Page images
PDF
EPUB

„ровање.

чавање.

чањР.

[ocr errors]

В'ндрековица , f. Die Söhnоrіфф Хеан, Верн спi, f. (Рес. и Срем.)vidе вјерності. uxor vexilliferi.

Веровaњe, p. (Рес. и Срем.) vidе вјеЕен"ње, п. дав 28elten, marcor. Еенути, венем, т. impf. weiten, marceo. Веровати, рујем, (Рес. и Срем.) vide Хенчавање, в: (Рес. и Срем.) vidе вјен- вјеровали.

Веровиптица, f. vide Вировиптица. Венчавапи, ам, (Рес, и Срем.) vide Верша, f. (у Сријему) і) бав хiirtum, Бенчавами.

praecinctorium. 2) die Fürtugleinwand, Венчавашисе, амсе, (Рес. и Срем.) lintem praecincturiis conficiendis : Aaj vidе вјенчаваписе.

ми верте за кецељу. Венчани, на, но, (Рес, и Срем.) vide Верпен; m. pie sfrippe (eer Geburt сјенчани.

Christ:). die die Schulenaben um Reihs Вінчаница, f. (Рес» и Срем.) vidе вјен- nachten umherführen, praesepe Chri.ti. чаница.

Веругање, п. Рав ефlängein, sinuaВенчање, п, (Рес. и Срем.) vidе вјен- tio.

Веругaписе, амсе, V. r.' impf. fich Вевчани, ам, (Рес. и Срем.) vidе вјен- fchlängeln, sinuari.

Bec", m. das rothe türkische Käppchen, gaВенчатисе, амсе, (Рес. и Срем.) vide lericulum turcicum. венчаписе.

Beca, m. (Рес. и Срем.) vide Весо. Віња, f. (у Сријему, у Бачк. ну Бан.) весела, f frauenname, nomen feminae.

die Beeren son' Wachholder (zum Beceann, n. Mannsname , uomún viri. Räuchern,) baccae juniperi.

Веселити, им, у impf. freuet, sau Ве. ма, febr, valde. .

dio afficio:

: . Вегар, , пра, т. крмак, бравац, нази- Весёлилисе, имсе, т. г. impf. fіd freus

may, das Schwein (Männchen), porcus. en, gaudео. в pa, f. (Рес. и Срем.) vidе вјера. Becerák, m. lustiger Lunde, hilarator. веран (ве ран), рна, но, (Рес. и Срем.) Becene, n. 1) die Lustigkeit hilaritas. 2) vidе вјеран.

бie poфeit, nuрtiae. cf. свадба. Верање, в. дав beimliфе Иmbergeben, Весељење, в. дав $reuen, hilаrаtiо. clandestina circuitio.

Весео, села, ло, і) Iutiq, bilаriѕ. Bе. Вратисе, ремce, v. г. impf. крипти- село срце куђелу преде. 2) armfelia,

се, провлачитисе, beimli, umera miser: камо пај мој весели брап ? aeben, clam circuire :

весина, f, augm. p. вес» „Не чудимсе лији ни Ђердану, Becuk, m. dim. v. Bec. „Век се чудим зецу и галама : Веслање, р. давхидеrt, rеmіgаtіо. „Куц се вере како не издере

Віслали, ам, у. impf. rubern, rens igo! Вергија*, f. vіdе tореза.

Becao, n. das Ruder, remus. y njecmaBeprujaw, m. der der nopesa unterwor. ма пјевасе in pl. и веслепia : fen ist, vectigalis:

„Дај пін мене ораову лађу „A Турака Јањи донесоне

„И веслетia дрва шимширова „Пепі спожина онђе укопаше, Весо, т. (Ерц.) hyp. 2. Веселин. „Вергијаша ни носили ни су

Вести, везем, т. impf, tid ei, ping ere Вереница љуба, f. (cm. Pес. и Срем.) vidе вјереница.

Bem (Ерцеговци говоре и вегд), тә, Вересија, #repit, fides : узео на вере. mo, alt, vetus.

сију; опишао да купи вересију. Bi map, mpa, m. (Ресь и Срем.) vido Bepure, f. pl. die Kesselketie , catena e

вјетар. qua pendet aenum.

Bemma, *, f. das Fetwa (Grief des Mufti), Верижнце , f. pl. dim. .

