Page images
PDF
EPUB
[ocr errors]

Смешиња, f. bie Bermirrung,дав Sin derniß, impeditio.

Смешан, шна, но, (Рес. и Срем.) vide смијешан.

Смешати, ам, (Рес. и Срем.) vide смијешати.

Смешење, п. (Рес.иСрем.) vide смијешење.

Смешитисе, имсе, (Рес. и Срем.) viде смијешишисе.

Смешљив, ва, во, (Рес. и Срем.) viде смјешљив.

Смијање, п. (Ерц.) дав Сафеn, risus. Смијатисе, јемсе, v. r. impf. (Ерц.) lachen, rideo.

Смије, смија, т. (Ерц.) дав Сафен,

[blocks in formation]

Смиљевац, вца, m. eine mit смил де (müt Тäòфептиве (у Лијевчу и у Темнићу, у Јагодинској наији) беі feyerlicheu Gelegenheiten.

Смиљка, f. Grauenname, nomen femi

nae,

Смиривање, п. 1) дав Berußigen, расаtio. 2) das Beendigen, absolutio. 3) das Untergehen, Scheiden der Sonne, occasus solis.

Смиривати, рујем, v. impf. 1) ¿ur Ruђе bringen, paco. 2) zu Ende bringen, absolvo.

sich

Смириватисе, рујемсе, v. г. imp zur Ruhe legen, conquiesco. Смириши, им, у. pf. 1) zur Ruhe brin gen, paco. 2) beendigen, absolvo. Смиритисе, имсе, v. г.р. i zur Ки= he legen, conquiesco; daher auch von ber Sonne: смирило се сунце. Србљи кажу, да сунцу не ваља рећи зађе, миши сједе, него смирисе, зашто: кад му се рече зађе, онда оно (сунце) рече: зашао на не изи шао; а кад му се рече с једе, он.

[blocks in formation]

nae.

Смољење, п. дав Wien, picatio. Смољка, f. Srauenname, nomen viri. Смоница, f. cine Srbart (für Beinberge) terrae genus. Смотавање, п. 1) дав Bufammenwidein, implicatio. 2) das zu Ende Haspeln, perductio filorum in rhombum. Смотавати, ам, v. impf. 1) famта Смоташи, ам, v. pf. I menwidein, implico. 2) zu Ende haspeln, perduco in rhombum. 3) sich eilends davea ma фен: смота изнад куће, при Смотрити, им, v. pf. erbliden, conspicor.

Смочење, п. дав Butoften без Brot zum Gemüse, opsonatio. Смoчиmи, им, v. imрf. zukosten, opso

[blocks in formation]

Смрачитисе, чисе, v. r. pf. dunkel werden, vesperascit. Смрвиши, им, v. pf. bröseln, frio. СмPдан, m. Namen einer Drina-Ueberfuhr bei Лозница, trajectus nomen. Код Смрдана близу има једна бара, која смрди на сумпор, и зовесе Смрд љива бара.

Смрдење, п. (Рес.) vide смрђење.
Смодели, дим, (Рес.) vide смрђе-

Смрдити, им, (Срем.) ши.
Смрдьив, вa, Bо, stinkend, foetens.
Смρдливап, впa, m. der stinkt, homo

foetens.

[blocks in formation]

Смреков, ва, во, yon смрека, juniperi.

Смрековна, f. Wachholder-Holz, lignum juniperi.

Cмpéскаmi, а, v. pf. quetschen, zer. stoffen, contundo, offendo, H. п. глаBY, HOC.

Capзao, san, f. der Frost, gelu: Aошао По овој смоЗли.

Cмpзão, sа, лo, gefroren, gelatus. Смрзлушак, шка, m. gefrovne Srbiol le, gleba gelata. Смрзнути, нем, v. pf. gefrieren та, den, congelo. Смрзнутисе, немсе, v. г. congelari. Смркнутисе, несе, vide смрћисе. CмpмAаmи (смрмьаши), ам, v. pf. das bermurmeln, commurmuro, mussito. Смрндаmи, ам, v. pf. dahermurmeln,

obmurmuro.

pf. gefrieren,

Сирскаши, ам, v. pf. zufammen{ий. ren, constringo (vom Beutel). Cupm, f. der Tod, mors.

Смоший, на, но, vide самртни. Смоћисе (говорисе и смркнутисе), Cмpкнесе, V. г. pf. dunkel werden, obscuror.

