Page images
PDF
EPUB

Вендрековица, f. bie ähnori - Krau, uxor vexilliferi.

Ренње, п. дав Belten, marcor. Тенути, венем, v. impf. welten, marceo. Еенчавање, п. (Рес. и Срем.) vide вјен

чавање.

Венчавати, ам, (Рес. и Срем.) vide

венчавати.

Венчавашисе, амсе, (Рес. и Срем.) vide вјенчаватисе.

Венчани, на, но, (Рес. и Срем.) vide сјенчани.

Венчаница, f. (Рес. и Срем.) vide Бен

чаница.

Венчање, п, (Рес. и Срем.) vide вен

чање.

Венчаши, ам, (Рес. и Срем.) vide вен

чати.

Венчатисе, амсе, (Рес. и Срем.) vide

венчашисе.

(zum

Вења, f. (у Сријему, у Бачк, и у Бан.)
Die Beeren von Wachholder
Räuchern,) baccae juniperi.
Вебма, fehr, valde,

Веглар, пра, т. крмак, бравац, нази1a, das Schwein (Männchen), porcus. Вера, f. (Рес. и Срем.) vide вјера. Веран (веран), рна, но, (Рес. и Срем.) vide вјеран.

Верање, п. дав heimlihe Umbergechen, clandestina circuitio. Вератисе, ремсе, v. r. impf. крити се, провлачитисе, heimli defen, clam circuire:

umher=

„Не чудимсе лији ни ђердану „Већ се чудим зецу и гаћама: „Куд се вере како не издере Вергија *, f. vide пореза. Beprиjau, m. der der nopeзa unterwor fen ift, vectigalis :

"А Турака Јањи донесоше „Пет стотина онђе укопаше, „Вергијаша ни носили нису Вереница љуба, f. (сп. Рес. и Срем.) vide вјереница.

Вересија, Aredit, fides: узео на вересију; отишао да купи вересију. Bepure, f. pl. die Kesselkette, catena e qua pendet aenum.

Верижице, f. pl. dim. 9. вериге. Верижњача, f. ber Balfen, on beт біе Kesselkette befestiget ist, trabs e qua pendet catena aenį,

B

Верица, f, dim. . вера. Веркање, n. dim. . верање. Веркашисе, амсе, dim. . Бератисе. Вермаши, ам, v. impf. aten, fürsten, curo: он њега не верма ни у што. Beрмâm, m. (cm.) der Feldmarschall, summus dux exercitus :

„Вермаш оде Нишу и Видину ; „Узе Ниша, не може Видина

Верност, f. (Рес. и Срем.) vide вјерност. Веровање, п. (Рес. и Срем.) vide вјеровање.

Веровати, рујем, (Рес. и Срем.) vide вјеровати.

Веровитица, f. vide Вировитица. Верша, f. (у Сријему) 1) дав уürtuh, praecinctorium. 2) die Fürtuchleinwand, lintem praecincturiis conficiendis: дај Ми верте за кецељу. Вершен, т. діе Ягippe (der Beburt Christ). die die Schulknaben um Weihnachten umherführen, praesepe Christi, Веругање, п. дав © längeln, sinua

[blocks in formation]

Веселишисе, имсе, v. r. impf. fi freu en, gaudeo.

Весељак, m. luftiger Sunbe, hilarator. Весеље, п. 1) bie guftigteit hilaritas. 2) ді, nuptiae. cf. свадба. Весељење, п. дав Greuen, hilaratio. Весео, села, ло, г) fulig, hilaris. Be

село срце куђељу преде. 2) armfelia, miser: камо тај мој весели брат? Весина, f. augm. . вес. Весић, m, dim, . вес.

Веслање, п. давидеги, remigatio. Веслати, ам, v. impf. rubern, remigol Весло, п. дав Ruber, remus. у пјесмама пјевасе in pl. и веслепта: „Дај ти мене ораову лађу „И веслета дрва шимширова Весо, ш. (Ерц.) һур. . Веселин. Вести, везем, v. impf, ffiden, pingere

аси.

[ocr errors]

Вет (Ерцеговци говоре и в егд), та, mo, alt, vetus.

Ветар, тра, т. (Рес. и Срем.) vido вјетар.

Bemмa,, f. das Fetwa (Brief des Mufti), res judicata a Muftio. Ветрењак, т.

(Рес. и Срем.) vide вје

трењак. Ветрењача, f. (Рес. и Срем.) vide вјетрењача.

