Page images
PDF
EPUB

Самовољан, љна, но, беr na feinem Санан, на, но, fwliftia, no houetof

Willen handelt, pertinax, suae volun (beim Aufstehen), sumui pleaus. tati indulgens :

Сандал*, m. 21rt Berg, texti genus. Удовица свака самовољна

Cangasrahe, f. pl.(cm.) Beinkleider für Самовољац, мца, m, Pet Stepwilige Сандалије, f. I. Israuen)voп сандал, (Soldat), volo.

bracearum muliebrium genus : Самодрежа црква , f. (сп.):

„Украшћу јој сaндaлгate „Самодрежиі цркви на рочиште.

„На ногама гале сандалије Саможив, ш. беr $goiji", ееlbitling, Сандук *, ш, vide ковчег. qui nonnisi se amat.

Сандучина, f, augm. р. сандук. CaMoxne, Ba, Bo, egoistisch, selbstisch, non Санду чић, m dim. р. сан, ук.

nisi sui amans: иди, погани саможива! Санљина , ва, вo, Der Ben elaf liebt, Cà MOKOB, m. eine Stadt in der Bulga. die Schlafmüße, somuiculosus.

rev, nomen oppidi in Bulgaris. Ca- Cârma, f. H. n. nega, Klumpen, massa.

моковски, кa, кo, Don Самоков. Caumpai, m. Art Faichine, cratis gevuse Самокрес, m. (сп.) pijtole pie pon felbft Санчић, m, dim. у. сан. (фіеt, tеlum ѕроutapeum :

Санцан *, n. Tаkе аnfааtаt, praefectura: „За појасом девел самокреса,

Седам таша са седам санџака „Све и девет једна ватра пали

Санџак - алајбег, m. (сп.) Самониклица, f., 2irt wеiper fuper 2iepfel, „И четири санџак - алајбега pomi genus.

Санције *, f. pl. vide промисли. Саморан, на, но , bie jil fei6t nüfren Сањкање, т. Дав, та інезі аuf elitt ер muß, qui se ipse alit:

vectio in traha. „Па што ќе піи саморана мајка

Сањкансе, амce, v, r, inpf. ефlits Саморасп , т. тав аuf Dem 2iter, mo ten fahren, vchi traha.

eine Getreideart angebaut war, nach Carvalhe, 1. das Traumen, somniatio. der Ernte aus verstreutem Samen von

€іњатн , ам , v. impf. träumen, Sopsio,

Саони, f. pi. Bеr chlіttеn, traba. Camocasgāni Boxke! felbst erschaffener Cathúx, m. die Sdlittenbahn, via aper, Sort! qui se ipse creavit.

ta trahis.
Camòmbop, pa, po, aus einem Stüļ, Caoknie, f. pl. dim, v, caoui,
ex pa, continuus.

Сап, m. vіdе држање.
Camoka, f. die Einsamkeit, solitudo. Сапалили, нм, vide спалити.
Самбук, m, Per Celbtlernence, auto. Сапаљивање , п. vitiе спаљивање.
didactus.

Сапаљівали, љујем, vide спам-вапи. Самоуче, "чепа , п. лі. ј. Ғаче, еіn Сапёпи, пнем и сапењем), v. p. 2) Kind, das ohne Meiller, von selbst ,

auknöpfen, claudo. 2) anknüpfen (einem lernt,pner autodidactus,

Pferd auf der Wiese die Vorderfüße), Самрти, f. vide смрті.

adligo pedes : скаче као сапелі. Самрпан, тпна, но, (сп.) Ser Weitors Сапетљалин, ам, v. pf, suhaftein, bene, defunctus:

bulo; dober canem.babamll und • „Чали Марку,што самртну преба —

петљавање. Самотнія, на, но, и п." час, свијећа, Сапи, т. р. Вав Яreus its Pfexpee, Sterbe: , mortis , morientium.

clunes equi. Cancós, m, der Fleischerhund, molossi Cannibale, 1. 1) das Zuknöpfen, clau. genus.

sio. %) das Anknüpfen, adliytio. Самсовљев, ва, во, Зев $leiferuno ев, Сапнњати, њем, v. impf. 1) sutnöpfen, capiѕ mоlоѕѕі.

claudo. 2) anknopfen, adligo. Camyp*, m. der Zobel, mustela zibellina Canthaya, f. das Kinüpfband, der knúpfs Lion.

faden (bei den Bauernhemden piatt des Самур -калпак, m. п. ј. од самуро

Knopfes), funiculus fibulae loco.

