Page images
PDF
EPUB
[ocr errors]

је извуку на поље и пусте, ако ли

„Овде нама кажу не могбуде потонупи, а они је у- „Спарога власіеља бију, зашто је вјетиптица. — Куд ќе влап, m. vіdе клас. вјешлица, него у свој род. Влапак, шка , m. hyp. . влап. Вјештичина,

f.

augm. р. вјештица. Влашање, р. уide класање. Вла, Влаа, m. ) реr 9Balah, Valachus. Влалапи, ам, vide класами.

2) Турци (особипо Бошњаци) зову Влатко, m. Лаппвпате , поmеn viri. и Србље (кашло и све ришћане) Влаh, m. TannBname, pomen viri. Власима.

Brake, n. (coll.) die Lehren, aristac. Baara, f. die Feuchtigkeit, humor.

Влачење, п.

1) das Eggen, occatio. Влада, f. Sie Serrfфаft, dominatus. 2) Das Hecheln pectinatio. Владање, п. бав $errfфеn, dоnlіnаtіо. Влачитии, им, v. impf. 1) орање (п. ј. Владати, ам, v. impf. berrfdеn, do- дрљанти), eggen, occo. 2) куђељу или minor. .

лан (п. ј. гребенати), рефеп, ресВладатисе, амсе, т. г. impf. jid беа tino. . tragen, se gerere.

Влашац, шца, m. eine Art #au, porВладета, m, Rain&name, nomen viri.

ri genus. Владика, т. дer Bifфоf, episcopus. Влаше, шепа, д. беr junge Вла, puer Владисав , m. mann&name, nomen viri. vlachus. Владичење, р. Das іnweiben sum Si= Влашење, п, бав 23аlафіfіrеn, mutatio schof, consecratio episcopi.

in valachum. Бладичин, на, но, бев зіf¢of8, ері- Влашик, m. vіdе влашац. scopi.

Влашина, f. augm. p. Вла. Владичик, им, impf. 8um sifфоf Влашипи, им, v. imp. xum Balaфen weiben, consecrare episcopum.

machen, facio esse valachum. Владичипінсе, имсе, т. г. impf, juni Влашиттисе, имce, v. г. impf. ft sum

Bischof geweiht werden, consecror epi- Walachen machen, facere se valachum. scopus.

Badwukr, m. pl. das Siebengeftirn, Baadoje, m. Mannsname, nomen viri. plejades. Владун, m. Лаппвигате, поmеn viri. Влашка, f. Die Balaфe, Valachia. Влажан, жна, но, feut, humidus. Влашкій , кa, кo, 2) mаlафif, salachiВлажење, п. ба Зcfеифten, humec- cus. 2) adv. walachisch, valachice, cf. tatio..

Влa 2. Влажити, им, v. impf. befeuchten, Badiuko, m. Mannsname, nomen viri. humecto.

Влина, f. бie Slunte, flinta (tеlum maВлаиња, f. 1) бie Balaфіn, Valacha ; jus):

2) bey den Bosnertürken auch die Ser: „Пуне влинпе у плeк окренули bin, serba :

во, вола, m. Bеr Офs, bos. „Него ћу се оженит' Влаињом Вода, f. ба8 9Baffеr, aqua. „Из Поцерја главитом ђевојком Водање, р. Вав реrumführen, 3. 3. бев Влаињу ћу младу обљубипін

Pferdes, circumductio. На срамоmy Лазаревић Луки Водали, ам, v. impf. н. п. коња, fupren, „ИЧупићу, који Дрине чува

circumduco. Влаињица, f, dim. 2. Влаиња.

Вдалисе, амсе , v. r. impf. mit jетап Влаисав, m. ZannBname, nomen viri. Hand in Hand spazieren geben, deamBaajko, m. Mannsname, noinen viri. bulo cum aliquo. Влакно, п. беr $1афв (бав $latbaar), Воден, на, но, н. п. крушка, јабука, linum.

BIHO, wässerig, aquosus. Baác, m. die zweyte Gattung Flaco, Bogena Heheba, f. die erste Woche nach lini genus minus longi.

Dstern, die weiße Woche, hebdomas Бласан, сна, но, vidе властан.

prima a paschate. Власанице , f. р.

