Page images
PDF
EPUB
[blocks in formation]

Венчамисе, амсе, (Рес. и Срем.) vide венчашисе.

Вења, f. (у Сријему, у Бачк. н у Бан.)
die Beeren von Wachholder (zum
Räuchern,) baccae juniperi.
Belma, febe, valde.

Вéглар, пра, м. крмак, бравац, нази1a, das Schwein (Männchen), porcus. Bepa, f. (Pec. и Срем.) vide вјера. Варан (Беран), рна, но, (Рес. и Срем.) vide вјеран.

Верање, п. газ heimlide Umbergchen,

clandestina circuitio.

Вералисе, ремсе, v. r. impf. крими ce, провлачимисе, eimli gefen, clam circuire:

umhers

„Не чудимсе лији ни ђердану, „Већ се чудим зецу и галама: „Куд се вере како не издере Вергија *, f. vide пореза. Beprajau, m. der der nopeзa unterwor, fen ift, vectigalis:

„А Турака Јањи донесоше ,,Пеп спомина онђе укопаше, „Вергијаша ни носили ни су Вереница љуба, f. (см. Рес. и Срем.) vide вјереница.

Вересија, Kredit, fides: узео на вересију; отишао да купи вересију. Вериге, f. pl. Die Reffelletie, catena e qua pendet aenum. Верижице, f. pl. dim. 9. вериге. Верижњача, f. Der Balfen, on Dem bie Kesselkette befestiget ist, trabs e qua pendet catena aenį, Верица, f, dim. v. вера. Веркање, n. dim. 9. Берање. Веркашисе, амсе, dim. 9. Берамисе. Вермапи, ам, v. impf. adten, fürdten, сиго: он њега не верма ни у што. Вермаш, т. (cm.) ber Felòmaridal,

summus dux exercitus : ,,Вермаш оде Нишу и Видину; „Узе Ниша, не може Видина

Верносm, f.(Рес. и Срем.)vide вјерност. Веровање, п. (Рес. и Срем.) vide Bjeровање.

Веровами, рујем, (Рес. и Срем.) vide взеровати.

Веровитица, f. vide Вировитица. Верта, f. (у Сријему) i) bas Gürtuch, praecinctorium. 2) die Fürtuchleinwand, lintem praecincturiis conficiendis: дај ми верме за кецељу. Верен, m. bie Krippe (der Веburt Christ:). die die Schulknaben vm Weihnachten umherführen, praesepe Christi. Bepyгâme, n. das Schlängeln, sinua

tio.

Веругамисе, амсе, v. r. impf. fich schlängeln, sinuari.

Bec, m. das rothe türkische Käppchen, galericulum turcicum.

Beca, m. (Pec. и Срем.) vide Beco. Весела, f. Frauenname, nomen feminae. Beceлин, n. Mannsname, uomen viri. Веселими, им, v. impf. freuen, gau dio afficio:

Веселитисе, имсе, v. r. impf. fid freu en, gaudeo.

Весељак, m. luftiger Kunde, hilarator. Весеље, n. 1) bie luftigteit hilaritas. 2)

Die Sod zeit, nuptiae. cf. свадба. Весељење, n. a freuen, hilaratio. Весео, села, о, 1) luftig, hilaris. Beсело срце куђељу преде. 2) armfelia, miser: камо тај мој весели брат? Весина, f. augm. 5. вес.

Весић, m. dim. v. BeC.

Веслање, р. 𐐨aš uvern, remigatio. Веслами, ам,'v. impf. rubern, remigot Весло, п. даз Huber, remus. у пјесмама пјехасе in pl. и веслета : „Дај ти мене ораову лађу „И веслета дрва шимширова Весо, m. (Ерц.) hyp. 5. Веселин. Весми, везем, v. impf, ftiden, pingere

acu.

Bem (Ерцеговци говоре и в егд), мә, mo, alt, vetus.

B map, ma, m. (Pec. и Срем.) vida вјетар.

Bemмa,**, f. das Fetwa (Brief des Mufti), res judicata a Muftio. Ветрењак, m. (Pec. и Срем.) vide sjeмрењак.

Ветрењача, f. (Рес. и Срем.) vide вјетрењача.

Ветрење, п. (Рес. и Срем.) vide Ejemрење.

Ветрина, f. augm. 9. ветар. Ветрами, им, (Рес. и Срем.) vide вјетрими.

Ветрић, m. dim. v. Bemap. Ветровим, ма, мо, (Pec. и Срем.) vide вјетровим.

G

[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small]
[blocks in formation]

Вигањ, гња, m. vide ковачница.
Вигови, m. pl. vide омче.
Вид, m. Das Cehen, visus: тако ми вида

очињега ; дошао за вида.

