Пушпати, ам, v.pf. faffen, mitto. cf. пустити. Пушталін, ам, v. impf. Iaffen,mitto. Пуштеница, f. 1) bie efфіедене, тиTier dimissa a marito. 2) ber Brmeig, den der Reiter im unwegsamen Walde zurückbeugen muß (um nicht davon im Gesichte verwundet zu werden) und dann ausläßt), frous arboris reclinata ab iter faciente per silvam. Ишао ђак кроз честу на коњу, а калуђер за њим; нагази ђак на такову пуштеницу, па је савије за собом и рече калуђеру: „Чувајсе, дуовниче, пуштенице. А калуђер помисли на пуштеницу 1), па рече: „Пуштај је ва истину на ме, ако је млада. Тек што је он то изговорио, а пуштеница њему преко очију: зашто је и она била млада, а ђак о пуштеници 1) није ни сањао. Пушчани, на, но, н. п. пра, зрно, калуп, шипка, Seweyt, jaculato rius. крај воде Равана Раван, вна, но, eben, planus. 3) намастир у фрушкој гори. cf. Равањ, вња, m. мјесто између Саве и Засавице (у Мачви више Митровачке скеле). На Равњу је био Срп ски щанац. Равнање, п. das Ausgleichen (zweier Streitender), reconciliatio. Равнати, ам, v. impf. ausgleichen, wer gleichen (Streitende), compono. Равніна, f. bie bene, planities. Равниши, им, v. impf. enen, aequo. Равница, f. vide равнина. Рад, m. bie Webeit, labor. Рад, да, до, geru, lubens: ја сам рад то учинити, ih thue es gern, facio lubeus. Рада. f. Grauenname, nomen feminae. Радак, м. Жаппёнате, поomen viri. Радан, m. Mannвнате, пошеn viri. Радана, f. Frauennаmе, nomen feminae. Радас, т Жаннате, поmen viri. Раде, т. һур. 5. Радоица. Раден, ш. Таппвпате, nomen viri. Раденко, m. Тапивнате, nomen viri. Радета, т. Тапи пате, nomen viri. Ради, теден, ob - um Wilen, propter: Бога ради, um Sottes Bien; ,,Сењани се у лов подигнули Среће ради на Божић у јутру Радивоје, т. Тапивате, поmen viri. Радин, m. ein arbeitfamer Menf, homo laboriosus. Радин, m. Манипате, nomen viri. Радинко (Радинко), m. Жапnšname, nomen viri. Радисав, m. Manniname, nomen viri. Радити, им, v. impf. 1) arbeiten, la boro. 2) што радиш? шав тафт ди wie gehts dir, quid agis. Радич, m. Mannoname, nomen viri. Радиш, m. (ērain. Бршавка, öfferrei Dradibaberl, d. i. dreh dich Lärbchen). Радоба, т. Таnnšname, nomen viri. Раваница, f. 1) ријека у Ресави. cf. Радовашница, f. намастир под Цером. Раван. 2) намастир на тој ријеци, Радовашничании, калуђер из Радо вашнице. Радовашнички, ка, ко, чоп Радзица, m. Жапивате, nomen viri. Рађати, ам, v. impf. 1) дебären,pario. kommen (vom Rausche, vom Phanta firen), redeo ad mentem. 2) разабрао ce be6, ist schön aufgegangen, nigt talfig, pauis bene coctus, rarus. Разавити, вијем, vide развити. Разагнати, ам, vide рашћерати. Разапети, пнем, v. pf. qufpanner, extendo: чадор, коња, човека и т. д. Разапетисе, пнемсе, v. r. pf. fich auf= stellen daß Niemand vorbei kann, impedire transitum. Разапињање, ѝ. дав Ливраппен, ехtensio. Разапињати, њем, v. impf. auspan= nen, extendo. Разапињатисе, њемсе, v. r. impf. і gespannt ausstellen, extendi, ne quis transeat. Разастрели, ем, разастрьо, (Рес. и Срем.) vide разастријети. Разастријети, рем, разаспірьо, у. pf. (Ерц.) ausbreiten, extendo, explico. Разасуши, снем, v. pf. auseinander ftreuen, spargo. Разбарусити, им, v. pf. m. ј. косу, Разбаруситисе, имсе v. r. pf. Разбацати, ам, vide разбацити. Разбацивање, п. даз Цuseinanderwers fen, disjectio. mit zerrauften Haaren da seyn, crinibus impexis sum. разбацивати, цујем, v. impf. aušein= ander werfen, disjicio. Разбацити, им, pf. Bermerfen, disjicio. Разбећисе, бегнемосе, (Рес. и Срем.) vice разбјећисе. Разбигуз, m. (halo im herse) дав latt= eis (worauf man sich den Hintern zerfalägt), glacies lubrica. Pasojame, n. 1) das Zerschlagen, disjectio. 