Canhume, n. vide cani, „Самур - калчай на очи намиче Canaak, m. die metalene Trinkfdale der Самуровина, f. Das 3obеlfell, pellis zi Reiter, phiala equitum, bellinae.

Canon, m. das Bindseil, funis. Самцит (самцам), та, пө, cf. сам. Сапрени, ем, y, pf. ) кога на суду, Сан, сна, m. 2) деr Сфiaf, sopus, gegen jemand vor Gericht gewinnen, 2) der Traum, somnium.

vinco causan, 2) санрела па со нљеб, Cán, m. eine kupferne Schüßel, scu er ist für seine Undankbarkeit gestraft, tella aenea.

poenas dedit ingrati animi. • Санак, нка, т. 1) һур. р. сам. 2) Лаппва: Сапн. ш. Die Cenje , supo. name, nomen yiri.

Сапунање, и, раѕ eeifen, ilitus sapouis,

fi

са.

вине калпак :

Сапунати, ам, у. impf. feifen, illino Caсипање, п. бав біnсinfфutten, influSaponem.

sio. Сапунили, им,

vide сапунапи. Сасипапи, ам (и сасиљем), v. impi. Сапуниптисе , имce, v. r. impf. fфаитеп hineinschütten, infundo.

wie Seife, saponis more spumare. Сасјећи, сијечем, v. pf. (Ерц.) 1) ав: Canyhaja*, n. der Seifenfieder, sapo hauen, herunterhauen, decido. 2) gus Darius.

sammenhauen, concido. Сапунцијин, на, но, бев GeifenfiebetB, Cacјецати, ам, v. pf. (Ерц.) pinciasaponarii.

Tchneiden, incido. Сапунцијница, f. 1) bie Beifenfielerin, Саслушали, ам, у. p. bören, audio,

saponarii uxor. 2) 'die Seifensiederey, Cacma, sehr, valde, nimis. cf. Beoma. saponaria taberna.

Саставици, им, v. pf. sufammenbrinСапунийјнски, кa, кo, 1) feifenfiebe. gen, facere ut sint simul. Сапунцајски, кa, кo, j rift, sapona- Саспављање, т. дав Зufammenbrіn:

rius. 2) adv. seifensiederisch, more sa gen, collectio, congregatio, junctio. ponarii.

Састављали, ам, v. impf. зијаттер» Сапуњење, п. vide сапунање.

bringen, jungo. Capāj* , m. das Serail (Der Hof), aula. Саставци, вака, m. p. деr Ort, mo Capajelo, n. Stadt in Bosnien. Capa š. B. zwei Flüße zusammenfließen, conјевка, жена из Сарајева. Сарајлија,

fluentes junctura. човек из Сарајева." Сарајевски, каСаспајање , п. бав Зufammеntrеfеn, ко, роп Сарајево,

conventio. Сараниши, им, v. pf. Degraben, ѕере. Састајалінсе, јемсе, т. r. impf. jufarm lio, tumulo condo.

mentreffen, convenio. Сарањивање, одав Begraбen, sepul- Саспанак, нка, m. Die Bufammеntunft, tura.

der Congreß, conventus. Сарањівали, иљујем, v. impf. беgrа. Састанутисе, немсе, vide cacптаписе. ben, sepelio.

Саспараптисе, амce, y, г. pf, fіф игт Capaopu, m. pl. die Arbeiter (3. B. beim um etwas bemühen, Sorge tragen, cuStrassenbau), operae.

ram habeo. Capâu *, m. der Sattler, sellarius. Саспансе, анемсе, v. г. pf. sufarm. Сарачев, ва , во, бев Battlеrѕ, ѕеllаrii. menkommen, convenio. Сарачки, кa, кo, 2) Gattlеrѕ, ѕеllаrio- Cacmраг (са страг), уоu pinten, a tergo.

rum. 2) adv. wie ein Sattler, more Cacmpuja, f. eine art Hülsenfrucht, lesellarii.

guminis genus. Cape, f. pl. дie etifeleӧрrе, fistulae о. Саспіругапии, ужем, v. pf. •abfфаса, creae, tubi.

abrado, derado.. Сарка, т. еіnе Дrt Bilante (bie Xattф. Сасупи, спем, v. pf. bіnеіngiepen,

ante, mergus). Бекоји кажу да се fchütten, infundo.

