1) (vom Ei. devolutio

fфе) "abtragen, aufero. 2) niit 2.Фtung Приваљивали, љујем, v. impf. 1) bers

empfangen, honorifice excipio, colo. jurälzen, advolvo. 2) daranmacher Прибiратисе, амосе, т. г. impf. ) па) applico, н. п. закрпу. uno na ji, janneln, congregari. 2) привамiваписе, љујесе, y, r. impf. и zu Ende gehen, incipio deficere.

fallet, devolvor, Прибити, "бијем, v. pf. ан семав ап. приваші, т. (у сријем у Бач. и у Бан) schlagen, adligo, applico.

учи децу на привати; er ijt PrivatlepПрибирсе, бијемсе, т. г. pf. код кога, rer, gibt privatstunden, privatim docet.

ke, уза што, it fеt аnjФmiegen, привалтање, п. 3) сав бесіfen, captid. аrсtе ѕе adplicare : прибно се код ње 2) das Empfangen, exceptio, та; пригбилесе овце у крај, шпа си приватнати, ам, v. impf. ) greifen , се пи прибио уза зид ?

capio. 2) empfangen', excípio. Прибић, m. Запив папie , Domen viri.

Прівалити, им, v. pf. ) angreifert, прибјегавање, р, (Ерц.) ба8 8lüyten,

capio, arripio. 2) empfangen, excipio. Zuflucht nehmen, profugium.

Привакање, . vіdе привапање. Прибјегавати, ам, v. impf. (Ерц.) 3us Приваатци, ам, vide пpивaштатії. flucht nehmen, profugere soleo.

Привезапи, вежем, v. pf. апірілдеп Прибјегар, m. (Ёрц.) Raniвпате, по adligo. men viri.

Привезивање, р. дав 2nbinpen, adlighПрибјегнуюн, нем, vidе прибјећи.

tio. прибјегор, , (Еəц ) капівпаmе, по- Привезніватци, зујем, y, impf. aabinca,

men viri.
Ojernen, v, pf. Zuflucht nehmen, per-
fugio, confugio ad que.

[ocr errors]

чуо никад прије, осим у пјесми ка- Привребаписе, амce, v, r, pf. Leifе аn. ко се женио Бурађ Смедеревац : geschlichen kommen, accedo tacite. „А понвенца Косанчик Ивана

Привредити, им, (Рес. и Срем.) vide Привенчали, ам, (Рес. и Срем.) vide привриједити. привјенчали.

Привриједили, им, v. pf. (Ерц.) 2Xus Привести, ведем, v. pf. bеrbeiführen, Ben bringen, prosum : не е ништа adducо, н. п. коња.

кући да привриједи ; није привијеПривести , зем, v, pf, лађу, раз ефії дио кући ни једне паре. berbeiführen, nayim admoveo.

Привуки, вучем, v. pf. bеrbeifфTeppen, При видели, дим, (Pec.) vide приви. adtraho. Прхіви дити, им, (Срем.) 3 ђепи. Прив убисе, вучемсе, т. г. pf. jih bet. Привіђање, р. дав іnbilben, imаginаtiо. beischleichen, adrepo. Привіі,апи, ам, . impf, jid еtmа в eins Прігазини, им, v. pf. eintreten, con

bilden, zu sehen glauben, in animum culco. induco, imaginor.

Пригање, р. ба8 Rüften (in emals), Привиђепи, дим, v. pf. (Еоц.) ji, ein. frixio.

bilder etwas zu sehen, videor mihi vi- Ipuramı, am, v. impf. rösten (in Schmalz, dere aliquid.

österr. bachen, lieb: pachen), frigo. Привнijање, ц. дав Daranmiteln, cir. Приглавак, вка, m. per $up am Ctrumma cumvolutio,

pfe , tibialis pars inferior. Привијати, ам, Ү, impf. Baranwitteln, Приглавчина , 'f, ausm. р. приглавак. circumvolvo.

Приглавчић, m. dim. р. приглавак. Прив:кавање, р. Бав 2ngewöhnen, as- Пригњечіпи, им, v. pf. einEnefen, masuefactio.

nu deprimo, apprimo. Привикавалисе, амce, v. г. impf. і Приговарање , u. Das eфelten еіnев ат. angewöinen, assuesco.

dern, das eigentlich einein dritten, den Прхівикнутисе, немсе, vide приви man aber schonen will, gilt, objurgatio kirce.

minus nocentis, ut alter, cui parcere Привирівање, р. баѕ persubtiten, a aut debemus aut volumus, audiat sibia spectio.

que adplicet ipse. Привиривати, рујем, т. impf. беrѕи. Приговарации, ам, т. impf. коме, је. Привірипін , им, v. pf. , blicken, manden mittelbar Vorwürfe ma: aspicio,

chen, objuryo minus nocentem ut alter, Прхівищі, впјем, v. pf. Paranoidein, nocentiur audiat et sibi applicet. Maja circumvolvo.

