Page images
PDF
EPUB
[ocr errors]

Сјемењача, f. (Ерц.) даб Stüd zum Samen (von weiblichen Pflanzen), se

men.

Сјен, т. (Ерц.) ber hatten, umbra. Клонимсе и његова сјена. Сјенина, f. augm. . Сијено. Сјеница, f. (Ерц.) 1) eine Meife, parus. 2) варош у Староме Влау. Сјеница, f. (Ерц.) bie Caube, umbraculum, casa frondea.

Сјеничанин, m. човек из Сјенице. Сјенички, ка, ко, von Сјеница. Сјеничић (сјеничић), т. (Ерц.) eine juna ae Meife, pullus pari.

Сјеничји, чја, чје, (Ерц.) Weifen, pa. ri et parorum.

Сјеничка, ка, ко, von Сјеница. Сјенка, f. (Ерц.) vide сјен. Cjepa, f. (Ep) das Wasser, worin Wol le gewaschen worden, aqua in qua lana abluta fuit.

Сјести (говорисе и сједнути), сједем (и сједнем), v. pf. (Ерц.) 1) і (е. Ben, adsideo. 2) fich falafen feßen (von den Hühnern), co cubitum (de gallinis). Сјетишисе, имсе, v. г. pf. (Ерц.) (іф erinnern, reminiscor.

Сјећање, п. (Ерц.) дав Érinnern, reminiscentia.

Сјећатисе, амсе, v. r. impf. (Ерц.) fid erinnern, reminisci.

Сјећи, сијечем, v. impf. (Ерц.) 1) Байен, (фнеіден, seco. 2) воденицу, Беђанеп,

compungo.

Сјећисе, сијечемсе, v. r. impf. (Ерц.) fich schlagen, pugno:

„Па се бише и сјекоше с Турци — Сјецавац, вца, m. (Ерц.) т.ј. купус, aeschnittenes Kraut, olus dissectum. Сјецалица, f. (Ерц.) eine 2rt Reffer, um leifh, Веmüfe tlein ju hađen, cultri genus.

Сјецање, п. (Ерц.) дав фанет, Shnei den, scissio, sectio.

Сјецати, ам, v. impf. (Ерц.) н. п. куnyc, hauen, schneiden, disseco. Сјецкање, n. dim. 9. сјецање. Сјецкати, ам, dim. v. сјецати. Cjeчa, f. (Ep) abgehauene Zweige als Winterfutter, frondes desectae pro pаbulo hiberno: остале козе на сјечи (der Srt).

Сјечива, ц. pl. (Ерц.)

неіде. Guftrus

[ocr errors]

mente, instrumenta sectoria, Сјечивица, f. (Ерц.) оно гвожђе, пипо се њим сијече воденица, бет Behauen des Mühlsteins, scalprum. Сјечимице, adv. (Ерц.) mit ber

če, secundum actem.

[blocks in formation]

Скакалиште, в. Drt, wo gefprungen worten, locus ubi olim saltatum est: Милошево скакалиште (у Јадру ниже Гњиле). Скакање, п. 1)

Springen, saltatio. 2) das Steigen, pretii augmentum. Cкakamи, ачем, v. impf. 1) springen, salto. 2) н. п. цијена, вино, teigen, cresco. Скакач, m. der qute Springer, saltor. Скакушање, n. dim. v. скакање. Скакутати, ућем, dim. . скакати, Скамија, f. (у Сријему, у Бачк. и у Бан.)

(lat. scamnum) die Bank in der Schus le. cf клупа.

Сквасити, им, v. pf. befeuchten, humecto: подај му јабуку, нека скваси уста.

Скела *, f. 1) bie Weberfahrt, ber Drt der Ueberfuhr, trajectus. 2) das Schiff

[merged small][ocr errors]

auf dem man überfährt, navis qua trajicio. 3) cкeлe, das Baugerüst. Скеларина, f. baš Цеbertgel, дав Fuhrgeld, naulum. Скелеција , m. der Fährmann, portiСкелеџијин, на, но, деб ährmannes, des portitoris. Скелеџијнски, ка, KO,11) Fährmanns«, Скелеџијски, ка, ко, portitoris. 2) adv. wie ein Fährmann, more por

titoris.

[blocks in formation]

Ск (тање, п. даš Umßerftreichen, діе Landfreicheren, vagatio.

