Page images
PDF
EPUB

Ciuokke,} gestern Abends,

Dae.

рае.

Chacbnm, ma, mn, (om.) vide chaan: Cunik,

gestern Abends, heri vesperi. „ој французу царе силосии! „Пушпај момке, оспаше девојке — Синонії, нa, нo, vide синоњи. Силодрицан, на, но, fфwer su bebanoeln, Синоћнница, f. vide синопіњица. intractabilis, ferox.

Синути, нем, v. pf. erglansen, mico, Сиљење , n. Вав Räфtigmerten, poten effulgeo. tiae incrementum.

Синчић, m. dim 9. син.
Сима, т. (Рес. и Срем.) vide Симо. Синципр m, vidе ланац.
Сімана , f. Srauenname, nomen femi- Синi.pufi, m. dim. 2. синџир.

Спниярли зрно, т. бie Stеttеntugct, gloComeyn, w. Symeon, Symeon.

bus cateu.i junctus globo: Симеуна, г. $rauenname, nomen feni

Criterte, 1. die Annahme an Sohnes Симеунац, нца, m. dim. . Симеун. Statt, adoptio. Сімиim*, m.paв feinfte 213eisenbrot; pa- Ciњи, ња, њe, grauli), БІan, coeruСимила, f.jnis triticei genus.

leus : кукавица, море, тром (пуче Симитић, m. dim. 2, симипі.

као сињи гром). Сімица , m, dim. p. Сима.

Спање, т. давефütten, Ctreen, BieCumapuja *, m. der Simitbäcker, pistor. fen, fusio, sparsio. Симицијин, на, но, бев симпција, рі- Сіпати, ам (и сипљем), v. impf. (фüt. storis.

ten, spargo,

fundo. Симицијница, f. ) беr Засtеrlаtеп, бев Сипити, пін, v. impf. н. п. ниша, fcin

CHMhinja, taberna pistoris. 2) die Frau regnen, nebein (Österr. Nebelreifen), дев симиција, иxоr pistoris.

pluit lenissime. Симка, f. Frauenname, nomen feminae. Сипљаив, ва, вo, engsruptig, asthmaСимо, m. (Ерц.) һур. р. Симеун.

Спљнв, ва, во,

ticus. Самша, ш. бур. 5. Симеун

Cliniba, f. čas usihma, die Engbrüstig. Câu , m. der Sohn, filius.

keit, asthma, angustia spiritus. Синак, нка , ш. (voc. синко! мој син- Clip, m. Ser Säfe, caseus. ко!) һур. р. син.

Спірада, f. eine blade ednur gur ©in. Синапор, m. (доље преко Мораве) Ber fa ng der Bauernröde, funiculi genus.

Иutertnев (@enator), pro knеѕо : камо Сирадипін, им, т. impf. mit cирада. синатор, нека донесе коњма сена. verbrámen, praetexo. Синаторов, ва , но, бев синапор, pro- Сирањење, n. Das Verbrämen mit cypaknesi.

да, praetextio, Санаторскӣ, ва , ко, 1) Ginator, pro1 Сирац, рца, m. 1) ein @aib &fe, for

knesorum. 2) adv, wie ein Sinator, mo ma casei, caseus. 2)сирац воска, лоја, re proknesi.

formå ut casci. Синђа, f. Seauenhame, nomen feminae. Сирење , в. 2) бав жіfet, coagulatio. Синија, ғ. бет (nteдere) Opeifetif, men 2) (по неких мјестима, као н. п. по

sa. cf. софра, пірпеза, спо, аспал. Ваљевској наији) vide сир. 3) да& tria Синијца, f. dim. р. синија.

ge 24rbeiten, labor piger. 4) како је Синипти, им, у. impf. zum Sohn ans то сирење ? (fфеriyaft) was ift дав? nehmen, adopto.

quid rei est hoc? Синов, ва, во, дев Cobno, flii. Clipami, JM, v. impf. 1) käfen, zu Käse Синовац, вца, ш, бев 5 идеев Соқп, machen, coagulo. 2) langsam und träge fratris filius.

arbcitеп, шпа при сириш ? uid cesСиновица, f. Bruреrѕtофter, fratris fi sas? lia.

