Редити, им, v. impf. н. п. куђељу, лан, den Flachs bereiten (durch alle Operationen, bis er gesponnen werden Fann), linum praераго. Пошто се ку. ђеља (или лан) извади из мочила и осуши, онда се набија ступом (а лан тре прлицом); па се потом почне редити: најприје се маше на маљци, па се онда огребље на огребло, послије огребла нерјасе на гвозденој перајици, послије тога перјајусе повјесма малом перајицом, па су већ онда повјесма уређена. А оно што остане на огреблу и на перајици, гребенасе гребенима, и од онога бива Влас (мали и велики); а што оспане на гребенима, оно су већ кучине.

Редња, f. cine endemifhe Frantheit, morbus grassans.

Редњи, ња, ње, ја сам редњу (т. j. чашу) попио, деп eфer, der der he nach mich getroffen hatte. Редовање, п. bie Umreihe, ordo domus administrandae.

Редовати, дујем, v. impf. ber Reiße на aushalten, rem familiarem administro ex ordine. Редуша; 1. vide редара.

Редушин, на, но, vide редарин. Ређање, п. даš Reißen, ordinatio. Ређати, ам, v. impf. reißen, ordino. Ређење, п. дав Bereiten beš Gla feb, liai praeparatio.

Режање, п. дава, dentium
ostensio, nudatio; rictatio.
Режами, жим, v. impf. і запflet.
schen, ringi, rictare.
Pesa*, f, vide ереза.
Резанци, наца, m. pl. die Nudeln, tu-
rundae (farinaceae).

Резање, п. дав nеіден, scissio.
Резати, ежем, v. impf. fneiden, scindo,
Резница, f. m. j. лоза (на чокоту).
Рек, т. (Рес. и Срем.) vide ријек.
Река, f. (Рес. и Срем.) vide ријека.
Рекла, f. (у Сријему, у Бачк, и у Бан.)

der Weiber rock (Rockel), tunicae genus. Рекула, т. Mannsname, nomen viri.

Реља, т. Таппенате, nomen viri.
Рен, m. ber Meerretig (Erainií хрен,
österr. der Kren), armoracia Linn.
Pên, m. der Schwang, cauda.
Pena, f. die Rübe, rapa.
Репам, та, то, gefomänt, caudatus.
Репата звијезда, f. der Komet, co-
. metes, stella crinita.
Репина, f. augm. . pen.
Репић, m. dim, у. реп.
Репица, f. dim.. репа.
Редиште, n. lder, auf dem eint xü
ben angebaut waren, locus olim rapis

consitus.

Репий, на, но, н. п. лист, Кибеп, rapinus. Репу, т. petasites.

die Pestilenzwurz, tussilago

Репурина, f. augm. . репа. Репушина, f. augm. . peny. Реса, f. 1) на дрвету, дав яäßфен (. 8. am Nußbaum), iulus, nucamentum. 2) das Züngelchen (im Munde), lingula. 3) pece, Granfen, fimbriae. Ресава, f. 1) наија Ћупријска. 2) вода што тече кроз ту наију. Ресавац (вца), човек из Ресаве. Ресавкиња, жена из Ресаве. Ресавски (Ресавски), ка, ко, 1) Reffamer. 2) adv. ref. farmifch.

Рecан, m. Mannsname, nomen viri. Ресање, п. дав Setommen der Räßen, nucatio (?).

Ресаст, та, то, н. п. коза, дезйте gelt, lingulatus (?).

Ресами, ам, v. impf. Кäßhen beom. men, nucari.

Ресица, f. dim. 9. реса.
Рескање, n. dim. . резање.
Рескати, ам, dim.. резами.
Реснат, та, то, н. п. грана, Ка
chen tragend, iulatus.

Реки, речем (и рекнем), v. pf. fagen,

dico.

Рефена*, f. bie Зефе, rata, symbola.
реч, m. (Рес. и Срем.) vide ријеч.
Речећ, ћа, ће, berebt, eloquens cf.рјечити.
Речит, ша, то, (Рес. и Срем.) vide
Рјечит.

Речица, f. dim. . река,
Речца, f. dim. . реч.

Решетање, п. дав Reitern, cribratio. Peшemamи, ам, v. impf. reitern, sieben, cribro,

Решётка, f. ein Mittermert, cancelli. Решето, n. ber Reiter (Sieb), cribrum. Рзање, п. дав Biehern, hinnitus. Рзати, ржем, v.impf, wiehern, hinnio. Риба, f. ber, piscis. Двије се рибе на једној ватри пеку, па једна другој не вјерује.