вериге.

res judicata a Muftio. верижњача , f. Der Salfen, en ben Sie Вепрењан, m. (Рес. и Срсм.) vidе вје

Kesselkette befestiget ist, trabs e qua трењак. pendet catena aenį,

Вептірењача , f. (Рес. и Срем.) vide В : рица , f, din. р. вера.

вјетрењача. Веркање, p. dim, . верање.

Веmрење, р. (Ресь и Срем.) vidе вјешВекатисе ,, амce, dim. р. вератисе.

рење. Верман, ам, v. impf. афten, fürten, Ветрина , f. augm. 9. ветар.

curo : он њега не верма ни ушто. Ветриши, им, (Рес. и Срем.) vide Bepmâm, m. (cm.) der Feldmarschall, вјеприти. summus dux exercitus :

Ветрић, m. dim, p. ветар. „Верманц оде Нишу и Видину ; Ветрівна, па , то , (Рес. и Срем.) „Узе Ниша, не може Видина - vidе вјептровини.

с

аси,

nomen

[ocr errors]
[ocr errors]

coenor.

[ocr errors]

Ветрогоња , m. (Рес. и Срем.) vide Вигать, т. (у Сријему) дав Seauen. вјепрогоња.

kleid, vestis feminae. Ветр імеп, ш. (Рес. и Срем.) vidе вје. Вігањ, гња, m. vіdе ковачница. тро MeiІ.

Віговін, m. pl. vіdе омче. Bef, 1) schon, jam. 2) sondern, sęd: un Biia, m. das Sehen, visus: MaKO MU EA Ja

је тако, већ овако. 3) веt aкo, auper очињега ;дошао за вида. werin, nisi si.

Вид , m. Onann&name, nomen viri. Beka, f. (Рес. и Срем.) vidе вијека. Вида, f. Хrauenname,

feminae. Већање, п. (Рес. и Срем.) vidе вије. Видак, m. Xannéname, nonep yiri. ћање.

Відање, п. vіdе лијечење. встати, ам, (Рес. и Срем.) vidе вије. Видар, m, vide љекар. fати.

Видарина , f. vіdе љекарина. Bike, vide sek. .

Вндарица , f. vіdе љекарица. Behiл*, м. Оer еtеlvertretеr, ticarius : Видати, ам, vidе лијечити. •

Мустај - патшу царева велила. Видач, m. RannBname, nomen viri. bitiva, mehr, magis.

Відело, р. (Pec.) vidе ви!)ело. В чатье, п. За 28 etern, mutіtіо. Видели, дим, (Pec.) vidе виђепти. Вечапій, чим, v. impf. тесtеrn, nutіо, Видеписе, димсе, (Pec.) vidе ви. Be4e", Beyepa, n.1 der Übend, vesper, ves. Бетисе. Вечер, ри 'f. Jpera ; auch m.in: 406ap Buanh, m. der Anblick, conspectus : вече !

„У по поља, св’јету на видику Вечера, f. Сав аbеnеffen, coena (in Бідило, п. (Срем.) vidе виђело.

Serbien das Haupteisen, also ganz Bush, m. Widin, Vidinum. eigentlich die classische coena).

Внд.інац, нца, т. човек из Видина. Вечеравање, п. бав &jjеn iu 26ent, Видинлија*, m. vite Видинац. coenatio.

Видинскi , кa, кo, von Видин. Вечеравапи, ам, v. impf. пафtmalen, B дипін, им, (Срем.) vidе виђепи.

Видинсе, имce, (Срем.) vidе вие. Вечерање, р. бав 26en malen, coe"natio (?)

Видов дан, ва днe, m. 15ти јунија, Вечерас, 1 diesen Abend, hac ves- кад су Србљи изгубили на Косову Вечь раске, рега.

St. Veits Tag, zugl. Unspielung aufera. Вечерапи, ам, v. impf. и. pf. aбen). Видовипі, піа, шо, дијете, које се mablen, coeno.

роди у кошуљици, зовесе видови. Вечерашњй, ња, њe, pon Biefem 206ens, по; и планови послије човек (приhujus vesperae.

повиједају), или жена, нде са вила. Beyepan, m. Mannsname nomen viri. ма, изна више него други људи, Вечерњії, ња, ње, 216ent s, i. S. ein Sonntagskind, albae gallinae fi

Avendstern u. r. w. vespertinus. вечером, абеtів, vespere :

Видовка, f. eine 2rt firfфе , cerasi ge„Досади ми јутром и вечером в чип, а, о, (Рес. и Срем.) vide Відоje, m. Rannename, uomen viri. гречни.