Спришпе, п. сав Жäfelaь, деr gартаа Синдвичин, на, но,

деr синовица,

fra. sen, coagulum. tris filiae.

Сірни, на, но, н. п. неђеља, канца, ља, ље, der Söhne, filio Käse-, casei.

Сирњаја, f. (у Сријему) vide pујница. Синовчев, за, во, бев синовац, fratris Сиров, ва, вo, tos, frijd, crudius, н.

II. дрво, месо. Синопіњӣ (синоћни), ња, ње, топ де. Сировина, f. feifфев Solj, ligna viri

stern Nachts, de hesterna vespera. dia, cruda. Синоњица (синоћница), f. II. ј. вода, Сировица , f. ein Stät frifфеѕ polj,

Wasser von gestern Abends, aqua be lignum recens. sterpa:

Сирсма, m. Der 21rme, pauper; ser. „А півоја би мајка

Сиромаш, f. (coll.) pie 24rmen, paupcСинопшњицу пила

:

Синовљи,

rum.

filii,

res.

[ocr errors]

t&$.

[ocr errors]

Сиромаштап, шка, m. dim, v. спрома. silvestris. 2) die Frucht davon, ceraСиромашан, шна, но, arm, pauper.

sum silvestre. Сиромашнца, f. eine 21rme, pauper. Спница, f. вода у Србији (у Косову) : Сиромашки, кa, кo, 1) беr рістеп, „Уватио и Лаб и Синицу

pauperum. 2) adv. ärmlich, misere. Сипњење, п. да8 3erfleineri, minutіо. Сиромашпіво, р. pie 24rmuth, pauper- Сито, п. vide сипка.

Сніки, сиђем (и сндем), сишао, у, рі: Cupoma, f. die Waife, orbatus parente. herabtomnien, descendo. Сиропан, m. pie 213aife (аиф yon 3bie» Січан *, п. vіdе мишомор. ren), orbus.

Сјајан, сјајна, но, glängens, fulgidas. Сиропан, пна, но, реrmаifet, orbus. Сјајање, о. Рав вlängen, fulgог. Спропанов , ва , во, бев сиропан, orbi. Сјајаписе, јимсе, т. г. impf. glängen, Сиротиња, г. ) pie 2 тиіб, дав &leno, fulgeo. miseria :

Cјакање,, п. cf. Божиќ. Сиротињо! и селу си шешка, Cјакатни, сјачем, у. impf. cf. Божиќ. „А камо ли кући у којој си ! oper • сјакнути, нем, т. pf. cjaj sagen, cf. „Сиропињо, и селу си пешка

Божић. „А камо ли мени сиромау!

Сјевер, m. (Epq.) 1) der Nordmind, a2) die Urmen, miseri :

quilo. 2) Norden, aquilo, septentrio. „Ал' је рада сиропиња раја

Сјеверни (сјевернії), на, но, (Ерц) Сиротињскіх, кa, кo, 1) беr сироти nördlid, aquilonaris.

ња, miserorum, 2) аdу. wie pie ar» Сједа, f. (Ерц.) само у овој загонетmen, miserorum more.

ки : Сједа сједи у сједину граду, Сиропица, f. dim. . сиропа.

цар је проси, Окован је не да? (opСиропівање, и. дав сирота. fert, or ца у мору, курјак и пас). bitas.

