Протуратисе, амсе, vide промета тисе. Протуриши, им, v. pf. 1) werfen дисф—, jacto per. 2) los werden, anbringen, vendo, liberor. Протући, , учем, v. pf. ein wenig er= flagen, verberibus adicio modice. Проћераница, f. (Ерц.) eine perjagte Her fon, ejectus, ejecta, Прођерати, ам, v. pf. (Ерц.) 1) treis ben durch- -1 vorbet, ago per -, prae. ter 2) verjagen, ejicio. Поштен као и проћеран. Проћеривање, п. (Ерц.) дав Zreiben durch, das Vertreiben, actio per-, ejectio. Проћеривати, рујем, v. impf. (Ерц.) 1) treiben durch - vorbei jagen, ejicio. Проћи, прођем, v. pf. 1) burd) -, pors beigeben, eo per, praetereo, 2) ber gehen, vorbeiseyn, praetereo, 3) abgehen (yon ber Baare), divendi. Проћисе, прођемсе, v. г. pf, 1) Пф ergehen, obambulo. 2) etmas gehen laf= sen, meiden, mitto. Проујати, јим, v. pf. vorbeiheiten, Проучати, чим, v.pf. J (vom Вінде), praeterstrido. 2) ber. Проучити, им, v. pf. bur lefen, perlego. Процавтити, им, vide процвјета- пи. Провјеђивање, п. (Ерц.) дав Durfei hen, percolatio. Процјеђивати, ђујем, v. impf. (Ерц.) durchseihen, percolo. Прочатиши, им, v. pf. bur lefen, perlego. Прочачкати, ам, v. pf. bur, durchstochern, perfodio. Прочешљати, ам, v. pf, кога, (ig.) einen durchkämmen, pectino. Прочистиши, им, v. pf. ein menig fäu= bern, perpurgo. Прочитати, ам, vide прочатити. Прочка, f. Сад је прочка, а други ће пут бити квочка, детаl mag e dir hingehen (uрokn), hac vice fero, in posterum nou sic abibis. Прочкати, ам, vide прочачкати. Прочупати, ам, v. pf, ein menig raц fen, vellico. Прочути, чујем, v. pf. hören, erfahren, inaudio. Прочутисе, чујесе, v. r, pf. Iaut met. den, inaudior, Прошалитисе, имсе, v.r. pf. ein wenig fchersen, jocor aliquantum, subjocor. Прошарати, ам, v. pf. ein wenig bunt= ihedig färben, aliquantum variego. Прошарашисе, амсе, v. r. pf. f bunt färben, variegari: прошарало се грожђе, снијег по планини (wenn cinjelne Stellen aufgethaut find). Прощевина, f. baš Srbettene, quod expetitum est. Прошена ђевојка, f. (ст.) bіе Веглоб. te, desponsata: „Разбољесе прошена ђевојка Процветами, ам, (Рес. и Срем.) vide Прошење, п. 1) baš Berben um cine Процвилети, лим процвјетати. v. . pf. (Pec.) einen Klageton von Braut, procatió. 2) das Betteln, men dicatio. Прошетатисе, амсе, v. г. pf. fi ein wenig ergehen, obambulasse. Процвилипи, им, й дебей, strido, Прошибати, ам, v. pf. ein wenig mit v. pf. (Срем.) ejulo. erblüs Процвиљети, лим, v. pf. (Ерц.) Процвјетати, ам, v. pf. (Ерц.) стый. ben, effloresco. Процедити, им, (Рес. и Срем.) vide проциједити. Процеђивање, п. (Рес. и Срем.) vide процјеђивање. Процеђивати, ђујем, (Рес. и Срем.) vide процјеђивати. Проценити, им, (Рес, и Срем.) vide процијенити. Процеп, т. (Рес. и Срем.) vide процијеп. Проциједити, им, у. pf. (Ерц.) дисф. feiben, percolo. Процијенити, им, v. pf, (Брц.) абфӑ.. der Ruthe peitschen, virga plecto. Прошивање, п. дав Durhnahen, persutio, transsutio. Прошивати, ам, v. impf. bu näен (wie die