Page images
PDF
EPUB

и на

Стамболск!, кa, кo, vide Цариградсаt. Спіарешинин, на, но , (Рес. и Срем.) Спамена , f. Ўrauenane, nonen fe vide старјешинин. minae.

Старелиинство, п. (Рес. и Срем.) Спігменка , f. Seauenname, pomen fe de старјешинство. minae.

Спарешовање, р. (Рес. и Срем.) vide Chant'llko, m. Mannsname, nomen viri. спіарјешовање. Стаи, щ. ) Ber Beberitu6i, machina Старешовапі, шујем, (Рес, и Срем.)

textoria. 2) die Sennerey), locus et vidе cптарјешовати. casa mulendis aestate ovibus. 3) деr Спәрёшспіво (cптарештво), p. (Рес. и Leib (als Theil des Hemdes), indusii Срем.) vide старјешство. corpus.

Старі Вла, m. Cheil des südlichen Cmália, f} Frauenname, nomen feminac:

Serbien, Croana, f.)

Спарій свап, m. Bee Sperfmat, cf. Cmahaga, í Frauenname, nomen feminae, женидба. Станаһ, ha, m. нема ти пишу спан Сапартіна , f. 1) од старине, роп, ХІ.

ka, hier ist kein Bleiben für dich, ter& bеr , antiquitus. 2) (m.) мој стаvix hic remanere poteris ; abi, si me рино! mein lieber alter, senex : Сла. audis.

рина Новак, сіn bеruѕnster jeisuЁ. Спіанар, m. per Genner, pecoris cu- Старипип, им, у. pf. altern, senesco. stos.

Старица, f. die 24te, sepex mulier : Станарее, ва, вo, vide спанаров. „Ој старице Османова нено! Станарица, f. Die Cenneri, ovium cu „Узми мене за Османа вога ratrix.

Cmapjemu, pum, v. impf. (Epg.) alt Слтанаричин, на, но, беr спанарица, werden, altern, senesco. curatricis ovium.

Старјешина, m. (Ерц.) ба 55erhaupt Спанаров, ва, ко, без станар, си Der Familie im Hause, caput familias, ratoris ovium.

patriarcha (?). 4) к ушњи с марје. Спанача, f, Seauennaтe, nonen feminae.

влада и управља кућоми Станимир, п. ? апав на те, поmеn viri.

свим имањем: он наређује ђепти Станисав, ш. 23 аппёзлате, nomen viri.

fe и момчад куда ће који иkи н Станисава, f. Srauename, uomen fe. шта ће који радили ; он продаје (є minae.

договором кућана) што је на продаСтаниннсе, имce, v. r. pf. teben bеі.

ју, и купује што преба купитин ; ben, іtіll teben, ѕiѕto: не спаниосе он држи кесу од новаца, и бринесе до мора!

Како fe' платин арач, порезу и Страница, f. Ўrauenname, nomen feminae.

оспале дације. Кад се моле Богу, Станиша, m. Rangname, nomep yiri.

он почиње и свршује. Кад има каСпанка, f. Ўrauenname, pomen femi кви гостију у кућ, старјешина

се сам с њима разговара, нон с Станко, т. Заrnвпате, поmеn yiri.

њима руча и вечера (у великим куСтан іван, вна, но, (сл.) feitgegrünlet, Кама, ђе има млого чељади, најtirmus:

прије поставе спарјешини и гостиДа од њега сва гора мирние , ма (у маковим кућама слабо који „И по гори спановно камење

дан нема госпију) на једној софри, Станоје , m. Лапвпате, поmеn viri. а на другој ђепићима, и мом-тадма, Chauôjka, f. Frauenname, nomen: femi која раде у пољу , па онда вечерају

жене и Ђеца). Спіарјешина није свагСпар, pa, po, 1) alt, ѕсhех. 2) alt, да најстарији годинама у кући : Кад vetus.

опац оспари, он преда сліарјешинСтарање, п. Bas Gorgen, ѕоlliсitudo. сліво најпаметнијему своме снну Спаралінсе, амce, v. г. impf. беfоrgt (или брапу или синовцу), ако ќе

senn, curam habeo , sollicitus sum. бити и најмлађи; ако се догоди да Cта рац, рца, m. ) беr rеів, ѕеnеx. који старјешина не управља до

2) der Schwiegervater, socer. cf. бро куком, онда куќани изберу друмас.