сарке могу јести и на велики пе Caсўпшиписе, шисе, т. г. p. cincorren, Capma*, f. eine Art Pastete, mit Wein: Câm, m. 1) die Konigscheibe, favus. 2) laub oder Krautblatt ummidelt, arto (caxam *), die Stunde , hora. 3) die

Uhr, horologium. Сарук *, m. Der Xurban, tiara. Camapa, f. die Fleischhacke, securis laCaca, f. anemona pulsatilla pratensis nionis. Linn.

Саларивање *, п. дав 23ertieren, perСасвим (п. ј. са свим), günsti, pe ditiv, amissio. nitus.

Сапармірати, рујем, v. impf. vertieren, Сасећи, сечем, (Рес. и Срем. ) vide perdo, amitto. cacjeku.

Сашарипин, им, v. pf. pertieren, anitto. Сасенцање, п. (Рес. и Срет.) vide са- Сапворили, им, vide співорнілін. сијецање.

Сатворитисе, имсе, Cacéцапи, ам, (Рес, и Срем.) vide caсијецати.

Саперали, ам, (Рес, и Срем. ) vide Сісецапи, ам, (Рес. и Срем.) vide ca салерами. сјецати.

Camepiiвање, п. (Рес. и Срем. ) vide Сасијецање, п. (Ерц.) бав беrunter. cafeривање.

hauen; Zusammenhauen, decisio, con Саперівати, рујем, (Рес. и Срем. ) cisio.

vidе cafeривати. Саспјецапи, ам, (Ерцу.) бав v. impf. 34 Сатин, сем, vide cнсами. сасјећи,

Саптирање, п, сав аресiben, dеtritio.

так.

exareo.

creatis genus.

vide

створг

2

[ocr errors]

Csakyaá, } überall hin, quaqua versus.

Санрами, рем, y. impf, aбeeiben, dе. Свадбенії, на, но, бофseitli, poptiatero.

lis. Carouk, m. dim. 4. cam.

Свадвовање, в. дав Софseitbatten, pupCámark, m. (österr. das Seitel) der vier tiarum actio.

te Theil der Maß, quadrans, quarta Cba 460Bamı , 6yjem, v. impf. auf einer pars inensurae,

Hochzeit seyn, interesse nuptiis. Campi мачка и булумaha, antwortet Свадипи, им, v. pf. кога с ним, еnt.

man (im Scherze) auf die Frage, was zweien, inimico, discordes reddo. man gespeiset habe. Es scheint auf die , Cbaanmuce, umce, v. r. pf. sich ents

campnija anzuspielen, cf. 6yaymak. зweien, rixari. Campuia , f. eine Art Mehlspeise der Coaha, f. der Zant, discordia, discidium.

galieute. Успесе мало воде у ше. Свађање, р. бав $nt;weien, discordia. нично брашно, па се онда добро Свађапи, ам, v. impf. entѕ wеien, facio са пре рукама, те се начини го ut dissideaut. пово Као шарана.

Свањаписе, амce, v. г. impf. ji, eit: Сарпи, рем, салipho, v. pf. 2) аб. zmeien, discordes fimus.

reiben, detero, zerreiben, contero. 2) Coahe, (Epy.) vide clarhe.

коња, 3u (3runce richten, eneco. Свајa, t. hyp. р. сваст. Сатрпінсе, ремсе, самръосе, у. г. pf. Свак, m. vіdе својак. zu Grunde gehen, epecor.

Свак, свакога, vide сватко. Cake, n. (coll.) die Honigicheiben, favi. Свакад, vide свагда. Саћерапи, ам, v, pt. (Ерц.) binсintrei, Свалії, кa, кo, ein jeber, omnis, quis. ben, ago in

que. Саћернівање, п. (Ерц.) дав іnсintrei. Свакојак, кa, кo, alerlep, omnis, geben, adactio, immissio.

neris. Саһернівали, рујем, у. impf. (Ерт.) Свакојако, aletlet, varie.

bineintreiben, adigo. Cakir, cahen, vide cuku. Cakypa, f. ver ströberne Korb, worin Cba uma , IM, V. pf herabwälzen, de

die Laibe Brot stehen, bis man sie in volvo. den Badafen (chieft, sportae genus.

