bus in opem mutuam. У Србији људи, који немају читавог плуга волова, спрегну по два и по при, а сиромаси и по четири (зашто се обично оре на 8, или 6 волова) заједно, па тако ору, и преко читаве године раде којешта и вуку на воловима. Бекоји буду у спрези по неколико година. Који спрежник има више волова у спрези, ономе више и раде. Спрегнути, нем, vide спрећи. Спред, (Рес. и Срем.) vide спријед. Спрежник, m. ber Зиграппес (?), adjunctor. ef. спрега. Спрежников, ва, во, beё спрежник. Спрезање, п. дав Зиграппен, conjunctio. cf. спрега.

Спрезати, ежем, v. impf. zufpannen, conjungo. cf. спрега. Спрема, vide спрам.

Спреман, мна, но, bereit, paratus. Спремање, п. baš Bereiten, fertig ma. chen, paratio.

Спремати, ам, v. impf. tüften, bereit machen. paro. Спрематисе, амсе, v. r. impf. fid an> schicken, parare se.

Спремиши, им, v. pf. bereit тафен, раго. Спрећи (говорисе и спрегнути), спрегнем, v. pf. zufammenipannen, jungo socios boves. cí. спрега.

Спреча, f. 1) вода у Босни. 2) земља око те воде: отишао у Спречу. Спречак, човек из Спрече. Спреша, f. Drang, Dringlich Feit, urgens necessitas. cf. преша. Спожити, им, v. pf. verbrennen, an. brennen, aduro.

Спригати, ам, v. pf. auß дeт Веде raumen, tollo.

Спријед, (Ерц.) soran, sorne, ante, Capoky, gegenüber, in Vergleich, si

compares cum -.

Спотити, им, v. impf. (som Rüđen)
ablaben, depono ex humeris.
Спрцами, ам, v. pf. н. п. говеда у
mop, den ganzen Haufen Vichs woyin
treiben, agmen cogo.
Спочити, им, v. pf. verpfufen, че
Erüppeln, depravo.
Спуж, m. vide пуж.
Спустити, им, v. pf. 1) herablaffen,
demitto. 2) (0.1. цијену) mohlfeiler ge=
ben, remitto.
Спуститисе, имсе, . г. pf.

п Беgeben (baber qud vom fallenben gano. regen), descendo, proficiscor in locum demissum:

„Да се спустим до под твоју кулу „Па се спуси покрај воде Дрине • Спучавање, п. vide спучање.

Спуштати, ам, v. impf. 1) berablaffen, demitto. 2) im preife ablajfen, remitto. Спуштатисе, амсе, v. r. impf. 3. 25. киша, её mirò ein anhaltenber andre. gen, pluvia lenta et duratura adventat. Спуштиши, им, vide спустити. Срађање, п. vide срођавање. Срађашисе, амсе, vide срођаватисе. Срам, ш. bie фат, pudor: срам пе било! рudeat, du solltest dich schämen! Сраман, мна, но, [фänòlich, gar. tig, turpis.

Срамитисе, имсе, v. r. impf. fich [ä= men, pudet me. Срамљење, п. даз

фäтеп, pudor. Срамота, f. bie Shanbe, dedecus. Срамотан, шна, но, vide сраман. Срамотити, им, v, impf. 1) кога, Schande machen, dedecori esse. 2) bes fchämen, pudorem incutio.

Срамоћење, п. 1) даš Зефäтеп, риdoris incussio. 2) das Schandemachen,

Срастатисе, амсе, v. r. impf.uam Срастисе, шемсе, v. г. pf. I men. wachsen, concresco.

Сpamu, cepem, v. impf. fcheißen, caco. Сратисе, серемсе,v.r.impf. feißen,caco. Ср6, т. Србаљ, Србињ, Србљин, дег Serbe, Serbus.

Србадија, f. (coll.) да Gerbenpolt, Serborum natio, geus, Serbi: „Србадију око себе рабри Србаљ, бља, m. vide Сб. Србекања, m. u. f. Србенда, m. u. f. augm. v. Cp6. Србија, f. Gerbien, Serbia. Србин, m. vide Срб Србињ, т. (сп.) vide Србин : "Бе Србиње јунак причешћује Србињски, ка, ко, (ст.) vide Српски : „И Србињске избављати душе Србипін, им, v. impf. zum Serben ma chen, facio esse Serbum. Собитисе, имсе, v. r. impf. fun Serben machen, sich dafür ausgeben,

Serbum se facere, venditare se pro Serbo.