Matrazen), persuo. Пpшиmи, v. pf. durchnähen, persuo, Прошња, f. baš Betteln, mendicatio. Проштац, шца, m. 1) die Planke, tabula, 2) дизати се прошца, cin Spiel, da einer den andern, der auf dem Boden liegt und sich starr macht wie ein Bret, bei den Beinen aufhebt, ludi genus, Прошће, п. (coll.) bie Planten, tabula. Пpпa, f. glühende Asche mit Wasser ver. mischt (als Umschlag), cineres aqua di luti. Прсам, ma, то, flatt von Bruft, pe ctorosus. Прси, (gen, прей и пропју), f. pl. ðie Brust, pectus. Прскање, п. дав prüßen, conspersio. Прслук, т, дав Bruntu, дав 23ru. Пронути, нем, v. pf. berten, fpringen, disrumpor. Прснути, не, v. pf. fprüßen, emico. Пc, m. der Finger, digitus. Прстен, m. 1) ber Ring, Singerring, annulus. 2) отишли на прстен, cf. колачи. 3) eine Art Spiels, ludi genus. Прстена се играју уз месојеђе ноКу; и то је најобичнија игра у Србији и у Босни. Играчи се подијеле на двије стране, па онда један узме прстен и налакне (кријуни од они остали) на један рогал од мараме, па онда помоли из руке сва четири рогља ше један од оне друге стране узме два рогља, а два остану њима: којима допаДне прстен, они почну играти, т.ј. крити прстен. Мешне се на зем љу девет капа (или чарапа, ако нема толико капа) и десета марама, па онда један узме прстен у руку и пошкрије под све капе редом (а под једном остави прстен) и најпослије у мараму (марама та 30Бесе алва или завитак). Кад онај тако све поткрије, онда они Други питају један другога: ђе је швој ищкил (т. j. ђе мисли да је прстен)? па један, који је као старјешина међу њима, почне дизапи капе и тражити прстен. Кад прву капу дигне, онда рече амбар! ако буде прстен у амбару, онда га они узму и крију; ако ли не буде, а он диже остале капе ђе мисли да нема прстена, док не саКера на двије, па онда дигне оңу ђе мисли да је прощен, и рече: ова наша (или нек да ова): ако ту буде прстен, а он га узме и крије као да га је нашао у амбару; ако ли не буде, а онај му, што крије, одговори: а ова наша (или не да ова), па узме прстен и броји два коња (m. j. амбар и ону капу ђе је био прстен), па крије опет на ново. Кад онај нађе прстен послије амбара, онда му онај што крије броји све оне капе што нијесу дигнуте (и амбар и ону под којом је био постен), ако ли нађе у првој послије амбара, онда кажу да је убио пашку, и броје му сви десет коња. Кад онај ам. барне па не нађе прстена, одма му овај што крије мешне завишак (а дошле га држи у руци) на оно мјесто ђе је био амбар; кад који одма однесе прстен у завитак, онда кажу посраосе (у завитак). Мјесто амбара може се казати бош (ш.]