Ветрење, п. (Рес. и Срем.) vide вјеш рење.

Ветрина, f. augm. 9. ветар. Ветрити, им, (Рес. и Срем.) vide вјетрити.

Ветрић, m. dim, . ветар.
Ветровит, та, то, (Рес. и Срем.)
vide вјетровиш.
C

[ocr errors]

Ветрогоња, m. (Рес. и Срем.) vide вјетрогоња.

Ветромет, т. (Рес. и Срем.) vide вјепромет.

Већ, 1) fon, jam. 2) fondern, sed: ни је тако, већ овако. 3) већ ако, außer menn, nisi si.

Већа, f. (Рес. и Срем.) vide вијећа. Већање, п. (Рес. и Срем.) vide вије.

Кање.

Већати, ам, (Рес. и Срем.) vide вије

Каши.

Веће, vide већ.

Векил*, m. ber Stellnertreter, vicarius: ,,Мустај - пашу царева већила — Бекма, међt, magis.

Вечање, п. дає iedern, mutitio. Вечаши, чим, v. impf. međern, mutio. Вече, вечера, . ber ben, vesper, vesВечер, ри'. j pera; qu m.in: добар

вече! Вечера, f. сав бенде Тен, coena (in Serbien дав Saupteifen, alfo gang eigentlich die classische coena). Вечеравање, п. дав Sifen ju beno,

[blocks in formation]

Вечераске,

pera.

Вечерами, ам, v. impf. u. pf. абенд. mahlen, coeno.

Вечерашњи, ња, ње, von òiefem 2 benò, hujus vesperaе.

Вечерин, м. Тавате nomen viri. Вечерња, ња, ње, Иbenò, з. 25. Abendstern u. f. w. vespertinus. Вечером, абенов, vespere:

„Досади ми јутром и вечером Вечит, та, то, (Рес. и Срем.) vide Бјечит.

Вешала, f (Рес. и Срем.) vide вјешала. Вешалица, f. (Рес. и Срем.) vide вje

[blocks in formation]

Вигањ, m. (у Сријему) дав Frauen
Eleid, vestis feminae.

Вигањ, гња, m. vide ковачница.
Вигови, m. pl. vide омче.

Вид, т. дав ehen, visus: тако ми вида

очињега; дошао за вида. Вид, м. Жаnnšname, nomen viri. Вида, f. rauenname, nomen feminac. Видак, т. Таппéname, nomen viri. Видање, n. vide лијечење. Видар, m, vide љекар. Видарина, f. vide љекарина. Видарица, f. vide љекарица. Видаши, ам, vide лијечити. Видач, m. Тапивате, nomen viri. Видело, п. (Рес.) vide виђело. Видети, дим, (Рес.) vide виђети. Видетисе, димсе, (Рес.) vide ви ђетисе.

[ocr errors]

Видик, m. ber Wnblid, conspectus :
„У по поља, свјету на видику
Бидило, п. (Срем.) vide виђело.
Видин, т. відіп, Vidinum.
Видинац, нца, м. човек из Видина.
Видинлија*, m. vide Видинац.
Видински, ка, ко, von Видин.
Видиши, им, (Срем.) vide виђеши.
Видишисе, имсе, (Срем.) vide виђе-

тисе.

Видов дан, ва дне, m. 15ти јунија,

кад су Србљи изгубили на Косову, St. Veits Tag, zugl.Anspielung aufвндВидовит, ша, шо, дијете, које се роди у кошуљици, зовесе видовимо; и такови послије човек (приповиједају), или жена, иде са вилама, и зна више него други људи, ein Sonntagštinð, albae gallinae filius (?).

Видовка, f. cine Hrt Kitfфe, cerasi ge

[blocks in formation]

Видра, f. bie ($ifh) Dtter, lutra. Виђање, п. 1) baš Dftfehen, visio. 2)die Aufsicht über die Küche, z. B. bey Hochzeiten, ministerium culinarium. Виђати, ам, v. impf. 1) oft fehen, video. 2) готовити јело, діе Айфе führen, procuro culinam. Виђатисе, амсе, v. r. imf. fi fеђеп, zusammen kommen, convenio. Виђело, п. (Ерц.) baš iht, lumen. Изићи ће ђело на виђело. Виђеније, п. (Ерц.) баз ehen, visio: срешно виђеније, дугу љубав, од Бога живот и здравље (напијасе уз чашу).