Србљак, т. (ст.) vide Срб:

,,

Оваки је адет у Солљака, „У Србљака добрије јунака Србљанин, m. (ст.) ber Serbe, Serbus: „Ајде сада царе Србљанине! Србљење, и, дав erbifiren, mutatio in Serbum.

Србљин, m. vide Cp6. Србо, т. (vertraulis) ber Gerbe, Serbus: оће Србо, Бога ми! Cp6уa, f. ein altes Kirchenbuch (handschriftlich oder gedruckt), das dem ser bifhen Dialett näher ift, alð òie neuen ruffifürten uflagen. У Србуљама не стоји нигђе крестъ, перстъ, древо, клятва, князь, девать, десять, молитися, ма,

ша, во, солнце; него кръсть, пръсть, дрво, клетва, кнезь, Дебешь, десеть, молишисе, ме, те, вь (попови и калуђери чате ва), сльнце и т. д. Cоr, m. eine Stange, um baran 23ä. iche, Kleider, Bettzeug zu lüften, pertica sustentata furculis.

Срда, f. (al

meihelmort), діє sürute, Brollerin, iracunda : Срдо моја не срдисе на ме Срдан, т. Жannšname, nomen viri. Срдачка, f. у чунку она шипчица, што на њој стоји цијев, дав tän gelchen im Weberschiffchen. Срдашце, п. dim. 9. срце. Срдит, та, mo, erzütnt, iratus. Срдити, им, v. impf. ûrnen, irrito. Срдитисе, имсе, v. г. impf. ¿йспен, sich zürnen, irascor. Cpдma, f. das Zürnen, Срдобоља, f. діє rohe Rubr, dysenteria. Срђа, m. cf. Злопоглеђа. Срђев дан, ва дне, m.

ira.

t. Sergius,

festum S. Sergii (7. Oct.). Cphene, n. das Zürnen, ira. Сребрење, п. дa Berfilbern, inductio argenti.

Сребриши, им, v. impf. verfilbern, агgento obduco.

Сребри, на, но, filbern, argenteus, Сребрница, f. Stadt in Bobnien, an ber Drina, zroifhen Зворник ипд Вишеград. Сребрничанин, човек из Сребрнице. Сребринчки, ка, ко, чon Сребрница.

Сребро, п. дав Silber, argentum. Среброкос, са, со, (ст.) filberhaarig, capillis argenteis :

„Ој ђевојко среброкоса! „Твоје косе сребро носе Среда, 1. (Рес. и Срем.) vide сриједа. Средина (средина), f. 1) bie Mitte,

medium: узео га по средини. 2) bie Schmolle, medulla panis. Средњи, ња, ње, 1)der mittere, mitt. lere, medius. 2) средње руке, mit. telmäßig, mediocriter.

Средовечан, чна, но, (Рес. и Срем.) vide средовијечан.

Средовијечан, чна, но, (Ерц.) im mitt. Tern (Lebens-) Alter, mediae aetatis. Средоје, ш. Таnnšname, nomen viri. Средопосна, на, но, н. п. неђеља, in der Mittfaste, in medio jejunio. cf. безимена неђела.

Cpeh, m. (Pec. и Сpeм.) vide cpnjež. Срез, m. der Bezirt, regio. Свака кне. жина има по неколика среза. Сад у вријеме Црнога Ђорђија звали су срез оно, докле је заповиједао један велики буљубаша (капет). Срезати, ежем, т. pf. 1) н. п. кошуby, zuschneiden, ad formulam scindo. 2) н. п. нокте, діе Mägel біфлейден, beschneiden, ungues reseco.

Срезивање, п. дав пеіден, resectio. Срезивати, зујем, v. impf. 6фи

Сремичица, f. dim. у. Сремица.
Сремкиња, f. vide Сремица.
Сремски, ка, ко, (Рес. и Срем.) vide
Сријемски.

Сремуш, m. (Рес. и Срем.) vide Сряјемуш.

Срести, решем (и сретнем), v. pf. begegnen (einem), obviam fio cui. Срестисе, репіемсе (и сретнемсе), v.r. pf. einander begegnen, obviam fio. Сретан, тно, но, vide срећан. Срешање, п. дав Begegnen, occursus. Сретати, ам, v. impf. begegnen, ob

viam fio.