Сјутрадан, (Ерц.) деп Zag darauf, po- Скиташисе, амсе (и скићемсе), ѵ. г,

Сјутра, (Ерц.) morgen, cras.

stridie (r. le lendemain).

impf. herumtreichen, vagor.

[blocks in formation]

1) ganbffreimers, erronum. 2) adv. wie ein Vagabund, erronis more.

Скитница, f. vide скитач.
Скитња, f. дав Serumitreihen, vagatio.
Скичање, п. дав © renen девhweinb,
suis clamor.

}

vide кладња.

Скичати, чим, v. impf. firenen wie ein Schwein, clamo (de sue). Склад, т. Складња, f. Склањање, п. 1) дав Bufammenziehen, contractio, 2) das Bewegen zu etwas, permotio.

Склањаши, ам, v. impf. 1) bengen, Пеcto. 2) bewegen, permoveo. 3) ¿ufam. menziehen, contraho.

Склапање, п. дав Bufammenfügen, conjunctio.

Склапати, ам, v. impf. zufammenfü. gen, consero.

Склашисе, скољемсе, ѵ. г. pf. raufen,

[blocks in formation]

Склопнице, f. pl. декје кашике (посна и мрена), које се склопе једна у другу и носе се о појасу, баз аа Reifeloffel, cochlearium par. Скоба, f. діе lammer (im Shibau), fibula, retinaculum.

Скобити, им, vide среспи.

Ск битисе, имсе, vide срестисе.
Скобла, f. vide скоба.

Сковати, кујем, v. pf. mieben, cudo.
Сковчавање, п. даš ufammenhäfteln,
confibulatio.
Сковчавати, ам, v. impf. bäfteln, fi-
Сковчати, ам, v. pf. fbulo.
Скозан, зна, но, träd tig (von der Bie.
ae), praegnans (capra).
Скок, m. 1) ber Sprung, saltus. Ја оком,
а он скоком, се fieht mir's an ден Ник

[blocks in formation]

Скомрачити, им, v. impf. filsen, Ears gen, tenax sum.

Скопак, пка, m. cine дис Sađen abgenüßte Haue, ligo usu corruptus. Скопатисе, пасе, v. r. pf. н. п. мо muка, durch Hacken sich abnüßen, todiendo corrumpor.

Скопљак, т. човек из Скопља. Скопље, п. 1) (Stupi) in Маседопен. 2) у Ерцеговини.

Скопчавање, ц. vide сковчавање. Скопчавати, ам, vide сковчаваши. Скопчаши, ам, vide сковчати. Скорашњи, ња, ње, neulih, unlängft,

nuperus.

Скорешисе, рисе, vide окорелисе. Скоро, unlängfi, nuper, haud ita pri dem; од скора.

Скоросав, ш. Тапивате, nomen viri. Скоросава, f. Gravenname, nomen fe

minae.

Скорпија, f. ber Sforpion, scorpio, scorpius. cf. јакреп.

Скоруп, m. bie Sahne, flos lactis. Скопі, т. 1) дав Bth, pecus. 2) паси

скоте! ди Рunošraffe! canis! Скотан, тна, но, trächtig (bon ber Hündin, dem Fuchse, und andern verachteten Quadrupeden), praegnans. Скотина, f. augm. v. скоп. Скотски, adv. vichi, pecudis more. Скочити, им, v. pf. 1) fyringen, salio. 2) ftrigen, cresco.

Скочић, m. ein $lof und Dorf am linten Drina = Ufer, unterhalb Зворник, nomen arcis et pagi. Сјај Боже и Божићу, и нашему бегу на Скочићу. с. Божић.

Скраја (0. і. с краја), som Hanbe weg,

a margine.

Скрајни, на, но,1 Kanb, qui in margi-
Скрајњи, ња, ње, е est.
Скрасити, им, v. pf. неће он тамо

скрасити, er mirò bort niht lange
bleiben, non ibi manebit diu.

Скренути, нем, v. pf. fort, megriden,

amoveo, removeo.

Скресавање, n. baš 216äften, frondium

[blocks in formation]
[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small]

Скупоћа, f. bie Theurung, caritas (anonae).

