Стеривање, п. (Рес. и Срем.) vide шкеривање.

Стеривати, рујем, (Рес. и Срем.) vide шћеривати.

Смесати, ешем, v. pf. абзіmmern, behauen, exascio.

Стећи, ечем, v. pf. ermecбеп, com. раго, н. п. новаца, кућу. Стећисе, течемосе, v. r. pf. 1) 34. fammenlaufen, concurro. 2) werden, in Erfüllung gehen, fio:

„Штогођ рекли, кодБога се стеклоСтигнути, нем, vide стићи. Стид, т. біе фám, pudor. Спідак, шка, m. 1) caucalis grandiflora Linn. Ова трава има бијел цвијет у сриједи мало црвен; Србљи приповиједају, да је оно црвено од прије веће било, па сад сваки дан бива мање: зашто већ нестаје стида међу људма. 2) да leste Stück in der Schüßel, das jeder sich schämt zu nehmen, cibi ultimum fru

Стијење, п. (Ерц.) дег До$t (беfоnder

die einfachste und ärmste Art davon), ellychnium.

Стинутисе, несе, v. г. pf. н. п. лој, gerinnen, congelasco.

Стипса, f. ber laun, alumen. Стипсање, п. дав іедеn in Шаин, coctio in alumine.

Стипсами, пшем, т. impf. in laun fieden, coquo in alumine. Стисак, ска, m. bie zufammengebrüd. te Fauft, pugnus compressus: oke стисак!

Стискивање, n, baš ufammenbrüđen, compressio. Стискивами, кујем, v. impf. zufam. mendrücken, comprimo.

Стискиватисе, кујемсе, vide стеза

тибе.

Стиснути, нем, v. pf. fammenbrüden, comprimo.

Стиснутисе, немсе, v. г. pf. fi eins schränden (in Ausgaben), contraho ve la (quoad sumtus).

Стићи (говорисе и стигнути), стигнем, v. pf. erreichen, einholen, assequor. 2) сад стиже, igt tommt ee an, adest.

Стицање, п. das Zusammendrücken (der Feuerbrände), admotio. Стицами, ичем, V. impf. zusammen drücken, admoveo.

Стјеница, f. (Ерц.) bie Bane, cimex. Стјењак, т. (Ерц.) vie Selšmand, saxa, series saxorum. Cmo, hundert, centum. Сто, стола, m. 1) ber Stubt, Gebel sella. 2) (cm.) der Tisch, mensa : „У Павлову светом намастиру ,,Постављени од злата столови Cmor, m. der Getreideschober, acervus frugum.

Стожер, т.1 ber Baum in ber Mitte Стожина, f. Jber Zenne, um bіе дефец

den Pferde daran zu binden, cardo. Стоин, т. Тапивнаme, nomen viri. Стоисава, f. Brauenname, nomen femi

4

2) град у Ерцеговини (између Мостара и Требиња).

Столица, f. Der Geffel, Stuhl, sella. Столичица, f. dim. 9. столица. Столовата чаша, f. Delogíав, са

lix vitreus.

Сmoнoгa, f. die Scolopendra (ein viels füßiges Insekt).

Стопа, f. 1) ber Zritt, länge eines u. Bes, pes. 2) die Winde, artemo. Cmonaxo, n. der Fuß im engsten Ver. stande, pes.

Стопити, им, v. pf. 1) {hmelzen, li-
quefacio. 2) човека, vernichten, ad ni-
hilum redigo, tollo.
Стопитисе, имсе, v. г. pf. fhmelzen,
liquesco.

Столица, f. dim, . стопа.
Стопурина, f. augm. y. стопа,
Стотина, f. дa Sundert, centum (fr.
la centaine).
Стотиница, f. 1 dim. у. сто-
Стотињак, њка, m. шина: има је-
Дан стотињак дуката.
Cmpa, paa, m. 1) der Schrecken, terror,
2) die Furcht, timor.

Cmpaвa, f. der Schreck (eine Krankheit) das Auffahren vor Schrecken, terror. Страдање, п. дав given, реrpessio. Страдати, ам, v. impf. Leiden, pati. Стража, f. діе афе, exeubiae, vigiliae.

Стражанин, m. vide стражар.
Стражар, т. ber ähter, excubitor.
Cmpaxapa, f. die Wachthütte, das Wacht-
haus, vigiliarium.
Стражарев, ва, во,
Стражаров, ва, во, Í vigilis.
Стражарски, ка, ко, 1)
gilum. 2) adv. mie ein

more.

des Wächters,

Bächter», vi ter, vigilis

Стражарче, чета, п. дав Bächterlein, parvulus vigil:

„А стражарче долеће са страже Стражњи, ња, ње, Der hintere, posteпог; најстражњи (н. п. човек, посао), der leste, schlechteste, postremus. Стражњица, f. ber Sintere, podex. Страиња, т. Тапивате, поmen viri. Стрампушица, f. ber Seitenweg, se

mita.