Срешашисе, амсе, т. г. impf.

gegnen, obviam fio.

Сpemeн, m. Mannsname, nomen viri.
Срешеније, п. Maria Deimfumung, via
sitatio Mariae (2. ebr.). Србљи кажу
да се тада среще љето и зима.
Срећа, f. дав Glüd, fortuna.
Срећа, т. (Рес. и Срем.) vide Срећо.
Срећан, ћна, но, glüdli, fortunatus,
Срећан, т. Mann name, nomen viri.
Срећи, сречем (и срекнем), v. pf.

buchstabiren, syllabatim effero. Сpekko, m. Mannsname, nomen viri. Срећо, т. (Ерц.) һур. у. Срећко.

prearum.

Срнче, чета, n. vide лане. Сродан, дна, но, unter einander ver= mandt, cognatus:

,,Кано сродно јато голубова Сродитисе, имсе, v. г. pf. einander als Verwandte erkennen, propinquos se appellant.

Срођавање, п. дав Bettern, appellatio titulo consobrini. Срођаватисе, амсе, v. r. impf. Better werden, appellare se consobrinos. Срозати, ам, v. pf. 3. 3. діе Strüm. pfe vom Beine herabrollen, devolvo. Сроктатисе, кћусе, v. г. pf. m. j. свиње, fi in einen Daufen zufam. mengrunzen, cum grunnitu concurro. Срочан, ина, но, übereinfliттеид, Срочит, та, то, convenienter. Con, m. die Sichel, falx.

Српак, пка, 1) һур.. срп, 2) некаква трава.

Српић, dim. 9. срп.
Српка, f.

Српкиња, г. bie Serbin,

Serba.

Сепска, f. Gerbien, Serbia, vide Србија, Српски, ка, ко, 1) f¢rbif, serbicus. 2) adv. ferbifch, serbice.

Српчад, f. (coll.) junge Cerben, serbica juventus.

Српче, чета, n. ein junger Serbe, puer serbus,

Сопчићи, m. pl. (coll) vide српчад.
Срце, п. дав Mers, cor.
Срча, f. дав slab, vitrum.
Срчали, adj. indecl. gläfern, vitreus.
Срчан, на, но, н. п. момак, дијете,
кою, herzhaft, feurig, animosus.
Срчаник, т. трава од срдобоље.
Сочаница, f.

Срчика, f. дав Mart beš Solunber, medulla sambuci.

Сршљен, m. bie Sorniße, crabro. Стабло, п. дer Stängel, caulis. Ставити, им, v. pf. fielen, statuo. Стављање, n. baš telen, positio,

Стаза, f. ber Kußffeig, semita.
Стазица, f. dim. , спаза.
Cmaja, f. der Stall, stabulum.
Стајање, п. дав Stehen, statio.
Сmajâíe, n. das Verbale yon cmäjamí in
allen Bedeutungen.

Стајати, стојим, v. impf, 1) ребен bebe, consisto, sto. 2) стоји вика (људи), лавеж паса, рика волова, beginnt, coepit, existit. 3) ово ме стоји десет гроша, Eoften, consto. Стајати, јем, v. impf, von стати. Cmajaku, ka, he, feyerlich, fonntäglich,

solemnis.

Стајаћица, f. стајаћа кошуља, дав

Feyertaashemde, solemne indusium. Стајка, f. Srauenname, nomen feminae. Cmáka, f. Frauenname, nomen feminae (von Стана).

Стакалце, целта, n. dim. 9. стакло. Стаклар, m. der Blafet, vitriarius. Стаклен, на, но, gläfern, von Slab, vitreus.

Стакленце, цета, n. vide стакалце. Стаклитисе, имсе, v. г. impf, glän. zen, wie Glas, splendeo ut vitrum. Стакло, п. дав Slab, vitrum. Стакнути, нем, v. pf. ¿ufamment,

đen, propius admoveo: угарке, ватру. Стако, т. һур. . Станоје. Сталаћ, т. Ruinen einer aften Burg an der Morama, ober Ћуприја : „Вино пије Тодор од Сталаћа "У Сталаћу на Морави граду — Сталаћанин, т. н. п. Тодор, ш. ј. из Сталаћа.

