Page images
PDF
EPUB

1

[blocks in formation]

Примјечаније. Сав, сва, све, броји се такођер међу прила гашелна имена, али се склања по своме особином начину, ебо овако:

[blocks in formation]

3. сви,

све,

све,

сва,

сва,

Т. свима, свим, свцем, се, за сватри рода
С. свима, свим, свијем, свјема,

Уравненије прилагателни имена.

(de comparatione adjectivorum)

Кад се цијеломе прилагателном (мушкога рода) дода на крају ји, онда постане степен сравнителни, н. п. слаби, слабији; богата, богатији; мудри; мудрији и т. д.

Али има млого прилагателни имена, која не иду по овом правилу, него са свим друкчије постаје од њи сравнителни степен, као н. п.

1) Која се свршују на д, прелівори се дуђи, н. п. млад, млађи; луд, луђй; Швод, піврѣй и т. д. Али рад има (по правилу) радији. 2) Која се сершују на г и на 3, претвори се г изуж, н.п. драг, дражи; блат, блажи, дуг, дужӣ (и дуљи), брз, бржи и т. д.

она

3) Произведена на дак, зак, нак, так, лек, сок, шок, промјењују пошљедња оба слова (и полуглаєно и самогласно) на и, а д на ђ, з на ж, л на љ, н на њ, с наш, аш на ћ, н. п. сладан, слави,

*) Ово се пошледње (свјема) може чути од Ерцеговаца,

узак, ужи; далек, даљй; танак, тањй; висок, виши; кратак, краћи; жесшок, жешћи, и т. д. К овима иде и дугачак, дужи (или дуљи). Али вишак, каже се вишкији.

4) Произведена на жак и на рок, она само промјењују пошљедња

два слова на и, н. п. шежак, шежи; широк, шири и т. д.

3) Произведена на бок, и она промијене ок на и, а послије 6 до бију љ, н. п. дубок, дубљи *).

6) Која се свршују на ум, и у онима се претвори тућ, н. п. љуш, љући, густ, гушай и т. д. К овима иде и чв врст, чвршћи. 7) Која се свршују на ув и на уп, она добију на крају љи. н. п. сув, сувљи; шуп, шупљй и т. д. К овима иде и жив, живљй; крив, кривљй.

8) Која се свршују на ђ и ћ, она само добију и (као пијело прилагателно) и промијене глас, н. п. риђ, риђй; врућ, врући.

9) Лак, мек и лијеп, имају на ши, т.ј. лакши, мекши, љепши. 10) Бијел и дебео имају бјељй, дебљи; црн, црњи; бијебјешни.

сан,

11) Горак, горчи; гри, грчи; јак, јачи; млак, млачи. 12) Нека са свим без правила, н. п. велики, већи, добар, 66љй; зао, горӣ; мали, мањи.

Кад се сравнителноме степену дода спријед нај, онда постане степен превосходни, н. п. богатији, најбогатији; бољи, најбољи и т. д. (Може бити да би ово нај требало писати само за себе: нај 60гатији, најбољи и т. д. као што чине и други ђекоји Славенски народи).

У обадва степена (у сравнителнога и у превосходнога), кад се промијени пошљедње и на а, онда постане женски род, а кад се промијени на е, онда средњи, н. п. мудрији, мудрија, мудрије; најмудрији, најмудрија, најмудрије и т. д. Обадва се степена склањају по другом склоненију прилагателни имена.

Која прилагателна имена могу имати сравнителни и превосходни степен, која ли не могу, то се најбоље може познати из њиова значења; а по ријечима могла би имали сва. Истина да не може бити дрвеније што је дрвено, нити поповскије што је поповско; али би се опет могло рећи, и у щали би могло поднијеши, н. п. најславеносерпскија књига.

Горњи, доњи, задњи, крајњи, први и стражњй, имају само превосходни степен (а не би требало ни њега да имају), н. п. говори се најгорњи, најдоњи, најзадњи, најпрви, најспражњи.

О ИМЕНУ БРОЈИТЕЛНОМЕ.
(de numeralıbus)

Имена су бројителна петорогуба:

1) Основна, која сами број показују, или којима се одговара на питање колико? н. п. један (1), два (2), три (3), четири (4), пет (5), шест (6), седам (7), осам (8), девет (9), десет (10), једанаест **) (11), Дванаест (12), тринаест (13), четрнаест (14), петнаест (15), шеснаест (16), седамнаест (17), осамнаест (18), деветнаест (19), двадесет (два

*) Из овога се види, да је у свима овим ријечма било најприје ј, н. п. сладји, узји, далји, танји, кратји, висји, дубји, па се пред 1 претворило (или слило се сј) дуђ, зуж, луљ, нуњ, суш, тућ; а 6 није се имало у што претворити, него се претворило јуљ, као и послије ви п, н. п. сув, сувљй; шун, тупљй и т. д. По овом би требало казати тежји, шежја, тежје; ширји, ширја, ширје (као н. п. Божји, Божја, Божје; е; Курји, Курја, ћурје): али се не говори.