Водени, на, но, н. п. Кос, суд, тиква, „До Зворника па до Власаница Wasser:, aquaticus. . Власац, сца, т. црви (као длаке) Воденица, f. Die 93affеrmйбle, mola шио се у ранама заметіну.

aquaria. По двапул се у воденици Власник, m. per &igenthumer, domi- говори. Виче као да је у воденици nus, proprietarius.

грађен. Baacm, f. die Macht, potestas.

Воденичар, m. Ver mühler, molitor. Власпан, сна, но , беr Хафt bat, без Воденичарев, ва, зо, vidе воденичаrechtigt, jus habens.

ров. Badcmes, m. der Machthaber, potens: Воденичарка, f. Die Rülerin, molae

domina; molitoris uxor,

venerem.

uxor.

Воденичаров, ва, во, бев 22üklеrѕ, Возидба , f. дав ühren, vectio. molitoris.

Возии, им, v. impf, führen, veho, Воденичица, f. dim. p. воденица. Візиписе, имce, v. г. impf. fahren, Воденичиште, р. беr Ort po eine vehor.

Müble gestanden, locus ubi mola fuit. Bo3Mâjcmop, m. (der Wasenmeister ) Воденичня, на, но, и. п. камен ,ко- der Schinder, excoriator mortici10, Mühl. stein , : rad, molaris.

porum. Водијер, ш. (Ерц.) рав веfäв, morin Воиловица, f. намастир код Дунава

der Heumacher sein Weßgeräthe ben sich близу Панчева. Воиловички ,ка , ко; trägt, vas foenisecae.

bon Воиловица. Водіp, m. (Рес. и Срем.) vidе води. Вони, m. RannBname , nomen viri. јер.

Воица, m. XannBname, nomen yiri. Водити, им, v. impf, 2) führen, ducо, Војвода, m, Benerat, dux, 2) laufig feyn (von Der Rub), ruit in Војводин, на, но, бев Beneralв , duсis.

Војводяница, f. cie Beneralin, duсis Відица, f. 2) dim. pоп вода, 2) 23eis. раїer, aqua lustralis.

Војводипи, им, v, impf. gum GeneBonnyáp, m. der Weihwasserträger, ca- ral machen, ducem appello.

millus (?). Зашао од куће до куке Војводиписе, имce, v, r, impf, ji као водичар. Кад водичар оmiloje für einen General ausgeben, pro duce Спаси Господи, и покропи во

se gerere. дицом по кући, онда обично рече: Војводица, m. dim, p. војвода. „Шпоје попово да је готово : ча- Војводовање, п, дав 23ojоbjеуп, voj„нак граа и повјесма два, удо меса vodatus.

и чанак ораа и пару на крст.“ Војводовати, дујем, у. impf. Bojwoo Водњика , f. "13affеr bав іnt іntеr über seon , sum vojvoda.

-poljöpfel geftansen uns fo angefäuert Војводски, ка, ко, 1) generalmäjig, getrunken wird, aqua acida.

ducum. 2) adv. wie ein General, duВодоноша, m. Set Bajferträger, aqua

cis more. tor. .

Војводство. p. tie 9Bürte eines 23pje Водопија, f. Der Begwart, bie Begез woden, vojvodatus. Водоплав, m. marte, cichorium intу. Војвођење, п, рав Grrennen sum 2Вој bus Linu.

woden, vojevodae appellatio. Воду рина , f. augm. p. вода.

Bojapar, m. Mannsname, nomen viri. Beh, m. der Führer eines Blinden, dux Boje âme, n. das Kriegen, belligeratio. coeci.

Војевапи, војујем, у. impf. kriegen, Boka, m. (у Сријему, у Бачк. иу Бан.)

bellare.

војевода, m, vidе војвода. Віђев, ва , во , бев $urer, duсtоriѕ. Војник, m. der Krieger , miles. Вођење , . дав Subren, duсtiо. Војница, f. Bеr frieg, bie kriegBeit, Вођица, f. у везу као прутак, ein

belli tempus. Зmeig in Ser etiderey, ramulus acи војница , f. варош у Босни. Војнички, pictus.