Стрампутице, adv. auf einem Seitens

wege, extra viam,

Стрампушичење, п. дав ебеn auf Seiteniwegen, deviatio. Стрампутичиши, им, v. impf. auf Seitenwegen, Abwegen gehen, devio. Страна, f. 1) bie Seite, latus: с ове стране Дунава; fogar с ове стране Божића, б. і. vor - ; једна страна брашна, д. і. bie eine Seite ber pferb. last (50 Ora). 2) die Seite, d. i. Partei,

,,

„Стари свате страторова грано! „Једна врста босиљкова, "Друга врста невенова, ,Трећа врста страторова „Која врста страторова, ,, Та је врста крајобера Страшан, шна, но, ihreli, ü= terlich, terribilis.

Страшење, п. дав © ređen, torritio Спрашив, ва, во, vide страшљив. Страшивац, вца, m. ber Safenfuß, die Memme, ignavus:

"Да ми рече дружина остала : „Гле страшивца Бошка Југовића! Страшивица, f. Der Sajenju, timidus:

Стов, m. Rеfе eines от Bolfe gefref= fenen Biches, reliquiae cadaveris: нема му стрва; не нађе му се стрв. Стрван, вна, но, н. п. пас, vom Aas gekostet, canis qui cadaver gustavit, feroх. Стрвина, f. дав Хав, Cmpa, f. ber Da porfprung, pars tecti prominens: шта ти стојиш под стреом, те не идеш у кућу? „Сниска стреа, висок ђувегија Cтрека, f. пруга на женским кеце. љама, der Streif, virga:

„Кецељице лепе ти си стреке -1 Стрела, f. (Рес. и Срем.) vide стри јела.

Стрелица, f. 1) dim. v. стрела. 2) viде стрјелица 2.

,,Онђе і пала крвца од јунака „Та доброме коњу до стремена, „До стремена, и до узенђије, „А јунаку до свилена паса — Стрепити, им, v. impf. erzittern, er, beben, contremisco,

Стрепљење, п. baš rittern, tremor. Стресање, п. bas lushütteln, decuse sio, excussio.

Стресами, ам, v. impf. н. п. рој, бес abihutteln, decutio. Стресатисе, амсе, v. r. impf. sich schütteln, excuti.

Стрести, сем, v. pf. cütteln,

decutio.

Стрестисе, семсе, v. г. pf. і [hüt teln, schaudern, excuti, cohorrescere. Стрижење, п. дав heren, tonsio. Стриза, f. 1) дав ufonißel, segmentum panni. 2) vide свита. Стризица, f. dim. . стриза. Стријела, f. (Ерц.) 1) ber pfeil, sagitta. 2) громовна, ber Donnerteil, fulmen.

Стријељање, п. (Ерц.) дав

фіђен mit preil und Bogen, jactus sagittae. Стријељати, ам, v. impf. (Ерц.) 1) mit Pfeilen fchießen, jaculor. 2) oчma, er blickt scharf umher, oculis configo. Стр.ка, f. һур. у. стрина. Стрико, т. һур. 4. стриц. Страна, f. очина брата жена, дев Vetters Frau, uxor patrui (fratris patris mei). Поуздаласе стрина у синовца, па остала јалова. Кад се у стрине иште, у очи се гледа. Стринин, на, но, бес стрина, uхoris patrui.

Стрићи, икем, v. impf. fmeren, ton

deo.

Стриц, т. 1) Better (Baters Bruber), patruus. 2) Anrede an einen ältern Mann, patruus.

Стрицкање, n. dim. 9. стрижење. Стрицкати, ам, dim. 9. стрићи. Стойчев, ва, во, де стриц, patrui. Стричевић, m, vide братучед. Стрјелица, f. (Ерц.) 1) dim.. стријела. 2) ber Donnerfeil (ein, vermeinter Stein), fulmen.

Стокати, стрчем, v.pf. ablaufen, decurro.

Стрмен, f. bie Steile, locus arduus et praeceps.

Стрмен, на, но,
Стрмениш, ша, то,

1 fteil, arduus, praeruptus.

Стрмогуз, за, зо, н. п. коњ, ein pfer von steilen Hinterbacken, equus prae. ruptis natibus,

Стриадица, f. bie Golbammer, emberiza flava KI.

Стрий, на, но, н. п. љеб, жито,усл
Halm getreide, frugum.
Сарниште, п. baš Stoppelfeld, ager
stipulatus.
Стрњика, f. òіе

toppeln, stipulae:

,,Ако си ми снопље повезао „Твоје овце по стрњики пасу Стровалити, им, v. pí. über den pa fen merfen, everto. Строваљивање, п. давummerfen, eversio. Строваљиваши, љујем, v. impf, über den Haufen werfen, everto. Строво, п. ber Daufen som Sturme abgeschüttelter Früchte, pomorum decussorum acervus: лежи строво (испод јабука, испод шљива и пш. д.). Строшити, им. v. pf. 1) zerbroen, contero. 2) ausgeben, erogo: ,,Строши аџо иљаду дукаша Сmpпamя, aм, v. pf. zusammenwerfen, conjicio.

Стрнети, пим, v. pf. (Pec.)] aušal Стриити, им, v. pf. (Срем.) ten, über Стоплети, пим, v.pf. (Ерц.)) (іф де

Winnen, sustineo: не могу стрпљети

Да му не кажем.