гога. 2) сларјешина се зове који уСтарац, рца, m. ein alter 21Beinberg, правља једним селом (сеоски спаvinea vetus.

рјешина, п. ј. кнез или кмет ка. Cmaparkí, adv. wie ein Greis, senis кав), или чипавом наијом. У вриmore.

јеме Црнога Ђорђија сваки је војвоСтаренье, о. Вав аftеrn, senescentia (?) да био старјешина у својој кнежінСтарешина, т. (Рес. и Срем.) vide ни, а Ђорђије је био старјешина сціapieшина.

у свој Србији.

nae.

[ocr errors]

nus.

цао стегна.

€тарјешинин, на, но, (Ерц.) бев ста снагу, bеgаnn, coepi. 2) fojten, con

јешина, illius qui est старјешина. slo: стало ме десети гроша. Старјешинство; п. (Ерц.) "amt itno Сталівица , f. eine дer зэсу сталке.

Würde des cmapjeunha, dignitas toj Cmap, f. 1) das Ding, res. 2) anje старјешина.

cmāpu, nichts besonderes, non est Спарјецовање, п. (Ерц.) Зав 25efeble1 quod admirere,

aiв старјешина , imperium raore Criварање , п. Зав Crf, affen, creatio. старјешина.

Cmapamu, am, v. impf. erschaffen, creo, Сптарјешовали, шујем, v. impf. старје- Ставр, m. Bаѕ a wеrt, arbeit, iere, шина feyn, sum спарјешина.

opus. Старјешство (спарјештво), п. (Ерт.) Створ'ње, n. Pag eföpf, creatura: vide cmapjentинство:

какво је пне створење ? „Ако ћу је напиш” по старјештву, Створитеъ, m. Ver Bфopfer, creator. „Напићу је старом Југ' Богдану Створитпељев, ва, во, бев ефірfere, Смармаліі, лога, m. Ber Зperge, na creatoris.

Створити , им, v. pf. f affen, creo. Старовлашк іі, кa, кo, von per Gegent, Створитисе, имce, v. ғ. pf. fit per= Сптари Вла.

wandelrı, verwandelt werden, mutor. Спарјко, m, vide слари свапі. • Свіднутисе, немсе, т. r. pf. 1) bart Стар ісвалица,f. жена старога свата. werden, duresco. 2) tart, Parg werden, Стартсватскій, на, кo, i) tarofmas avarus, tenax fio.

tijo. 2) adv. wie ein cmapu ceam. Cmera, f. verschärfte Poliger, Gordon Смартсватство , n. Вав іnt unə bie (gegen Räuber, Pest), circumventio.

Würde des cmapu clam, diguitas toj Стегно , n. Der Cente!, crus : попистари сват. Староседилатц, диоца, m.(Рес. и Срем.) Стёгнутін, нем, у. pf. 1) angiehen, vide старосједилаіц.

(ftraf), attraho. 2) н. п. село, eng ums Смаросидилат , дноца , m, vide cта. ringe, circumdo, cingo ; стегли га роседилац.

дужници. Старосвіђелац, сидиоца , m. See 2ili> Стёгнутисе, немсе, vide списнутисе. (Ерц.)

faffe, qui Спезање, р. дas 2nsieheit, attractio. Старосједилац, диоца , т. diu jam Cmésam, exev, v. impf. anziehen, at(Ерц.)

alicubi traho contraho. sedet.

Спиёзаписе, ежемсе, Р. r. pf.Pein $rend Сптарбcт, f. 1) бав аttеr, ѕеnссtus. 2) reyn von Ausgaben, kapp thun, parco die Sorge, sollicitudo.

sumtibus. Слтаросmавне књиге, f. pl. (сп.) alts Сптеља, f. 1) pie Sutterung tеѕ Санта verfaßte Bücher, libri antiqui (oder fattels, munimentem interins clitella? wäre eв ftatt цaрoстaвне ?) :

rum. 2) die sjefen, faex. „У Марка су књиге староставне : Спељка, f. онај кочић, што на њему „Марко знаде на коме је царство споји витао над жене сучу" преку, Сппарчев, ва , во , бев старац, senis. das Fuegeftell des Haspels. aut soceri

Спенс , f. (Рес. п Срем.) vide сијена. Старчекања, f. angm. 2. старау. Стеница, f. (Рес. и Срем.) vide спјеСтарчина, f. ang. р. спараіц.