. празно), али кад се бошка, онда се дижу оне капе, ђе нем ма прстена; па кад она], што тражи, сађера на двије капе бошкајући, онда су обје његове; ако ли нађе прстен бошкајући, онда се броје сви коњи, као и кад се убије пашка. Под коју се капу један пут сакрије прстен, она се други пут зове погорелица, или пожеглица, и зато није слободно два пут засопце под једну капу сакрити: зашто погоре сви ко ни, што су дошле били изиграни. Кад изиграју онолико коња, у ко лико су погодили да се играју (највише се играју у 100), онда се ка реме различно: једне (оне што су надиграни) гаре, једне брију (ивером или каквим пријепом); једни траже устима про стен По Мекињама или по пепелу, једни лају око куће, или вичу што им се за повједи; од једније граде ћуприју, од једније крижају Дуван и т. д. По варошима ђешто, крију прощен под филџане мјесно капа, и шу је млого теже уишћилиши (п. ј. погодити ђе је); а по неким мјестима, особито по Сријему, по Бачкој и по Банату, крију про мен у руке (и то кажу: да се играмо прстенка), но то се највише игра са женама, и ту нема кареща никаквога, него само да мушкарци мијешају своје руке са женскима. Прстенак, нка, m. 2) по варошима у Немачкој, foviel als прстен 3. 2) 0 Ramille, chamaemelum vulgare. Прстеновање, п. дав Иnteđen bes Ringes (beim Freyen), donum aunuli, cum puella cui desponsatur. Прстеновати, нујем, v. pf. unò impf. т.ј. ђевојку, бer Berlobien den Wing antecten, dare annulum desponsatae, Прошење, п. (coll.) ðie Kinge, aunuli, Прстић, m. dim. 9. прст. Пршен, на, но, von Linnen obergan liuteus, cannapinus. Пршењача, f. m.j. торба, eine торба von Leinwand, sacculus linteus. Пртина (пршина), f. діе фиссбаби, via per nives. Пртиница, f. dim. v. пршина. Пртити, им, v. impf. Зађи тафен durch den Schnee, viam aperio per nives. Пршиши, им, v. impf. auf den Rücken *heben, tollo. Штагођ носиш, прпи, а што једеш, дроби (Ерц.). Пpmiшme, n. Linnenzeug, lintea, Пртљаг, т. Hembara :}das Gepäck, impedimenta. Пртљажина, f. augm. . пртљаг. Прmьáшье, n. 1) das Schwäßen eines Kindes, blateratio. 2) das Fortpacken, abitus, ablatio. Пртљати, ам, v. impf. 1) што пртbau? was schwäßest du da? quid bla. teras. 2) пpmbaj, пpmaj, mache das du damit fortkommst, bring's weg. Прћење, п. див Rafenrumpfen, (cig. Berziehen der Lippen) das Maulrüm. pfen, contorsio oris. Пphême, n. das Bahnbrechen durch den Schnee, viae per nives apertio. Пphême, n. das Aufladen auf den Rü den, sublatio in dorsum. Прћеуснаст, ma, mo, mit aufgemore fenen Lippen, labiis crassis. Прkumи уснe, v, impf. die Lippen Прћитисе, имсе, v. r. impf. aufwerfen, das Maul rümpfen, labia contorqueo. Пpýra, t. ein Streif, linea, taenia. Пpугиша, f. Frauenname, nomen liebre. mu. Пруглo, u. Art Schlinge (der Vogelsäns ger), laqueus. Пp4, m. die Sandbank, Düne, syrtis. Пpудoвum, ma, mo, reich an Sands bänken, syrtosus. Пружаже, n. das Ausstrecken, porrectio. Пружаши, ам, v. impf. 1) ausstrecken, extendo, н. п. руку, ногу. 2) чашу, reichen, porrigo, Пружашиce, avice, v. impf. sich ausstres Пружитисе, имсе, v. г. pf. Пф дива ein Streif am Kleide, virgula, clavus. Пpуmacm, ma, mo, gestreift, virgatus. Прутић, m. dim. . пруп. Прушовача, f. eine Art rothgestreifter epfel, mali genus. Прутуља, f. vide прутовача. Прyke, n. (eoll.) die Ruthen, virgul tum. Прчâье, n. das Begatten