Вид, m. Manniname, nomen viri.
Видa, f. Frauenname, nomen feminae.
Видак, m. Dannôname, nomen viri.
Видање, n. vide лијечење.
Видар, m. vide љекар.
Видарина, f. vide љекарина.
Видарица, f. vide љекарица.
Видаіпи, ам, vide лијечити.
Видач, m. Жann name, nomen viri.
Видело, п. (Рес.) vide виђело.
Видети, дим, (Рес.) vide виђеши.
Видемисе, димсе, (Pec.) vide ви-
ђемисе.

[ocr errors]

Видик, m. ber unblid, conspectus:
„У по поља, св’јему на видику
Бидиʌо, n. (Chem.) vide виђело.
Buдн, m. Widin, Vidinum.
Вид нац, нца, м. човек из Видина.
Видинлија*, m. vide Видинац.
Видински, ка, ко, von Видин.
Бідити, им, (Срем.) vide виђети.
Видимисе, имсе, (Срем.) vide Биђе-

[blocks in formation]

Видра, f. bie (Gifd =) Dttet, lutra. Виђање, п. 1) bas Dftfeben, visio. 2) die Aufsicht über die Küche, z. B. bey Hochzeiten, ministerium culinarium. Виђати, ам, v. impf. 1) oft fehen, video. 2) готовити јело, діе Кифелаuf ф führen, procuro culinam. Виђатисе, амce, v. г. imf. По теђеп, zufammen fommen, convenio. Виђело, п. (Ерц.) баб іфt, lumen. Изићи ће ђело на виђело. Виђеније, п. (Ерц.) 𐐨аз Eelen, visio: срешно виђеније, дугу љубав, од Бога живот и здравље (напијасе уз чашу).

Виђешми, дим, v. pf. (Epn.) felen, video

[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small]

deliberatio.

Вијећаши, ам, v. impf. (Ерц.) beraths schlagen, delibero.

Вијугање, n. at Gelängeln, sinuatio Вијугашисе, амсе, v. r. impf. sich fchlängeln, sinuor.

Вика, f. 1) да$ Befcret, clamor. Ha курјаке вика, а лисице месо једу. 2) ein Getreidemaß, mensurae genus (in der Batschka).

Викало, m. (pl. викачи) Der Garens bals, clamosus.

Викање, п. даô Gdreyen, clamor. Виками, вичем, v. impf. schreyen,

clamo.

[blocks in formation]
[ocr errors]

планинама и по камењацима око

вода. Вила је свака млада, лијепа, у бијелу танку аљину обучена, и дугачке, низ леђа и прси распушмене косе. Виле ником не ће зла учинити, докле и ко не увриједи (нагазивши на њиово коло, или на вечеру, или друкчије како), а кад и ко увриједи, онда га различно наказе: устријеле га у ногу или руку, у обје ноге или у обје руке, или у срце, ме одма умре. Вилаем *, m. 1) земља, даš land, terraz опишао на вилает. 2) geute, homines: чуј (ше) вилаете! cf. свијем. Вилаешлија, m. vide земљак. Вилáемски", ка, ко, Canves Geld, Richter, publicus. Вилдиш*, m. Das Glfenbein, ebur. Виле, f. pl. Seugabel, furca foenaria. Вилиман, m. велики вир, ein groffee Wirbel, vortex major.

Вилин, на, но, бес ile gehörig

vilae.

Вилина коса, f. Flac feibe, cuscuta

europaea Linn.

Вилиндар, m. намастир у Светој гори. Вилиндарац (рца), калуђер из Вилиндара. Вилиндарски, ка, ко, yon Вилиндар (fonit hilenbar). Вилип, m. Philipp, Philippus. Вилипац, пца, m. dim. 9. Вилип. Вилица, f. bie Kinnlabe, maxilla. Biso, caмо у овој загонетки: Момовило вило, по гори се вило, кући долазило, соли не лизало (п. .ј. челе). Вилован, вна, но, 1 silenhaft, lymВидовиш, mа, ma, phaticus (?) : ,,На Богаму коњу виловноме Вилотије, m. Whilotheus, Philotheus. Виљушке, f. pl. bie Gßgabel, furca. Виме, мена m. bas Cuter, uber. Biменце, n. dim. 9. виме. Винарина, f. новци што се дају спаији мјесто десетка виноградскога, Beingelo, vectigal vinarium. Вини, на, но, (у Сријему, у Бачк. и у Бан.) vide ваин,

Винко Лозић, m. eine Pomifce Perfont= ficirung des Weins (etwa Weinhold Hebmann), Iacchus: ударио га Винко Лозик у главу, м. ј. опиосe. Винковци, ваца, m. pl. Stäntden ins Girmien. Винковчанин, човек из Винковаца. Винковачки, ка, ко, Ол Винковци.