Сједало, и. (Брц.) мјесто ће сједају Сиропідвапи, пујем, у. impf, 23aife KOKOWI, 'der Hühner Schlafort, sedes seon, orbus sum.

gallinaria. Сірочад, f. (coll.) pie 23aifеnt, orbi, or. Сједање, п. (Ерц.) 2) Sas Riekerfевел, pbani.

consessio. 2) das Sißen der Hüfuer Сир эче, чела, п. Ваз 23 aistein, orbus.

auf der Steige, sessio gallinarum. Сірке *, . беr &ffіg, acetum, cf. о. Сједан, ам, y, impf. (Ерц.) 1) fіф fe. цамі.

Ben, consideo. 2) lich schlajen jegen (vom Сіркепити, им, v. impf, mit fjig Hühnern), consideo. wurjen, säuern, aceto condio.

Сје-дин, на, но, cf. сједа. Сирһебење, п, дав ейиer mit ffіg, Сједни, им, т. impf. (Ерц.) 2) біреп, adfusio aceti.

sedeo. 2) wohnen, habito, sedeo. Сірчић, m. dim. р. спрац.

Сједница, f. (Ерц.) дав еіsеn, sessio: Cuica, f. die Brust, mamma.

профисе сједнице; нема од сједни. Снісак, ска, т. 1) vidе носац. 2) ва це ништа. рош у Реатској, Cife, Siscia.

Сједнути, нем, vide cјеспін. Сисање, и, дав Gaugen, ѕuсtus. Сјеђење , п. (Ерц.) Рав Cisen, sessio. Снісапи, ам синем), . impf. fau= Cјекира, f. (Ерц.) дав Seii, securis. gen, sugo.

Сјеки решина, г. augn:. р. сјелира. Сисептина , f. augm. . сиса,

Секирица, f. dim. p. cјекира. Сісица, f. dim. 2. сиса.

Сјенирні, на, но, (Ерц.) н. п. дра. Сису рина, f. vide сиселина.

nuia , yun, Hadens, Aft:, Bella, sce Сипі, а, по, fatt, ѕаtur. Сип глад curis. ну не разбира.

Сјекупшићи, m. p. (Ерц.) само у овој Сила, f. 1) scirpus palustris Linn. 2). загонетки: Сјекупили сијећу, вуко

eine Art Honig, mel sponte fluens. пићи туку, сам баһа превраћа (сјеСпіан, юна, но, Elein, minutus, (Eleita купи і су зуби, а бађа језик,

türnig, fein): сипан бисер; ситна то не знам шта су вукотићи?). со, риба, ђеца ; силно брашно ; Сјеме, мена, п. (Ерц.) беr Came, se

ситни новци нп. д. Сипка, f. дав Cieb, cribrun. cf. сипо. Сjeмeннa, f. (Ерц. ) ein Camentеrn, EaСипниж, m. (coll.) Die Kleinigteitel, num semen, н. п, од бундеве, 04 quisquiliae (auch von Kindern).

тикве, од лубенице, од диіње, од Сипініна, f. Die Steinigteiten, scruta. краспавца, од јабуке , од крушье Силиниши, им, y. impf. serEleiner, mi ипі. д. nuo.

Сјемењак , m. (Ерц.) дав etit paв зат Cumutiga, f. 1) die Waldkirsche, cerasus Samen zurüdbehalten wird, semen.

[ocr errors]

не.

[ocr errors]

men.

serae.

Сјемењача, f. (Ерц. ) дав еtüd sum Cјутрашњй , ња, ње, (Ерц.) morgen, Samen (von weiblichen Pflanzen), se crastipus.

Сју предан, vide cјутрадан. Сјен, т. (Ерц.) Bee Gфаttеn, umbra, Скадар, дра, т. tutаri, Scodra. Клонимсе и његова сјена.

Скадарка , г. 1) жена из Скадра. 2) 24xt Сјенина, f. augm. р. сијено.

Rebe und Traube, vitis

genus Сјеница, f. (Ерц.) 1) eine Reife, parus. Chiдарскі, кa, кo, pon Скадар. 2) варош у Спароме Влау.