**) Млоги списатељи и књижевниції наши (а особито по Сријему и по Бачкој) пишу једанајсм, дванајст и ш, д. али од народа нијесам могао чути да тако говори.

дест, дваест, 20), двадесет и један *) (21), двадесет и два (22), два-. десет и три (23), двадесет и четири (24), двадесет и пет (25), двадесет в шест (26), двадесет и седам (27), двадесет и осам (28), двадесет и де Беш (29), тридесет (тридест, триест **) 30), четрдесет (четръст, 40), ведесет (5%), шесет (шездесет, 60), седамдесеп (70), осамдесет (80), деведесет (90), стотина (сто, 100); двјеста (двије стотине, 200), триса (три стотине, 300), четири спіошине (400), пет стотина (500), шест стотина (600), седам стотина (100), осам стотина (800), девет стошина (900), иљада (1000), двије иљаде (2000) и т. д. до иљада иљада (1000000).

Један, једна, једно, склања се, у сва три рода, по првом склоненију прилагателни имена (као цијело прилагателно); па и то не само у јед. него и млож. броју: зашто піу или добива значење имена прилагателнога, н. п. једни веле; или се прилаже имену суштеспівителноме, воје се говори само у млож. броју, н. п. једне виле, једне гаће, једна врата и т. д.

Два, три, четири, склањају се само у женском роду, ево овако:

[blocks in formation]

А у мушкоме и у средњем роду не склањају се ова бројителна имена никако кад се говори о бездушним стварима, него се онако употреб љавају са суштествителним у род јед., н. п. два раста, два брда; код два раста, међу два брда и т. д. И у самом женском роду гово ри се овако (кад је име бројително са суштествителним), н. п. код Двије жене иде неопран; тражио сам га у шри куће;

„Преко при воде студене,

„Преко три горе зелене

[ocr errors]

***

А кад се говори о животињама и о људма, онда се понајвише у мушком роду у свима осталим падежима претЕОРИ ОСНОВНО име два, три, че. шари, у суштествително двојица, тројица, четворица па се ова само склањају, а суштествително, о коме је говор, остаје у род. млож, н. п. два јунака, двојице јунака, двојици јунака и тд. А у средњему роду, кад је говоро живим стварма, не говори се основно име готово никако, него се узме мјесто њега самостојно, н. п. двоје пилића, троје чељади, четворо ђеце, петоро прасади (прасаца), петнаесторо чељади, Двадест и петоро ђеце, придесторо говеда, придесет и једно говече и т.д, ****).

Остала бројителна основна имена до стотине, и преко стотине до иљаде, не склањају се никако, него онако показују број свију име. на сушт. (која морају стајати у род. млож.) мушкога и женског рода, а средњега само бездушније, н. п. пеш јунака, пеш жена, пет сё

*) Ђекоји изоставе кашто и, па говоре онако: двадесет један, Двадесет два и т. д. али је обичније са и.

**) Да не рече какав језикопоправитељ, да је ово (триест, четръест, шездесет) подло и покварено: и Руси говоре и пишу тридцатъ, шестьнадцать и іп. д.

***) двојица, тројица, четворица и т. д. понајвише се говори о људма, а може се рећи и о оспіалим животињама, н. п. подај оној двојици волова нека лижу соли и т. д.

****) Могло би се рећи н. п. два телета, при чељадеша, чеШири ђешема; али од четири до десет не говори се никако. него се основно претвори у самостојно, а сушш, узме род. млож.

ла; двадесет људи, двадесет и један човек, двадесет и четири човека, двадесет и пет људи; сто градова, пеш стотина сёла и т. *) А кад се говори о живим стварма средњега рода, онда се основно име претвори у самостојно, као што је мало прије речено.

Стотина и иљада склањају се као и остала сушт. имена другога склоненија, и показују број имена сушт. без разлике рода, и у склањању сушт. остаје једнако у род. млож., н. п. стошина оваца, стом и

не оваца, стотини оваца и т. д

1) Један, једна, једно, показује име суштествително (у сва три рода) у имен, јед., н. п. један човек, једна жена, једно дијете; два, три, четири, показују имена сушт. мушкога и средњег рода у род. јед, а женскога у имен, млож, н. п. два човека, три камена, чешири брда, двије воде, три горе, чешири жене и т. д. а пелі щест, седам и тд. показују имена сушт. (у сва три рода) у род. Млож., н. п. пеш људи, пеш жена, седам села, осам весала и ш. д. А кад се дође у броју на сложена с један, два, три, четири, онда сушт. опеш дође у јед. број, н. п. двадесет и један човек, Двадесет и два човека, двадесем и при човека, двадесе и четири човека, двадесет и пет људи и т. д.