Скупспіи, бем, v. impf. (у Ерц.) raus fen, rupfen. vello:

„Повиосе по коњу Богату,

„Од муке му зубма гриву скубе Скупштина, f. bie Berfammlung, be Landtag, comitia, coucilium. Скут, т, дек Saum, ora, limbus. Скуташи, ам, vide сакрити. Скуцаши, ам, v. pf. 1) обруч с каце, Скуцкаши, ам, v. pf.fberabtlopfen, decutio. 2) fleinbeife aufbringen, (н. п. 20, 30 гроша), minutim colligo. Слаб,ба, 60, f mad, imbecillus; од зиме, од глади, од врућине, Fann fie nit ertragen, impatiens frigoris, famis. Слабачак, чка, ко, dim. у. слаб. Слабина (слабина), f bіе іhen, ilia, hypochondria, inguina.

Слабити, им, у. impf, schwach machen, schwächen, debilito."

Слабљење, п. до. Ефтäфеn, debili

tatio.

Слабо, nicht gar wiel, -oft, - gut (дав frans.gueres), haud ita - : слабо једе,

спаба, долази к меня.

Cлa66cm, f. die Schwachheit, imbecilli

tas.

не

Слава, f. 1) ber Rubim, gloria. 2) устапи у славу, сí, крсно име; дане: Усшали у славу без вина, е fi in Die Haare gerathen. 3) das Gebet bey ber слава 2. Ја нијесам славе штампане виђео ни у каквој књизи, го је прости људи (особито Ерцеговци и Бошњаци) знаду наизуст, и чаше је сами кад устају у славу без попа. У тој се слави помињу ГОТОВО СЕИ свеци, и послије неколике ријечи све се говори ва славу и част.

[ocr errors]

Славан, вна, но, berühmt, celeber. Славина, f. der Bapfen, epistomium, en;bolus.

Славити, им, v. impf, m. ј. крсно име, jevern, gafliren, epulor:

,,Славу слави Краљевићу Марко, Славишисе, имсе, у. г. impf. berülm fen, celebror.

Славица, f. Grauenаmе, nomen femi

[blocks in formation]
[ocr errors]
[blocks in formation]

Сланица, f. vide слания г.

Сласт, f. діе Süßigteit, Bohlt, dulcedo, voluptas.

Слати, шљем (и шаљем), v. impf. schicken, mitto.

Слаткиш, m. Süßigteiten, Lederbiffen, deliciae, scitamcita. Слачица, f. Der Senf, sinapi. Слез, т. (Рес. и Срем.) vide шљез. Слезина, f. діе Mil, splen. Слезовача, f. (у Сријему) велика, malva silvestris Linn.

Слезовина, f. (Рес. и Срем.) vide шље

[blocks in formation]

Слепљење, п. (Рес. и Срем.) vide слијепљење.

Слепота, f. (Рес. и Срем.) vide ше

пота.

Слепчовођа, m. (Рес. и Срем.) vide шљепчовођа.

Слетање, д. (Рес. и Срем.) vide сли јетање.

Слешати, лећем, (Рес. и Срем.) vide слијещати.

Слетети, тим, v. pf. (Рес.) herabs Слетиши, им, v. pf. (Срем. fliegen, Слећети, летим, v. pf. (Ерц.) devolo. Сливње, п. 1) поље у Ерцеговини. 2) варош некаква (ваљада је у Маке донији?): отишао на Сливње (на панавђур). Слизатисе лижемсе, т. г. pf. с ким, (tadelnd) in Verbindung kommen, consortio jungi: слизао се с њом. Слијеп, па, по, (Ерц.) blind, coecus, Слијепац, пца, т. (Ерц.) 1) деr lin

de, coecus. 2) die Blindschleiche, caecilia.

Слиејпи миш, m. 1) bie Медеттаи, vespertilio. 2) die Blindekuh, Blinder maus (ein Spiel), myinda, lusus vacсае сассае: да се играмо слијепо

га миша.

Слијепити, им, (Ерц.) 1) vide слјеп. леши. 2) v. pf. zusammenkleiben, conglutino.

Слијепљење, п. (Ерц.) дав linbwer= den, Erblinden, oculorum amissio. Слијепљети, пим, v. impf. (Ерц.) 6lino

merben, oculis capior. Како који слијепи, све горе гуди. Слијепо око, ц. ст. око. Слијетање, п. (Ерц.) bat Serable, devolatio.