Cка дранин, т. човек из Скадра. Сјеница, f. (Ерц.) pie gaube, umbrаси- Chaзaлкa, f. Re: 3eiger аn реr ubr, in. Jum, casa frondea.

dex horologii, guomon. Сјеничанин, т. човек из Сјенице, Сје. Скакавац, вца, m. pie effrecte, locusta.

нички, кa, кo, von Сјеница. Ckakannya, f. Der Solopriegel, obex Сјеничић (сјеничић), m. (Ерц.) eine juna ge Meise, pullus pari.

Ckakannuume, n. Ort, wo gesprungen Сјеничји, чја, чје, (Ерц.) Reifenz , pa. worden, locus ubi olim saltatum est : ri et parorum.

Милошево скакалишпіе (у Јадру ниСјеничкі, кa, кo, von Сјеница.

же Гәнле). Сјенка, f. Ерц.) vide cјен.

Скакање, п. ) Fas Springen, saltatio. 2) Cjepa, f. (Epiz.) das Wasser, worin Bolo das Steigen, pretii augmentum.

le gewardēn worden, aqua in qua lana Ckakamu, aven, v. impf. a) springen, salto. abluta fuit.

г) н. ін. цијена, вино, iteigen, cresco. Сјеспін (гов орисе и сједнупи), сједем Скакач, m. Ber gute Opringer, saltor. (и сједнем), v. pf. (Ерц.) 1) біф fe: Скакупање, п. dim. р. скакање. Ben, adsideo. 2) fiflafen fesen (pon Скаку пати, ућем, dim. . скакаші. den Hühne rn), eo cubitum (de gallinis). Скамија, f. (у Сријему, у Бачк. ну Бан.) Сјетишисе , имce, v. г. pf. (Ерц.) fi) (lat. scamuum) die Bank in der Sous erinnern, reminiscor.

le. cf. клупа. Сјекање, о. (Ерц.) дав ©rinner, rе. Сквасали, нм, v. pf. Defeuten, humeminiscentia.

сtо : подај му јабуку, нека скваси СjeЖаписе , амсе, у. г. impf. (Ерту.) jid) уста. erinnern, reminisci.

Cxena *, f. 1) die Ueberfahrt, der Ort Сјећи, сије чем, v. impf. (Ертц.) :) baиеп, der Ueberfuhr, trajectus. 2) das Schiff fфneiден, ѕесо. 2) воденицу, беbаи еп, auf dem man überfährt, navis qua tracompungo,

jicio, 3) скеле, дав &qugerüt. Сjekисе, сијечемсе, у. г. impf. (Ерц.) Скеларина , f. Das uebetfahrtgelo, Tas sich schlag en, pugpo:

Fuhrgeld, Daulum. „Па се бише и сјекоue с Турци — Ckenetuja *, m. der Fährmann, portiСјецавац, вца, m. (Ерц.) п. ј. купує,

aeschnittenes Kraut, olus dissectum. Скелеријин, на, но, деб хабет аппе, Сјецалица , f. (Ерц.) eine 24rt Rejfer, portitoris.

um Fleisch, Gemüse klein zu baden, Creaennjackíî, ka, k0,12) Fährmannsa, cultri genus:

Chелецијски, кa, кo, jportіtоriѕ. Сјецање, р. (Epq.) das Hauen, Schnei. 2) adv. wie ein Fährmann, more pore den, scissio, sectio.

titoris. Сјецапли, ам, v. impf. (Ерц.) н. п. ку. Скәрлеп 1, m. Ber Charlаф, coccum, пус, байеп, fфаеідеn, disseco,

coccipum. Сјецкање , n. din. p. cјецање.

