Page images
PDF
EPUB

Прислонити, им, v. pf. antehnen, adclino. Прислоњање, n. vide прислањање. Прилоњаши, ам, vide прислањаши. Прислуживање, п. дав пünden (ber Andachtslampe), accensio. Прислуживати, жујем, v. impf. m. j. кандило, діе Ида halber gefiftete (gewöhnliche) Lampe anzünden, accendo lucernam deo aut sancto dicatam. Прислужити, им, v. pf. m. j. кандиAo, die Andachtslampe anzünden, accendo lucernam sancto dicatam. Прислушкивање, п. даš orhen, au

scultatio clandestina. Прислушкивати, кујем, v. impf. for. chen, auscultor clam. Присмакање, п. дав Зubeißen zum Brot, "conditio panis ope casei aut carnis, ne solus (siccus) comedatur. Присмакати, мачем, v. impf. ¿ubeißen zum Brote, ranem quasi h u mectare caseo. Присмочити, им, v. pf. ¿ubeißen zum Brote, даš trodene Brot gleid fam anfeuchten, humecto panem. Присмодеми, дим, v. pf. (Рес.) не Присмодити, им, v. pf. (Срем.) (смије Присмођети, дим, v. pf. (Ерц.),

Он

тамо ни присмођети, et barf fid bort gar nicht bliđen laffen, compareo invisus (proprie: adfeteo). Приснилисе, нисе, v. г. р. коме што, es hat ihm geträumt, somniavit. Присоје, п. eine fonuige Begend, locus apricus.

Пребјкиња гуја, f. bie ∈hlange, bie sich sönnt, serpens apricans. Приспевање, п. (Рес. и Срем.) vide приспјевање.

Приспівати, ам, (Рес. и Срем.) vide приспјевати. Приспети, ем, (Рес. и Срем.) vide приспјети.

Приспијевање, n. vide приспјевање. Приспијеваши, ам, vide приспјеваши. Приспјевање, п. (Ерц.) 1) дав Burecht»

kom.nen, adventus. 2) das Zeitigwers den, maturatio.

Приспјевати, ам, v. impf. (Ерц.) 1) зи rehter Beit fommen, venio. 2) zeitig

werden, maturesco.

Приспјети, пијем, v. pf. (Ерц.) 1) зня recht kommen, venio. 2) zeitig werden, maturesco.

Пристав, т. слуга, што ради код куће (у крајини Неготинској и у Браничеву), деr ineht, Dausfneht, Wierbschafteknecht, servus villicus. Приставити, v. pf. н. п. лонац, ufeßen, admoveo. Пристављање, п. дав ее, admotio. Пристављати, ам, v. impf. н. п. ло нay, sujeßen, admoveo ollam igui.

им,

Пристајање, п. 1) дав Nahlaufen, insecutio. 2) das Einwilligen, consensus. 3) das Kommen zu rechter Zeit. Пристајати, јем, v. impf. 1) за ким, binter einem berlaufen, insequor. 2) на што, einmiligen, consentio. 3) пристаје ми у посао, tommt mit eben recht, accidit in tempore.

Пристати, анем, v. pf. 1) за ким, nahlaufen, insequor. 2) на што, ein= milligen in etmaš, consentio. 3) приспало ми у посао, ift mir eben з rechter Zeit gekommen, accidit in tempore, gratum. Пристранак, нка, m. ber an

[ocr errors]

Berges, die Anhöhe, locus devexus. Приступ, m. bet Jutritt, aditus, ac

[blocks in formation]

conculco.

Притаћи (говорисе и притакнути), такнем, v. pf. н. п. гра, Ноте Пе

cken, für die Fisolen pflocken, figere paxillo. Притворање, и. дав internen, Забеhnen der Thure, portae (januae) adelinatio, Притворами, ам, v. impf. ¿ulehnern (die Thure), accludo januam. Притворити, им, v. pf. н. п. врата, (die Thure) zulehnen, accludo portam. Притегнути, нем, v. pf. fefter angies ben, attraho.

Притезање, п. дав feftere Inziehen (де Surts), attractio. Примезаши, ежем, v. impf. fefter an ziehen, adduco. Притисак, ска, m. die Dachstange, pertica defendendo a vento tecto stramineo. Припискови се мећу по кровнатим кућама (и оспали зградама) да вјешар не однесе кровину.

Притискивање, п. дав Индеücfen, adpressio.

Притикивати, кујем, v. impf. brüden, adprimo.