ка ќерку кара, снаши приговара. Прiвићнсе (и привикнутисе), викнем- Приговор; m. per mittelbatt Borpurf,

ce, v. r. pf. fid gewöhnen, assuesco. objurgatio alterius pro altero. Привјенчати, ам, т. pf. (Ерц. ) as Пригогерини , им, у. pf коме, jeano

trauen, congubio juogo (sacro ritu ad. mittelbar Vorwürfe machen, ihn meis jungo).

nen, objurgo alterum pro alteró. Приводипи, им, v. impf. perbeiführen, Пригодили, им, v. pf, treffen, уоп иня adducto.

gefähr kommen, forte venio. Привођење, р. дав феrbeiführen, ad- Пригодиписе, имce, vidе догодитисе, ductatio,

Приготовили, им, v. pf. Vereiten, paro. Привджење, п. Зав беrbeifüren (Se8 Приготовьавање, р. Бас Зоrbereiten, Schiffes), appulsio navis.

praeparatio. Привізипіц, им, v. impf. bеrbeifibren, Приготовљавати, ам , v. impf. fertig adpello navim.

machen, vorbereiten, .praeparo. Привілепи, лІІМ, (Pec.) vide приво- Пригревање, n. (Рес. и Срем.) vide при:

гријевање. Приволелисе, лимсе, (Pec.) vidе при- Пригрёвали, ам, (Рес. и Срем.) vide вољеписе.

пенгријева. Приволиши, им, (Среля.) vide приво- Прзігрејапи, јем, (Рес. и Срем.) vide

пригријан. Приволнисе, имce, Срем.) vidе при- Пригријати, јем, v. pf. (Ерц.) ) зит вољенсе.

Feuer stellen, admoveo igni. 2) np!Привіљепи, лим, v. p. (Врц.) einen pers гријало сунце, бie Conne feste beip

mögen zu etwas, persuadeo cui ut faciat. зи, adurеbаt ѕоl. Привіљеписе, лимсe, v. г. pf. (Ерц.) Пригријевање, р. (Ерц.) ) Бав габез

ich herbeilassemi, einwilligen, conseutio. rüden ans Feuer', admotio ad ignem. Привребапи, ам, у. p. erlauern, era 2) das Schwülbrennen der Sonne , 16

Tgleichen, deprebendo (aucupando). stus solis (uimius);

[ocr errors]
[ocr errors]

2) gt.

[ocr errors]

Пригријеваги, ам, v. impf. (Ерц.) 1) зим was erkennen, agnosco pro

ўeuer rüten, admoveo igni. 2) пригри fteben, confiteor. јева сунце, биће кише, бie Goine Прізнaпи, ам, v. pf. 2) аnеrtеnnen,

brennt heiß, es ist so schmül, adurit. agnosco. 2) eingestehen, confiteor. Пригрлипи, им, v. pf. an Ben Bufen Призрен, т. 1) ёtast in Gerbieп. 2) Хt druden , adprimo ad pectus, ample

Pistolen. ctor.

Призренскіх, кa, кo, Prisrener. Пригрљавање, п. бав Иmbalfen, mat: Прија, f. hyp. р. пријатељица. ruien, amplexatio.

Пријак, m, vide приjаrne»: пријаче ! Пригрљавали, ам, v. impf. umbalfen, зовни мог пријака. umarmen, amplexari.

Пријаков, ва , во, бав пријал, аmісі, Пригрнути ,, нем, v. pf. 1) bеrbeifars farail aris.

ren, corrado. 2) umnehmen, umhäns IIpujamed, m. 1) der Freund, amicus.

gen, circumjicio, circumdo (pallium). 2) der Befreundte, propinquus: 00:Тригрнутисе, немсе, v. r. pf. (den шао у пријатеље. mantel) иmneymen, circumdor (pal- Пријаёлғање, п. дав пријатељ: 9ten:

nen, appellatio nomine amici aut proПригрпање, п. 1) бав реrbeifфаrrеп, pinqui.