2) das Schlagen, Besiegen, fugatio. 3) das Auswechseln in kleine Münze, permutatio. 4) das Verhindern, impeditio, aversio. Разбијати, ам, v. impf. 1) zerflagen, disjicio. 2) den Feind schlagen, fugo. 3) дукат, талијер, банку, Selbed feln (in kleinere Münze), permuto. 4) verz hindern, impedio, retineo, distineo. Разбирање, п. 1) дафön unо lofer= Aufachen des Brotes, raritas pauis. 2) das Lersehen, intelligeutia. 3) Exa fundschaften, exploratio. Разбирати, ам, v. impf. 1) qustlauben, seligo. 2) erkundschaften, exploro. 3) vers ftehen, intelligo. Разбиратисе, амсе, v. r. impf.ufi Eommen, ad mentem redeo. Разбити, бијем, v. pf. 1) н. п. лонац, чашу, erlagen, disjicio. 2) војску, flagen, fugo, vinco. 3) дукат, in kleine Münze wechseln, commuto. 4) werhindern, impedio: Кео сам да идем у лов, па ме разби Ранко ; ћелисмо да копамо кукурузе, па нас разби киша. Разбјећисе, бјегнемосе, г.pf. (Ерц.) auseinander fliehen, diffugio. Разблаживање, п. дав Berfußen, dul coratio. Разблаживати, жујем, v. impf. н. п. млијеко, verüßen, dulcoro. Разблажити, им, v. pf. verfüßen, dul coro. Разблудити, им, v.pf. н. п. овцу, dn. gewöhnen, daß es uns nachfolgt, mansuefacio, Разблудница, f. m. ј. овца (ст.), ein Schaf, das uns nachfolgt, aus der Hand frißt, u. f. m. ovis mansueta: "Ти помузи овцу разблудницу, „Залиј цвијет кроз танку свиралу Разбој, т. 1) bet Beber, machina textoria. 2) (ст.) vide разбојиште : „Она иде на Косово равно, „Па се шеће по разбоју млада, „По разбоју, честитога кнеза — Разбојиште (разбојиште), п. Ort, mo cine lacht geween, locus ubi prое lium fuit. Разведритисе, рисе, т. г. р. і ава beitern, serenor. Развејавање, п. (Рес. и Срем.) vide развијавање. Развејавати, ам, (Рес. и Срем.) vide развијавати. Развејати, јем, (Рес. и Срем.) vide развијати. Развенчавање, п. (Peć. и Срем.) vide развјенчавање. Развенчавати, ам, (Рес. и Срем.) vide развјенчавами. Развенчати, ам, (Рес. и Срем.) vide развјенчати. Развеселити, им, v. pf. erfreuen, gaudio afficio. Развесељавање, п. дав Srfreuen, luf heitern, exhilaratio. Развесељавати, ам, v. impf. aufhei tern, exhilaro. Развести, ведем, v. pf. 1) außeinander führen, in diversa duco. 2) qušeinan. der treiben (z. B. einen Topf auf der Scheibe), diduco. Развести, везем, v. pf. 1) qušeinander fahren, diveho. 2) singend ́oder weinend weit ausholen, diduco. Развости, везем, v. pf, bie tiderey auflöjen, resolvo asu pictum, relexo. Развијавање, п. (Ерц.) дав Bermotfeln, diventilatio. Развијавати, ам, v. impf. (Ерц.) get. morfeln, diventilo. Развијање, п. да ntwicfeln, explicatio. Развијати, вијем, v. pf. (Брц.) jetpor= feln, diventilo. Развијати, ам, v. impf. aušeinanderwi= deln, divolvo, explico. Развијевање, n. vide развијавање. Развијевати, ам, vide развијавати. Развикатисе, вичемсе, v. r. pf. in Schreyen kommen, inclamo. Развити, вијем, v. pf. entwiđeln, quê. einanderwickeln, divolvo, explico.' Развјенчавање, п. (Ерц.) дав Entfråns zen (die Trauung ungeschehen machen), discoronatio? Развјенчава ти, ам, v. impf. (Ерц.) ent» Erängen, discorono. Развјенчати, ам, v. .pf. entfrånsen (зи. rüdtrquen), demo coronam nuptialem (?): кад се један пуп вјенча, не може се развјенчати. Развлачење, п, 1) baš lušeinanderzie. hen, distractio. 