Page images
PDF
EPUB

Свішац, свица, m. 1) бав зобаnnів. ductio. 2) das Wölben, concameratio, würmchen, cicindela. 2) der Wachsstock, 3) das Zusammenführen, commissio. glomus cereum.

Сеожёье , п. 1) дае реrunterführen, Свии, свијем, vide сaвити,

devectio. 2) das Zusammenführen, couСвићи (говорисе и свикнути), свит

vectio. нем, v. pf. jih parein fіnvеn, intelli- Свозити , им, y. impf. berunters, зия go, accommodo me, assuesco : не могу sammenführen , deveho , conveho. да свикнем ове путове.

Свој, своја, своје, 1) fein, (mein, bein), Світи, свитака", m. pl. die Sehnen des suus. 2) Oh Mu je ceoje, verwandt,

Hausen (die als Fastenspeise gelten), coguatus.
nervi husonis.

CBojax, m. Schwager (in Rüdlicht der Свједок, т. (Ерц.) Ser Beuge, testis. Schwester meiner Frau), sum coojak Свједочанство, р. (Брц.) vide свје

sorori uxoris meae. доцба.

Својаков, ва, во, бев својак, adfnis. Свједочва, f. vіdе свједоцба.

Coojámi, f. (coll.) die Verwandten, proСвједочење, р. (Ерц.) дав 3eugen, te pinqui. stificatio.

Својевољно, freimilig, ѕроntе. Свједочити, им, v. impf. (Ерц.) 3tu• Својење, п. Вав Зueignen , arrogatio. gen, testor , testificor.

Својити, им, v. impf, fit gueignеп, ат. Свједонија, f. (Ерц.) дав 3eugnip, te гogo; ја га и својим и мојим (au) stimonium.

zweideutig) hilft alles nichts, frustra Свјет (говорнсе и сјет), m. (Ерц.) бес tentavi omnia. Rath, consilium,

Својко, m. (сп.) беt giebeByermante (7, Свјелина , f. 1) augm. р. свијет. 2) eine tuus (?) :

у? елде Reute, multitudo: навалила „Дај ћевојко да пољуби својко — свјетонна.

CBôckú, adv. wie einen der Seinigen, Свјетлица, f. (Ерц.) Xer Bli , fulgоr : ut suum : ударио га својски (tüф. мебе (сијева) свјеплица.

tig); часпино га својск (mic feinen Свјетлостi, f. (Ерц.) Оer Blang, falgor. recht guten Freund). Свјепповање (говорисе и сјеповање), CBôjma, f. der Verwandte, propinquus.

n. (Epy.) das Nathen, consiliatio. Свр (Ерцеговци говоре и сврг), i) fo Свјеліорапии (говорисе и сјеповати), боd, als, altitudine : свр човека. 2) јед

myjem, v. impf. (Ep.) rathen, consilior. но свр другога,ier'g'aupere,sus deque, Свјећица, f. dim. р. свијеfia.

Cepâ6, m. die Kräte, scabies. Свје-цбаніі, ам, (Ерц.) vide свикнути. Сврабање, п. Вав Дniteten mit &raft, Свјештавање, п. (Ерц.) pie derbeilung infectio scabiosa.

der leßten Delung, extrema uuctio. Скрабаши, ам, т. impf. mit fräse an Свјештавали, ам, т. impf. (Ерц.) ш. ј.

tecken , inficio scabie. Свјештапи, ам, v. pf. / масла, дie Cврабалтисе, амсе, т. г. impf. Жrage

lente Delung ertheiien, extremam un. bekommen, infici scabie. ctionem impertiri.

Сврабљив, ва , вo, Erasig, scabiosus. Свјештенск, m. (Ерц.) vide свештеник. Сврака, f. Die &liter, pica. Сві шпило, D. See Dobt, elly сhnіnm. Свратити, им, v. pf. аblеntеn, dеvеrtо. Свладаnів, ам,

v. pf. meintern, bie Cвратилисе, имce, v. г. pf. einen 26Dberhand bekommen, supero, superior

stecher machen, ablenken, devertor. discedo.

Свраћање, в. дав 461entеn, dеvеrѕіо. CBaâk, m. die abgelegte Haut der Schiano Copa karttu, am, v. impf. ablenken, deverto. ge, exuviae serpentis.