кa, кo, von Војница. Вожење , п. баs Subren (su gant unə Војничнії, кa, кo, 1) folatif, militazu Wasser), vectio, vectura.

ris. 2) adv. soldatisch, more militari. Воз, m. шовар на

на Војно, m. (с.) муж, Seтaқt , maritus: саонима, н. п. воз дрва, сијена, „Како не fу бледа бити? ein Wagenvoll, currus (?).

„Војно ми је пијаңнца, Возаљка. f. дрво (понајвише рачва. Војнов, ва, во, (см.) бев Ветақв, mariti :

cmo) што се метне на њега пређа „Веселисе војнова мајкою. кад се навија.

војска, f, Baskrieg'beer, exercitus. Bójate, n, das Führen, vectio, vec- Bôjma, eine Art Kartenspiel, tura.

Bojшина, f, augm. , војска. Bosap, m. der Ruderer , remex : Војштити, им, т. impf, на кога, Eries

Дај ми мене придесет возара aen, belligero. „И пред њима возара Лазара — војшћење, п. Сав Жriegen, belligeВозарев , ва, вo, vidе возаров.

ratio. Возаров, ва, во, бев лидеrеrѕ, rе- віко, m. (р. воци) һур. р. во, особиmigis.

по кад вабе перце: пос воқо пос ! Візати, ам, v. impf. führen, vеhо. ма воко ма! Возаписе, амсе, т. г. impf, fabren, Вілансе, лалисе, 7. E. pf. л. і. Tebor,

шалови , im epiek гавраписе.

vide Boh.

Коляма или

tum.

cacumen.

passer femina.

Bonâm, m. Ochsenname, nomen bovi Biuman, ha, ho, wächsern, cereus. indi solitum.

Boumahnya, f. die Wacholeinwand, cera. в 'лети, лим, (Pec.) vidе вољетн. Влни, им, (Срем.) . vіdе вољепи. Воштарница , f. Сав Вафвфаив, то Волховодница, f. волов, шо иду за das Wachs gepreßt wird, cella ce. кравом, кад води крава, бie Steper

raria (?) der läufigen Kuh, vaccae proci. Воштење , п. vіdе војutење, Віловскі, кa, кo, 2) н. п. месо , оф. Велиппина , f. (augo, . восак) бie 918афв.

sen - Fleisch, caro bubula, 2) adv. auf trebern , recrementa ceraria. D'chsen art, boum more.

Вештини, им, т. impf, wifen, сего. Взловска језик , m. bit ofеnѕunge, Boutење, р. Вав Віфfen, cеrаtiо. anchusa officinalis Linn.

Вр, връа, т. (у Ерц. и врг) Тав Ober: фдловскоко, п. dao Ochsenauge, ste einer Sache, Gipfel, summitas,

chrysanthemum leucanthemum Linn. Волу japa, f. некаква звијезда, коју Врабац, пца, m. Bеr everling, passer.

раптари познају, и кад она изиђе врабица, f. Вав 23eibфеп бев &perlings,

он, 1а веб нду тражити вологе. Волујарка, f. ) eine 24rt £rauben , ayag Вріг, m. See Teufel , diabolus. cf. ђаво. geuns. 2) vide волујара.

Врага, 5p, m. Пиптали бабу, кад је Волујскі, на, кo, vide воловски. ишла на панађур, куда ће, а она Boba, f. ) der Wille, voluntas. OA

пуна радости одговорітла: „идем воље му је, или споји) као шокцу „на панађye bye“. А кад се враинпосп. 2) гуша у кокоши или у пи- ла спанађура, онда је запитали: ye, der Kropf der Henne, des Vogels, „ђе си била бако ?“ „На панађуру и guttur.

на врага, уру“ (одговорила љу. Воьан, љна, но, 1) frey, вољан си, muma).

Du fannst es thun, per te stat. 2) gus Bparowane, n. der Muthwide, petuter Laune, guter Dinge , laetus :

Jantia. „Вољан "буди царе господине !— Врагдвали, гујем, т. impf. Rutbwil. Віљаніі Боже! (permипрепо) guter Woff,

len treiben, petulantem esse, bone Deus!

E paronah, m. der Muthwillige, peluВољетн, лим, y. impf. (Epiц.) lieber wollen, malo.