Скерлеmан, піна , шно, pon ©фаrlаф, Сјецкапи, ам, dim. p. cјецатпи.

coccineus, coccinus : Cjeva, f. (Epo.) abgehauene Zweige als „Огрнули скерлеріне бињише

Winterfutter, frondes desectae pro pa. Ckrigare, n. das Abnehmen, demtio. bulo hіbеrno: остале козе на сјечи Скідали, ам, Ү. impf. berabaebme, (der Ort).

demo. Сјечива, н. р. (Ерц.) Сфneile • SSnjtru• Сніка, f. Das Cbreyen Ber ©фwеine, mente, instrumenta sectoria.

suum clamor. Сјечивица, f. (Ерц.) оно гвожђе, што се Склікнути, нем, v. pf. auffфrepean (vom

њим сијече воденица, беr 27 eijel suit Soweini), clamorem tollo.

Behauen des Mühlsteins, scalprum. Скинути, нем, v. pt. beranehmén, Сјечимице, adv. (Ерц.) mit pet ефnei. demo. de, secundum aciem.

Скіпіање, п. Вав Иmberftreiben, pie Сјутра, (Ерц.) morgen, cras.

Landstreicherer), vagatio. Сју прадан, (Ерц.) Ben Sag parauf, po- Снипатисе, амсе (и скићемсе), т. г. stridie (tr. le lendemain).

inpf. herumįtreichen, vagor,

tor:

Ckumar, m. der Landstreicher, erro. gen ab. 2) der Fall (im Mühlbau), ca. Скитачица, f. Die Zanoteciberit, va

sus aquae. ga, errans.

Скокнути, нем, dim. 2. Скочипін. Скипачкі, кa, кo, 1) ganoffreihers, Скоковац, сцa, m. Zame eines 2 af.

erronum. 2) adv. wie ein Vagabund, er serfalles in dem Bache tepabrja in ronis more.

Ber Begeno Jaдap, Dorfe Tршні. Скитница , f. vide скитач.

Сколипи , им, v. pf, биjес пе сколио! Скипња, f. Зав беrum treiben, vаgаtiо. schilt man den Hund (daß dich die Wut!), Скитање, п. баз Сфереп бев ефwein, rabiem tibi! suis clamor.

Спомрачење, д. Вав Жаrgеn, ilita , Свічали, чим, у. impf. freyen wie tenacitas. ein Schwein, clamo (de sue).

Спомрачити, им, т. іmрr. filgen, tata Склад, т. уdе кладња.

gen, tenax sum. Складња, f.

Скопал, пка, m. eine бие баdеп Склањање, й. 2) бав Зufammеnѕieben, abgenüßte Haue, ligo usu corruptus.

соntrасtіо, 2) Bas Bewegen su etmав, Скопатисе, пасе, у. г. pf. н. п. мо. permotio.

мика, биrd paten jid apnigen, loСклањами, ам, т. impf. 1) беngеn, le

diendo corrumpor. сtо. 2) береgеn, perimovco. 3) зufam: Скопљак, т. човек на Скопља. menziehen, contraho.

Ckombe, n. 1) (Skupi) in Macedonien. Склапање, р. дав Зufаm mеnfügen, con 2) у Ерцеговини. junctio.

Скопчавање, р. vide сковчаванье. Склапати, ам, у. impf. Bufammеnfü. Скопчавапли, ам, vide сковчавашн. gen, consero.

Скопчали, ам, уide сковчан. Склатисе, скољемсе, у. г. pf. raufen, Скорашњії, ња, ње, пеulib, unlängit, rixari.

nuperus. Скленица, f. Das Trintglав, poculum Снореписе, рисе, vide oкoреписе. vitreum.

Ckopo, unlängst, nuper, haud ita prie Склібитисе, имce, v. r. impf. grin: dem ; од скора. send lachen, rideo ringens.

Скоросав, m. Блаппвпате, поmеn viгi. Склібљење, о. Вав ®rinfen, rictio ri. Скоросава, f. Travenname, pomen fe

dentis. Склизак, ска, кo, fФlüpfrig, lubricus. Скорпија, f. бer Georpion, scorpio, scotСклітисе, имce, vide стаклисе. pius. cf. јакреп. Скленипі, ла, по, feiträrts, abgеlе. Скоруп, m. pie Cayne, los lactis. gen, devius.