Рибање, п. (у Сријему, у Бачк. и у Бан.)

Рњага, f. велика гомила, ein großer Haufe, magnus acervus.

Pak, m. Mannsname, nomen viri. Ржâœе, п. das Reiben (z. B. des Ochsen am Baume), attritio, frictio. РЯаmисе, амce, v. r. impf. sich reiben, adteri.

Сњица, m. I einer, der eine aufgeschlitte PRO, m. lippe hat, labiis diffissis. P66, m. der Sklave, servus (bello captus). Робом икад, а гробом никад, Ваља роба (н. п. крава).

Poбa, f. (ital, roba) die Waare, merx. cf. руба.

Poonja, f. die Robot, Frohnarbeit, opera servilis.

Poбijâm, m. der Frohnarbeiter, opera

rius servus.

Рoбишa, f. die Sklavin, serva,

Робињин, на, но, der Stlavin, servae.
Р.бињица, f. dim. . робиња.
Рʊбити, им, г. impf. zu Sklaven mas
chen, in servitutem abduco.

P56ые, n. (coll.) die Sklaven, servi bello capti.

Poбьême, n. das Schleppen in die Skla. verey, abductio in servitutem.

Pʊбов, ва, Bо, des Sklaven, servi, mancipii.

Робовâне, n. das Sklavenleben, ser

vitus.

Робовати, бујем, v. impf. Štlave feyn,

servio..

Pōɛ, m. die Ausgrabung (unter dem Schnee, oder der gefrornen Erde) damit die Schweine dann weiter nach Wurzeln wühlen, perfossio.

Poвâm, m. 1) der Einschnitt am Ohr des Schweins, als Kennzeichen, incisura, nota. 2) das Kerbholz, talea. Ровашими, им, v. pf. zeichnen, marki ren, noto Kрме.. Рвnне, f. pl. vide pов.

Ровити, им, v.impf. einen ров graben, perfodio.

Poвиmо jaje, n. ein weiches Ey, ovum sorbile.

POвII, m. pl. Gegend in der Herzego wina an der Grenze von Montenegro: „Равна Брда и камене Ровце Por, m. 1) das Horn, cornu. 2) на куħu, der schiefe Dachbalken, trabs tecti obliqua. 3) гадљарски.

Pora, глa, m. die Ede, angulus. Poram, ma, mo, gehörnt, corniger., Porâч, m. eine Art kleiner Fisolen, faseli genus.

Рогобатан, тна, но, hätelig, anceps. Рiгожшна, f. die Schilfmatte, teges. Poros, m. das Nietgras, typha latifolia. Рогозан, зна, но, von рогоз, typhae latifoliae.

Рóгoжа, m. ein Ochs mit großen Hörnern, bos cornutus, cornibus ingrantibus praeditus.

Porybe, f. pl. Art Hengabel (init zwei Zacken), furcae genus.

Рогуљице, f. pl. dim. 9. рогуље. Porýшeme, n. das Stußen, stupor, ar

rectio aurium.

Рогушипи, им, v. impf m. ј. уши, stugen, stupeo, aures arrigo.

Pôд, 1) он ми je poд, er ist mir befreundt, est propinquus meus; omшла у род; господскога рода, familiae, Abkunft. 2) die Frucht, fructus: купио виноград под родом; „Вишњичица род родила, „Од рода се подломила Póдa, f. der Storch, ciconia. Рoдаква, f. vide pоmкEа.

Родан, дна, но, н. п. година, дрво, fruchtbar, frugifer.

Родбйна, f. die Verwandten, Befreundten, propinqui.

Родин, на, но, дев Storm, ciconiae. Родишеь, m. der Erzeuger, Vater, pa

rens.

Родиmи, им, v. рf. ) gebähren, pario. 2) Frucht bringen, gerathen, gedeihen, provenio, respondeo sper: pо,4нма гoдина, родно жир, родиле јабуке и т. д. Poдuncе, имсе, v. r. pf. pogиao ce

Aujeme, geboren worden, natus est; aber quф родило се сунце, in aufge. gangen, ortus est sol.

Pʊauna, f. die Verwandte, cognata: „Ој ђевојко ти си ми родица,

,, Кад те видим ваша ме грозница Poha, f. hyp. v. рођака.

Poħaj, m. m. j. сунчани, der Sonne Aufgang, ortus.

Рођак, m. 1) материне, или очине се

сmрe cин, der Vetter (Sohn der Tans te oder des Oheims), matruelis, consobrinus. 2) ein weitläuftiger Verwandter, subcognatus.

