Page images
PDF
EPUB

ІІнсе.

[ocr errors]

den,

Прошурацінсе, амce, vide промепта- Процјеђівање, п. (Брц.) Вав OurФfej.

beni, percolatio. Прошуриши, им, т. pf. 1) mеrfеn burф, Процје, нівали , ђујем, т. impf. (Врц.)

jacto per. 2) log werden, anbringen, durcseiben, percolo. yendo, liberor.

Прочапиши, им, v. pf. Burdefen, perПропи уки, учем, т. pf. ein menia sers lego.

ichlagen, verberibus adficio modice. Прочачкати, ам, v. pf. Burbitobern, Пролераница, f. (Ерц.) eine реrjаgte Per. durcitodern, perfodio. son , ejectus, ejecta.

Прочешљапи, ам, v. pf, кога, (fig.) Проfіерали, ам, v. pf. (Ерц.) 1) trei. einen durokämmen, pectino. ben purb -, porbei, ago per —, prae. Прочистиши, им, у. pf. ein menig fäи ter 2) bеrjаgеn, ejicio. Пошшен

bern, perpurgo. као и пролеран. .

Прочитати, ам, vide прочатипи. Прокерiвање, в. (Ерц.) бав reiben Прочка, f. Сад је прочка, а други ће durch, das Vertreiben, actio per, пуп бити квочка, дiepmal mag ев ejectio.

dir hingehen (npoku), hac vice fero, Пролеривали, рујем, v. impf. (Ерц.) in posterum nou sic abibis. 1) treiben durch vorbei 2) pers Прочкали, ам, vide

прочачкати. jagen, ejicio.

Прочупати, ам, v. pf. ein menig rana Прofiи, прођем, v. pf. 1) Bur-, poes fen, vellico.

beigeben, eo per-, praetereo. 2) ver: Nporymu, yyjem, v. pf. hören, erfahren, geben, vorbeisegn, praetereo, 3) abgeben 'inaudio. (von der Waare), divendi.

Прочупінсе, чујесе , v.r, pf. Taut mее. ПроКисе, прођемсе, v, г. pf, .) (1

inaudior, ergeben, obambulo. 2) страв geben laja Прошалитисе, имce, v. г. pf. ein menig sen, meiden, mitto.

scherzen, jocor aliquantum, subjocor. Ipoyjamı, jim, v. pf. l vorbeiheulen, Mpowa pamu, am, v. pf. ein wenig bunts Проўчаши, чим, v. pf. (vom Bince), idedig färben, aliquantum variego. praeterstrido.

Прошараисе, амce, v. t. pf, ji bunt Проучиши, им, v. pf. BurФlefen, perlego. fürten, variegari: прошарало се грож. Прфукали, ам, vide пропубками. ђе, снијег по планини (wenn eineIne Проход, m. (у Сријему, у Бачк. и у Stellen aufgethaut sind);

Бан. по варотнима) vidе изод. Прошевина, f. Das &tbеttеnt, quod Процівтепи, тим

expetitum est. Процарпити, им, vidе процвјепіа- Прошена Бевојка, f. (сл.) дie Bertoб. Процваспи, атим,

te, desponsata : Процвітити, им,

„Разбољесе прошена ђевојка Процв-пали, ам, (Рес. и Срем.) vid. Прошење, о. :) Тав 2Berben um cine процвјетапн.

Braut, procatio. 2) das Betteln, menПроцвилепін, лим

dicatio.
pf., (Pec.)
einen Klageton von

Прошепансе, амce, v. г. pf. fi) Процвілили, им, Fia, gebeli, strido, прошибали, ам, v. pf. ein menig mit

ein wenig ergeben, obambulasse. v. pf. (Срем.) Процвіљети, лим, ejulo.

der Ruthe peitsden, virga plecto. v. pf. (Ерц.)

Прошівање, д. Рав рurdynaben, perПроцвјепати, ам, т. pf. (Брц.) etblӣ. sutio, transsutio. ben, effloresco.

Прошивати, ам, у. impf. Burфnäбен Процедипи, им, (Рес. и Срем. ) vide (wie die Matrazen), persuo. прoциједини.

Ip Wimu, v: pf. durchnähen , persuo, Процеђивање, п. (Рес. н Срем.) vide прошња , f. Das Bettein, mеndісаtіо. процјеђивање.

Пропіату, шца, 1) die Plante , Процеђивали, ђујем, (Рес. и Срем. ) tabula, 2) дизапи се проща, ein vidе процјеђивали.