Вино, п. дег Bein, vinum.

Винобој, m. 2fermes, phytolacca de

candra Linn.

Винов, ва, во, 3. 3. лоза, Weinz, j. B. Rebe, vitis.

Виновес, m. feineve Fef-mute (q. Витице, f. pl. eine Urt ungrifmer

d. fino fes ?), mitrae genus. Виновесак, m. hyp. 9. виновес: ,.На глави јој весак винове сак Биноград, m. Weinberg, vinea. Виноградац, граца m. hyp. 5. виноград. Виноградски (виноградски), ка, ко, jum Beinberg gehörig, vineae, Винош (планина), m. (ст.)

„Па ти ајде на Винош планину Вински, ка, ко, 3. 3. суд, Wein = géfdirr. Винути, нем, v.pf, we𐐨eln, agito caudam. Док кучка репом не вине, не ће пас за њом потрчами. Винушина, f. augm. v. вино. Винце, n. Weinden, vinulum (?); винце кисело срце весело. Вињага, f. 1) wilber Weinflod, vitis silvestris. 2) die Frucht davon, uva silvestris.

Eup, m. der Wirbel, vortex.
Виргаз, m. (у Сријему, у Бачк. и у
ьaн.) dieRuthe, Rathenstreiche, virgae.
Вирење, п. дав Gpáhen, speculatio.
Вирими, им, v. impf. fpaben, spe-

culor.

,

Вирић m. dim. v. вир.

Вировим, ша, шо, н. п. вода, wirs
belvoll, vorticosus.
Вировитица, f. мала варошица у
Славонији.

Вис, m. Bergfpige, cacumeu montis :
„Када будеш вису на планину
Рисибаба, f. bas oneeglödiеп, 'ga-

lanthus nivalis Linn.

Висина, f. Die Jöße, altitudo.
Висипи, им, ve impf. bangen, ред-

deo. Што виси нек' отпада. Висок (comp. виши), како, bol, altus. Висуљак, љка m. само у овој загонемки : Виси виси висуљак, прчи трчи трчуљак; Бога моли шрчу. љак, да отпадне висуљак. п. j. жир

ка и свињче.

Вит, та, то, vide витак :

--

„Вита јело дигни горе гране Вим, вим! 1 interj. Laut, um die Bima, Bima! Taube zu locken, sonus alliciendi columbas, Витак, шка, ко, biegfam, flexilis. Витао, тла, т. 1) Der Garnbafpel, rhombus. 2) Der Safpel, rhombus. 3) vide

насад 2.

Bumes, m. der Held, vir fortis, heros. Вити, вијем, v. impf. minden, vieo. Вимиљ, m. 1) Die Lunte, funiculus incendiarius. 2) der Docht, ellychnium. cf. сејештило.

Витисе, вијемсе, v. r. impf. fich mists

den, ambio :

„Па се вије ружа око бора, ыкко свила око кише смишља

[ocr errors]

Haarzöpfe, cirri.

ВИЛКО, m. Mannôname, nomen viri.
Витлање, п. дав Gamingen, vibratio.
В плаши, ам, v. impf, fomingen, vi-
2) H. II.

bro.

Витлић, m. 1) dim. 5. витао.

клободана, или злата. Bimoмup, m. Mannsname, viri.

nomen

Бипорог, га, го, mit gemun𐐨enen Hörnern, cornibus tortis:

[ocr errors]

Младе воке вимороге
Вића, ш. (Рес. и Срем.) vide Вићо,
Викан, m. Жann name, nomen viri..
Вићентија,
Викентије,
Dinceng Vincentius.

Buko, m. (Ерц.) 1) hyp. 9. Вилип. 9) hyp. v. Вићентије.

Вичан, чна, но, bewan𐐨ert, versatus: није он вичан поме послу. Вишак, шка, m. Da Mehr, Der Übers fchuß, plus.

Више, обес, supra.

Вишеград, m. Drt an ber Drina, füò. lich von Zwornik, berühmt (im Sprichworte) durch seine Brücke: Ocшaдe као ћуприја на Вишеграду. Вишек*, m. ðie Patrone, embolus igniarius.

Вишеклук*, m. Sie Patrontalde, pera embolorum iguiariorum.

Вишење, п. баô Sangen, suspensio. Вишина, f. Die Höhe, altitudo, cf, висина. Вша, f. die Weichselkirsche, cerasum apronianum Linu.

Вишњеви, adj. indecl. meinfelfarb, co-
lorem habens cerasi aproniani.
Вишњица, f. dim. 9. вишња. 3) eine
Art Fisolen, phaseoli genus. (5 ceлo
ниже Бијограда.