Свраћаписе, амсе, т. г. impf. аblеа? Свлачење , . 1) баѕ реrunterfФteppen, ten, abfфweifen, dеvеrtог. tractio de — 3) сав гаивјielycii, exutio, Сврачак, чка, т. 2 ame eines Eftinen 3) das Zusammenschleppen, coutractio, Zaunvogels, aviculae nomen. comportatio.

Сврачина , f. стражьи крај срчанице. Свлачипти, им, v.impf. D) bеrаbfфTeppen, Cврачић,m.bie junge сврака,pullas picae,

traho de-. 2) zusammenídleppen, contraho. 3) ausziehens , exuo.

Слабо, као сврачји мозак. CBÒA, n. das Gewölbe, die Wölbung, Copõemu, 61, v. impf: (Pec. ) iuđen fornix.

Сврбити, би, v. impf. (Срем. Сводни, им, v. impf. 1) wölbeu, con Сврбљеп, би, у. impf. (Ерц.)

camero. 2) berabführen, deduco. 3) zu. Ceptorý3, m. erdichteter Name einer fammenführen (Brautleute), committo. Bwaare, q. d. pruriet anus. cf, женидба.

Свргнуши, нем, vide сври. вводење, в. 4) бав феrабffeen , du- Сврдао, дла, а реr poprer, terebra,

[graphic]
[graphic]
[graphic]

Сврдлина, f. augm. р. сврдао. Север , m

"m. (Рес. и Срем.) vide сјевер. Сврдлик, m. dim. р. сврдао.

Севернії (северніі), на, но, (Рес. и Сврзибрада, m. човек, који један Срем.) vide сјеверни.

пупі "остави браду, па је опет Севнупи, нем, (Рес. и Срем. ) vide обрије.

сијевнути. Сврзнcлoвo, m. онај, који почне Сегнуписе, немсе, v. r. pf. Tangen (na учити књигу, па остави, беr pie etwas), extendo manum. Studien an den Nagel gehängt hat, Сёд, да, до, (Рес. и Срем,) vide literarum desertor.

сијед. Сврзлапи, ам, v. pf. einen niФt аив Седа, f. (Рес. и Срем.) vide cједа.

Гаffen (mit Bitten), non mitto, cir- Седало, п. (Рес. и Срем.) vide cједало. cumvenio, ligo.

Седам, fieben, septem. Сврнути, нем, v. pf. абlentеn, dеvеrtо. Седамдесетi, fiebensia , septuagista. Сврнутисе, немсе, v.r, pf. eintebren, Седамдесети, па , що, беr ftеbѕіgfte, devertor,

septuagesimus. Сврпіање, п, дав 261entеn, dеvеrѕіо. Седамнаест, jiebşehn, septemdecin. Свртати, сврћем, v. impf. аblеntеn, Седамнаеспepo, vide седамнаеспоро. deverto.

Седамнаесті, та, пio, per ftebebute, Свртаписе, сврћемсе, т. г. impf. einə decimus septimus. Fehren, devertor.

Седамнаесторо, Дnşahl pon fiebehn, Сври (говорисе и свргнутии), сврг septemdecim (franz. une dix-septaine).

нем, v. pf. 1) bеrаbperfen, ftürgen, Седање, и. (Рес. и Срем.) vide cјеdejicio : спријеспола. 2) с ума, pers

дање. gessen, negiigo, excidit ex animo. Седати, ам, (Рес, и Срем.) vide cје. Сврчак, чка, т. 2) Die Seignupel, tu

дати, rundula. 2) das Stängelchen (Seide, Седење, р. (Рес. и Срем.) vide cјеђење. Gold), tubulus.

Седење, р. (Pec.) vide сијеђење. Свршёinan, ліка, m. Вав nse, Mic Сёдети, дим, (Pec.) vide сијеђели. Bollendung, finis.

Седелін, дим, (Pec.) vide сједии. Свршнівање, п. Зав 3olensen, absolu Cégep*, m. die Perlmutter , testa contio , perfectio.

chae margaritiferae. Свршівати, шујем, т. impf. polensen, Седефлија *, f. пушка нашарана сеperficio.

дефом: Свршини, им, v. pf. volensen, absolvo, „Седефлију пушку загрлио Се", асс. ji, se. Berbalt fіф ҳи себе, Сёдин, на, но, (Рес. и Срем.) vide

wie ме зи мене, unt me su піебе. сједин. Себезнао, нала, лo, felbjtifф, egoiftift, Седипи , им, (Срем.) vide сиједипи.

der nur u m sich weiß, sibi suli Седипи, им, (Срем.) vide сједипи. amicus.