Spiel, da einer den andern, der auf Проценили, им, (Рес, н Срем. ) vide dem Boden liegt und sich starr macht процијенити.

wie ein Bret, bei den Beinen aufhebt, Процёп, m. (Рес. и Срем.) vide пpoцијеп, Проциједили, им, v. pf. (Брц.) бигф. Прбиће, д. (coll.) pie plantеn, tabula. reihen, percolo.

Ilpna, f. glühende Aide mit Wasser ver. Процијениши, им, v. pf, (Брц.) аbf%d. mischt (ale Umschlag), cineres aqua diBen, Titäßen, aestimo.

luti. Не цијеп, m. (Брц.) Ver #loбen, lіgnua Прсал, та, пio, ftart pon Sruit, peex parte fissum, forceps ligneus,

сtorosus,

[ocr errors]
[ocr errors]

у.

[ocr errors]

ludi genus.

[ocr errors]

е

Прси, (gen, прей и прспју), f, p. cit му евн десеп коња. Кад онај ам. си;t, pectus.

барне па не нађе прстена, одма прскање , р. Вав брrüsеn, conspersio. му овај што крије метне завипак Прскапи, ам, v. inpf. н. п. водом, (а дополе га држі у руци) на оно iprüßen, spargo, conspergó.

мјесто ђе је био амбар; пад који прслук, m, дав Bru itu, Das Brut- одма однесе прстен у завитая, Terbdien, subuculae genus.

онда кажу пос рассе (у завпак). Прcлyчнi, m. dim. р. прслук.

Мјесто амбара може се казали Прснупін, нем, v. pf. beriteit, fpringen, бош (п. ј. празно), али кад се бошdisrumpor.

ка, онда се дижу оне капе, ђе не. Песнули, не , v. pf, fpräsen, emico. ма прстена ; па кад онај, шпіо Il picm, m. der Finger, digitus.

пражи, сакера на двије кaнe бошПрстен, m. 1) Der Rina, Singerring, кај укл, онда су обје његове; ако anuulus. 2); отишли на прстен, cf. ли нађе прстең бошкајући, онда се колачи. 3) eine 21st epiels, ludi genus. броје сви коњи, као и кад се уонПрстена се играју уз месојење но- је папіка. Под коју се капу један Ку; и то је најобичняја игра у пупі сакрије прстен, она се други Србији и у Босни. Играчи се поди- лупі зове погорелица, или појеле на двије стране, па онда је- жеглица, и защо није слободно дан узме прстен и натакне (кри- два пуні засопце под једну капу jyttи од они оспали) на један рога» сакрити: зашто погоре сви Ко. од мараме , па онда помоли из ру- ни, шпіо су дошле били изиграви. ке сва четири рогља пе један од Кад изиграју онолико коња, у ко. оне друге стране узме два рогља, лико су погодили да се играју (најн а два остану њима : којима допа, Вние се играју у оо), өндa се ка. дне прсең, они почну играти, п. ј. ре п е различно: једне (оне шпо крити прстен.

Меніне се на зем, су надиграни) гаре, једне бриљу девет капа (или чарапа, ако не- ју (ивером или каквим цријепом); ма молико капа) и десета марама, једни драже усмима прпа онда један узме прстен у руку и попкрије под све капе редом (а пепелу, једни лају око купод једном остави прстен) и нај- ће, или вичу што им се за. послије у марам у (марама mа 30, повједи; од једније граде

или завін і ак). Кад Куприју, од једније крижају онај пaко све попкрије, оң.да они дуван и т. д. други пиптају један другога: ђе је По варошима ћешпо крају прешвој ищ қил (п. і. Бе мисли да је пен под филџане мјесно капа, и прстен) ? па један, који је као шу је млого шеже у иш килими сіпарјешна међу њима, почне ди- (пі. ј. погодити ђе је); а по неким запи капе и тражипін прстен. Кад мjecrthима, особищо по Сријему, прву капу дигне, онда рече ам мбар!