Смрчак, чка, m. eine Shwamart, fun

gi genus.

Смрчев, ва, во, н. п. качица, vom Wacholderbaum, juniperinus. Cмpчesma, f. Wachholder-Holz, lignum juniperi.

CMŷk, m. eine Art Schlange, serpentis

genus.

Смукнуmи, нем, v. pf. 1) нox, jucken,

stringo. 2) daherschießen, ruo. Смукуља, f. vide смук. Смумлаши (смумљати), ам, vide смрмСмушиши, им, у. рf. verwirren, turbo.

лати.

[blocks in formation]

Смуцашисе, амсе, v. r. impf, berum. streichen, vagari,

Смущен, на, но: лети као смушен, wie ein Rasender, rabidus, rabiosus. Cнaа, f. 1) des Bruders Frau, Schwä. gerin, fratris uxor. 2) zu der ich heвер bin, cf. женидба. 3) die Schwieger tochter, Schnur, nurus.

Cнára, f. die Stärke, Kraft, vires: oпасао се снагом, стао на снагу, der Jüngling ist in der Blüte seiner Mannskraft.

Снажан, жна, но, ffart, fortis. Снаин, на, но, ber снаа, uurus. Cнаодиmи, дn, v. impf. 1) finden, heim. fumen, invenio, н. п. биједа. 2) дав Sinfallenge befommen: снаоди га сва кога мјесеца. Cнаоhêе, n. das Auffinden, Heimsus chen, incessio (?).

Снákи, снаhе, v. pf. 1) finden, heimsuchen, invenio. 2) снашло ra, er hat das Hinfallende, epilepticus est. Снáша, f. 1) vide CHаa. 2) jede junge Frauensperson, deren Namen man nicht weiß: Schwägerin, nurus.

Снашин, на, но, бес снаша, nurus. Снашица, f. dim. у. снаша. Снебивање, п. 1) дав ©hüchternfeyn, Verlegenseyn (in fremdem Hause), ve recundia. 2) das Leugnen mit Verwuns derung, infitiatio mirabundi. Снебиваписе, aмce, v. r. impf. 1) schüchtern, verlegen seyn, verecundus sum. 2) чera, etwas mit Verwunderung leuge nen, mirabundus infitior.

Cнeг, m. (Pес. и Срем.) vidé сииjeг. Снежан, на, но, (Рес. и Срем.) vide

[blocks in formation]

Снизати, ижем, v. pf. Gerabreihen (Wers len), demo de filo. Снизвашье, n. das Herabnehmen, demptio.

Cнизивами, зуjем, v. impf. herabnehmen, demo.

Cнijer, m. (Epg.) der Schnee, nix, Снијети, снесем, снијо (снијела, ло), v. pf. (Epy.) 1) herabtragen, defero. 2) zufammentragen, congero. 3) tras gen, legen (von der Henne), pono. Cumи, Hм, v. pf. träumen, somnio.

1

[merged small][ocr errors]

Сновâше, п. das Anzetteln, exordium telae.

Сноваши, нуjем, v. impf. anzetteln, ordior (telam).

CHOп, m. die Barbe, merges, fasciculus. Снопак, пка, т. һур. у. сноп. Снопиk, m. dim. v. сноп. Снопле, n. (coll.) die Garben, mergites. Сносиши, им, v. impf. 1) zufammentra gen, comporto. 2) herabtragen, defero. 3) ertragen, fero, tolero, sustineo. Сношềже, г. 1) das Zusammentragen, comportatio. 2) das Herabtragen, delatio. 3) das Ertragen, toleratio. Сњежан, на, но, (Ерц.) Бефере, піvibus plenus, н. п. ноге, дрво. Сo, coлн, f. das Salg, sal. Coa, f. ein gabelförmiges Holz, pertica

bifurca.

[blocks in formation]

Совица, f. dim. 9. сова.
Coвуbara, f, augm. v. coва.

Côj, der Stand, Rang, ordo, condi-
tio (civilis). cf. poд.
Сојка, f. (у Сријему) vide креја.
Côк, m. die Käselake, muria casei.
Coкâk *, m. die Gasse, platea.
Сокачић, dim. у. сокак.
Cоkó, Cокoла, m. 1) der Falk, falco.
2) град у Србији (близу Дрине). 3)
cf. Златоје.