Свалиптисе, мсе, у. г. pf. jih binwät. Сакурица, f. dim. у. сатура.

jen, provo!vor. Car*, m. Der metallene Dedel, worin ž. Coadamu, am, v. pf. 1) herunterwälzen, B. die suma gebacken wird, opercu

devolvo. 2) (das į g) walken, subigo. lum ferreúm.

Сваљивање, р. Зав реrаб. , pinwalken, Carma*, f. 1) der Schrot, grando plum

devolutio , provolutio. Беа. 2) сије сачмом (н. п. кукурузе), Сваљівати, љујем, у. impf, bеrабwät. wie Schrott, während andere ökonomis gen, devolvo. scher damit umgehen.

Сваљиваписе, љујемсе, v. г. impf, film Carybamı , AM, V. pf. behüten, bewabs hiurpälzen, provolvi. re, praeservo, caveo.

Сванупії, не, v. pf. tagen, dilucescit. Сачули, чујем, vide саслушат. CBanyke, u. der Tagesanbruch, dilucuCayak *, m. das Fußgestel unter einem lum.

Kestel, tripus ahenum sustinens. Сварати, амі, vide преварипи. Санја*, m. per Useтaфer, horologiarius. Сварин, им, vide скували, Caциjин, на , но, бев иретафеїв, ho- Сваст, f. 1женнна сестра, беr $ra rologiarii.

CBacmuka, f.) Schwester, die Schwäge: Сашенати, ам (и сашећем), v. pf. rin, soror uxoris. Сашиши, шијем, Ү. pf, зиjаmmennia Сваспин, на, но, беr свасла, sororis bell, consuo.

uxoris. Сва, cf. сав.

CBàm, m. einer der Begleiter des Brâu: Cuarga, immer, semper,

cigams bei Abholung der Braut, sponСвагдашњи, ња, њe, immerwayrent, si: comes , e sponsi cohorte, cf. xesempiternus.

нидба. Срагде, (Pec.)

Сватити, им, v. pf. pinreiфеn, suff. Свагди, Срем.); йбеrаl, ubique. cio, pertineo. CBarke, (Ep.)

Свапко, свакога, јебеr, omnis, quisСвадба, f. pie poфeit, puptiae.

que. Свадбарина , f. (сп.) Die poфeitgebuft, Світовање, п. Вав свал • fepn, comipecunia nuptiaria:

tatio sponsorum. . „Ваља да је ђе наш'о ћевојку, Сваmовати , пујем, т. impf. свати „Па нам иде, носи свадбарину regn, comitor sponsum.

ІІІна.

2

Ceamóbari, Bija, m. eine Art Hochzeitss Cee'ma ropa, f.(Heiligenberg), mons Athos. melodie, carmiais nuptialis genus : CBI• Светао, пла, ло, (Рес. и Срем.) vide ра сватовца.

свијетао. Сваловски, кa, кo, 1) беr сватори, Свёлац, свеца , m. 1) беr peilige, Sap

comitum sponsi. 2) adv. wie es cBa сtus, 2) данас је свептац, Der Septs modu machen, ut solent sponsorum tag, dies festus. comites.

Светитељ, m. vide скепіац 1. Свакање, п. Зав pinlangen, extensio Cвелина, f. dim, p. свепі,

vide cojejusta. CBakanı, am, v. impf. hinreichen, ato CBemuta, f. die Reliquie, das Heiligs tingo, suflici.

thum, sanctorum reliquiae. Скачиј (свачији ?), чија, чије, еіnев је Светипит, нм, v. impf. .) н. п. водиDitt , cujusque.

uy, weigen, consecro. 2) vide coeli. Свашта , cвaчeгa (и свашта), а ее, кованпи: господине четвртине! лу. Сва.ино, свaчeгa (11 свашта),j omnia, сти мене, пәбе fе бака светипти. quaecumque.

cf, чепівртин. Св, cf. сав.

Светитисе , имce, v. r. impf. 1) не сtеСв. док, m. Pес. Срем.) vide свједок. пе се сад, ist lеbt man nіt fо, дај Све, 1очанство, р. (Рес. и Срем.) vide nian heilig würde, non sunt tempora свједочанство.

sancta. 2) светан се он мени, et bat Сведоч ja, f. de сведоцба.

Schadenfreude an meinem Unfal, laeСведч'ње , п. (Рес, и Срем.) vide свје. tatur de injuria mea. доење.