Hiltja. Спарчnf, m. dim. . спарац. Спењак, њка, т. (у Српјему) vide Cmâc, m. der Wucs, der Statur, statura, cf. раст.

Сењак, m. (Рес. и Срем.) vide cmjeСпасати, ам (и спашем); vіdе приcnjem.

Спењање, п. Сав сt@bnet, semitus, Стасина, f. (око Мораве) vide Кли. suspiratio. јем.

Стењапи, њем, v. impf, ftinen, surCmàmbe, f. pl. die aufrechtstehenden piro.

amer Saleen in Benet Dec 13ebеrbант Стење, п. (Рес. и Срем.) vide ciјење. liegt.

Cinee, n. (Рес.н Срем.) vide ствјење. Стали, анем, v. pf. ") fteen beiben. Степспінсе, пемсе, v. г. pf. fid, регі

consisto. 2) Harumo, treten, insisto, schlagen, verkommen, nescio quo abiit. 3) коме на уп, in Ben Teg trеten, Cmepaтье, п. дав Зreiten, ѕtrаtiо. perbintern, impedio: 4) није ми стало, Стерапи, рем, v. impf. Breite, bedent, prаn fіеgеn, interest. 5) стадета вика, sterno. u. f. 10. es entitand, begann , coepi. 6) Cmi pamu, am, (Pec. u (Cpem.) vide сшао виноград на род, мөмaк на шћерапии.

ЖИЖак.

[ocr errors]

an, adest.

Сшолац, сшіца, ш. 2) ride дубах

Смеривање, р. (Рес. и Срем.) vidе шће. Стисківатисе, кујемсе, vide сеза. ривање.

ное. Серивати, рујем, (Рес. и Срем.) Списнупи, нем, v.pf. sufammeupruden, vidе шћеривати.

comprimo. Смесати, енем , v. pf. abzim meen, Стиснутисе, немсе, т. г. pf. sich eini behauen , exascio.

schränden (in Ausgaben), contraho re. Стели, ечем, v. pf. erwerben, com. la (quoad sumtus). раго, н. п. новаца, куку.

Cmkir (говорисе и стигнупи), спигСмелисе, печемосе, v. г. pf. 1) зи. нем, v. pf. erreiфеn, einbolen, asse

sammenlaufen, concurro. 2) werden, in quor. 2) сад спиже, іst tommt ее

Erfüllung geben, fio: „Шлогоћ рекли, код Бога се спекло— Спицање, р. das Zusammendrüden Стигнули, нем, vide слики.

(der Feuerbrände), admotio. Cmia, m. die Scham , pudor.

Спицами, ичем, т. impf. sufamments Спідак, тка, ш. 1) caucalis grandi- pričen, admоvео.

floгa Lion. Ова права има бијел цви- Сјеница, f. (Ерц.) бic Banie, cimex. је у сриједи мало црвен ; Србљи Спјењак, т. (Врц.) бie Seldman, saприповиједају, да је оно црвено од xa, series saxorum. прије веће било, па сад сваки дан Сто, финдеrt, centum. бива мање:

зашпо већ нестаје Сто, стола, м. 2) беr Stuh, eeрel, спі інда међу људма. 2) рав (epte sella. 2) (cm.) der Tisch, mensa : Stück in der Soüßel, das jeder sich „У Павлову светом намаслиру schämt zu nehmen, cibi ultimum fru „Постављени од злата столови — stum.

Cmôr, m. der Getreideschober, acervus Спидан, дна, но , fфат) aft, pudens. frugum. Спидење, р. (Pec.) vide спиђење. Стожер , m. Bee Baum in per Ritte Спиделисе, димсе, (Pec.) vide спи Спожина, f. jper kenne, um Sie prefфей» Смідитисе, имce, (Срем.) / Беписе. den Pferde daran zu binden,

cardo. Смидљив, ва, вo, jambajt, gefфämig, Стоин, ш. Лапnename, pomen viгi. pudibundus.

Спонсава, f. 8rauenname, momen femiн Cmnghoka, f. die Scham, pudor: „На љепоту као и ђевојка,

Emonk, m. Mannsname, nomen viti. „На спидноћу као и невјеспа Cnioja, f, hyp. 6. Спојана. Спіђење , п. (Ерц.) бав ефämen, pu- Споја, m. Рес. и Срем.) vide Сптојо. dor, die Schain, pudor.