по Бачкој и по Банату, крију прс: ако буде прспен уаli ijapy, онда ліен у руке (и то кажу: да се играга они узму и крију; ако ли не бу- мо прстенка), но то се највиде, а он диже остале каде ђе мис- ше игра са женама, и ту нема ли да нема прстена, док не са- каре ща никаквога, него само да fера на двије, па онда дигне оңу

мушкарци мијешају своје руке са ђе мисли да је прстпен, и рече: ова

женскима. наша (или нек да ова): ако ту Прспіёнак, нка, т. 2) по варошима буде прстен, а он га узме и крије у Немачкој, foviet als прспен 3. 2) pie фао да га је нашао у амбару; ако

Kamille, chainaemelum vulgare. ли не буде, а онај му, шпо прије, Прстеновање, п. Рав 28teten bei одговори : а ова наша (или не Ringes (beim Freyen), donum auguli, да ова), па узме прстен и бројн cum puella cui desponsatur. два коња (пі. ј. амбар и ону капу Прстеновали , нујем, v. pf. uno imp. ђе је био прстен), па крије опет m. j. heeojky, der Verlobien den Ring на ново. Кад оңај нађе прстен

anstecken, dåre angulum despousatae, послије амбара , онда му онај Прспење, . (coll.) pie Ringe; aunuli шло крије броји све оне каніе што Прстић, m. dim, p. преп. нијесу дигнупе (1 амбар и ону прпен, на, но, pon gіnnеn pper panf. под којом је био поспіен), ако ли

liuteus, cannapinus. цађе у првој послије амбара , онда Прпењача, f. п. ј. торба, еіnе шорба даву да је убио цацку, и броје von Leinwand, sacculus lipteus.

с п ендо

меки ама или по

Dece

алва

Пршина (прина), f. дie Bфиестађn, Прцатисе, ace, v, г. f. м. ј. коза, біф via per dives.

begatten (von Ziegen), coeo (de capris). Прiнiца, f. dim. у. прпина.

Чије се гоѣ козе прцају, мога јарца Принти, нм, у. impf," Заbn maфen муда боле, обеr: буд се твоје (или

durch den Schnee, viam aperio per nives. піуће) козе прцају, зашто мога јарприти, им, y. impf. auf pen Xuden ца муда боле.

"bеbеn, tollo. Шпагођ носиш, прпии, а Прцварење, р. дав Яoten, (@ieben, Bra» што једеш, дроби (Ерц.).

ten) mit Geräusch, frixio. Opmîume, n, Linnenzeug, lintea. Прцварити, им, v, impf. rəftеn, tor. nombár, m:}das Gepät, impedimenta. Ti pripápuuga, f. der laden, wo Würfte

reo, frigo. Прпљажина , f. augm. р. пртљаг. u. dgl. gebraten verkauft werden, taПрпљање, п. 1) ба 8 Офірägen еіnев

berna coqui. Жіндев , blateratio. 2) дає зоrtpaten , Прцкање, іn. dim. р. прђење. abitus, ablatio.

Прикати, ам, y. dim. р. прђепи. Прпљапи, ам, v. impf. 1) што прп- Прцу кање, п. vіdо прцкање. љаш? тав јф mаkей би ба ? quid bla. При капи, ам, vide прцкати. teгas. 2) пртљај, пртљај, та сфе бав прчевина, f. Set Boвaejlant, bircus :

du damit fortłommisi, bring's weg. удара на прчевину. прење, р. бав 93afenrumpfen, (eig. Прчевилі, па, по; н. п. japaц, паф Berziehen der Lippen) das Maulrům. Begattung riechend, olens coitum, pfen, contorsio oris.

Приупа, f. Дr: ефіntеn(pun RinofleifФ), Прђење, р. бав Зафnbreen But ben pernae genus (italiänisch presciutto).

Schnee, viae per cives apertio. Псаллip, m. (сељаци говоре салтир) Прбење, n. das Aufladen auf den Rüs der Pialter, psalterium. đen, sablatio in dorsum.

Псалт араң (саллирац), рца, ш. бер Прhеуснаси, та, пo, mit aufgemors Pralterschüler, tiro discens psalterium, fenen Lippen, labiis crassis.

id esttiro tertii anni. Прбити усне , v, impf, pie gippen Псепашце, п, dim. р. псепто. Лікиписе, имce, v. г. imрt. aufmеrfеn, Псело, тепіа (и сепа), . Все фино, das Maul rümpfen, labia contorqueo.

caois, IIpýra, f. ein Streif, linea, taenia. IIceki, ka, ke, Hundes, caninus. Пругиња, f. Trauenname,

Псина, f. augm. р. пас. liebre.

Псовање, в. "Бав ©феltеn unə Gфima Пругло, и, 2rt фФlinge (ber Bogeljias pren, convicium. ger), laqueus.