Сві шковање , п. Вав Sepetit, celebraСв дочіпи, им, (Рес. и Срем. ) vide tio, feriatio. свједочи.

Євглікован, кујем, т. impf. ) feper, Сведоцба, f. (Рес. и Срем.) vide свје celebro. 2) jenern, ferior, доцба.

Свелковина, . ба3 Seyern, feriae, diei Свежањ, Жња, m. ein bitnoel, fascicu festi celebratio. jus, н. п. траве, сијена.

Светлини, им, (Рес. и Срем. ) ride Свеза, f. Das Cano, ligamen.

свијеплити. Свёзати, ежем, v. pf. бince, colligo, Светлитисе, лисе, (Рес. и Срем.) viСвёзатисе, ежемсе, v. r. pf, in Ber. de ceujema mICE.

bindung kommen, necessitudine jungi. Свёлілица, f. (Рес. и Срем.) vide се епіСве знали, ла, лo, all wifferij, omni. лица. scius : hупи піи свезнали.

Скепіліст, f. (Рес. и Срем.) vide свјетСвёзналица , m. и. f. Der 211 wiffet, qui se omnia profitetur scire.

Светљење , п. (Рес. и Срем.) vide celСвекар, кра, m, Bere piegerwater (BeB јетљење.

Mannes Vater), socer, mariti pater. Светњак, m. (Рес. и Срем.) vide ссаСвеколико, alea, quodcumque.

јетњак. Свекрва , f. Die Chmiegermintter (рев Световање , п. (Рес. и Срем.) vide свје

Mannes Mutter), socrus, mariti mater. товање. Свекрвин , на, но, Per &фwiegermut. Cветоватпи, пујем, (Рес. и Срем.) riter, socras.

de свјеповати. Свекрвица, f. dim. р. свекрва. Ceemoropay, pra, m. der Heiligenber: Свекров, ва, во, бев ефwiegerpater, ger, Mönch som heiligen Berge, soceri.

nachus montis sancti (Atho). Свемогући, Ђа, Ке, аПmatis, omni. Светогорскій, кa, кo, 1) vom beiligen potens.

Berge, de monte sancto. 2) adv. wie Свесрдно, ооп беrgеn gern, ex animo, ein Heiligenberger, more monachi de Свесіп, f. (Рес. и Срем.) vide свијест. monte sancto. Свеcпти , везем, v. p. 3ufаттек, meg" Свеha, f. (Рес. и Срем.) vide сенијела. führen, develio.

Свеење, п. 1) сав 98eiben, Свести, ведем, v. pf. :) bеrаbfüren, tio. 2) das Heilig werden, apotheosis, deduco. 2) zusammenführen (Braut und inter coelites aduumeratio. 3) die Scha: Bräutigam), committo conjuges; daber denfreude, gaudium de malo alterius, 3) tuppern, committo. 4) wölben, for. Cbekua, f. dim. 8. cbeka. nicem duco.

Свечанії, на, но, н. п. дан, Зереrtаg» Свет, т. (Рес и Срем.) vide свијепт. festus. Світ (говорисе исел), m. (Рес. и Свечанік, m, Der Sеpеrtаg, dies festas Срем.) vide свјеп.

CBeyâp, m. der eine Mahlzeit zu Ehren Све, ща, пo, beilig, sanctus.

des Familienbeiligen gibt, qui convia

[ocr errors]

consecra

бев свечар.

IIIIIHAO.

more.

vium praebet ob diem festum sancto „Дрки Вуче мога „свиленгалу, gеntіlіtіo. cf. крсно име.

„Дон ја идей цара да поправим Свечарев, ва, во ,

vide

свечаров. Світлокос, ca, co, feiseneв фaar habent, Свечаров, ва , во,

capillis sericis (delicatis, mollibus). Свечарскі, ка, ко, дее свечари. Свилорун, на, но, feisenpolis , lauam Свечарско, кога, n. онн новци, што sericam gestans (ovis): свечари дају пону, што прекади

„Те обила свилоруне овце и очали кољиво, cf. крсно име.

Свинь, m, vide свињац. Свіцбани, ам, Рес» и Срем.) vide свјец- Свиња, f. Die Gфреіn, sus. бати.

Counâp, m. 1) der Schweinhirt, subule Свештавање, п. (Рес. и Срем.) vide cus., 2) der Schmeinhändler, porcarius. свјештавање.