Соколак, лка, m. һур. у. соко: иди мој соколан (говоре ђеци кад и куда шаљу).

Cоколиk, m. der junge Falk, pullus fal

conis.

[blocks in formation]

CoɅдâm, m. der Soldat, miles. Солдàmиja, f. 1) die Milis, die Mili tärgrenze, im Gegensaß dee naopнja, des Bauernlands, des Provinziale, regio militaris. 2) das Soldatenvolk, die Soldatesque, milites.

Солдатов, ва, во, дев Golbaten, militis.

Coлдашскй, ка, KO, 1) soldatisch, militaris. 2) adv. nach Söldatenart, militari modo.

Coдamyшa, f. das Soldatenweib, mulier militaris.

Солдàчина, f. das Soldatenleben, militia.

Còлилo, n. die Salzlecke, locus, ubi sal

sparsum lingitur ab ovibus: трчи као

[blocks in formation]

Соломуново слово, п.; кад жене ба. ју око какве гуше (особито око грата), онда пишу кашто чивищом и Соломуново слово.

Coлomŷ, m. (komisch) der Salzstöffel, pistillum sali comminuendo. cf. mучak. Coлype*, f. pl. vide зулови.

Соља, f. (у Бачк. и у Сријему) vide бјелушак.

[ocr errors]

Comême, n. das Salzen, sallitio.
Com, m. der Lachs, Šalm, salmo.
Comиk, m. dím. v. com.
Comak, m. das Rauchloch an den zwei
Dachseiten, fumarii genus.

Coмьй, ла, e, Lachs, salmonis.
Сомов, ва, во, дев la fe, salmonis.
Сомовина, f. fi, caro salmonis.
Cом н, m. der Laib (feinern Weizenbrots),
panis delicatior.

Сомунина, f, augm. 9. сомун.
Cомуниk, м. dim. v. COMун.
Сомунuиjа, m, der Verkäufer von Laiben
Weizenbrots, panarius negotiator.
Cомчâд, f. (coll.) kleine Lachse, salmones
parvuli.

Cомче, чеmа, n. ein Lachs, salmo.
Сонӣ, на, но, vide солани.

Cona, f. ein Prügel, Knittel, fustis. ef. батина, кијача.

Сопоћани, m. pl. намастир у Србији. Copma, f. die Sorte, Gattung, genus: сваке сорте, allerlei. cf. струка,

рука. Comoна, f. der Satan, satanas.

Comomak, m. ein rechter Satan (scherz

baft), homo procax. Coppa, f. der Speisetisch, mensa, cf. трпеза, синија, сто, астал. Сочење, п. дав Ruppeln (im ehrlichen Verstande), comparatio conjugis, Сочивица, f. водена, діе Bafferlinfe, lemma palustris Lion.

Сочиво, и, діе infe, cicer lens Linn.
Сочити, им, v. impf. ausfinòig mафен,
kuppeln (eine Braut), concilio.
Сочица, f. dim. v. co.
Сошица, f. dim. v. coa.

Спавање, д. baš Shlafen, dormitio.
Спавати, ам, v. impf. [[fen, dormio.
Спаваћи, ка, ће, н. п. капа, аљине,
Schlaf,, dormitorius.

Спаваћив, ва, во, (ст.) [lafenb, dormiens:

„Ко ће љута змаја преварити? „Ко ли њега спаваћива наћи? Спавач, m. ber läfer, dormitor. Спавачев, ва, во, дев © läfers, dor

[blocks in formation]

viliori vendi.

Спазиши, им, v. pf. waßrnehmen, аціmadverto; bemerken, observo. Спазмати, ам, v. pf. н. п. с памети, Eindeln, kindisch werden, ineptio. Спаија, m. ber Brunbherr, dominus fundi. у Србији, у Босни и у Ерцеговини, спаије су најбољи људи за народ. Босански су бегови готово сами спаије од свије шије земаља; И ГОТОВО СБи имају своје куле и Дворове по селима у Босни и у Ерцеговини, и тамо сједе. Бекоји још имају стара Српска подријетла, н. п. Љубовићи, Видайћи (од некакве Виде, која је зидала град на Видојевици), Бранковићи (од кољена Вука Бранковића), В илиповићи, Ђурђевићи и т. д. али опет не спомињу радо да су кад Србљи били, премда ни данас не зна Турски ни од стотине један, него говоре. Српски, као и остали Србљи. Спаије обично иду у јесен и зими по својим селима, пше купе главницу и десетак. Они немају ниђе своји намјесника по селима, нити је обичај да им се што ради. Кад спаија дође у село, он