IIcòbami, ncyjem, v. impf. fchimpfen , Пруд, m. Die Ganbbant, Düne, syrtis. convicior. Прудовиш, ла, то, reih an Запд. IcoBâu, m. der Schimpfer, conviciator, bänken , syrtosus.

Псовачев. ва, во, бев псовач, соруі. Пружање, р. дав 2 ив ftrеden, pоrrесtiо. ciatoris. Пружапн; ам, v. impf. 1) aus jtrecte:1, Псовачица, f. Die Gфіmреrіn, contiextendo , н. п. руку, ногу. 2) ҷашу,

ciatrix. reidhen, porrigo,

Псовка , f. Der Bфimpf, ignominia. Пружалисе, амce, v, impf. fit aus ftres Псоглав, т. (in Der Bole&geographic) den, exlendo corpus.

ein Mensch mit einein Hundškopf, homo Пружити, им, v. pf. 1) чашу, rеіфеп, capite canino. porrigo. 2) ausstreden, berreichen, exe IIcm! interj. pít, pst ! tendo, porrigo.

Ily, uya, m. die Bilchmaus, Haselmaus, Пружилисе, имсе, т. г. р. біф аив. glis (trainif) : полх повх). strecken , extendo corpus.

Ilyano. m. der still farzt, qui tacite peIpm, m. die Ruthe, virga.

dit (?); мртвопуало, беr Тавјов. Прўшак, тка, т. 1) һур. р. прунп. 2) qui nec calidus est , nec frigidus.

ein Streif am Kleide, virgula, clavus. Пубљка, f. дав Blajerobe, tubulus latoПрутасп, та, то, gejtreift, virgatus. Прупић, m. dim. р. пруж.

Пјање, п. 1) дав Blafen, latio. 2) venПруповача, f. eine art rotheftreifter ti emissio sine crepitu. Lepfel, mali genus.

пуара, f. гљива, еіnе ефwam : 2rt. Прутуља, f. vіdе прутоваҷа.

genus fungi. npýte, n. (coll.) die Ruthen, virgul- Nyape, f. pl. (im Scherze: die Farzhosen) tum.

die weiten türkischen Hosen, caligae latao Прцање, р, бав Веgаttеn bеr Siegen, Turcarum. Gullus coprirum,

п, аши, ам (и пушем), v, impf. бlafen, До.

nomen au.

rius.

„Киша музе, „Ноге пузе,

Ilyak, m. vide ny.

affiuis ex parte uxoris : omuiuao y Лудар, m. Der Büter Ses Beinberg, пунице. custos vineae.

пуничин, на, но, ее пуница, 50crus. Пударење, в. дав Вељафеn bes mein. Пунишаке , f. p. ein Sartenfpiel, ludi berges, custodia vineae.

'chartaruin genus (österr. Saunikel). Пударина, f. Der Webn für Sіе бütung пуноглавац, віца, m. cine Иrt Bajets

des Weinbergs, merces custodiae vi- thiero, bestiac aquaticae genus. реае: платио нударину; опишао у Пунтванн, m, utgegorner Bein , ta пударину.

damit den Wermuthwein zu versüßen, Пударипои, им, y, impf. ein пудар fери, vivi (musti) genus. sum custos vineae.

пунупи, нем, . pf.. feijtea, ventus Пударица, f. Die püterin бев 913ein» emitto sine crepitu,

gartens, femina custodiens vincam, Пунцаm (пунцит), па , mo, cf. пув Пудaркa, f. vіdе праћа.

Пуњење, в. дав бülen, imрlеtіо. Пударскія, кa, кo, .) беt рutеr tеr уор, т. die alche über dem glimo

Weinberge, custodum vineae. 2) adv. menden Feuer, cinis superjectus igoi.

mie сiн пудар, mоrе custodis vineae. Пупав, ва, вo, grоfbäифіg, ventrosus. Јуж, т. (млоги говоре и спуж) Die Пупавац, вца, m. See Biebehopt, прира. Schnecke, cochlea.

п, пак, пка, р. рtе fаојpe, calух. Пужевь, ља, ље, ефnefen , cochleae. пупак, пка, m. Ser Rabet, umbilica, пу завац, вца, m. cine Art Срефt, per пўпипи, пи , v. inpf. es treibt Хаде Saumlaufer, picas arborarius.

speil, gemmas emitto. Лузање, п. Зав' slettern, $$rieien, ni- пупољак, љка, m. vіdе пурак. sus, reptatio.