Седлање, р. das Satteln, impositio Себица, f. 1) носи кошуљу (или, ами.

sellae. ну какву) у себицу, ale Eage, пас). Седлар, m. Bеr аttlеr, ѕеllarius. einenter, continuo. 2) све себице, аlѕ Седларев, ва, во, бев attler, sel, Іed ohne Иnterfфiev, fammt или јопреrѕ, Седларов, ва, вo, jlarii. изјео све себице, ѕinе discriminе.

Седлатии, ам,

y. impf. fatteln, stereo Себичан, чна, но, н. п. човек, бес equum.

nicht heikel iit, facilis , non difficilis. Седлица, f. само у овој загонетки : Себичній, на, но, ) кошуља (или ами Type иде гредицом, заврглосе сед.

на каква), ale Sagва, 2Berfeltaggs , лицом ? (ауж). рrоfеѕtus. 2) неђеља (у Сријему кажу Седло, р. беr Заttеt, sella. прапава недеља), bit orittleste Седмаһ, ш. ) Der Biebner (22ünge). Woche vor der Faste, da man alle Tas moneta septenaria. 2) ein Pferd von 7 ge, selbst Mittwoch und Freitag, Fleisch, Jahren, equus septennis. speisen essen darf, hebdomas antepen- CeAmakiba, f. Stute von sieben Jaha ultima ante quadrаgеѕіmаn. Послије ren, equa septennis. себичне неђеље настане задушна, Седмеритца, к vide седморяца. а послије задушне бијела.

Седмеро, п. vіdе седморо. Сёвање, в. (Рес. и Срем.) vide спје. Седмі, ма, мо, Веr fiebente, septimus.

Седмина, f. 1) Das Biebentheil, pars Севап*, м. vіdе задужбина : учинио septima. 2) Anzahl von sieben, septem.

севап ; севап је удијелитн сиромау. Седмица, г. ) бic Bieben (Rarte); sepСевали, ам, (Рес. и Срем.) vide си. tenarius. 2) die Sieben (3abl), numeјевали.

rus septenarius : не може мы изии

вање.

или читав

manus,

[ocr errors]

turcici genns.

[ocr errors]

Сељан, m. 1) феr аив дем пamliфеи

седмица (кад запосли, или почне Ceno, n. das Dorf, pagus: y Cp6uja једноудили у упорник).

су велика села, која имају око 100 Седмокран, m. See Biebenbeinige, sep кућа, а има села под 15 кућа; али tipes: раче седмокраче (говорила и највише има од 30 до 50 кућа.

жаба раку, кад су се псовали) ! ІІо брдовипим мјестима пиако су Седморица, f. 2.njabi von fieben, septem. куће раздалеко, да је село од 40 куСедморо, 21 ngal on fieben, septem.

fa веће од Беча, н. п. у једном поСедмороспрук, кa, кo, jilеbеnjаф, локу стоје неколике куће, па онseptiplex.

да (Бешто по сапа , Седница , f. (Рес. и Срем.) vide сјед сап далеко) у другом неколике и ница.

т. д. па се све зове једно село (доСеднупи, нем, vide сестн.

клегођ његова земља држи, које се Сеђење, п. (Срем.) vide сијеђење. врло добро зна ; тако људи из два Сезање, n. Rangen (nat еtmав), extensio села могу бити компје). А по рав•

ни (као н. п. по Мачви и по БраСе записе , секемсе, v. г. impf. langen, нчеву) достта су честе куће по extendo manum.

селима, али опет нијесу у реду, Cenz* , m. der Stallenecht, seryus sta

као н. п. по Сријему и овуда по bularitis.

Њемачкој, него распркане (као и Сенсана*, f. eas pagazzpfers, Pad, по варошима по Турској) по пољу. pferd, equus sarcinarius.

Онамо се човек може преселити на Ceja, f. hyp. у. сестра.

једнога села у друго кад му драго: Сејање, и. (Рес. и Срем.) vide сијање. нити му се преба јавити ономе Сејали, јем, (Рес. и Срем.) vide сијали.

спаији из чијега села полазії, ні Сејин, на, но, per ceja, sororis. ономе у чије долази ; кућу своју Сејменин*, der Sejmen, militis

може продати,

или раскопати,

а вотњаке и винограде може долаСејменски, кa, кo, 1) Cejmen, certi

те брати сваке године, а militis turcici. 2) adv. wie ein Seimen,

спанјн даваши десето; а у оном more sejmeni.