соrrasio. 2) тав Иmbängen, circumda- Пријатељаписе, амce, v. г. impl. fi) tio.

npujameš nennen mit einem , amicum Прзіграли, гркем, v. impf. 1) bеrbеі. appello aliquem 'aut propinquam.

marren, corrado. 2) umnehmen, cir- II pijame beb, Ba, 30, 1) des Freundes, cumdo.

amici. 2) des Befreundten, propinqui. Приграпинсе, гркемсе, т. r. impf. ита Пријалісљење, р. Вав Зејнеи идеn, juunehinen, circumdor.

ctio affinitatis. Прід, m, pie Oraufgabe bei cinem Хаи. Пријатељнтисе, имce, y. г. impf. с The, lucrum in commutatione.

KUM, rich befreunden, propinquitate Прідигнутін, нем, vide пpндићи. jungi. Пендигнупінсе, немсе, vide приди- Пријатељица, f. :) Sie Sreundin, amiКисе.

ca. 2) die Verwandte, propinqua. Прідизање, п. Зав феlfen beim ребен. Пријатељичин, на, но, беr пријате. adjutio in levando.

љица, аmісае. Приднзапи, дижем, v. impf. beben bel. Пријатељов, ва, вo, vide при аппе

fen, adjuvo levantem. Придићи (говорисе и придигнути), Пријатељски, кa, кo, 1) freundfфаft.

v. pl, heben helfen, opem fero tollenti. lich, amicus. 2) adv. freundschaftlico, Придилисе (говорисе и придигутисе),

amice. дигнемсе , v. т. pf. aufjtelyen (voni Пријалиељство, п. 1) бie Teenpfфаft, Krankenlager), convalesco.

arnicitia. 2) die Verwandtschaft, Придобијање, р. бав #innet, lucra situdo, affinitas. tio.

Пријали, ја ми, v. impf. deceiben, gut Придобрізати, ам, т. impf. gewinnen, anschlagen, alo, prosum: He opuja my lucror.

што једе. Придобити, бијем, v. pf. geminnen, Прије, (Ерц.) 2) praep. bоr, аntе: прије lucror.

мене, прије зоре и т. д. 2) chevot, Придолажење, р. бав Singuiоттеп, аntеа: како је било прије, superventus.

и сад; и прије и послије; од прије. 3) Придолазити, зи, v. impf. 1 binjutom: ehe, d. i. leichter, prius, potius: npnje Придбки, oke, v. pf. s men, su. fе дали меня него тебе. pervenio :

Пријевара, f. (Ерц.) Jer Betrug, dolus. „Ев? Турцима индат придолази Пријеворница, г. (Ерц.) per puerbalfen Придржавање, р. Сав баltеn, sustep (8: B. beirn Thore), trabs transversa. tio.

Прiijeки, кa, кo, gеrаvе, пафite, fürgejte, Придржавати, ам, т. impf. ein menig rectus, proximus, н. п. пут, лпјек.

balten, sustineo, teneo paullulum. Пријеклад, m. (Ерд.) деr еlіtеntеіn am Придржати, жим, у. pf. ein wenig bals

Herde, damit die Klöße nicht auseins ten, teneo paullulum.

ander fallen, saxum continens ligna suПріжгаши, ам, v. pf, oringent sufegen, per foco (in den Bauerküchen). vehemenier peto.

Пријелаз, m. (Ертр. ) ) на води, дів Признавање, п. 2) бав $rennen, agni Furt, vadum. 3) Ha naomy, der utes tio. 2) das Gefteben, confessio.

bersteig (österr.) über eine Hede, Признавалци, најем, ү. impf. ) аlѕ ft. transcensus in sepe.

[ocr errors]
[ocr errors]

neces

тако је

поља.

tum.

же

Пријенос, m. (Ерц.) Беr umgang, bie Fuß eines bratenden lamms, der als Umtragung des Keldes und der Patene Hafen den ausgemeideten Bauch zus

in der Kirche, circumlatio poculisacri. sammen hält, pes agni resectus, et fiПријепнс, т. (Ерц.) pie Confcription, bulae loco ventrem continens. conscriptio.

Пријин, на, но, беr приja, amicae. Пријепољац, љца, m. човек из Прије- пријо, m. Rain&name, nomen viri.

Приказаније, п. Фав 23orgeiфеn, ostenПријепоље, р. град и варош у Ерцеговини (на ријеци Лиму) :

Приказатпи, кажем, v. pf. пп. і част, „Па кад дођени Пријепољу своме — herzählen, recito, recenseo,

cf. Пријепољче, чеmа, па момче, или ди нидба. јете из Пријепоља:

Приказаписе, кажесе, т. г. pf. коме „Бјежи јадно момче Пријепољче WITO, es ahnt mir, praesagio. Пријеранак, нка, m. (Ерц.) vidе изво- Приказивање, п. 1) сав реrѕiblеn, rе. да.

censio. 2) Das Ainen, Vorbedeuten, Пријеров, т. (Ерц.) Der Graben, pie portеntіо (?).