пўпчић, m, din. р. пупак. пу запии, ужем, v. impf. .) frіефеn, II,пчић, m. dim. р. пупак. repto. 2) Flettern, enitor.

пура, f. vіdе будија. лу зипи, нм, v. impf. :) #lettern, tria пурак, риа, ш. 1) бie Slіntеntugel, gl» den, repto. 2) ausgleiten, labor : bulus igueus. 2) hart gekochte Fisolens

phaseolus scmicrudus.

Пуран, m, vide будац. Чувај гузе.

пурењак, юка, пi. cin batbreifеѕ еtid пузара, (bei Ben pterfeigen zbiere)

Kukuruz zum Rösten, zea tostilis. cf.3edie Ruthe, peuis quadrupedum (vox honesta).

Пурғње, п. Зав Braten von (grineni) пујка , f. vіdе будија.

Kukuruz. tostio zeae semimaturae : Ana лўніг, на, ко, н. п. пукін сирома, Бluts ли већ кукуруза за пурење? arm, pauperrimus.

Ilypeil, m. Mannsname , nomen viri. пукнупіни , нем, vide пуки.

пу рин, им, v. impf. п. ј. кукуруз пукотина , f. Die Spalte, Rise, Ser rösten, braten, torreo. Riß, fissura.

пурко, m. 27 аппвате , pogen viri. Пукање, п. Вав Pufen toфenber Bob. Пуро, m. Rann впате, поmеn viri pen, sonitus pisi conti.

пycam*, m. vіdе оружје. Пултати, пункем, v, impf, pufen, нуспі, па, по, 1) verlajjen, беrrenlos sonare, subcrepito:

desertus. 2) öde, desertus. 3) nycina „Гупер пукае навр куће,

балтина! прҷи пуст као бијесан „Гаће пление на војску ќе

ала је пуспі лаком! лијепа је пуспа Iljanja, f. ein Knopf, 'ichnallenartiger као вила! Да се пуспia Бога намоKnopf.

лимо (cf, јагњиво)! пун, нa, нo, vol, plenus ; пун пун- пустайja, m. (понајвише у Сријему, цам (пунципі), gang uno gаr ѕоа. у Бачк. и у Бан.) cin хацьеt, latro. пу нац, нца, m. vіdе пасп. Луначак, чка, кo, dim. р. пун. Пусаијин, на, но, беѕ еtrаfеntries Ilyhry3, m. erdichtete Speise', nomen bers, latronis.

fictim cibi, q d. qui герiсt culum. Пуспайјнски, кa, кo, rauberiФ, prae п, ниппи, им, v. impf. .) fulе, impleo. Пустајски, кa, кo, datorius. 2) adf. 2) пушку, адеп, іmрlco.

räuberird, more latronis. п, ниписе, имce, v. г. impf. бои wer, пуспара, к. (у Сријему, у Баҷл. 1 Ben, impleri: пуни се мјесец, човек Бан.), де фиjte (in ungern), tetra у лицу.

non arata, sed gregibus permissa пуница, f, 2) женина мати, бie ефwie. пустымица, f. Pei purfpringel, it

germutter (die Mutter der Frau), inater mum missile, i. B. um Obst berabjas sponsac. 2) die Verwandte der Frau, lagen.

лењак.

cf. ајдук.

Јуститичке, бацити дрво, рейдеаrѕ Пукање, п. Зав хабаdrаumen in Elei.

tig geporfen, so daß es in der Luft sich 'nen Zügen, emissio fumi nicotianae in. umdreht, ita jactum, ut torqueatur cum tervallıs brevibus. volat.

пуккали, ам, v. impf. Хабар puen, piпуспішник, m. Bеr ѕinjtester, apacho- cotianae fumum emitto brevi interreta.

vallo. пустиња, f. die Ginje, desertum. пубкац! vide пук. пустипи, им, v. pf. Taffen, mitto, di- Пуцање, р. ) "pas epringen, ruрtіо,

mitto ; keny, sein Beib (gerichtlich). ruptura. 2) das Krachen, fragora еntlаjfen, divortium fаcеrе cum uxore; Пуцар, m. vіdе дрндар. браду, mafen laffen, promitto; пус. Луцарање, ш. dim. vіdе пуцање 2.