Ckunti, m. 1) das Vieh, pecus, 2) nacje Склонити, им, v. pf. 1) бейgen, le ckome! du Sundsrasse! canis !

сtо. 2) кога на шпіо, беmеgеn, permo- Скопан, пнa, нo, trätig (bon ber

veo. 3) zusammenziehen, contraho. Hündin, dem Fuchse, und andern vers Ckaon, m. der Zusammenstoß mehrerer achteten Quadrupeden), praeguans. Serge, concursus montium, commis- Скопина, f. augm. р. скоп.

Cromeríi, adv. viehisơ, pecudis more. Склопит, им, т. pf. ufammеnfügen, Скочипи, им, v. pf. 1) foringen, salio. coromitto.

2) steigen, cresco Склопнице, f. р. двије кашике (посна Скочик, m. ein сфор ипо Dorf am

и мрсна), које се склопе једна у linken Drina - Ufee, unterhalb 360p. другу и носе се опојасу, ба8 Paar ник, nomen arcis et pagі. Сјај Боже Reiselöffel, cochlearium par.

и Божићу, и нашему бегу на СлочиСкоба, f. Die #fammer (im Офітбаи), ty. cf. Божић. fibula, retinaculum.

Скраја (о. і. с краја), bom Xante ред, Скобити, им, vide cреспи.

a margine. Ск: 'битисе, имce, vide cрeсписе. Cripājna, ha, ho,/ Rands, qui in margiСкобла, f. vide скоба.

Скрајњії, ња, ње,jne est. Сковали, кујем , v. pf. fbmieben, cudo. Скрасипи, нм, v. pf. неће он ламо Сковчавање , п. Зав Зufammеnhäftelit, ckpacum, er wird dort nidt lange confibulatio.

bleiben, non ibi manebit diu. Сковчаватин , ам, v. impf.j päfteIn, fі. Скренути, нем, v. pf. fort, megriden, Сковчани, ам, v. pf. į bulo.

amoveu, removeo. Скозан, знa, нo, traditiq (yon per gie. Скресівање, п. дав 21bäften, frоndian ae), praegnans (capra).

desectio. Скок , m. ) Оer &prung, saltus. Ја оком, Скресівати, ам, v. impf, abaften, fron

а он скоком, еr fіlеbt mir'в ап беn 2u. des, deseco.

minae.

sura,

removeo.

[ocr errors]
[ocr errors]

tas.

Cape'camu, ewem, *. pf. 2) Apbo', die Crynoka , f. die Theurung, caritas (an.

Zweige abbauen, 'decido frondes : non uonae). ни се на то дрво, пе га скреши го. Скупеnіи, бет, т. impf. (у Ерц.) rau. ведима. 2) пушку, Sever geben, q6. fen, rupfen, vello : feuern, emitto telum.

„Повиосе по коњу ђогату, Скрешање, в. дав Befeitigen, auf bie „Од муке му зубма гриву скубе Seite schaffen, amotio.

Ску пилина, f. Die 23erfammlung, Ber Скретапія, релем, y. impf. Wegrüter, Landtag, comitia, coucilium.

Снуп, m, Bee eaurna, oгa, limbus. Скривипп, имі, v. pf. petpreфen, de- Скупати, ам, vide сакрити. linquo, admitto.

Скуцапи, ам , v. pf. 1) обруч с каце, Спркнулінсе, несе, т. г. pf. Buntel wers Скуцкан, ам, v. pf.jbеrаbеlоgfen, dt

den (in einem neu belaubten Walde), cutio. 2) Freinweise aufbringen, (H. 11. obscuror.