2) Самостојна, која у јед. броју служе за живе ствари средњега рода мјесто основније, а у млож. броју имају значење прилагашелни име на, н. п. двоје (двое), троје (трое), четворо (четверо) **), петоро, шесторо, седморо, осморо, деветоро, десеторо, једанаесторо, дванаесторо (може се чути и двоенаесторо), тринаесторо, четрнаесторо, петнаеспоро, шеснаесторо, седамнаесторо, осамнаеспоро, деветнаесторо, дваДесторо (дваесторо и двадесеторо), двадесет и једно, двадесет и двоје, Двадесет и троје, двадесет и четворо, двадесет и петоро, двадесет и шесторо, двадесет и седморо, двадесет и осморо, двадесет и деветоро, тридесторо (триесторо, тридесеторо), четръесторо (четрдесеторо), педесеторо, шесеторо (шездесеторо), седамдесеторо, осамдесеторо, деведесеторо; сто и једно, сто и двоје, сто и троје и т. д. Самостојна имена бројишелна склањају се у јед. броју ево овако:

[blocks in formation]

Као двоје склања се обоје и обадвоје; као троје светроjе, а остала сва као четворо.

остала

А у млож. броју склањају се ова имена бројителна, као и прилагателна првога склоненија, и употребљавају се не само у средњему. него и у мушкоме и у женском роду, н. п. троји јади; проја враша; троје чарапе и т. д.

3) Редна, која показују имена сушт. у ред постављена, н. п. први, други, трећи, четврти и т. д.

Први, други, трећи и четврти, поспала су особитим начином, а остала постају од основније с додатком и, н. п. пеш -и, шест - и (седми и осми избацују а), девет-и; двадесет - и, двадесет пет и, и т. д. Али од стотине и од иљаде нема и никако, а даље говори се

*) И овђе се до десет у склањању претвори основно име, у мушком роду, у сушт., н. п. пет, петорице; шест, шесторице и т. д. **) И тако сва остала имју на оро и на еро, н. п. петоро или пемеро, дванаесторо и дванестеро и т. д. Мени се чини да не обичније ово на о.о.

.в. сто двадесети, триста педесет седми, пет стотина деведесеш осми; иљада двадесет трећи и т. д.

Сва редна бројителна имена (осим трећи) склањају се, у сватри реда и у обадва броја, као цијела прилагателна првога склоненија, а трея по другоме.

4) Умложна, којима се одговара на пишање коликогуб? или коЛикострук? н.п. двогуб, или двострук; прогуб, трострук, четворогуб, пешорострук, двојак, тројак, и т. д. Ова бројителна имена нијесу друго нишита, него прилагателна имена, која су постала од самостојни бројителни имена с додатком губ или струк (осим двогуб, двострук, двојак; шрогуб, проструск, тројак) и склањају се (цијела и усјечена) као и остала прилагателна имена пр

Бога склоненија.

5) Нарјечна: а) којима се одговара на питање колико пута? н. ■ једанпут (мјесто једанпуш каже се и једном), двапут (двапута), трипут (трипуша), четирипут (четири пуша); нём пўma"), шест пуша и п. д. 6) којима се одговара на питање који пулі? н. п. први пупі, други пуш, трећи пут и т. д. Као што се мјесто један и уж говори једном; тако се и мјесто први пулі, други пут, трећи пут, четдоми пупги т. 4, говори првом, другом, преКом, четвртом, петом и т. д. И ово су права имена бројителна овога реда, а једанпуш, два пута; први пут, други пуш и т. д. шу су по двије ријечи.

Ова се бројителна ямена не склањају, као ни остала нарјечија. Бекоји граматици узимају међу бројителна имена и оне ријечи, које показују неизвјесно млоштво ствари, н. п. млого, мало, неколико, остали, читав, пола и т. д. Између овије нужно је нешто упамтити код неколико: какогођ што два, три, четири, показују имена сушш. мушкога и средњег рода у род. млож, а женскога у имен. МАОЖ., ако исто и неколико кад значи мање од пет, н. п. неколика човека, неколика ђешета, неколике овце; а кад значи више од четири, онда показује сва имена сушт. у род. млож., н. п. неколико ауди, неколико јаја, неколико оваца и т. д.

О МЈЕСТОИМЕНилу.

(de pronomine)

Мјестоименија су шесторогуба:

1 Која показују три лица; ја, ши, он; к овима ћемо узети у скла 1. Повратно себе, која се ево овако склањају:

вању и

јединствени број.

и. ја,

Р. мене, ме.

ти.

тебе, те.

[blocks in formation]

он (он)
њега, га. ње, је,

она.

оно.

њега(њга, њ) њу, је.

њега, га. себе. њему, му, себи (себе), (њега, га). себе, се.

Д. мени (мене), ми, шеби (тебе), ши, њему, му, њој, јој,

В. мене, ме.

3.

Т. мном.

С. мени.

тебе, те.
ми.

тобом.

шеби.

њиме(њим). њоме (њӧм). њиме(њим). собом. њему. њој, њему. себи.

*) у Бачкој и (ђешто) у.Сријему говори се пуши мјесто пута, н, т. пет пупи, шест пуши и т. д.

[ocr errors]
« PreviousContinue »