пішло масло (пі. і. цицвара) маспи. Пуцарали, ам, dim, vidе пуцали я. пуспіолина, f. (als eфeltmort) perlaffen, Пуцараптисе, амce, dim.vidе пуцалінсе: bеrrеnlo8 , dеѕеrtа rеѕ, homo, bеѕtia. Пуцарев, ва , во,

vide пуцаров. Пуспісванца, f. ein poфeitgajt opne Пуцаров, ва , вo, vidе дрндаров.

Umt, conviva nuptialis sine munere. cf. nýyamu, am, v. impf. 1) bersten, sprin. женидба.

gen, rumpor. 2) traden, sonitum edo, пустошан, шна, но, щbe, desertus. пуцаписе, амосе, v. г. impf, auf cine пўп, m. 1) деr Beg. via, 2) један пут, ander schießen, telis se mutuo petere,

два пупі, einmal, smeimai , semel, biѕ. пуце, цепа (и пуца), п. (gen. р. пупутак, піка, mm. hyp. р. пут :

maya) 1) eine Weinbeere. acinus. 2) der „Јеленак ми гору ломи

Жnopf, globulus (Gibulatorius). пупак да му је

пуцњава, f. Das feaфen (Jee Ranonen). Лупа», m. коњ путоногаст, ein

fragor. pfero, Das eine 31aft am Supe bat, пучина, f. н. п. морска, бie una6feb. equus habens maculam in pede.

bare Meersfläche, aequor latụm, patens. Пупања, f. Der Suptein, semita, Пушење, р. 1) бав Эauen бев Хабаев, Путањица, f. dim, p. путања. fumigatio. 2) das Rauchen , fumus. Лупацце, т. dim. р. пуце:

пушипик, нм, v. impf. 1) Хабаt rada „Оj Mirљо Милице!

chen, fumum nicotianae emitto. 2) staua „Сребрно путашце

ben, excito pulverem. путник, m. 1) ein Reifenter, viator, Пушнтисе, шиce, v. г. impf. канфеи, 2) Mannsname, nomen viri.

fumus est.

. пулников, ва, во, бев пуціник, vi- Пушка, дав ефіеgеmебе, tеlum jacuatoris,

latorinn : мала, Pitole; дуга , Slinte; пупнички, кa, кo, 2) беr путници, аиф біе вјерењача (2BinobuФfe it viatorum. 2) adv. wie ein Feijender,

еіnе пушка. viatoris more.

Пушкар, m.а) који добро може убити •лупо, р. бas Supeifen, pеdіса. Лупа

из пушке, беr ефüв, ефarffфus, qui као пупio aлoтру

excellit jaculando. 2) der Gewehrfabri. Путовање, р. дав їeifen, peregrinаtiо. kant, telorum igniferorum confector, Ilymbamy, myjem, v. impf, reisen, pere. faber. grinor.

Пушкарање, п. дав рlänteln. jaculaПупоногасці, па, по, 1) eine 31ape tio mutua e telis igniferis.

am Fuße habend, macula praeditus in Ilywkapamuoe, amoe, v, r. impf, pläne pedе н. п. коњ, пас. 2) човек пупіоно- teln, jaculari mutuo. гаст (ашф mit ven Beifage: у све ҷe- Пушкарев, ва, вo, vide пушкаров. mupu), ein verteufelter Serl (in gutem nyukapnya, f. Pumpflinte (der Kinder), Sinne), versutus, insignis.

teli puerilis genus. Ilyk! interj, plumpf, sonus rei cadentis Ilywkåphuija, "n. das Schießlod, die

SoieBicharte, foramen jaculatorium. Кење, р. бав Srplen, aufmеrfеn bеr Пушкаров, ва , во, бев пушкар, jacu

Lippen vor Verdruß, vultus iratus, latoris. buccarum inflatio.

ІПушкoмem, m. Die Beite eines Slintene Луки (говорисе и пукнути), пукнем, schufes, distuntia jactus teli jaculatorii.

v. pf. .) Беrjten, fpcingen, rumpі. 2) Пу шница , f. зграда ће се суши воқе, trachen (wie die Flinte, Kanone), edo die Obstdarre, aedificium (surnus) pomis sonitum. 3) пукло поље, пукле рав

torrendis. нине, eritrett ji, unabfebhar bin, пушт, m, (у Босни по варошима)

(als Scheltwort) der Lump, juvenis pihili, притисе. имce, v. г.

г. impf. Die gips пуштање, р. бав gafen, desertio.. pen vor Grod qufiperfen, bucças iullo, missio,

in aquam.

patet late.

« PreviousContinue »