одјаще код каквога газде, ђе је пространа и лијепа кућа, па му сви сељаци дају за јело што тре ба. Слабо који спаија иде по селу да гледа колико је који набрао, него пита, н. п. „Е Радоица! ко лико си ти ове године набрао кукуруза ?" Ако Радоица рече да

,,

је набрао 20 товара, а он пита његова комшије, је ли шо истина; ако комшија каже да јест, а он онда рече: „Е море на твоју душу. Ако ли Радоица одговори, да је посијао доцкан, па убила слана кукурузе, или да је поплавила вода, или побила туча: па није набрао ништа, онда спаија (mjeшећи и себе и њега) каже: „Даће Бог до године." Млоги се сељаци погоде са спаијама, па им плаћају на годину; тако су н. п. Тршићани (ђе сам се ја родио) плаћали своме спаији 10 гроша од ожењене главе на годину, па више ништа (ту му је и главница и десетак за све). с. читлук и читлуксаибија. Спаијин, на, но, бев спаија, domini. Спайјница, f. bie Gutofrau, uxor spahijae.

Спайјнски, ка, ко, 1) herrschaftlich, dominorum. Спайјски, ка, ко, 2) adv. herrschaftlich, more dominorum. Cпañлyк*, m. das Gut, die Herrschaft, latifundium.

Спалиши, им, т. рf verbrennen, comburo, aduro.

Спаљивање, п. дав Berbrennen, combustio.

Спаљивати, љујем, v. impf. verbreno nen, comburo.

Спанак, т, деr pinat, spinacea oleracea Linn.

Спанђатисе, амсе, ѵ. г. pf. с ким, sich bekannt machen, sich abgeben mit jemand, in familiaritatem alicujus venire. cf. слизатисе. Спарак, рка, m. our luftmangel ver= dorbener Kukuruz, frumentum malo aere corruptum. Спарилисе, имсе, . г. pf. н. п. кукурузи, in Mährung tommen, corrumpi.

Спасенија, f. Grauenname, nomen femi

[blocks in formation]
[ocr errors]

weih am Himmelfahrtstage, paganalium celebratio die ascensionis domini. "Спасовати, сујем, v. impf. am Sim. melfabetstage stirmein balten (носити коста), paganalia ago die ascenstonis domini. cf. завјетина, Спасовиште, n. ber Drt ber Rird weih am immelfahrtštage, locus paganalibus celebrandis die ascensionis domini. Cпacoje, m. Mannsname, nomen viri. Спасти, аднем, v. pf. 1) berabfalen, decido. 2) на што, berunterfommen (arm werden), devenio eo ut -. 5) fals len (im Wreife), minori pretio venditur: спала цијена вину над спало

[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small]
[blocks in formation]

Спомињање, n. vide помињање. Спомињати, њем, vide помињати. Спона, f. bie dolinge (zum Deftel, oder

um das Pferd auf der Wiese anzubins ben), retinaculum e filo. Спопасти, паднем, v. pf. anpacken, anfallen, invado

Спор, ра, ро, 1) н. п. љеб, lange baue erno, durans. 2) споро иде, ез gejt langfam yon Statten, lente. Споречитисе, имсе, (Рес. и Срем.) vide споријечишисе. Споречкатисе, амсе dim. 9. споре

читисе.

Споријечишисе, имсе, v. г. pf. (Ерџ.) in Wortwechsel gerathen, altercari. Спотакнутисе, немсе, у.г. pfitolpern, Спотаћисе, такнемсе, v.r. pf.oflende. Спотицање, п. дав tolpern, offensio. Спотицатисе, тичемсе, v. r. impf. pert, offendo.

Справа, f. Marmer, Beug, apparatus: каква је то справа. Справили, им, v. pf. maфen, bereiten,

paro.

[blocks in formation]

Спродало, m, човек који спрда. Спрдање, п. дав Кеден son ungereimtem Beuge, nugae, inepliae. Сподати, ам, v. impf. ungereimtes Zeug schwägen, nugor, ineptio. Сподња, f. дав ungereimte Beng, nugae, Cnpera, f. das Zusammenspannen, junctio boum meorum cum vicini bo

con

« PreviousContinue »