Стојадин, m. Ranname, nomen rui. Crniђетисе, сшидимсе, у. г. impf. Спојак, m. Rannéname, pomen viri. (Ерц.) fit fфämen, padet, rubesco.

Cmojah, m. Mannsname, pomen viri. Спизање, о. Рав &rreiфеn, Cinbolen, Спојана , f. Seauenname, nomen femi

consecutio. Сизали, ижем, т. ішpf. erreiben, Стојанка, f.$rauennаmе,pomen feminae. assequi.

Спојка, f, Seauеплате,
Спијена, f. (Ерц.) Sie Selfenmano, Bet
Fels, saxum.

Cmojko, m. Mannsname, nomen viri. Стойјење , п. (coll, Ерц.) Die Selfen, Стојна, f. Seauenname, Стијење , n. (Ерц.) Per Dobt (6efonvers Стојница, с. 2) бав @tepen, statio : die einfachste und ärmste Art davon), профисе спојнице, тав пеbt би immer ellychnium.

са? де, бо, fort. 2) din. Ф. Спојна. Синуписе, несе, v. , pf. н. п. лој, Стојo, m.

(Ерц.) hyp. у. Саојан. .. gerinnen, congelasco.

Стојша, m. “Охапвпame, nomen viri. Спипса, f. Bеr аlаun , alumen.

Слпoкa, f. 1) bеr perpenreitban , Стипсање, п. Сая Cieven in Taun, pia ariñentorum et pecorum. 2) Waa. coctio in alumine.

renfeidh thum, merces. Спипсати, пшем, т. impf. in alayn Стока , m. (Рес. и Срем.) vide Стово. Cmücak, cka, m. die zusammengedrücs Cmokykahuu, 'n der Postenträger, klate te Faust, pugnus compressus : okejs

scher, garrulus, qui commissa prodit, стисак! Cmuckábaibe, a. das Zusammendrüden, Cmokykâhka, f. die Postenträgerin , decompressio.

latrix. Списківали, кујем, v. impf, gufаm. Стола, f. мур. р. столица.

mendrüden, comprimo.

nae,

nae.

nomen femia

nae.

доmеn femi.

Saxa.

uae.

со

т. д.

2)

3) град у Ерцеговини (између Мо paries: он је с моје спіране. 3) fovie стара и Требиња).

alв брдо, Betg, mons : уза страну, Столица, f. Der Beffel, Gtubt , sella. преко стране , велика страна и Столичица , f. dim. р. столица, Столовапа чаша , f. Das Relbglав, са- Странчица , f. dim, s. страна. lix vitreus.

Спіранвип, та, пo, vide страшан. Cmohora, f. die Scolopendra (ein viels Cmipaoma, f. fürchterlich (zu sehen), terfüßiges Insekt).

гibile visu, dictu: спраопа Божја. Стопа, f. D) Оer Eritt, gänge eines $и. Страшимир, ш. Папівпате, вошел Bes, pes. 2) die Winde, artemo.

viri. Спопало, п. Оer Sug im engjten Ber» Страпор, ш. (сп.) Дrt #raut, bеrbа. stande, pes.

2

genus. Стопиши, им, v. pf. 1) fфmelgen, li- Страпоров, ва, во, (сп.):

quefacio. 2) човека, реrnіtеn , ad ni „Стари свате страторова грано! hilum redigo, tollo.

„Једна врста босиљкова, Спідпишисе, имce, v. г. pf. (фmelsen, „Друга врста невенова, liquesco.

Трећа врста спрапорова Спопица, f. dim, p. спіопа.

„Која врста страторова, Стопурина, f. augm. р. стопа,

Та је врста крајобера Стопінна, f. Das puncert, centum (ft. Страшан, шна, но, Threflib, fürф. la centaine).

terlich, terribilis. Стопиница , f. 1 dim. . сто- Страшёње, п. ефеефеn, torrіtіоСмотињак, њка, т. і пина: има је- Спрашив, ва, вo, vide страшљив. дан стотињак дуката.

Спрашивац, вца, m, bеr аfenfup, pie Cmpa, paa, n. 1) der Schreden, terror, Memme, iguavus: 2) die Furcht, timor.