селу ће долази, може начинан ғуСека, f. hyp. р. сестра.

ћу на пустој земљи ђе му драго, Секана, f. Teauenna me, nomen feminae.

и себи кечити њиве и АцІваде, и С'кин, на, но, деr сека, sororculae. садити Воптњаке

и винограде, поСекира, f. (Рес.) vide cјектра.

лико му драго. Кад спэнја дође у Секиретина, Г. angri. 9. секира.

село да купи главницу, и спане из Секирица, f. dim. р. секира.

шефпера звати све сељаке редом Секирній, на, (Pec.) vide cјекирни.

по имену, онда му сељації кажу: Секуна, f. (сп.) vide сека,

„тај се оселио,

или: „овај се доСекулићи, м. р. (Рес. и Срем.) vide

По равни, особино по госјекулићн.

летним мјестима, врло су куће Сен ў цала , само у овој поскочици (als

рђаве: понајвише покривене су кроReim):

вином, или лубом; али по брдови„Ој пи секо секуцала!

тим мјести ма има кућа врло XII„Јест ли се ј**пала?

јепије и тврдије: млоге су подзиCenak, m. Mannsname, nomen viri.

дане на меном, а понајвише су поCeram*, m. der türkische Gruß, pax!:

кривене даском (шиндром); соба „Како дође облачићу Раде,

нема свуда, него се зими понајви„Тако Турком Турски селам даде

ше грију код валтре, а спавају по Сәле! Єфреitet, soror! cf. брале, мале:

вајатима (cf. Клијеп), „Братпау сестру с нова града зове:

куки; димњака нема голіово нигke „Ајде селе, оседлај ми коња —

по селима (осим у

Мачви Cenes, m. fremde Liebstödel, ligusticum

ве, пу Браничеву bешто око ДуJevisticum Linn,

нава, и на Влашким земуницама), Селилии, им, v. impf. megjieveIn, transfero.

, зато се кашпо путия ў Бекојим Селилисе, имce, v. г. impf. fiebel,

кућама, да оће очи да испадну од commigro.

дима. у Србији нигђе нема Турака Cenhume, n. Ort, wo ehevor ein Dorf

да сједе ю селима , gewesen, locus olim habitatus:

Србљи, а Турци по варошима ; ay „Коренила! село и ти ли си?

Босни има и Турскије и Шокачкије „Да ли није руде од лонаца, „Испод кућа чести воденица,

Селскі, ка , ко, (сп.) vide сеоски: Не 6' се звала село, већ селиште. Dorfe ift, ejusdem pagi.

но,

селно.

и онако у

2

поред

Са

него самі

села.

[ocr errors]

менка,

more

Сељакуша , f. Die Bauerin, rustica. Cennja*, f. die Gerberkufe der Kirschner, Сељанин, т. vіdе сељак.

vas pellionum. Сељанка , f. 1) дie aus pem nömlien Сера, f. (Рес. и Срем.) vide cјера.

Dorfe ist, femina ejusdem pagi. 2) Frau: Сералија*, m. vіdе крајишник : enname, nomen feminae.

„Сератлије добре коње ране Семберија , f. ein Sheit Ser Зворничкг Сераплі інскӣ, кa, кo, vidе крајиш

Hauja, am linken üfer der Drina : Сералијски , кa, кo, јнички. „Валовиту Дрину пребродине, Cepaakep*, m. der Seraskier (Com:

Машинесе пуспіе Семберије — menant), dux. cf. поглавица: Семберский, ка , ко, р. Семберија. „И пред војском до два серашћера — Семе, мена, п. (Рес. и Срем.) vide Сердар, т. бer Cersar (Brop profов. сјеме.

Generalgewaltiger), vindex criminum Семенка, Ғ. (Рес, и Срем.) vide cје. militarium generalis. у Србији и у

Босни (по варошима) сердари заСемењак, m. (Рес. и Срем.) vide cје творају Турке, као муселими ришмењак.

Кане. «Семењача, f. (Рес. и Срем.) vide cје Сердарев, ва , во , 1 бев Cersat, serмењача.

Сердаров , ва, вo, j dari. Сен, m. 2) оно гвожђе, што на ње. Сердарски, кa, кo, 2) беrbаrѕ, ser

му стојн паприца (у воденици). dari. 2) adv. wie ein Serdar , 2) (Рес. и Срем.) vide cјен.

serdari. Сенатор, т. (у Сријему, у Бачк. иу Серивуна, м. Серивуна је био (као

bah.) der Senator, Raibsherr, senator. шпио се приповиједа) некакав поcf. синагор.