Слијетати, слијећем, impf. (Ерц.) berabfliegen, devolo.

Слика, f. maš ufаmmеnt, par, simile: слика и прилика; нашла слика прилику.

Слинав, ва, во, rokig, mucidus. Слинац, нца, m. ber Rossapfen, muci

conus.

Слине, f. pl. ber Rok, mucus. Слинити, им, v. impf. roßen (meinen), mucum edo plorando.

Слино, m. дu Kostinb, mucide! Слињење, п. дав Коßen, pueri m cidi fletus.

Сличан, чна, но, pfen, angemeffen, congruens

Слобода, 1. дer Muth, animus. Слободан, диа, но, і) н. п. човек,

muthig, beherzt, animosus, 2) јели слободно? ist es erlaubt, licetue? Слободити, им, v. impf. кога, Muth einsprechen, addo animum.

[blocks in formation]

CлOBO, n. 1) der Buchstab, litera. 2) das слово, бес Вифра с, litera's. Словце, n. dim. у. слово. Caora, f. die Eintracht, concordia. Сложан, жна, но, einträchtig, einig, concors. Сложна браћа и у пешак месо једу.

Сложити, им, v.pf. 1) zufammenlegen,dispono. 2) vergleichen (Streitende), compono.

Сломити, им (и сломијем), v. pf. jer brechen, frango. Слуга, ber Diener, minister,servus(у пјесмама је свуда женскога рода, н. п. ,,Голубане моја вјерна слуго ,,Сруго моја Облачићу Раде — , V Стојана нема млого друга, „Разма цигле двије вјерне слуге А у говору је у једин. броју мушкога рода, а у млож. опет женскога, н. п. мој слуга, моје слуге и т. д. Слугин, на, но, без Diener, Служавка, f. vide слушкиња. Служба, f. 1) ber Dienft, ministerium. 2) der Gottesdienst, sacra. Служење, п. 1) дав Dienen, ministratio. 2) das Abhalten des Gottesdienstes, sacrorum celebratio.

servus.

Служиши, им, v. impf. 1) bienn, ministro. 2) вино, или ракију, fmenten, credenzen, ministro. 3) Aemyphujy, Gottesdienst halten, sacra celebro, 4) служи ли та црква? ift Bottesbient in dieser Kirche? (d. i. wird er darin je gehalten), celebraturne templum, an desertum est. 5) vide славити: А. Кога ти свеца служиш?

Б. Светога Николу (или Никољ дан). Слута, f. (у Сријему и у Бачк.) ein Dummkopf, stupidus, stipes. Слуша, f. ein 24hner (?), ominator. Слу ти слуто, наслушићеш. Слушити, им, v. impf. ahnen; bur Vorwürfe, oder überhaupt durch Re: den, gleichsam herbeiführen, ominor. Слушња, f. діе ihnung, Serbeiführung durch Vorhersagen, omen. Слућење, п. даš Whnen, ominatio. Случавање, п. даßreignen, casus. Случавашисе, васе, v. r. impf. fih er. eignen, accidit saepius. Случај, m. vide догађај. Случајно, zufälig, casu. Случитисе, чисе, vide догодитисе. Слушање, п. 1) дав Sören, auscultatio. 2) das Gehorchen, auscultatio. Слушаши, ам, v.impf. 1) bören bor chen, auscultor. 2) gehorchen, ausculto. Слушкиња, f. 1) bie Ragð, ancilla, 2) der Stiefelknecht, furcula caligaria.

[blocks in formation]
[blocks in formation]

Semendriensium.

Смедеревка (Смедеревка), f. eine son Emederero. 2) Weinrebe von Emes beremo.

Смедерево, п. Cemenbria (an ter До nau) in Serbien. Смедеревски, ка, ко, топ Смедерево.

Смеј, т. (Срем.) vide смије.
Смејање, п. (Рес. и Срем.) vide смијање.
Смејашисе, јемсе, (Рес. и Срем.) vide
смијашисе.

Смеран, рна, но, (Рес. и Срем.) vide смјеран.

Смеса, f. (Рес. и Срем.) vide смјеса. Смести, етем, V. pf. bermicren, intrico, impedio.

Смести, етем, v. pf. zufammench

ten, converro.

Смет, m. yom Rinde zufammеngете. ter Schnee, nives conflatae in unum

locum.

[ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small]
« PreviousContinue »