Видојевица , f. Berg оbеr bешница, Вішала, f (Рес. и Срем.) vidе вјешала. mit Ruinen auf seinem Gipfel. Веналица, f. (Рес. и Срем.) vidе вје. Відосава, f. Seauenname, nomen feалца.

minae. Вешање, п. (Рес. и Срем.) vidе вје. Видра, f. Die (Sift - ) Stter, lutra.

Вііђање, п. ) бав оftfebet, visio. 2) Вешати, ам, (Рес, и Срем.) vidе вје. die Aufsicht über die Küche, š. 5. ben

Hochzeiten, ministerium culinarium. Вешт, пia,

ло, (Рєс. и Cpem.) vide Brihanuu, am, v. impf. 1) oft sehen, video. вјешт.

2) готовили јело, бie uenauffit Вешпак, (Рес. и Срем.) vidе вје- führen, procuro culinam. шпак.

Віфалінсе, амсе, т. г. imf. fit febеп, Вёшлац, вешца, т. (Рес. и Срем.) zusammen kommen, convenio. vide Bjewmail.

Вело, п. (Ерц.) pas git, lumen. Вештина. f. (Рес. и Срем.) vidе вје- Изии fе ело на виђело.

Віђеније, р. (Ерц.) да е ебуеп, visio: Вештица, f. (Рес. и Срем.) vidе вје- сретно виђеније, дугу љубав, од Шмица.

Бога живот и здравље (налијасе вештичина,

f.

абgm. p. вештица. уз чашу). Вівак, вка, ш. бес жібір , gayia. Bite Ont, AUM, V. pf. (Epig.) sehen, video.

lius (?).

nus.

Трање.

шати.

m.

[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]

Віфеписе, димсе, т. г. pf. (Ерц.) ) планинама и по камењацима око

fit fepen, convenio. 2) како ми се вода. Вила је свака млада, лијепа, види, feint, videor. 3) види ли се, у бијелу панку аљину обучена, и teht man, nonne est obscurum ?

дугачке, низ леђа и прcи растуBikао, Жла, m. vіdе вижле.

штене косе. Внле ником не ће зла Енѣласт, упа, пio, 3. 8. девојка, учинити, докле и ко не увриједи

die viel umhergafft, puella impudeu- (нагазивши на њиово коло, нли на tior.

вечеру, или друкчије како), а кад Вижле, леmа n. Sеr Вафtelbunt, canis и ко увриједи, онда га

различно asicularjus Linn.

наказе: устријеле га у ногу или у Внжлйн, m. Турски новац од бо па- руку, у обје ноге или у обје руке,

pa, eine türkische Münze von 60 Para, или усрце, те одма умре. bumi Turcici gegusi

Вилаеш*, m. 1) земља, ба& #ano, terras Вијавица , f. (Ерц.) Сфneefturm, im- отишао на вилает. 2) Reute, homines: ber nipiam (?), cf. Mekaba.

чуј (пе) вітлаете ! cf. свијет. Визање, р. 1) Керање, дав Заgеn, agi- Bнлаешлија, т. vіdе земљак. tatio. 2) das Winden, volutio, versa

Вилаемски, кa, кo, Вандев 3, 3. 3. tio.

Geld, Richter, publicus. Бијање, р. (Ерц.) дав Зurfein, venti- Biлдиш*, m. дав $lfenbein, ebur. latio.

Brine, f. pl. Heugabel, furca foenaria. Bajāp, m. der Wirbelwind, turbo : Вилиман, m. велики вир, ein groffee Да га вијар вјетар не однесе

Wirbel, vortex major. Вијати, ам; у. impf. Kерами, jagen, Вилин, на, но, бer 23ile gehörig agito.

vilae. Бијати, јем, т. impf. (Ерц.) murfeIn, Bнлина коса, f. Slаф&feise, cuscuta теntіlo.

europaea Linn. Brijаписе, јамсе, т. г. impf.j, min. Вилиндар, m. намастир у Светој гоВијатисе, емсе, т. г. impf, joen, vol- ри. Вилиндарац (рца), калуђер из vi, torqueri :

Вилиндара. Вилиндарски, ка, ко, „Вије ли се црвен барјак

von Brauhaap (fonst Chileadar). Над милим кумом

Braun, m. Philipp, Philippus. Вијек, (Ерц.) 2) бie gebenzeit, vita: у Вильпац, пца, m. dim. p. Вилип.