Притиснути, нем, v. pf. anbrüden, adprimo. Притицање, п. дав

Нöфен ber Kafe. len (guolen), paxillorum infixio. Притицати, ичем, v. impf, н. п. гра, pflöden, paxillis figo.

Пришка, f. мошка, шшо се удара у кућицу граа причаника, ше гра уза њу пушта вријеже, ber flo, paxillus. Примоварити, им, v. pf. auflaben, impono (jumento).

Приушак, шка, m. bie Ofrfeige, alapa, colaphus.

Приушити, им, v. pf. ofcfeigen, alapam impingo.

Прицврљити, им, v. pt. heiß auftrü. cken (daß es saust), imprimo candens quid cum sonitu.

Прича, f. 1) Érzählung, narratio, 2) Sprüdwort, proverbium: за причу, брате!

Причало, m. ber vicl zu erzählen weiß, qui multa narrat. Причаник, т. т.ј. гра, bie flofiio

le, faseolus qui paxillis sustentatur. Причање, п. дав Érzählen, narratio. Причати, ам, v. impf. erzählen, narrò. Причекати, ам, v. pf. zumarten, ein menig marten, exspecto. Причесник, m. ber Communicant, hospes sacrae coenae. Причестити, им, v. pf. einen commu= niciren, sacram coenam praebeo. Причеститисе, имсе, v. г. pf. com.

municiren, sacram coenam sumo.

Причешало, п. in ber Inetbote flatt причетће. Удариле Ере с коњма натовареним (зашто они обично иду с коњма и носе свакојаке товаре, као Бачвани на колима) поред некаква намастира; онда један од њи рече друштву: деде јадан ви Керајте коње, а ја идем часом да узмем причешало и наворњак (т.ј. причешће и навору). Кад уђе у цркву, а он почне викати: Камо ко даје овђе причешало и наворњак: зашто немам кад чекати, одоше ми коњи. Кад га виде калуђерски ђаци и чују шта говори, познаду одма да је човек прост, и да није може бити никад у свом вијећу виђео цркве нити се причестно, па га заведу у крај и почну га питати, да није што јео, кад оће да узме причешало; а он им каже управо, да је ручао

(изјео пун лонац овсена скроба и не знам шта јошт); онда ђаци кажу му да мало причека, а један од њи отрчи ше донесе у једној чаши најљућега сирћета и паприке, па му реку те зине и саспу му оно у уста; онда Еро, кад га оно уједе, увашисе руком за уста па побјегне преко цркве, а један га (ђак) дочека у препрати с башином: стани Еро да ти дам и наворњак! те га испрати до на врата. Кад одмакне Еро од нама стира, срете човека ђе води не колико ђеце, па га запита куда ће с ђецом; а човек му каже да и води намастиру да причести; онда Еро рече: „Бог и Божја вјера! Може бити да ће то које веће и остати, али мање ље не ће ни једно; и које би остало од причеша. ла, од наворњака не ће." с. шијак. Причешће, п. bie Sommunion, coena

[ocr errors]
[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small]

Пришић, m. dim, . пришб.
Пришљунишисе, имсе, ѵ.г.р. да
zugefellen (zum Essen, als ungebetener
aft), admoveor.
Пришо, m. al8 һур. 9. пријетељ.
Пришт, m. eine Beute, tumor,
Приштић, m. dim. . пришт.
Приштунути, нем, v. pf. anquetichen,

tuber.

Eneipen (an etwas), adprimo. Прканце, цета, п. dim. у. пряно: "Не испијај свакој чаши данце, "Изврнућеш у небо прканце. Покно, n. vide гузица. Пркос, m. der Zroß, contumacia: уз пркос, zum troße! Пркосити, им, v. impf, коме, troken,

obsisto per contumaciam alicui. Пркошење, п. дав Zroßen, contumacia, Поли, ла, ло, in ber Reдeпвart: у прлу

земљу (н. п. побјегоше), in bie it

[blocks in formation]

Прљужица, f. dim. 9. прљужа.
Прљчић, m. dim y. прљак.
Прнути, нем, v. pf. qufflattern, e-
volo.

Понути, нем, vide прднути.
Прњавор, т. дав Slojtervorf, Beiler,
pagus monesterii.
Прњаворац, рца, m. ein lofter., Un.
terthan, homo monasterii.
Прњаворка, f. ein ei от прњавор,
mulier e pago monasterii.
Прњаворски, ка, ко, от прњавор,
pagi monasterii.

Прњаворчад, f. (coll.) bie ugето и дет прњавор, juventus e pago mona

sterii.