Враголаст, па, пo, muth wilig, peВіљица , f. dim. p. воља.

tulans. Bopima, f. der Gulden, florenus. Bparosnje, f. pl. die Teufeleyen , nequiВоршпан, m. vіdе вошпан.

tiae. в сак, ска, m. Вав Ваф8, cera. Враголисање, п, vidе враговање. в 'ање, р. Сав сеrеn, ductatio. враголисати, лишемі, vide

враго. Вопащи, ам, y, impf. кога, паrren,

ben der Nase berumführen, ducto. Враголипи, им, vidе враговати. Волњак, m. 1) беr Softgarten, poma- Враголнца, f. vіdе ђаволлца.

riuin. 2) село у рађевини (близу Враголспиво, . Веr Xuthmile, levitas. Лознице). 3) зидине од намаспира (у Врагољeњe, n. vіdе враговање. селу Волњаку, на лијевом бријегу Вражји, жја, ікје, tеlflif, diabolicus,

ријеке Шптире), cf. запроношилин. В ражогунци, m. pl. село на лијевом Вошњачић, m. dim. p. вопіњак. бријеку Тимока у Црној ријеци Bokap, m. i) der Obstliebhaber, amans (пу да говоре игрнаіцилонац).

pomorum. i) der Obsthändler, Debito Bpajkóp, m. das Freijcorps, manus voler, qui poma venditat.

Jonuin. boke, n. das Obit, poma. y cooje Bpajkópay, pga, m. der Freycorist, воће кад кo ofе.

volo, Bikka, f. der Dbstbaum, pomus. Врајкорија , f. Die Trepcorpв, volonum В бюік, m, vidе вошњак.

copiae. в цій, р. р. воко:

Врајкорский , кa, кo, Sreptorpв: , volo„Описни пописни, „Воции и корисни.

Врајт, т. (у Сријему у Бачк. и у Boy! interj. Laut, um ein Find dovon Ham.) der Gefreyte, miles gregarius zu jagen, sonus abigendi bovem.

immunis statione. Вочиб, n. dim. p. во,

Вран, m, vidе гавран: Bigke! vide Boy.

Ја два врана, два по Богу брала Вошпін, т. (у Сријему, у Бачк. пу Вран, на, но, fфтari, ater.

Бан.) pic Borfрапи, еччі үсhiсulаrся. Врана, f. Die &rabe, cornix,

Tans

[ocr errors]

num.

m,

ү.

а! r0.

Eyai atri.

ines venerea.

rum more.

Вранац, нца, м. деr Rappe (fфwar. converto (reice capellas Virg.) 2) jus zes Pferd.) equus ater.

rückgeben, restituo. Врінење, п. vіdе врањење.

Вратипінсе, игисе, т. г. pf. итәebren, Еранёпина, f. augш, р. врана.

revertor. Ер неш, m. Rannѕname, nomen viri, Вратић, m. dim. 6. врат. Бранило, в. Бie emarie , atramentum, Вратич, vide

повратич. Бранилова трава, f. ein warjes Враина, f. намасшир украјини Не. Firbefraut, nomen herbae.

готинској. Вонин, на, но, беr frübe, cornicis. Вратни, на, но, н, п, кослі, жиле, Браними, им, impf. schwärzen, Halss, colli.

Вратнице, f. pl. врата од прућа Вранић, m. Сав Жафlein per Srbe, исплетена , или од дрвета начн. pullus cornicis.

њена, дав Batterthor, porta clathra. Ерамчев, ва, вo, Bem Rappen geborig, ta. Вранице понајвише спіоје на

пулу, и затворајусе да не иде марВранчић, m. dim. 6. вранац.