Furche im Weinberge, fossa vineae. Приказивали, зујем, v. inpf. ш. ј. част, Пријесан, сна, но, (Ерц.) н. п. месо berzählen, recito. (које није сољено ни сушено), млије. Приказнівалисе , зујесе, v. г. impf, abКо (које није кисело), љеб (који није nen, praesagio. Бисео, н. п. погача), рана (која није Прикiвање, п. бав Дnfфmieben, adcuстара, него одма кад се човек ра sio, ни), купус (који није кисео, него Прикивати, ам, т. impf. anfФmiebet, онако зелен), кожа (која није сува ,

adcudo, него онако одма кад се скине са прикладан, дна, но, фön, mufterbaft живинчета), frif), геcеnѕ.

(dem Körper nad)), pulcer, formosus. Причесјед, т. (Ерц.) дie 97 афзut (von Приклaпaлo, m. per plauberer, homo

den Bienen) fur Fortpflanzung, fetus loquax, nugator. apum , relictus propaginis ergo. Приклапање , п. Bas laupern, nugae. Пријесм3, тола, т.1 Ерц.) Jer Syron, Приклапани, ам, v. impf. plaubert, in Трије стол, m. Лtlironus.

einem fort scherzhafte Dinge erzählen, Пријеступ, т. (Ep.) ове је године паgor. пријеступ, беuеt ijt ein ёфаirjahr, Приклами, кољем, v. pf. antecyen (ein (weil dadurch die Fenertage um einen Thier, das sterben will), macto. Зад weiter biаtérüten), еѕt аnus in- Приклопипи, им, v. pf. ein freffenses tercalaris.

Wort worauf sagen, apte excipio diПријетити, им, т. impf. (Ерц.) Bro» ctum, convenienter respondeo. ben, minor.

Прiко, (у Бачк.) vide преко. Пријепиња, ғ. (Ерц.) бie Drobing, minae. Iіриковали, кујем, v. pi. anfФmieben, Пријепоп, m. Ерц.) дав їett, pas pon adcudo.

cinem emeine (я. 3.) beint Braten Прикрајак, ајка, т. н. п. из прикрајberaufträufelt, adeps qui defluit a car ka, von der Seite, ex parte. ne quae assatur.

Прiкрастисе, радемсе, т. г. pf, fi Пријепран, на, но, fett (su effen), Фі. herbeischleichen, adrepo: Brigfeit, pinguis : jегуља је прије- „Прикрадесе овчар од оваца трана.

„Те украде кошуљу девојцн Пријеђење , п. (Ерц.) Вав Дrohen, mi- Прикумак, мка , і, кумов момак, коnae, minatio,

ји на крштењу додаје крзницу, а у Пријећи, пријеђем, v. pf. (Epiц.) ) bina сватовима (у Србији, у Босни и у übergeben, transeo. 2) überlaufen, ex Ерцеговини) носи барјак ; у Срије. undo,

му кажу: кумовски момак, беr Bice: Пријечање, р. (Ерц.) 1) бав Sinken (ex sium, cumi vicarius, adjutor. Dpanden) in die Quére (überzwerch), nprikymamu, UM, V. pf. einzeln zusame cousartió transversa. 2) das Ansehen menbringen, colligo. überz merch, aspectus torvus.

Прикупљање, n. Рав еіngelne Зufammеn: Трнјечати, ам, v. impf. (Ерц.) н. п. bringen, collectio successiva. опанке, йбеrѕ wеr binsen, per trans- Прикупљати, ам, v. impf, cingeIn ju? versum ligo.

sammenbringen, colligo sigillatim. Іријечаписе, амсе, т. г. impf. (Ерц.) Принучивање, в. давогареrn, admoHa kora, einen schel ansehen, oblique · tio, intueor.

Прикучивали, чујем, т. іmрt. nabebrine Трајечњак, m. Ерц.) деr абgebauene

gen, admoveo.

moveo.

gen, osfero.

volo.

Прикўчиши, им, v. pf. nabebringen, ad. Приложник , m. per Beber einer Opfer

gabe an ein Kloster , oblator. Прилагање, р. Вав DarBringen, oblatio. Прилупити, им, v. pf. т. і, врата, Прилагани, лажем, v, impr. arbeins Прилупнути, нем, v. pf. Bufфiagen,

cum impetu claudo. Прилагапии, лажем, v. pf. bingulüget, Пріль, m. (по Бачк.) perfürst ftatt приadmentior, addo

per mendacium. jame, und unabänderlich, z. B. Freind Прилегање, п. (Рес. н Срем.) vidе при Gieorg, familiaris. лијегање.