Прњаворче, еma, n. ein Mind вот прњавор, verna e pago monasterii. Прњад, f. faules Sols, lignum putre. Прњадовиш, та, шо, н. п. пањ, faul, und daher phosphorisch leuchtend, truncus putris, in tenebris lucens. Проа, f. vide проја.

Проба, f. (у Сријему, у Бачк. и у Бан.)

die Probe, das Muster, specimen. Пробадало, п. ein Bertieng zum Диф. techen, instrumentum transfigendo: „Када види женски чунак: ,,Какво ј ово пробадало? Пробадање, п. baš Durd lechen, transfixio.

[ocr errors]

Пробáдаши, аm, v. impf. durchstechen, transfigo.

Пробајами, јем, v. pf. cin menig he. ren, incantamentis utor modice, experior incantamentis.

Пробати, ам, v. pf. (у Сријему у Бачкоји и у Бан.) vide огледати. Пробеседити, им, (Рес. и Срем.) vide пробесједити, Пробесједити, им, v. pf. (Ерц.) 1) beginnen ju fprehen, proloquor. 2) сій wenig sprechen, paululum loquor.

[blocks in formation]

Пpoбijaши, ам, v. impf. durchschlagen, pertundo.

Пробирање, п. дав älen, Ин Plauben, delectio. Пробирати, ам, v. impf. wählen, deligo, muto sententiam de re lecta. Пробирач, m. ber Bâbler, Hustlauber, difficilis delectus. Пробирач нађе 0тирач (кад се који жени). Пробитачан, чна, но, vortheilhaft, proicuns. Пробитачно му као јарцу јуфка.

Пробити, бијем, v. pf. burlagen, pertuudo, penetro. Пробости, одем, v. p. диффен, durchstechen, transfigo. Пробрати, берем, v. pf. wählen, austlauben, deligo, seligo. Пробријати, јем, v. pf. abscheren, adtondeo. Пробрцнутисе, несе, V. r. pf. н. п. MANjEKO, zusammengehen (von der Mild), coagulor.

cinen sleden

Пробудити, им, v. pf. aufmeden, ex

cito.

[blocks in formation]

Провáлиши, μm, v. pf. aufreißen, divello, rumpo: провалили коњи пут (ausgetreten), говеда градину (дит кофен), вода брану; провалили Турци. Провалитисе, имсе, v. r. pf. fich auf. reißen, rumpi: провалила се земља; облак. провално се чир, Проваљивање, п. дав 2lufreißen, Дисфа brechen, perruptio.

Проваљивати, љујем, v. impf. aufrei Ben, durchbrechen, perrumpo. Проваљиватисе, љујемсе, v. г. impf. aufa gehen, aufgerißen werden, perrumpi. Проваритисе, рисе, v. г. pf. m. j. млијеко, gerinnen, cogor. Провеселитисе, имсе, v. r. pf. fich eriuftigen, exhilaror.

Провести, едем, v. pf. 1) bur führen, duco per-. 2) zubringen, ago, exigo: провео три године.

Пр вешати, ам, (Рес. и Срем.) vid провјешати.

Провидетисе, дисе, v. r. pf. (Рес.) Провидитисе, дисе, v. г. pf. (Срем.) Провиђетисе, дисе, v. г. pf. (Ерц.)

тап Пее Бін.

burd), transpicio, perspicie.

Провизур, ш. ber Wrovijor, provisor (villicus).

Првизуров, ва, во, без Provifore, provisoris.

Првизуровица, f. bie Provifor83rau, villici uxor.

Провиками, ичем, v. pf. ein wenig auf ichreyen, inclamo. Провјешаши, ам, v. pf. (Ерц.) ein wenig bangen, paullum suspendo: не ће му ништа учинити, само мало провјешати па пустити. Провлак, m. eine gezogene Bach êterge, cereus ductus. Провлачење, п. дав ductio per Провлачити, им, v. impf. indur= ben, duco per Проводами, ам, v. pf. ein wenig um berführen, circumduco. Проводаџија, m. ber Žubringer, $rey= merber, qui procurat uxorem aut mari

tum.

[ocr errors]

Проводити, им, v. impf. 1) binbur

führen, duco per - 2) zubringen, ago, dego. Провођење, п. 1) даš indurführen, duchio per 2) даš ubringen, actio. Прововети, вимо, v. pf. (Pec.) haufens Прововити, имо, v. pf. (Срем.) weife ge= Прововљети, вимо, v. pf. (Ерц.) rannt

tonimen, concurro catervatim. Провргнути, нем, vide проврћи. Провргнутисе, немсе, vide проврћисе. Проврети, ври, v. pf. 1) ein wenig fie. Den, bullio paululum. 2) anfangen zu Педен, соері bullire. 3) Gerborqueûен, probullio :

[ocr errors]

„Јер је крвца из земље проврела Проертети, вршим, (Рес.) vide проврћеши.