Свињарев, ва, вo, vide свињаров. Ceejumabamı, aM, (Pec. si Cpem.) vide Cenapuua, f. das Hutgeld an den Saus свјештавали.

hirten, merces subnlci. Свешталн, ам', (Рес. и Срем. ) vide Свињаров, ва, во, бев свињар , porсвјештапн.

carii. Свештен яң, m per Weiftiie, sacerdos. Свињарскій, кa, кo, 1) Все свињари, ротСвешило, п. (Рес. и Срем.) vide свје саrіоrum. E) adv. pie ein свињар, more

porcarii. Свидетисе, дисе,

Свињац, њца , m. Sеr edweinftan, hаrа. v.r. pf. (Рес.)

ако ми се не свиди, Свањепина, f. Сфweinflei, caro su

ако ми се свиди, Свидитнсе, дисе,

illa. у. . pf. (Срем.)

behagen. gut gefale Courbekis, ka, ke, Schweine: , suillus. Coukemince, Ance, bor, videor.

Ten, arrideo, pro- Свьҫні, кa, кo, ) fäuifф, fwеinif), т. r. pf. (Ерц.).

Sdweines, suillus. 2) adv. fäuisch, suis. Євijање, п. vіdе cагијање. Свијати, ам, vide савијали :

Свіњче, чета , n. ein Ctut еф mein, „Капу сында, до земље се свија — Borstenvieb, una sus. Свијес, f. (Ерц.) Вав Зери рtfерп, дie Свірала, f. 1) vie $lüte, fistula. 2) сви

3ejinning, mens: није у свијеспін ; рале, vidе двојнице ипд гадње. изгубио свијест.

Свиралица, f. dim. р. свирала. Cerijem, m. (Ерт.) 1) бie Belt, mun- Свираљка, f. vide свирка.

dus : оде у бијели свијет; из бије. Свирање, оРаз Sloten, cantus fistulae. лог свијепта. :) viel Reute (frani. du Свірали, ам, v. impf. .) flоtеn, fistumonde): навалио свијеті ; има ли мло la cano. 2) (die Sauglode läuten), He го свијета код намаспира ? од сви мој свирали (курцу), rеѕе nіt fо. јета нијесам могао да приступим. unanständig, noli obscoene loqui, 5) онај, или они свијеп, jene gelt, Свірац, рца , m. Der Dubeljapfeifer, alia vita (post mortem). 4) das Tagess qui utriculo canit. licht, dies.

Cerpán, m. der Flötenspieler, tibicen. Свијептао (сотр. свјетљи), пла, ло, Свирачев, ва, во, дев свирач, tibici(Epv.) glänzend, fulgens : conjemao mu образ! свијепіли царе! ВиефIaubtiger Свирење, n. vide свирање. Kaiser!

Свирити, им, vide свирати. Свијетлиги, им, y. impf. (Ерц.) Teuten, Свирка, . Das 51afe : Заjtrument, fistu

lumen praefero, admoveo , ministro. Свијетлинсе, лисе, т. г. impf. (Ерц.) Свирчев, ва, во, бев свиратц, utricu.

leuchten, glänzen, fulgeo, lucco. lаrii. Устани поте, нека седне свирСвијетљење , п. (Ерц.) 1) бав Reuten, чева мати (у Сријему).

luminis praelativ. 2) das leuchten, fula Colchymir, nem, v. pf, bersten, rumpor. gor.

Cbuma, f. die Verzierung der weißen Bau. Свијеліњак, m. (Ерц.) Ser Reuter, can ernröcke mit vorn an der Brust anges delabrum :

brachten blauen und rothen Streifen, Да ми живу валру наложимо

clayus coeruleus aut ruber, „Од столова и од свијетњака Свимање, р. за 24tpreфen бев Хаgев, Conjeka, f. (Epq.) die fierze, candela. diluculum. Свикнути, нем, vide свики.

CBumamı , coufie, v. impf. anbrechen Conna, f. die Seide, sericum.

(vom Tage), dilucesco; daber der zweis Свилен, на, но, feiben, sericus.

deutige Salembour: Cewenraka, m. (cm.) ein Mensch mit Свекар. Устани снао, Свиће.

reidenen şoren, caligis sericis in Снаа. Бога ми! кад fie сви, не fie dulus :

ин један.

Dis.

la in genere..

« PreviousContinue »