Стамбол, m. vide Цариград. Стамболија *, m. vide Цариграђанин,

791

Старешинин, на, но, (Рес. и Срем.)
vide старјешинин.
Старелиинство, п. (Рес. и Срем.) ті-
де старешинство.
Старешовање, п. (Рес. и Срем.) vide
спіарјешовање.

Cтaрешовати, шујем, (Рес. и Срем.)
vide старешовати.
Старешство (старештво), п. (Рес. и
Срем.) vide старјешство.
Стара Вла,
Serbiens,

m. Theil des füdlichen

Стари сваш, m. ber Dberfmat, cf. женидба.

Сіпарина, f. 1) од старине, yon, I ters her, antiquitus. 2) (m.) мој старино! mein lieber 2llter, semex: Сша, рина Новак, ein berühmter Beibut. Старипи, им, v. impf. altern, senesco. Старица, f. bie lite, senex mulier: „Ој старице Османова нено! „Узми мене за Османа твога Старјети, рим, v. impf. (Ерц.) aft werden, altern, senesco. Старјешина, m. (Ерц.) дав Обerhaupt der Familie im Hause, caput familias, patriarcha (?). 4) Кушњи старје. шина влада и управља кућом и Свим имањем: он наређује ђетиће и момчад куда ће који ићи и шта ће који радити; он продаје (с договором кућана) што је на прода ју, и купује што треба купиши; он држи кесу од новаца, и бринесе како ће платити арач, порезу в остале дације. Кад се моле Босу, он почиње и свршује. Кад има какви гостију у кући, старјешина се сам с њима разговара, и он с њима руча и вечера (у великим куКама, ђе има млого чељади, најприје поставе старјешини и гостима (у таковим кућама слабо који дан нема гостију) на једној софри, а на другој ђешићима, и момчадма, која раде у пољу, па онда вечерају жене и ђеца). Старјешина није сваг да најстарији годинама у кући: кад отац остари, он преда старјешинство најпаметнијему своме сину (или брату или синовцу), биши и најмлађи; ако се догоди да који старјешина не управља добро кућом, онда кућани изберу другога. 2) старјешина се зове који управља једним селом (сеоски решина, І. ], кнез или кмет какав), или читавом наијом. У вријеме Црнога Ђорђија сваки је војвода био старјешина у својој кнежини, а Ђорђије је био старјешина у свој Србији.

ако ке

ста

Старјешинин, на, но, (Ерц.) без стајешина, illius qui est старешина. Старјешинство, п. (Ерц.) Ат ипð Жигде деš старјешина, dignitas то старјешина.

Старјешовање, п. (Ерц.) дав Befelsten а старјешина, imperium more старјешина.

Старјешовати, шујем, v. impf. спарјешина feyn, sum старјешина. Старјешство (старјештво), п. (Ерц.) vide старјешинство: "Ако ћу је напит' по старештву, ,,Напићу је старом Југ Богдану Стармали, лога, m. ber Bwerge, na

nus.

Старовлашки, ка, ко, von der Begend, Стари Вла.

Старојко, m. vide стари сват. Старосватица, f. жена старога свата. Старосватски, ка, ко, 1) Пакота

Ф. 2) adv. mie ein стари сват. Старосватство, п. дав Ить иль біс Вигде без стари сват, diguitas to стари сват. Староседилац, диоца, т.(Рес. и Срем.) vide старосједилац.

Старосидилан, диоца, m. vide cmaроседилац.

Старосиђелац, сидиоца,
(Ерц.)
Старосједилац, диоца, m.
(Ерц.)
sedet.

m.

ber 2011. faffe, qui diu jam alicubi

Старчекања, f. augm. 9. старац.
Старчина, f. augm. у. старац.
Старчић, m. dim. . старац.
Cmac, m. der Wuchs, der Statur, sta-
tura, cf. раст.

Стасаши, ам (и сташем); vide приспјеши.

Стасина, f. (око Мораве) vide кли јеш.

Camɛe, f. pl. die aufrechtstehenden 3men Balten in benen ber Bbеrbаum lieat.

Стати, анем, v. pf. 1) ftehen bleiben. consisto. 2) на што, treten, insisto. 3) коме на пуm, in den 23 treten, Serbindern, impedio: 4) није ми стало, bran liegen, interest. 5) стадета вика, u. f. m. es entitanò, бедани, соері. 6) стао виноград на род, момак на