„Да ми рече дружина остала: Справа, . Der eфeed (cine frantseit) „Гле спрашивца Бошка Југовића! —

das Auffahren vor Schrecken, terror. Страшивица, і. Оer Pajeufa, timiСтрадање, р. бав geiben, perpessio.

dus : Спрадатни, ам, т. impf, leiseni , pati. „Топал - пара љупа спрашивица, Стража, f, bic 23афе, exesbiae, vi „Он Кулаша не смје погубити

„Од Кокора и од Јездимира Спражанин, m. vіdе стражар. Спрашило, ц. давефеефbiio, Sred. Стражар, m. Ber 23&tet, excubitor. männdel, die Vogelsdheue, terriculaСтражара, f. die Batbütte, Pa® 213at. mentum. baus, vigiliarium.

Спрашиіпи, им, v. impf. fdredea, Стражарев, ва , во, бев 23äфters, terreo. Спіражаров, ва, вo, jvigilis. Спрашив, ва, вo, fretbaft, formi. Стражарски, кa, кo, t) Bähters, vі.

dolosus. gilum. 2) adv. wie ein Mächter, vigilis Cmpamulabay, Bga, m. vide cmpaus Стражарче, чеmа, р. Вав 243&фterlein, Страншљивица, f. vіdе спрашивица. parvulus vigil :

Cmpathû cya, m. das jüngste Gericht, „А стражарче долеће са страже judicium novissimum. Спражњи, ња , ње, беr pintere; posle- Спрв, m. Refie eineв рот Доffe gefreja rior; најспражњи (н. п. човек, посао),

fenen 23iebев, reliquiae cadaveris: неder lebte, chlechteste, postremus.

ма му спрва ; не нађе му се спрв, Спражњица, f. Der pintere, podex. Cmpвaн, вна, но, н. п. пас , филь бер Спраиња, ш. Запрвпате, поmеn viri. vom Was gekostet, canis qui cadavec Спрампушица, f. Der Beiteneg, se gustavit, ferox. mita.

Спрвина, f. Das 2ae, cadaver. Cmpamnymnge, adv. auf einem Seiten: Cmpra, f. der Dachvorsprung, pars tecti wege, extra viam,

prominens : Шma mй стојни под Спірампупичење, п. бав ®eben auf спреом, пе не идеш у кућу? Seitenwegen, deviatio.

„Сниска спреа, висок Бувегија Спрампупінчити, им, y. impf. auf Cmpёка, f. пруга на женским кеце.

Seitenwegen, Abwegen gehen, devio. dama, der Streif, virga : Страна, f. 1) бie Ceite, latus: с ове „Кецељице лепе ти си стреке —!

стране Дунава ; fogar с ове стране Стрела, f. (Рес. и Срем.) vide сприБожића, б. і. pоr —; једна страна јела. брашна, О. i. Бie eine etite per piero. Спірелица, f. ) dim. Y. стрела. 3) vilan (50 Dia). 2) die Seite, d. 1. Partei, de cmpieлица 2.

giliae.

more.

вац.

2

[ocr errors]

Стрељање, р. (Рес. и Срем.) vide стри- Стрмке, f. pi, bie Beutеlfфлик , faniјељање.

culus crumenae. Стрељати, ам, (Рес, и Срем.) vide Cmpmo, 1) auf die Erde, Tharab, deorстријељати.

sum : спрму, брду, bergab, bergan , Спіремін, m. (сп.) беr еtеigriemen (?), deorsum , sursum. lorum ѕtарiае:

Стрмоглав, аdу. 1 mit Bem Sopf pot. „Онђе і пала крвца од јунака Спірмоглавце, adv.jan, praeceps. „Та доброме коњу до спремена, Cmpmornéha, m. der vor sich hin fiebt,

До стремена, н до узенђије, deorsum tuens. „А јунаку до свилена паса

Спірмогуз, за, 30, н. п. коть, ein Pfer Сріпити, им, v. impf. ersittern, er, von steilen Hinterbaden, equus prae: beben, contremisco,

ruptis natibus. Спрепљење, в. дав ®rsittern, trеmоr. Cmpнaдица, f. Die Bolammer, embeСтресање, п. бав 28fфütteln, decus riza flava Kl. sio, excussio.