Пріљевање, п. (Ерц. ) баѕ Зugifa, Прилегапи, лежем, (Рес. и Срем.) vi

adfusio. de прилијегати.

Приљевали, ам, v. impf. (Ерц.) дизаt Прилепити, нм, (Рес. и Срем.) vide Ben, adfundo. прилијепипн.

Приљепљивање, п. (Ерд.) у дав 10. Прилепилисе, имce, (Рес. и Срем.) fleben, adhaesio. 2) das Ankleiben, ap. vidе прилијепитсе.

plicatio. Прилепљівање, п. (Рес. и Срем.) vide Приљељивати, љујем, v. impf. (Бру) приљепљивање.

ankleiben, applico, adlino. Прилепљівати, љујем, (Рес. и Срем.) Приљепљівалисе, љујемсе, v. г, ішpi. vidе приљепљивати.

(Ерц.) anfieben, adhaeresco. Прилетање, р. (Рес. и Срем.) vide пpи. Приљубили, им, v. pf. liebgеmianen, лијепање.

adamo (vom Schafe i dem, nach dem Прилеmалан, лећем, (Рес, и Срем.) vi Tode seines Lammes, ein anderes us de прилиjеmапіні.

säugen gegeben wird, das sie nur alls Прилетети, летим

mählig sich gefallen läßt). v. pf. (Рес.)

Приљубинсе, бисе, т. г. pf. pajea, Прилепити, им, herbei fliegen, ad idön schließen, congrun. v. pf. (Срем.)

Приљубљивање, п. 1) dat Liebgervio: Прилелепи, лепил,

nen, adamatio. 2) das Passen, comv. pf. (Ерц.)

gruentia. Пролећи, лежем (и прилегнем), v. pf. Приљубљивали, бљујем, v. impf. Itti anliegen, adjaceo.

gewinnen, adamo. Приливање, в. (Срем.) vide приљевање. Приљубљивалисе, љујесе, v. г. imp. Прилівати, ам, (Срем.) vide приље. schon worauf passen , congruo, con

venio. Прилијегање, р. (Ертц.) дав tieberlic. Примакнути, нем, vide примаћи. gen, prostratin.

Примакнушисе, немсе, vide примаПрилнјегати, јежем, v. impf. (Ерц.) kuce.

rich niederbücken, bumi procido. Приматье , п, баs 9xebmen, Gmpfangen, Прилијепити, им, v. pf. (Ерц.) аntlei. Bekommen, acceptio. ben, adligo.

Прімати, ам, v. imрi. nehmen, em: Прилијепипіксе, имce, v. г. pf. (Ерц.) pfangen, bekommen, capio. Fleben bleiben, adhaerescos

Приматисе, амсе, т. г. impf. 1) чега, Прилијетање, п. (Epiц.) сав perseilies sich annehmen, suscipio, curam gero. gen, advolatatio.

2) уз брдо, fi - bеgеbеt. auf Ben Bey Прилијетапи , лијећем, v. imрг. (Ерц.) та фен, abiisse. 3) прима се купус, berbei fliegen, advolito.

greifen, Wurzel fasseri, radices ago. Прілика , f. Bleiben, ejusdem sortis: Примаки (говорисе и примакнути

ло свој прилици, quem 2nfebеп паф ; Макпем, v. pf bergarten, admоrео. није по његова прилика , піt fei. Примаћисе (говорисе и примакнути nes Gleichen (alt und jung), paßt nicht се), макнемсе; v. г. рт. betgurudin, zu ihm ; на прилику, sum Beijpiet. admoveor. Нашла слика прилику.

Применни, им, (Рес, и Срем.) ride Пріликовали, кўje, v. impf. paffet, примијенити. convenio.

Приметање, о. дав фіngujeken , adПрилип, m. град у Косову.

ditio. приличан, чна , но, рајjens, conve. Приметаши, мекем, т. іmрt. фіази piens.

fügen, addо. Прилог, m. Das Opfer, bie Opfеrgабе, приметнути, нем, т. pi. Бinsufiден, quod offertur monasterio :

addо. „Трилог носе Светој горн славној: Примије ниши, им, „Жупа воска и б'јела mамљана vorbedeuten, omino, omipor : NE OYAH Подложиши, из1, т. pf, partinge, ogerө. примијењено, аbѕіt ошер.

рати.

pf. anmeinen

« PreviousContinue »