ва у поље; или на мору: Epahi, m. die Franzosen (Krankheit), Bpamoon, m. (Sceltwort) du Dals.

brecher , andax. Вранцав, ва; вo, benerif, morbo gal- Вратоломије, m. Bartbolomäив, Bars Tico corruptus.

tholomaeus. Вранціње, и. дав Дnftеden mit Stara Вратор , m. Ser Seater (Ren, Ros toren , infectio venerea.

sterbruder), monachus latinus, cf. npa. Бранцан, ам , v. impf. mit Transfer пор.

anitedfen, inficio morbo gallico. Връmiоров, ва, во, бев Seaters, moВранцантисе, амce, v. г. impf. Bents pachi latini,

rijd werden, infici morbo gallico. Враторски, кa, кo, 2) fratrif, moВранцъив, ва, во, vide

вранцав. nachalis, 2) adv. fratrisch, monachoВрањење, п. Вав ефwärgen, atrаtiо. Врањй, ња, њe, Sräseni, s. 3. Left, Враќање, р. 1) бав ИmPeren, conver, corpicis.

sio. 2) das Wiedererstatten, restitutio, Epami aya, m. eine Art Lauch, porri Bpakami, am, v. impf. 1) umkehren genus.

machen, couverto, rejicio. 2) wieders Ерапчев, ва, во, бев СреrfingB, pas- geben, restituo, seris.

Bpakamonce, amce, V, r, impf. umkeh, Врапчић, m. dim. р. врабац, раѕѕегси- ren, saepe revertor. lus.

Bpây, m. 1) Wabrsager, divinus, cf. Bpáncje cjeme, . Name einer Pflanze,. погађач, гашар. 2) феrеnmeiter, plantae genus.

magus. Врапчји (кріпчји) , чја, чје , Ben Срее. Врачање, п. 2) бав 28abrfagen, divilingen gehörig, passerinus.

natio. 2) das Heren, incantatio. Врапчји нокти, m. p. 23aтe ciner Врачар, ш. 2) vidе врач. 2) Die Иmgе. plange, plantae genus.

gend von Belgrad, die zidar none Вpac, m. (у Сријему, у Бачк. и у heißt, aber hügelig ist: Han.) die Fraiß (österr. die opac), „Док ми гледа крњо на Земуна, epilepsia.

„А Маргета на Врачар на поље-Bpām, m. der Hals, collum,

Врачара, f. гамара, і) бie Bahrfa. Врапта, р. р. 1) Die Shire, fores. 2) gerin, divina. 2) die Hépe, Zauberin, das Thor, porta:

maga. „Граду праша рано затворајте Врачарев, ва, во , vidе врачаров. Вратадіца, п. pl. dim, . врата.

Врача рина, f. Die 243abtfagеrgебüбе, Bpamập, m. der Thorwärter, janitor. quod divino datur. Врапарев, ва , во, бев borwärtев, Врачаров, ва, во, бев Вађrfagets, Враларов, ва, вo, janitoris.

Defenmeisters, divini; magi. Враташца, , pl. vіdе вралааоца.

Брачати, ам, v. impf. 1) wabrfagен, Вралило, в. Der Barnbaum, jugаm Врачев, ва, вo, vidе врачаров.

divinare. 2) hefen, incanto. tentөrium. Врапила су два : предње врачи, m, pl. vіе bеіі. 2ierte (Roвтas ( или шупље) и стражње; стражњем је навијена пређа, а

und Damian), medici (Cosmas et

Damianus). на предње се навија платно.

Врацкі, на, ко1) teuftif, diaboliВрапина , f. ang, p. врал.

cus. 2) adv. teuflisch, diabólice. Epamumu, HDI, V. pf. a) umkehren machen, Bp6a, f. die Weide, (Baum), salix. To

на

је на врби свирала (р. і. niФt6). Кад Врезнупи, нем, v. pf. einen Strei врба грожђем роди (nie).

verseken, baculo percutio (onomaВрбас, т. і) вода у Босни. 2) село top.) у Бачкој.

Врело, п. извор, дie guеlе, bеr ие. Врбица, . dim. 2. врба.

sprung des Flußes, fons. Врбљак, т. bie Beisengegen, бав Време ,, мена, р. (Рес. и Срем.) vide Weidengebüsch, salictum.

вријеме. Врбов, ва, во, вeiben , 3. 8. Фаць, временипі, па , то, betagt, proyectae salicis. Поуздаптисе у нога, као у aetatis. врбов клин.

Врењак, њка m. cine 2rt #autPrant. Врбован, бујем, v. pf. и. impf. (у Сри- heit, genus morbi cutanei. јему, у Бачк. и у Бан.) mеrben (з ит Врење, п. дав ёiepen, aestuаtiо.