*

Рсуз*, m. [ber Dieb, fur. cf. крадљи.
Рсузин, m. вац.
Рсузлук m. der Diebstahl, furtum.
čf. крађа.
Рсуски, ка, ко, 1) Dieóês, furum. 2)
adv. diebisc), more furum.
Pm, m. der Windhund, vertagus.
Ртањ, Ршња, m. großer Pegelförmiger
Berg in der Црна ријека, saltus in
Serbia.

Ртеница, f.
Ртењача,
Стина, f. augm. ..
Ртица, f. діє Binohundin, vertaga (?).
Ртичин, на, но, ber ртица, vertagae.
Ртмача, f. ber Sofeulas, apertura tegu-
menti braccalis.

der Rückgrat, spina dorsi.

Ртник, m. bie erften Ingreifer im Бес» te, velites: изгинули отници; ударише најприје ршници. Ртница, f. беr erne (nartfte) Brannt= wein, vinum ustum primum. Ртов, ва, во, дев Binofpiele, vertagi. Pmoвoha, m. der Windhunde führt, vertagi ductor, (al6 Borwurf für einen Edelmann, der immer nur jagt). Руба, f. vide роба.

Рубетина, f. 1) augm. . руб. 2) augm. . рубина.

Рубина, f. vide кошуља. Рубиница, 1. dim. v. рубина. Рубити, им, v. impf. 1) einjäumen, limbo circumdo. 2) штап, einen Stab oben zuglätten, zuründen, rotundo. Рубљење, п. 1) да infäumen, circumjectio limbi. 2) baš ibplatten, laevivigatio.

Руг, m. ber Špott, ludibrium: не смиРуга, f. јје од руга да изиђе на поље;

ругаласе руга, па јој била друга. Ругање, п. дав Spotten, illusio. Ругатисе, амсе, v. r. impf. коме, чеmy, fpotten, illudo, ludibrio habeo. Pyroбa, f. die Häßlichkeit, turpitudo (das Begentheil son љепота).

Рýдa, f. 1) das Erz, aes, minera. 2) die Deidfelitange am Pferdewagen, temo. Руда, f. bihte, ufammenhängende 2801. le, lana spissa et crispa. Рудаст, та, то, н. п. овца, ðidht= molig, lanae spissae. Рудина, f. bіе luc, pratum:

Док се гора преођене листом, „А рудине правом ђетелином Рудине, f. pl. Begend in der Herzegomi.

na an der Gränze von Montenegro. Рудиница, f. dim. 9. рудина. Рудица, f. 1) dim. v. руда. 2) gefärbte Wolle, lana fucata. Рудни, на, но, н. п. коњи, Deid fel=, ad temouem constitutus, . . wenn man mit Vieren oder Sechsen fährt.

Рудник, m. tabt in erbien. Рудничанин, човек из Рудника. Руднички, ка, ко, von Рудник. Рудњак, т. код кола, ђе се четири коња ватају, два се стражња, зову рудњаци, дle Deifelpferdе, ед ad temonem juncti.

Ружа, f. 1) bie Kofe, rosa. 2) Grauens name, nomen feminac.

Ружан, жна, но, häßlich, turpis. Ружење, п. дав Spotten, ludificatio. Ружин, на, но, ber ружа, roseus et Rosae.

Ружичица, f. dim. 9. ружа.
Ружични, на, но, Kojen, roseus.
Рузмарин, m. (у Сријему, у Бачк, и у
Бан.) Xosmarin, rosmarinus.
Pyj, m. Rhus cotynus Linn.
Рујев, ва, во, топ руј
Рујевина, f, дав ol von Rhus cotynus.
Рујевно вино, п. (ст.) vide рујно =
„Сува љеба и рујевна вина
Рујница, f. п. ј. гљива, ein eßbarer gels
ber Schwam, fungi galbini genus.
Рујно вино, п. (ст.) gelblimer Bein,

vinum fulvam:

„Ђе јунаци рујно вино пију "Јес видео рујно вино Рука, f. 1) біс Sand, manus: дошло му испод руке, unter der Sand, ins geheim; не иде ми од руке; није ми на руку; учинити коме што на руку. 2) од сваке руке, allerhano, varie. Pyka, f. das Brunimen des Bären, verwundeten Ochsen, mugitus.

Рукав, m. ber Ermel, manica. Рукавац, вца, ш. 1) аm Beinbrenne kessel die Röhre, die in die Kühlwanne führt, stulae genus. 2) an der Nabe der vorderste Theil, modioli rotae pars