der Ziegen, egilus caprarID, Прцатисе, асе, v. г. f. m. j. коза, ф begatten (von Ziegen), coeo (de capris). Чије се гођ козе прцају, мога јарца муда боле, обег: буд се твоје (или туђе) козе прцају, зашто мога јар ца муда боле. Прцварење, n. baš Ro$en, (Sieben, Bra ten) mit Geräusch, frixio. Пршварити, им, v. impf. rösten, tor reo, frigo. papa, f. der Laden, wo Würste u. dgi. gebraten verkauft werden, taberna coqui. Прпкâже, n. dim. v. пphene. Прцкати, ам, v. dim. . прђети. Прцукање, n. vide поцкање. Ipпукашя, ам, vide прикати. Пpчевина, f. der Bocksgestant, hircus: удара на прчевину. Прчевит, ша, то, н. п. јарац, паф Begattung riechend, olens coitum. Пpшyma, f. Art Schinken(von Rindfleisch), pernae genus (italiänisch presciutto). Псалтир, т. (сељаци говоре салтир) der Phalter, psalterium. Псалтиран (салпирац), рца, m. ber Pfalterschüler, tiro discens psalterium, id esttiro tertii anni. Пcemâшne, n. dim. v. пcemo. Ilcèkîî, ka, ke, Hunds,, caninus. Псòваmп, псуjem, v. impf. fchimpfen, convicior. custos vineae. Пударење, п. дав Ветафен деš Mein. Пудариши, им, v. impf. ein пудар ери, sum custos vineae. Пударица, f. bie Süterin дев еіn gartens, femina custodiens vincam, Пужевљи, ља, ље, фреен, cochleae. lettern, Arießen, ni sus, reptatio. Пузати, ужем, v. impf. 1) frichen, repto. 2) flettern, enitor. Лузити, им, v. impf. 1) flettern, trie, chen, repto. 2) ausgleiten, labor : "Киша Музе, „Ноге пузе, Чувај гузе. Пуздра, f. (bei ben terfügen Zhieren) die Ruthe, penis quadrupedum (vox honesta). Пујка, f. vide будија. blut= Пуки, ка, ко, н. п. пуки сирома, „Гуштер пукће навр куће, „Гаће плеше на војску ќе Ilyanja, f. ein Knopf, schnallenartiger Knopf. nomen Пун, на, но, sou, plenus; пун пун- Пўница, f. 1) женина мати, діє фwie. affinis ex parte uxoris: отишао у пунице. Пуничин, на, но, бес пуница, socrus. Пунишаке, f. pl. ein Kartenfpief, ludi chartarum genus (öfterr. aunifel). Пуноглавац, вца, m. eine Irt Baffers thiere, bestiae aquaticae genus. Пунтваин, m. ungegorner Bein, um damit den Wermuthwein zu verfüßen, vini (musti) genus. Пунути, нем, v. pf.. feiften, ventum emitto sine crepitu, Пуор, m. Пунцам (пунции), та, то, cf. пун. Пуран, m. vide будац. Пурењак, њка, m. ein balbreifes tüd дењак. Пурење, п. дав Braten son (grünem) Пуро, m. Mannšname, nomen viri. Пустаија, m. (понајвише у Сријему, Пустара, f. (у Сријему, у Бачк, ну Пустимичке, бацити дрво, реügelar. tig geworfen, so daß es in der Luft sich umdreht, ita jactum, ut torqueatur cum volat. Пýсmиник, m. der Einsiedler, anacho reta. Пустиња, f. die Einöde, desertum. Пусmиmи, им, v. pf. laffen, mitto, dimitto; eнy, sein Weib (gerichtlich), entlassen, divortium facere cum uxore; браду, wamien laffen, promitto; пусшило масло (ш. ]. цицвара) маст. Пyсmолинa, f. (als Scheltwort) verlassen, herrenlos, deserta res, homo, bestia. Пустосватица, f. ein gooseitgaft обие Amt, conviva nuptialis sine munere. cf. женидба. Пустошан, шна, но, оде, desertus. Пут, т. 1) ber Beg. via. 2) један пут, два пут, einmal, zweimal, semel, bis. Пушак, шка, m, һур. . пут : „Јеленак ми гору ломи ein путак да му је Путаљ, т. коњ путоногаст, Pferd, das eine Blaße am Fuße hat, equus habens maculam in pede. Пуmaha, f. der Fußsteig, semita. Путањица, f. dim, v, путања. Путашце, п. dim. . пуце: ,,О; Миљо Милице! „Сребрно путашце Пýmник, m. 1) ein Reisender, viator. 