Вишњичица, f. dim. 9. вишњица :
Вишњичица род родила
Вишњов, ва, во, Der Weinfel irfфe
gehörig, cerasi aproniani.
Вишњовац, вца, m. ein Stab von Beids

felholz, baculus e ligno cerasi aproniani. Вишњовача, f. Beidfelftod, fustis e ligno aproniano.

Вишњовик, м. Der bas Beinfelmein, vi

num e ceraso aproniano Linn.

Вишњовина, Ғ. Даš VBeidjelloly, lignum cerasi aproniaui Linn. Вjeвериua, f. (Epy.)dasEichhörnchen,sciurus. cf. јеверица.

вјековање, п. (Ерц.) Dab Durdlesen feiner gebengeit, vita.

Вјековати, кујем, v. impf. (Ерц.) fein
Leben durchleben, vitam vivo:
„Да заједно вијек вјекујемо -
Вјенчавање, п. (Ерц.) va Erauen (ven
Cpeleuten), copulatio conjugialis.

Вјенчаваши, ам, v. impf. (Ерц.) trauen, jangere connubio.

Вјенчаватисе, амсе т. impf. (Ерц,) i trauen lassen, jungi connubio. Бјенчани, на, но, (Ерц.) н. и. прстен, кошуља, Trau.Ring etc., copulato

,

rius. Ејенчаница, f. (Ерц) 1) повци што се дају попу (а поп владици) за вјенчање, Die Eraugebübr. pecuniae debitae pro copulatione. 2) жиока, или Гредица у какове зграде, дег Trambaum, trabs.

Ејенчање, п. (Ерц.) Die Erauung, co. pulatio conjugialis. Вјенчати, ам, v. pf. (Ерц.) trauen, conjugio jungo.

Вјенчатисе, амсе, у. г. pf. (Ерц.) дез traut werden, sich trauen lassen, connubio jungi.

Венчић, m. dir. v. вијенац.
Вјера, 1. (Ерц.) 1) bee Slaube, fides.

2) Treu und Glaube, fides. 3) (cm.) Mann von Treu und Glauben, homo, amicus fidus:

,,Здрав Милошу вјеро и невјеро : „Прва вјеро, потоња невјеро Вјеран, рна, но, (Ерц.) teeu, fidelis. Вјереница љуба, f. (см. Ерц.) м. ј. вјерна љуба:

„Вели њему љуба вјереница Верица, f. dim. v. вјера : вјерицу му његову !

Вјерност, f. (Ерц.) bie reue, fidelitas. Вјеровање, (Ерц.) баб Glauben, fi

des.

[blocks in formation]
[blocks in formation]

Вјештац, вјешца, m. (Ерц.) бес бе xenmeifter, veneficus.

Вјештина, f. (Ерц.) Dit Gefфidli Рeit,
Dreifterimaft, scientia.
Вјештица, f. (Ерц.) Die Here, venefica.

Вјештица се зове жена, која (по приповијеткама народним) има у себи некакав ђаволски ду, који у сну из ње изиђе и створисе у лепира, у кокош или у Курку, па лети по кућама и једе људе', а особито малу ђецу : кад нађе човека ђе спава, а она га удари некаквом шипком преко лијеве сисе ме му се отворе прси док она извади срце и изједе, па се онда прси опел срасту. Неки тако изједени људи одма умру, а неки живе више времена : колико је она одсудила кад је срце јела ; и онаковом смрти умру, на какову опа буде намијенила. Вјештице не једу бијелога лука, и запо се млоги о бијелим и о божишњим покладама намажу бијелим луком по прсима, по пабанима и испод пазуа: зашто кажу да оне на покладе највише једу људе. Ни једној младој и лијепој жени не кажу да је вјештица, него све бабама (млада курва стара вјештица). Кад се вјештица један пут исповједи и ода, онда више не може јести људе, него постане љекарица и даје траву изједенима. Кад вјештица леши ноћу, она се сија као ватра; и највише се скупљају на гувну; зато кажу да она, кад оће да полети од куће, намажесе некаквом масми испод пазуа, па рече: ни о трн ни о грм, већ на помешно гувно. Жена, која је вјешпица, кад из ње изиђе онај ду, лежи као мртва, и да јој човек окрене главу ђе су јој ноге биле, не би се више ни пробудила.

Кад у каквом селу помре млого ђеце или људи, и кад сви повичу на коју жену да је вјештица и да и је она појела: онда је вежу и баце у воду да виде може ли потонути (зашло кажу да вјештица не може полонуши); ако жена полоне, а они

« PreviousContinue »