главар кад и Млатишума. Сенаторов, ва, во, бев Cenatore, se- Cермија*, f. дав Зеrmögen, facultаtеѕ. • natoris.

cf. имање. Сенаторски, на, но, .) Cerator-,. Серница, f. (sensu propriv) Der 26tritt,

senatoiius. 2) adv. senatorisch, senatorie. Jatrina. Сенина, f. angm. р. сено.

Серсан*, т, бав Рfertegefфire, arnaСеница, f. (Рес. и Срем.) vide cјеница. menta equi. cf. пакум. Сница , f. (Рес. и Срем.) vide cјеница. Серцада*, f. eine art feiner Bisteppi. Сеничић (сені чић), m. (Рес. и Срем.)

che, straguli genus. vide cјеничић.

Сести (говорисе и седнупи), седем, Сеничји, чја, чје, (Рес. и Срем.) vide и седнем, (Рес. и Срем.) vide cјеспи. сјеничји.

Cecopa, f. die Schwester, soror, сенка, і. (Рес. и Срем.) vide cјенна. Сесирење, . дав сфwiftern, appellaс нө, n. (Рес. и Срем.) vide сијено.

tio sororis nomine. m. vіdе завичај.

Сестримити, им, vide сестрипти. Сінта , f. варош у Бачкој. Прокопсао, Сестримљење, п. vіdе сестрење. као Турски цар на Сентн.

Сестрин, на, но, беr ефweiter, ѕоСенландрија, . et. 2Incre (bei ofen),

colonia Serborum St. Andreae. Ceum CècmpHMI, HM, v. impf. Schwester nen, андр і нац (нца), човек из Сенлі nen, ichwistern, sororem appello. андрије. Сент андријск (Сенлі. Сестрик, m. Der eфefterfohn, soroандријнски), кa, кo, pon Сенпан ris tilius. дрвја.

Сестрица, f. dim. у. сестра. Сенце , p. dim, 9. сено.

Сестричина. . 1 ріе еф metertoter, Сењ, m. Die etact gеng, Seguia. Ce- Сестрична, f. jilia Sororis.

њанин, човек из Сеља. Сењанка, Сетиписе, имce , (Рес, и Срем.) vide жена, или ђевојка из Сења. Сёю. сјетитисе. ски, кa, кo, von Сењ:

Сећање, п. (Рес. и Срем.) vide cје. • „Сењани се улос подигнули

кање. „о Јурица Сењски барјакпаре - Сећаписе, амсе, (Рес. и Срем.) vide Ceo6a", f. die Siedlung, Ansiedlung, -сјећатисе. migratio, translatio.

Сели, сечем, (Рес. и Срем.) vide cјек. Сеоски , кa, кo, 1) Dorfe, pagі. 2) adv, Селисе, сенемсе, (Рес. и Срем.) vide wie im Dorfe, rustice.

cjekuce. Седце, p. dim. р. село.

Сефme*, ema, m. Sеr erite Berfauf tec Cenem *, m. vіdе копарица.

Kaufmanns, nachdem er sein Gempio Сепетина, f. augm. р. сепеп.

aufgetean, res prima vendita ; Aanac Ҫепешні, ф, dim. р. сепет

нијесам учинио ни се флета. 2) је,

[ocr errors]

roris.

[ocr errors]

der andre erste Gebrauch von einer Sas 311, es reißt mich im Fuße, torquetur che, usus rei primus.

mihi pes, saevit (?). Сефлеција*, м. Ріе erite Runofфаft, Сијевнуши, нем, v. pf. (Ерц.) 1) lеаф. primus emtor.

ten, cinico. 9 reißen, torqueo, Сецавац, вца, m. (Рес. и Срем.) vide Ciјед (comp. cјељи), да, до, (Ерд.), сјецавац.

grau, canus. Сецалица , f. (Рес. и Срем.) vide cје- Сиједии, им, vide сијеђепи, цалица.

Сијеђење, п. (Ерц.) дав 8rau weret, Сечање, п. (Рес. и Срем.) vide cје canescentia. цање.

Сијеђепи, једим, т. impf. (Ерд.) та Сецалін, ам, (Рес. и Срем.) vide cје. grauen , canesco. цати.,

Сијело, п. (Ерц.) бie Citgefelfфаft, Сецкање, n, dim. 2. сецање.