Kriegsdienste), perducere (al militiam). Bpeo, speaa, 10, beiß, fervidus. Врбоватисе, бујемсе, v. г. pf. fіф аnѕ вреоце , н. dim. к. врело, дав Sued=

werben lassen, do me (ad militiam). chen, fonticulus. Врбовина, f, Beisenbols, Jignum sali- Врепенар, m. Bеr epulmaфer, fistu. gnum.

lar:us. Врбовка, f. 913ərbung, comparatio (de- Врепенарə, f. н. п. мјерица, коmаlectus) militum, .

puija, der Korb, worin die voll anges Bpoonyil, m. die Zeit, da die Weide aus. sponnenen Spulen gethan werden, Ithlägt (mit satyrischen Nebenbegrif), sporta fusis plenis adservandis. tempus quo salix frondescit.'

Вретенарев, ва, во, 10ев Зри Ітафеев, Вовети, вим (Pec.) vidе врвлети.

Вретенаров, ва, вo, j fistularii. Врвипін, вим (Срем.))

Bpemeno, n. 1) die Spule, fistula neВовљење , п. das Gedränge von hins toria. 2) времено у кола воденичноftröinenden Menschen, turba properan, ra, die Uchie am Mühlrade, axis. tium, .

Вретенце цепа, п, dim, p. вретено. Врвљени, вим, v. impf. (Ерц.) mobin Вреши, прим, v. impr. fteven, aestuө.

itrömen (vun Menschen, ronfluo. 2) ври тамо нешто, е it cin Betfe, Bobija, f. die Sonur, funiculus :

Quinult, tumultuantur.
„Вуку му се за ногама врвце Bpeka, f. der Sack, saccus.
Врг, m. крбањ, ein Chipfgefäg von Вреһепина, f. augm, v. врећа.
Kürbis, haustrum e cucurbita.

Вреица , f. dim. р. вреќа вргнупи, нем, vidе врћи.

Вреһурина, f. vіdе врећетина. Выгорац, рца m. Ctast in Dalmatien: Врзино коло, о. Србљі приповиједају, „Ти отиди ка Вргору граду,

да неки ђаци, над изуче дванаесті „Те савежи Шариға Асана

школа, оптиду (њи 12 мора бити) Ведање, и, дав Ливреіфе, declinаtiо. на врзино коло (да доврие са врдати, ам, y, impf, auBumeiben свим и да се закуну ? А ђе је то fuchen, declinare.

Ерзино коло ? и шта је ? Бог би та Врднік, т. 1) село у Фрушкој гори. знао.), и онђе некакву особисту

2) намастир код пог села (мај се књигу чапећи нестане једнога изнамаспир зове и Раваница). Врд- међу њи дванаест (однесу га ђаничанин, човек из Врдника. Врд

или виле), но они не могу ничкі, кa, кo, von Врдник. Врд- познати кога је неспало. (Тај је ничка кула, спаре зидине на бно и на врзину колу — говори се брду више Врдника.

за човека који је млого учио —). врднупи, нем, v.pf, audweiфеn, declino. Такови ђаци послије зовусе граВр: бање, о. Вав gauern, insidiae. банцијаши, я иду са ђаволима и са Вребати, ам, v. impf. Tauern, insidior. вилама, и воде облаке у вријеме Bpiba, f. der Turuit. tumultus.

грмљане, олује и пуче. ГрабанциВредан, дна, но, (Рес. и Срем.) vide јаши су сви издрпани (какав је издрвриједан.

пан) као грабантуијаш). Вредити, им, (Рес. и Срем.) vide Вријећи, вршем, v. impf. (Ерц.) Ве врије дити.

treide austreten (mit Pferde), tero fruBprahoka, f. der Werth, die Würdigkeit, mentum. dignitas.

Вриска, f. ein Burфоrіngеnев Фејфер Вређање, п. (Рес, и Срем.) vidе ври- X. B. von Kindern, wiehernden Pferјеђање.

den, sonus acer. Вређали, ам, (Рес, и Срем.) vidе ври. Врiснупи, нем, v. pf. auffreyen, јеђали.

exclamo. в сада, f. (Рcc. и Срем.) rіdе гријегка, Вp:ішав, шка, хо, (у Сријему, у Бачк, и

Воли

« PreviousContinue »