Виђели, дим, v. pf. (Ерц.) fеђен, video.

[merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small]

Вијећаши, ам, v. impf. (Ерц.) berath. schlagen, delibero.

Вијугање, п. дав © längeln, sinuatio Вијугашисе, амсе, у. r. impf. sich fchlängeln, sinuor.

Bиka, f. 1) das Geschrey, clamor. Ha курјаке вика, а лисице месо једу. 2) ein Getreidemaß, mensurae genus (in der Batschka).

Викало, m. (pl. викачи) дer Gren. bals, clamosus.

Викање, п. даš orenen, clamor. Викати, вичем, v. impf. schreyen,

clamo.

[blocks in formation]

планинама и по камењацима око вода. Вила је свака млада, лијепа, у бијелу танку аљину обучена, и дугачке, низ леђа и прси распуштене косе. Виле ником не ће зла учинити, докле и ко не увриједи (нагазивши на њиово коло, или на вечеру, или друкчије како), а кад и ко увриједи, онда га различно наказе: устријеле га у ногу или у руку, у обје ноге или у обје руке, или у срце, те одма умре. Вилает*, m. 1) земља, даê and, terra отишао на вилает. 2) geute, homines= чу) (те) вилаете! с. свијет. Вилаешлија, m. vide земљак. Вилаетски, ка, ко, Сандев, 3. 3Geld, Richter, publicus.~ Вилдиш*, m. дав Elfenbein, ebur. Bine, f. pl. Heugabel, furca foenaria. Вилиман, m. велики вир, ein groffee Wirbel, vortex major.

Вилин, на, но, ber 23ile gehörig

vilae.

Вилина коса, f. Sla šfcibe, cuscuta europaea Linn. Вилиндар, т. намастир у Светој гори. Вилиндарац (рца), калуђер из Вилиндара. Вилиндарски, ка, ко, Вилиндар (font Chilenbar). BAHп, m. Philipp, Philippus. Вилипац, пца, m. dim. у. Вилип. Вилица, f. bie Kinnlabe, maxilla. Вило, само у овој загонетки: Мотовило Вило, по горн се вило, кући долазило, соли не лизало (п.). челе). Вилован, вна, но, 1 silenßaft, lymВиловит, пша, mа, phaticus (?):

„На Богату коњу виловноме Вилотије, т. Philotheus, Philotheus. Виљушке, f. pl. Die Sâgabel, furca. Виме, мена т. дав Cuter, uber. Вимешце, n. dim. 9. виме. Винарина, f. новци што се дају спаији мјесто десетка виноградскога, Beingelo, vectigal vinarium. Вина, на, но, (у Сријему, у Бачк. и у Бан.) vide ваин.

Винко Лозић, m. eine Fomifhe Perfoni.
ficirung des Weins (etwa Weinhold
Хебтапи), Iacchus: ударио га Винко
Лозић у главу, ш. ј. опиосе.
Винковци, ваца, m. pl. Städtchen in
Sirmien. Винковчанин, Човек из
Винковаца. Винковачки, ка, ко,
ФОП Винковци.

Вино, п. der Bein, vinum.
Винобој, m. [fermeš, phytolacca de-

candra Linn.

[merged small][ocr errors]

[ocr errors]

Haarzöpfe, cirri.

Виновес, m. feineve Seß-müе (q. Вишице, f. pl. eine Irt ungriфек
d. fino fes?), mitrae genus.
Виновесак, m. hyp. 9. виновес:
,. На глави јој весак виновесак
Биноград, m. Weinberg, vinea.
Виноградац, граца т. һур. . виноград.
Виноградски (виноградски), ка, ко,
zum Weinberg gehörig, vineae.
Винош (планина), m. (сп.)

Вишко, ш. Тапионате, nomen viri.
Витлање, п. дав hwingen, vibratio.
Витлаши, ам, v. impf, fingen, vi-
bro.

,,Па ти ајде на Винош планину Вински, ка, ко, з. 8. суд, Bein = gefhirr. Винути, нем, v.pf, webeln, agito caudam. Док кучка репом не вине, не ће пас за њом потрчати. Винушина, 1. augim, . Бино. Винце, п. Weinhen, vinulum (?); винце кисело срце весело. Вињага, f. 1) wilber Beinfßlod, vitis silvestris. 2) die Frucht davon, uva sil

[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors]

Витлић, m. 1) dim. v. вишао. 2) н. п.
клободана, или злата.
Bimoмup, m. Mannsname,

viri.

nomen

[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors]

gehörig, cerasi aproniani.
Вишњовац, вца, m. ein tab yon Bei=
felholz, baculus e ligno cerasi aproniani.
Вишњовача, f. Beimfelftod, fustis
ligno aproniano.