Besuch, in visio , consessus. Секати, ам, dim. р. сецати. Сијено, п. (Ерц.) 2) сав феи, foeрад. сеча, f. (Рес, и Срем.) vide сјеча. 2), ein Heuschovér, meta foeni. Сечліва , p. pl. (Рес. и Срек.) vide cје- Сијенце , п. dim. р. сијено.

Сијерак, рка, m. (Ерц.) Xame ciner Сечивица, f. (Рес. и Срем.) vide cie Hirseart, wilium indicum ? чисица.

Cijepu, f. pl. (Ep4.) die Spiegelfechteren, Сечимце, (Рес. и Срем.) vide сјечи Taldenspieleren, praestigiae. мице,

Сика, f, hур. р. сиса. Cibul, m. Hermannstadt, Cibiņium. Сиһиль, m, clіthоriѕ. Сібињанин, т. н. п. Јанко, von pets Снікира, f. (Срем.) vide cјекира. mannstadt, Cibiniensis.

Сикиретина, f. augm. р. сикира. Сибињски (Сібињскі), на, ко , pers Сивирић скела, f. Хаmе cinet uebers mannstädter , Cibiniensis :

fuhr über die Drina, bei Coko, 10„Да и да Бог, Спбињска војводо! men trajectus.

Да добијеш цара на Косову Сикирица , f. dim. b. сикира. Снв, ва, вo, grau, canus.

Сикирни, на, но, (Срем.) vide cјеСивац, віца, п. 1) сив коњ, Ber Braus корни.

schimmel, equus cauus. 2) npohe cu Cina, f. 1) die Gewalt, vis. 2) die Madt, ваі, Крушевац, дав іft ѕоrbеі:

роtеntiа. Сила Бога не моли; Сила сиво!ьa, m. cив во, ein grauer Ochs, опме земљу и градове ; или је сила, bus canus.

или драга воља ? слом иде, силом Сівоњнн, на, но, бев сивоња,

bovis једе; Силом прди, a рhом смрди cani.

(oper : од силе прди, а од рѣе смрСпіву.ља, f. спва крава, grаue Ru), ди); силе те убиле! (у Сријему и у bos cana.

Бачк). 3) аdу. сила пупia, febr оft, Сівуљін, на, но, беr cивуља, vaccae saepissime ; chaa boxja! sehr viel, mi.

rum quantum ; сила сам изгубио, сиChвчев, ва, во, бев сивац, equi cani. ла је изгубио и т. д. Cura, f. Der Kartsinter , stalactites. Силажење, о. дав феrабgeben, descendo. Сигура, рна, но, (у Сријему, у Бачк. Смілазити, им, v. impf. bеrаbjteigen, ну Бан.) jiber, securus. cf. поуздан,

descendo. јамачно.

Curaj*, m. Art Waffenschärpe, 2012 Chryphocm, f. die Sicherheit, securitas. armis condendis. Сабели , сједим , (Ерц.) vide сједипи. Сілан, силна, но, 1) gewaltig, таф» Сијање, р. (Ерц.) і бав Сäen, seni tig, potens, 2) sehr viel, ingens : CHA. untio. 2) das Siebén, cribratio.

но благо задобише ; силни људи. Сијање, р. бав 8längen, fulgor. Cunembe , 6ema, n. der Brustrienien Cujacem*, m. Ungelegenheit, molestia. am Reitpferde , lorum in equi pectore. cf. биједа, напасп.

Силеня, на, но, (сп.) vide силан .: Cйјапія, јем, v. impf. (Ерц.) 1) fen, „Ја с' не бојим цара силенога sero. 2) sieben , cribro,

Cinequja, mder Gewaltthäter, homo Сијали, ja, v. impf. н. п, сунце, glän. violentus, sen, leuchten, fulgeo.

Силипінсе, имсе, т. r, impf. gewaltig Cajamice, amce, v. r. impf. (dimmern, werden, polleo, praepolleo. mico.

Слне нета , п. vіdе приушак. Сијевање, р. (Ерц.) бав geuten (bев Сііловање, р. бie ®ewalttyatigteit, Xoth. Blißes), micatio.

zucht, vis illata virgini. Сијевати, ам, , impf. (Ерц.) .) lеиф. Словаши, лујем, v. impf. и. pf. Все

een (vom Blike), micat. 2) cajeba y no walt anthun, violo.

canae.

[ocr errors]
« PreviousContinue »