2) das Verziehen (des Kindes), mala educatio. Развлачити, им, v. impf. 1) verziehen, distraho. 2) das Kind verziehen, corrumpo puerum nimia indulgentia. Разводити, им, v. impf. 1) quscinan. derführen, duco in diversa. 2) ausweis ten, diduco (3. B. den Torf). Развођење, п. 1) дав Huseinanberfühe ren, ductio in diversa. 2) das Ausweiten, diductio. Развожење, п. дав Huseinanderführen, divectio. Развозити, им, v. impf. н. п. на колима ђубре, außeinanderführen, di veho. Разгледати, ам, v. impf. betten, dispicio. Разгледати, ам, v. pf. anfehen, dispicio. Разглобити, им, ѵ.pf. н. п. лијес, лив einander fügen, auseinander thua, disjungo. Разгњевити, им, v. pf. erzúrnen, irrito. Разгњечити, им, v. pf. zerineten, condepso. Разговарање, п. 1) baš Sofpredhen, confabulatio. 2) дав Érmuthigen, anime additio. Разговарати, ам, v. impf, einem Be kümmerten Muth einsprechen, animam addo. Кукај мајко те ме разговарај. Разговарашисе, амсе, v. r. impf. besprechen, colloqui. Разговетан, гина, но, (Рес. и Срем.) vide разговијетан. Разговијетан, шна, но, (Ерц.) beut lich, nicht untereinander, distinctus: разговијетно говори, пише; кад ко разговијетно говори Њемачки, ја све разумијем. Разговор, т. 1) дав Sefргä, colloquium. 2) Trost (das Ausreden von traus rigen Gedanken), consolatio: „Моја мати јадна разговора Разговорак, рка, ш. (ст.) dim. ъ. раз говор 2.: „Ту су мајци танки разговорци Разговоран, рма, но, човек, дереã. dig, adfabilis. Разговорити, им, v. pf. einem wiedee Muth einsprechen, animum recreo. Разговоритисе, имсе, v. г. р. і бе fprechen, colloqui. Разгодити, им, v. pf. vertheilen, di stribuo. Разгонити, им, v. impf. außeinander Раздавати, дајем, v. impf. Разгоњење, п. baš Hušeinanðerjagen, Разгорелисе, рисе, v. г. pf. ш. ј. ва- Разграбиши, им, .v. pf. jerraffen, di- „Штогођ браћа саграде, "То им виле све за ноћ разграде Разграђивање, п. 1) bas ntsäunen, disseptio. 2) das Auseinanderthun, retex tura. Разграђивати, ђујем, v. impf. 1) ent. Разгранатисе, насе, v. г. pf. н. п. др- Разгревати, ам, (Рес. и Срем.) vide Разгрејавање, п. (Рес. и Срем.) vide разгријавање. Разгрејавати, ам, (Рес. и Срем.) vide разгријавати. Разгрејати, јем, (Рес. и Срем.) vide разгријати. Разгрепсти, ребем, v. pf. zerfragen, unguibus dilacero. Разгризање, п. дав Berbelgen, dimorsio. Разгризати, ам, v. impf. jereißen, dimordeo. Разгријавање, п. (Ерц.) vide разгрије Раздалеко, weit aušeinanber, distant ab invicem. Раздаши, ам, v.pf. außeinanber geben, dido. Раздвајање, п. 1) дав albiren, dimi datio. 2) das Trennen, separatio. Раздвајами, ам, v. impf. balbiren, di. midio. Раздвајашисе, амсе, v. r. impf. nen, separor. Раздвојити, им, v. dio. pf. halbiren, dimi Раздраживати, жујем, v. impf. erluli Раздрети, ем, раздръо, (Рес. и Срем.) Раздријемати, ам, v. pf. (Ерц.) естип Раздрљивање, n. baš Entblößen, de nudatio. Раздрљивати, љујем, v. impf. m. прси, entblößen, denudo. Раздрљити, им, v. pf. m. ј. прси, ent bloßen, aufreißen, denudo. Раздрмати, ам, v. pf. er[üttern, coн cutio. |