мом вијеку. 2) никад (ни) до вије- Вилица, . Die Rinnlace, maxilla. Ба , in meinem geben nie, ewig nie, Віло, само у овој загонетки: МоDunquam.

Повнло вило, по горн се вило, Ввенац, нца, m. (Ерц.) беr franj, кули долазило, соли не лизало (пі.

ј. челе). Bujete, n. das Winden, vietio (?) Вилован, вна, но, 1 silenbaft, lymВнуерница, f. (Ерц.) vidе вјереница, Виловпі, та, па, j phaticus (?) : Bajeka, f. (Epy.) Conferenz (Berathila, „На Богату коњу виловноме gung), deliberatio.

Busomaje, m. Philotheus, Philotheus. Вијећање, р. (Ерц.) бав BeratbjФlagen, Вилушке, f. pi. Die Saabel, furca. deliberatio.

Внме, менa m. Вав uter, uber. . Вијећаши, ам, v. impf. (Ерц.) беrаth. Влімецце, п. dim. р. виме. Tolagen, delibero.

Винарина, f. новци што се дају спаВиjугање, р. дав СФlängeIn, sinuatio ији мјеспо десептка виноградскога, Виjугашнсе, амсе, т. r. impf. fіф Weingeld, vectigal vinarium. dhlängeln, sinuor.

Вина, на, но, (у Сријему, у Бачк. и у Вика, f. 1) бав еfфеер, сlаmоr. На Бан.) vide ванн,

Бурјаке вика, а лисице месо једу. Винко Лозић, m. eine Pomifфе Perfoni. 3) ein Getreidemaß, mensurae genus ficirung des Weins (etwa Weinhold (in der Batschka).

Хебmann), Tacchus: ударио га Винко Вікало, т. (рі. викачи) Der Grey. Лозић у главу, п. ј. олиосе. tals, clamosus.

Вінковци, вацца, m. pl. etätten in Внкање, в. дав сфереп, сlаmоr. Cirmien. Винковчанин, Внками, вичем, v. impf. dreyen, Винковаца. Винковачки, кa, кo, clamo.

Топ Винковци. Викач, m. vіdе викало.

Вино, р. Der Bein, vinan. Викнули, нем, v. pf, aufféreen, ex- Вінобој, m. ДЕermes, phytolacca declamo.

candra Ling. Вила, f. Die Bile (eine Art Tompbe), Вінов, ва, во, й. 23. лоза, 23ein?, В. В. Vila (uympha). Виле живе по великим

Rebe, yitis.

Corona.

човек из

[ocr errors]

C

дошев

21 Brimobec, m. feinere Feß-mäße (q. Buimurje, f. pl. eine Art ungrischer d. fino fes ?), mitrae genus.

Haarzöpfe, cirri. Віновёсак, m. hyp. р. виновес: Bimko, m. Mannsname, nomen viri,

„На глави јој весак виновесак Вишлање, в. дав Офwingen, vibratio. Біноград, m. Beinberg, vinea. • Віллаши, ам, y, impf, fфwingen, yi

bro. Виноградац, граца m. hyp. р. виноград. Виноградски (виноградски), кa, кo, Вилић, m, 1) dim. b. витао. 2) н. п. zum Weinberg gehörig, vineae.

клободана, или злата. Винош (планина), м. (crn.)

Brimomớp, m. Mannsname, „Па пи ајде на Винош планину

viri. вінскій, кa, кo, 3. 8. суд, Bein = gefфіrе. Бапорог, га, гo, mit gешиптепер Винуин, нем, v.pf, mcoeln, agito caudam. Hörnern, cornibus tortis :

Док кучка репом не вине, не ќе Младе воке випороге. пас за њом потрчали.

Bika, m. (Рес, и Срем.) vide Вило. Вин ушина, f. augin. р. вино.

Biikan, m. Mannsnaine, pomen viri. Brínize , n. Weinchen, vinulum (?): Bunge Bakeumuja, Vincenz Vincentius. кисело срце весело.

Викентије, Ј Віњага, f. ) wilber Beinftod, vitis Buko, m. (Ерц.) .) hyp. 2. Вилип. 2)

silvestris. 2) die Frucht davon, uva sil- hyp. p. Вићентије. vestris.

Внчан, ҷна, но, бетапреrt, versatus: Eập, m. der Wirbel, vortex.