Вишновик, м. дек дав іlmеіn, vi-
num e ceraso aproniano Linn.
Вишњовина, f. дав Beibfelhols, lig-
num cerasi aproniaui Linn.
Вjeвериua, f. (Epy.)das Eichhörnchen,sciu-
rus. cf. јеверица.
Вјековање, п. (Ерц.) дав Диферен
feiner lebenzeit, vita.
Вјековати, кујем, v. impf. (Ерц.) fein
Leben durchleben, vitam vivo:
„Да заједно вијек вјекујемо
Вјенчавање, п. (Ерц.) дав гаuen
Cheleuten), copulatio conjugialis.

[blocks in formation]

pf. (Epn.) trauen,

Ејенчање, п. (Ерц.) bie Trauung, co pulatio conjugialis. Вјенчати, ам, v. conjugio jungo. Вјенчатисе, амсе, у. г. pf. (Ерц.) де traut werden, sich trauen lassen, connubio jungi.

Венчић, m. dim. у. вијенац. Вјера, f. (Ерц.) 1) ber Glaube, fides. 2) Treu und Glaube, fides. 3) (cm.) Mann von Treu und Glauben, homo amicus fidus:

„Здрав Милошу вјеро и невјеро: „Прва вјеро, потоња невјеро Вјеран, рна, но, (Ерц.) treu, fidelis. Вјереница љуба, f. (ст. Ерц.) ш. j. вјерна љуба :

„Вели њему љуба вјереница Верица, f. dim. v. вјера: вјерицу му његову!

Вјерност, f. (Ерц.) bie Zreue, fidelitas. Вјеровање, (Ерц.) baš Glauben, fi

des.

[blocks in formation]

,

räuchertes Fleisch, segmentum carnis fumo duratae.

Вјешање, п. (Ерц.) bas Bängen, suspensio.

Вјешати, ам, v. impf. (Ерц.) hängen, suspendo.

Вешт, та, то, (Ерц.) бег es serfteht, geschickt, peritus.

Вјештак, т. (Ерц.) ber Seihite, pe

ritus.

Вјештац, вјешца, m. (Ерц.) ber He
renmeister, veneficus.
Вјештина, 1. (Ерц.) bie filiheit,
Meisterschaft, scientia.
Вјештица, f. (Ерц.) діе Бете, venefica.

Вјештица се зове жена, која (по приповијеткама народним) има у себи некакав ђаволски ду, који у сну из ње изиђе и створисе у лепира, у кокош или у ћурку, па лети по кућама и једе људе, а особито малу ђецу: кад нађе човека ђе спава, а она га удари некаквом Шипком преко лијеве сисе те му се отворе прси док она извади срце и изједе, па се онда прси опет срасту. Неки тако изједени људи одма умру, а неки живе више времена: колико је она одсудила кад је срце јела; и онаковом смрти умру, на какову она буде намијенила. Вјештице не једу бијелога лука, и запо се млоги о бијелим и о божитњим покладама намажу бијелим луком по преима, по табанима и испод пазуа: зашто кажу да оне на покладе највише једу људе. Ни једној младој и лијепој жени не кажу да је вјештица, него све бабама (млада курва стара вјештица). Кад се вјештица један пут исповједи и ода, онда више не може јести људе, него постане љекарица и даје траву изједенима. Кад вјештица лепши ноћу, она се сија као ватра; и највише се скупљају на губну; зато кажу да она, кад оће да полети од куће, намажесе некаквом масти испод пазуа, па рече: ни о три ни о грм, већ на пометно гувно. Жена, која је вјешптица, кад из ње изиђе онај ду, лежи као мртва, и да јој човек окрене главу ђе су јој ноге биле, не би се више ни пробудила.

Кад у каквом селу помре млого ђеце или људи, и кад сви повичу на коју жену да је вјештица и да и је она појела: онда је вежу и баце у воду да виде може ли потонути (зашто кажу да вјештица не може номонути); ако жена потоне, а оин

« PreviousContinue »