2) Mannsname, nomen viri, Путников, ва, во, деё путник, vi atoris. Путнички, ка, ко, 1) ber путници, viatorum. 2) adv. wie ein Eeisender, viatoris more. -Пlymo, n. das Fußeifen, pedica. Ayna као путо о лотру Пуmoвâже, n. das Reisen, peregrinatio. Пlуmoваmи, myjeм, v. impf, reisen, pere grinor. Путоногаст, та, то, 1) cine Blaße am Fuße habend, macula praeditus in pede н. п. коњ, пас. 2) човек путоноFacm (u mit den Beifaße: у све чеmupu), ein verteufelter Kerl (in gutem Sinne), versutus, insignis. Пyk! interj, plumpf, sonus rei cadentis in aquam. Пућење, п. дав Großen, lufwerfen бет Lippen vor Verdruß, vultus iratus, buccarum inflatio. Пуки (говорисе и пукнути), пукнем, v. pf. 1) berften, fpringen, rumpi. 2) Frachen (wie die Flinte, Kanone), edo sonitum. 3) пукло поље, пукле равнине, criredt fih unabfebbar bin, patet late. Пућитисе, имсе, v. r. impf. die Live pen vor Groll aufperfen, bucças iuflo, Пућкање, п. дав забаđraumen in lei nen Zügen, emissio fumi nicotianae intervallis brevibus. Пуккати, ам, v. impf. Zabat puen, nicotianae fumum emitto brevi inter→ vallo. Пућкац! vide пук. Пyname, p. 1) das Springen, ruptio, ander schießen, telis se mutuo petere, Пуце, цета (и пуца), п. (gen. pl. пуmaya) 1) eine Weinbeere, acinus. 2) der Knopf, globulus (fibulatorius). Пlyдава, f. das Krachen (der Kanonen), fragor. Пучnна, f. н. п. морска, die unabsehbare Meersfläche, aequor latum, patens. Ilyшêne, n. 1) das Rauchen des Tabaks, fumigatio. 2) das Rauchen, fumus. Пушиши, нм, v. impf. 1) Tabak raus chen, fumum nicotianae emitto. 2) staus ben, excito pulverem. Пyшиmисe, шиçе, v. г. impf. rauchen, fumus est. Пушка, дав фіеßдетеt, telum jaculatorinm: maлa, Pistole; дyra, Flinte; auch die вjempeñaчa (Windbüchse) ist eine пушка. Пушкар, m.1) који добро може убити из пушке, der Schüß, Scharfschüß, qui excellit jaculando. 2) der Gewehrfabri fant, telorum igniferorum confector, faber. Пушкарање, п. дав Wlänteln, jaculatio mutua e telis igniferis. Пушкàраmисе, amoе, v. г. impf. pläne feln, jaculari mutuo. Пушкарев, ва, во, vide пушкаров. Пyшкариua, f. Pumpflinte (der Kinder), teli puerilis genus, Пушкâриипа, n. das Schießloch, die Schießscharte, foramen jaculatorium. Пушкаров, ва, во, без пушкар, jасulatoris. Пушкомет, m. bie Weite eines Flintene schußes, distantia jactus teli jaculatorii. Пушница, f. зграда ђе се суши вође, die Obstdarre, aedificium (furnus) pomis torrendis. Пушт, m, (у Босни по варошима) (als Scheltwort)der Lump, juvenis pihili, Пyumase, a. das Lassen, desertio missio |