ије он вичан поме послу. Виргаз, т. (у Сријему, у Бачк. иу Вишак, шка, m, дав Repr", деr übetə

Baw.) dieRutbe, Rathenstreiche, virgae. schuß, plus. Вирење, и, сав брађеn, speculatio.

Bice, ober, supra. Вириши, им, v. impf, fpäben, spe- Вишеград, m. Art an per Drina, füь. culor.

lich von Zwornik, berühmt im Sprids Вирил m, dim. р. вир.

worte) durch seine Brücke : Ocmage Вировип, па, по, н. п. вода, mir: Rao Куприја на Вишеграду. belvoll, vorticosus.

Вишек *ш. Die patroпe, embolus igniВирівилица, f, мала варошица у

arius. Славонији.

Вишеклук*, m. Sie Patrоntаfфе, рега Bûc, m. Bergspiße, cacumeu montis : embolorum iguiariorum.

„Када будеш вису на планину Вишење, р. бав баngеn, suspensio. Висибаба; f, дав ёфneeglüффеп,'ga- Вишина, f. Die She, altitudo, cf, виеина. lanthus nivalis Linn.

Вишња, f. Die 913eiФfеltirfфе, сегаѕum Висина, f. pie pübe, altitudo.

apronianum Linn. Висипи, им, v. impf. bаngеn, pen- Вишњеви, adj. indecl. meiФfelfaro, codео. Што виси нек' отпада.

lorem habens cerasi aproniani. Вісок (comp. виши), кајко, boy, altus. Вишњица, f. dim, p. вишња. 2) eine Висуљак, љка m. само у овој заго. Art Fisolen, phaseoli genus. (5 ceno нетки : Виси виси висуљак, при

ииже Бијограда. порчи трчуљак ; Бога моли прчу. Вишњичица , 'f. dim. . вишњица : љак, да отпадне висуљан ? п. ј. жир- „Вишњичица род родила

Вишњов, ва, вo, Per 23eiФfеltirfфе ma , піо, vidе витак:

gehörig, cerasi aproniani. Випа јело дигни горе гране

Вишњовац, віца, т. ein Stab von Weichs Вип, вип! interj. Laut, um die selbolz, baculus e ligno cerasi aproniani. Buma, Biíma ! ) Taube zu loden, sonus Вішњовача, f. Біфfelftеd, fustis e alliciendi columbas,

ligao aproniano. Вітак, пка, кo, biegfam, flexilis. BMWBOBÂK, m. der das Weichselwein, viВишао, пла, m, 1) беr Warnbаjpel, rhom- num e ceraso aproniano Linn,

bus. 2) der Haspel, rhombus. 3) vide BMWBOBHHA, f. das Weichselhols, lig. насад 2.

num cerasi aproniaui Linn. Випев., m. Ber Scio, vir fortis, heros. Bјеверица, f. Ёрц.)Pas@ibörnet,sciaВиши, вијем, v, impf. Winten, vieo. rus. cf. јеверица. Вилнь , m. ) pie &unte, funiculus in- Bјековање, п. (Ерц.) бав Дисфlesen

cendiarius. 2) der Docht, ellychnium. seiner Lebenzeit, vita. " cf. сејешпило.

Вјековати, кујем, у. impf. (Брц.) fin Виписе, вијемсе, т. г. impf. i win. Leben durchleben, vitam vivo : den , ambio :

„Да заједно вијек вјекујемо — „Па се вије ружа око бора,

Вјенчавање, р. (Rрц.) рав" Srauen (ven Ко Свила око кише смиња

Cheleuten), copulatio conjugialie.

[ocr errors]

ка и свињче.

Biim,

[ocr errors]

Bjergábamı , am, v. impf. (Ep.) trauen, räuchertes Fleisch, segmentum carnis jungere connubio.

fumo duratae. Вјенчаваписе, амсе т. impf. (Ерц,) ji, Bјешање, р. (Ерц.) бав фängen, sustrauen lassen, jungi connubio.

pensio. Бјенчаніі, на, но, Ерц.) н. и. прстен, вјешати, ам, v. impf. (Ерц.) bängen, кошуља, Хrau • Xing etc., copulato- suspendo. . rius.