20, 30 гроша), minutim colligo. Cxpo6, m. eine Art dünnen Mehlmuses, Caạ6,6a, 6o, ich wach, imbecillus; 01 3hme, puls farinacea,

од глади, од врућине, Fann fie nidit Скрівши, mа, то, реrfесtt, abgelege:1, ertragen, impatieus frigoris, famis. reconditus:

Слабачан, чка, кo, dim: . слаб. „У Крушевцу мјесту скровилioie Слабвіна (слабина), f it Beim eti, ilia, Скројини, , HM, v. pfi jufcacidex (das hypochoudria, inguina.

Kleid), seco (paonuin ad formulan). Caåbnmu, HM, V. impf, ich wach machen, Скрспинити, им, v. pf. н., п. руке, їїer's Ich machen, debilito. Kreu; legen, decusso.

Слабљење, в. до 8. ефwäфеn, debiliСкрушпін, им, т. pf. зеrnаlmcii, com tatio.

Caabo, nidt gar viel,- oft, - gut (das Скршни, им, т. pf. bredhen, frango. franz. gueres), haud ita — i caa6o jede, Скр.Кавање, р. уide скршћање.

спава, долази кмени. Скршћавапіі, ам, тide скршћапи, Caagúcm, f. die Schwachbeit, imbecilliСкршћање, т. Тав gegen überger , decassatio.

Сліса, f. i) See Tunin, gloria. 2) устаСкршћан, ам, v. impf. überzwerch ти у славу, cf, hpсно име; дадеr: Усlegen, decusso.

тали у славу без вина, ftе fino jih in Скръати, ам, скръао, v. pf. Ereфen, die Haare gerathen. 3) das Gebet ben frango, н. п. нож, кола, врат, ногу.

беr слава 2. Ја нијесам славе штамCkybanu, ani, v. pf. Rodjen, lieden, co пане внђео ни у канвој књизи, неquo.

го је прости људи (особито ЕрціСку вија, f. (ст.)

говци и Бошњаци) знаду наизуст, и „За калпаком од злата скућнија; чаmе је сами кад устају у славу „У скувији алеи драги камен

без пота. упој се слаги помињу Ску дипни , им, v. pi: н. п. ђевојку, або готово сви свеції , и послије некоtadeln, calumnior.

лике ријечи све се говори за слаСкунатории, им, v. pf. Eleinweife sus ву и част.

sammendringen, minutim conquiro. Славан, вна, но, беrübmt, celeber. Ckybihice, umce, v. r. pf. niederge. Славина, f. Der gapfeli, epistonium, mlagen werden, dejici, affligi.

en;bolus. Снуп, m, јесу ли сви у скупу? beifam. Славин, им, v. impf. м. ј. крсно име,

jeyers, gastiren, epulor: Скўп (сонер. скупљ), па, пo, theuer, „Славу славік Краљевић у Марко,

Caabumnce, imce, v. r. impf. berühmt Скупа, зијаттеп, una : свих скупа. feyit, celebror. Ску пипи, им, у. pf. versammela, cogo, Славица, f $rauenname, pomen femi

cougrego. Ckýnumuce, unce, v. r. ff. 1) sich vers Caábko, m. Mannsname, nomen viri.

sammelu, couvenio. 2) Tidy susanimen. Crabbéie, n. 1) das Feyern des Hauss ziehen, coutrahi.

feites, celebratio diei festi. 2) das Feye Скувљање, п. Вав 23erfаm mein, con ern (des Helden), concelebratio. gregatio,

Славна,

Frauengamé, uamen femiСкупљали, ам, у. impf. perfаmmen, congrego.

Славољуб (Славољуб), Mannsname, Скупљаписе, амce, v, г. impf. ) ft) nomeu viri.

versammeln, congregor. 2) fich zusams Caabýj, m, 1) die Nachrigall, luscinia. menziehen, contrahi

2) Mannsname, nomeu viri,

Bb

men, simu!

carus.

pae,

nae,

« PreviousContinue »