Стрна, на , но, н. п. меб, жито, рол Стресали, ам, v. impf. н. п. poj, pers Galm getreide, frugum. abíchütteln, decutio.

Cnphêume, n. das Stoppelfeld, ager Стр-саписе, амсе, v. r. impf. fich stipulatus. Tchütteln, excuti.

Стрњика, f. Die toppeIn, stipulae: Стресми, сем, у. pf. herabschütteln, „Ако си мисногіље повезао, decutio.

„Твоје овце по спірюнки пасу Cmp''списе, семсе, v. г. pf. (іф (фut. Cmpoвaлипи, им, v. pf. über беа фан»

teln, Ichaudern, excuti, cohorrescere.' fen werfen, everto. Стріжење, п. Вав Сфеrеn, tоnѕiо. Cmроваљивање. Вавитеrfеn, eversio. Спріза, f. 2) ав Зиф fфnitel, segmen- Спроваљивати, љујем, v. impf, uber tum panni. 2) vide свита.

den Haufen werfen , cverto. Спризица, f. din. р. стриза.

Спрово, п. Ber Baufen ppm Зturine aь: Cmpujena, f. (Ep.) 1) der Pfeil, sagit geschüttelter Früchte, pomorum decus.

ta. 2) громовна, деr Доппеrfeit, sorum acervus: лежи спрово (испод fulmen.

јабука, испод шљива и пi. д.). Стријељање, п. (Ерц.) дав ефіереп Спирішипи, им. v. pf. . serprojein,

mit Pfeil und Bogen, jactus sagittae. contero. 2) ausgeben, erogo: Стријељаи , ам, v. impf. (Ерц.) 1) mit „Строши ацо иљаду дукаца 4

Pfeilen schießen , jaculor. 2) oumá, er Cmpnama, am, v. pf. zusammenwerfen,

blidt scharf umher, oculis configo. conjicio. Стр.ка, f. hyp. р. стрина.

Стрепти, пим, v. pf. (Рес.) auébalСпринко, m. hyp, v. cтрицу.

Сприпин, им, v. pf. (Срем.) ten, uber Спріна, г. очина брата жена, дев Српенти, пим, v. pf. (Ерц.)) fi, ge,

Vetters Frau, uxor patrui (fratris pa ninnen, sustineo : Hemory cmpn.DeTIK tris mei). Поуздаласе стрина у си да му не қажем. новца, па остала јалова. Кад се Струг, m. Der pobel, runcipa.

устрине иште, уочи се гледа. Cmpyra, f. Kiß in einem Baune, diruCmринин, на , но,

ter сприна, ихoris ptio sepis. patrui.

Стругање , p. бав ефaбen, rаѕiо. Стріfін, икем, y, impf. feren, ton- Стругапи, ужем, у. impr. faben, rado. deo.

Crupyrâu, m. 1) der Schaber, rasor. 2) Cmpiais, m. 1) Vetter (Baters Bruder), jedes Instrument zum Schaben, instrupatruus. 2) Anrede an einen altern

mentum rasorium. Marin, patruus.

Стру сица , f. dir. р. струга. Cmpнцкање, п. dim, p. стрижење. Стружница , f. Die Robelbant, scamСпринцкали, ам, dim. 5. стрии. num (?) ruucinatorium. Стрічев, ва , во, бев сприц, patrui. Cmpyja, f. Frauenname, nomen feminae. Стр. чевић, m. vіdе братучед. Супрун, m. 1) der Stängel, caulis. 2) AhСпрјелица, г. (Ерц.) 2) dim. р. сприје. јепа спорука, уоп фоnет 213 фje, na. 2) der Donnerkeil (ein verıneinter staturae pulcrae. Stein), fulmen.

Струка, f. . eit grоbеr оrаntel Per Стркалн, сmpчем, v. pf, bеrаblaufen, albanesen und Herzegowiner (wie ein decurro.

Shaw!), pallii genus. 2) Kamaja on Empen, f. die Steile, locus arduus et

при струке, еіnе рrеyfaфe farbats praeceps.

fe , triplex. 3) 24rt, Battung : сваке Стрмен, на, но, 1 fteil, arduus,

струке, аlеrbano, omni farius. Стрмени, па , то, praeruptus. Струнисе, имсе, ү, г. pf. Дrt Заиф

« PreviousContinue »