вјешті, па, то, (Ерц.) беr t0 perftеnt, Ејенчаница, f. (Ерц) 1) повци што geschidt, peritus. се дају попу (а поп владици) за вјештак, m. (Ерц.) беr Befфіttе, ревјенчање , tit trangebubr, pecuniae

ritus. debitae pro copulatione. 2) жиока, или вјештац, вјешца, т. (Ерц.) беr бе. тредица у какове зграде, bеr frana- renmeister, veneficus. baum, trabs.

Вјештина, f. (Ерц.) bie BefфidliФЕeit, Ејенчање, п. (Ерц.) bie $raung, co- Meisterschaft, scientia. pulatio conjugalis.

Вјештица , f. (Ерц.) бie бere, venefica. Вјенчати, ам, v. pf. (Ep.) trauen, Вјештица се зове жена, која (по conjugio jungo.

приповијеткама народним) има у Вјенчатисе, амсе, у. г. р. (Ерц.) gе. себи некакав ђаволски ду, који у traut werden, sich trauen lassen, con

сну из ње изиђе и створисе улеnubio jungi. Вјенчић, m. dim. 9. вијенац.

пира , у кокош или у курку, па леВјера, f. (Ерц.) 1) Per Blaube,

пи

по кућама и једе људе, а осоfides.

био малу kецу : Кад нађе човека be 2) Treu und Glaube, fides. 3) (cm.) спава, а она га удари некаком Mann von Treu und Glauben, homo,

шипком преко лијеве сисе пие му се amicus fidus :

отворе прси док она извади срце „Здрав Милошу вјеро и невјеро :

и изједе , па се онда прси опет „Прва вјеро, потоња невјеро

срасту. Неки тако изједени људи Вјеран, рна, но, (Ерц.) treй, fdelis.

одма умру, а неки живе више вреВјереница љуба, f. (спи. Брц.) п. і. мена : колико је она одсудила кад је вјерна љуба :

срце јела; и онаковом смрпи умру, „Вели њему љуба вјереница

на какову опа буде намијенила. Вјерица, f. dim. р. вјера : вјерицу му Вјешпице не једу бијелога лука, и његову!

запiо се млоги о бијелим и о божишВјерност, f. (Ерц.) Die great , fidelitas. њим покладама намажу бијелим лу. • Вјеровање, (Ерц.) бав Blauben, fi.

ком по преима, по пабанима и исdes.

под пазуа: зашто кажу да оне на Вјеровати, Рујем, т. impf. uns pf. (Ерц.) покладе највише једу људе.

Ни glauben, credo. Волим (лакше је) једној младоj и лијепој жени не кавјеровали, него или ме питати.

жу да је вјештица, него све бабаВjemap, mpa. m. (Ерц.) Bee Bino, ма (млада курва стара вјештица).ventas.

Кад се вјештица један пул вспоВјерењак, т. (Бр.) Оer 23inoyeu.

вједи иода, онда више не може tel, yanus, gloriosus.

јести људе, него постане љекариВјерењача, f. (Ерд.) п. ј. водени- ца и даје траву изједенима. Кад

ца, или пушка, і) Rintimüble , mola вјештица лепни ноћу, она се сија ventilis, 2) Windbüchse, telum pneu- као ватра; и највише се скупљају maticum.

на гувну; зато кажу да она, Кад Вјерење, о. (Ерт) бав 24ukraифеп, оће да полети од куће, намажесе evaporatio.

некаквом масти испод пазуа, па Вјеприна, f. augm. р. вјепар.

рече: ни о трн ни о грм, век на Вјеприти, им, v. impf. (Ерц.) Вип. помепно гувно. Жена, која је вјешften, evaporor.

птица, кад из њег изиђе онај ду, Ејелирић, m. dim. р. вјелар.

лежи као мртва, и да јој човек Вјепровим, та, то, (Ерц.) minbig, окрене главу је су јој ноге биле, yeotosus.

не би се више ни пробудила. Вјерігоња, m. (Ерц.) vidе вјепрењак. Кад у каквом селу помре млого Вјепiрiметi, m. (Ерц.) дer 23iroffrom, kеце или људи, и кад сви повичу на flumen venti.

коју жену да је вјештица и да н је Вјечи, па, то, (Ерц.) ewig, aeternus. она појела: онда је вежу и баце у Вјешала, п. pl. (Ерц.) Xer Balgen, pa- воду да виде може ли попонути tibulum.

(зашто кажу да вјештица не може Вјешалица, f. ш. . меса, ein etüd gta поліонули) , ако жена шолпоне, а онг

« PreviousContinue »