Провршетисе, вртимсе, (Рес.), vide проврћетисе. Провотиши, им, (Срем.) vide проврћети.

Провотитисе, имсе, (Срем.) vide проврћетисе.

Проврћети, вршим, v. pf. (Ерц.) дисф bobren, perforo. Проврћемисе, вршимсе, v. r.. pf.

auf einem Beine umdrehen (statt genauerer Beforgung) unb wiever fortgehen, obiter negotium curo. Проврки (говорисе и провргнуши), провргнем, vide прометнути. Проврћисе (говорисе и пробогнуши

се), провргнемсе,

тисе.

vide промеліну

Провунта, f. ber Proviant, baš Gom. mißbrot, panis militaris. Провући, учем, v. pf. bur sichen, tra. jicio.

Прогањање, п. дав Brüften, superbitio. Прогањатисе, амсе, у. г. іmpf.

brüsten, den grossen Herrn machen, su perbio.

Прогашати, ам, v. pf. ein wenig wei fagen, vaticinor paululum. Прогаташисе, амсе, ѵ. г. pf. Beiffager, Wahrsager werden, vaticiuari incipio. Прогласити, им, ѵ. pf. betannt madjen, promulgare.

Проглаши, ам, vide прогледати. Прогледање, п. 1) baš Диффани, perspectio. 2) der Anfang des Sehens, das Deffnen der Augen, dispectio. Прогледали, ам, v. impf, i) ben, specto per - 2) die Augen auf: schlagen, dispicie. Прогледати, ам, v. pf. 1) burchen, perspicio. 2) die Augen aufschlagen, dispicio. 3) ein wenig anfshen, aspicio pauiulum.

[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small]

Продерами, рем, vide продријети. Продератисе, ремсе, vide продрије

тисе.

Продирање, п. 1) дав Dur bremen, регruptio. 2) das Schreyen und Lärmen, clamatio, vociferatio. Продирати, рем, v. impf. buróté. chen, einreißen, perrumpo. Продирашисе, ремсе, v. г. impf. fфтер» en und lärmen, clamito, vociferor. Продремати, ам, (Рес. и Срем.) vide продријемати,

Продрети, ем, продръо, (Рес. и Срем.) vide продријеши. Продретисе, ремсе, продръосе, (Рес. и Срем.) vide продријетисе Продријемати, ам, v. pf. (Ерц.) ein menig flummern, somno leni nutare. Продријети, рем, продръо, v.pf. (Ерц.) durchbrechen, perrumpo. Продријетисе, ремсе, продръосе, v. r. pf. (Epu.) aufschreyen "und lärmen, exclamo, inclamo.

Продрмати, ам, v. pf. einem ben фopf Schopf ausbeuteln, pervello comam. Продуживање, п. дав Berlängern, prolatatio, productio.

Продуживати, жујем, v. impf. berlän. gern, produco.

Продужими, им, v. pf. verlängern, produco.

Прођа, f. ber (gute) logang ciner Вла ге: каква је прођа вину? нема прође ни чему. Проесапиши, им, vide прорачунити. Проесапитисе, имсе, vide прорачу

нитисе.

[blocks in formation]

Проигравање, п. 1) дав Дabintansen, incessus saltatoriús, laetus. 2) das Vers fpielen, amissio per lusum, Проигравати, ам, у. impf. 1) baßintans sen, exulto. 2) veripielen, amitto per ludum.

Проиграти, ам, у. pf. 1) baßintangen, exulto, 2) verfpielen, amitto per ludum. Проигратисе, амсе, v. r. pf. ein wenig ipielen, paululum ludo.

Проигуман, миа, m. ber Sr.Squmen qui fuit nyоuреход. Народ прости мисли, да је проигуман старији од Игумна.

Проигумнов, ва, во, без проигуман, proegumeni.

Проин, на, но, vide пројин. Проинатитисе, имсе, ѵ. г. pf. fich ein menig santen, paululum rixarі. Проја, f. 1) vide просо. 2) mit und one деп Beifak: кукурузна (жива жељо кукурузна пројо!), vide кукурузница. Пројаати, јашем, v. pf. 1) дисф., vorbeireiten, praeterequito. 2) das Pferd ein wenig (über) reiten, equito paus

lolum.

[merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors]
« PreviousContinue »