Струг, m. der Sobel, runcina, Cmpyra, f. Riß in einem Baune, diruptio sepis.

Стругање, п. бà haben, rasio. Стругати, ужем, v. impf. faben, rado Стругач, т. 1) ber Shaber, rasor. 2) jedes Instrument zum Schaben, instru

mentum rasorium.

scam

Стружица, f. dir. . струга.
Стружница, f. bie Sobelban,
num (?) ruucinatorium.
Cmpyja, f. Frauenname, nomen feminae.
Струк, т. 1) деr tängel, caulis. 2)ли.

јепа струка, von (фонет 23ифе,
staturae pulcrae.

Струка, f. 1) ein großer Mantel ber Albanesen und Herzegowiner (wie ein Chaml), pallii genus. 2) камџија од при струке, eine òrepfame Mar fe, triplex. 3) 2lrt, Battung: сваке струке, allerhand, omni farius. Струнинтисе, имсе, у.г.р. 24rt анф

Струњица, f. eine große Zafche(Zornifer)
von Biegenbaaren, pera e lana caprina.
Стручак, чка, т, һур. у. струк.
Стручић, т. дію. у. струк.
Стручица, f. dim. . струка.
Cmpianna, f. die Sprize, das Spriß-
Стрцаљка, f. Jhen, siphunculus.
Стрцање, п. baš prißen, sparsio.
Стрнати, ам, v. impf. fprißen, spar
go, spargor, emico.

Стрцатисе, амсе, v. г. impf. fprißen
(fpielen), spargo iuvicem.
Стрцкање, n. dim. . спірцање.
Срцкати, ам, dim. у. стрцати.
Стрцнути, нем, v. pf. fprigen, spar-
go semel.

Стрчати, чим, v. pf. Lerablaufen, de.

curro.

Стршење, п. да$ Emporträuben (be
Haars), erectio comae.
Стрішити, ши, v. impf. fträuben (дав
Haar), erigo (comam).
Стршљен, m. side сршљен.
Cmy! Laut, um den Ochsen zurück zu

übel seyn,

ekelu, fastidio.

Стуживалисе, жује ми се, v. r. impf. Стужинисе, жи ми се, v. r. pf. Стукање (стукање), п. баз сту. Са gen, usus vocis cmy! Стукати, учем, v. impf... Вола», Стукати, ам, v. impf. Jcmy fagen, dico cuty.

Стукнуши (стукнути), нем, v. pf. .. вола, дет Sofen cтy urufen, bovi impero voce сшу.

Cmŷn, m. 1) der Hauptast, ramus. 2) die Caule, columna, н. п. ступови од камена по црквама намастирским. Сmyna, f. 1) ein hölzerner Mörser, die Stampfe, mortarium ligneam, Audicu. la. 2) eine Maschine zum Hanfbrechen, machina cannabi frangendae.

Ступање, п. дав Stampfen, Stoßein,

tusio.

ctio.

diatur.,

Стуâћ, m. По Ерцеговини припови једају, да се стуаћи (као виле или ђаволи) налазе по великим плани.

нама и по камењацима, и имају на ногама гужве од љуцкије жила: да им се ноге не клизају по спіран и по камењу; кад се коме преки

не гужва, а он увати човека и извуче му жиле из ногу, те начини другу.

Стуб, m. vide ступ.

Cmyбa, f. die Baumleiter (aus einem nicht knapp behauenen Baumstamm),

scala ex arbore.

Стубица, f. dim. . стуба.
Стублина, f. ein holer aufceter Stamm,
als Wasserbehälter, truncus cavus aquae
colligendae.

Стубоком, von Grund aub, funditus:
пропао стубоком.
Студен, 1. діe Kälte, frigus.
Студен, на, но, Falt, frigidus.
Студенац, нца, m. bie Quelle, fons.
Студели, ди, v. impf. (Rec.)
Студити, ди, v. impf. (Срем.)
Стуђети, ди, ѵ.
impf. (Ерц.

Falt feyn,

frigeo.

Стуживање, дає Цебенери, Die Weblig Ecit, Lebelteit, nausea.

Су, vide сa, н. п. су два, су три друге (у Ерцеговини). Субаша f. 1) vide пољак. 2) бес Ип

tеrbафа, vicarius башае, prо баща. Субашин, на, но, Deš субаша, pro

bassae.

seyn,

Сувотиња, f. bie Rothfafte, jejunium ex egestate. Сувотовање, п. дав сувотан : è carere cibis pinguioribus. Сувоновати, тујем, v. impf, aus Noth faflen, prae miseria jejuno. Сугреб, m. son Sunden оdеr üfen aufgescharrte Erde, terra effossa a cane aut vulpe. Нагазио на сугреб. Кад ђеца нађу сугреб у пољу, онда пљуну у њега; зашто кажу да могу изићи по човеку некакви шклопци кад нагази на сугреб па не пљуне у њега.

Суд (gen. суда, pl. судови), m, дав Gericht, judicium, jus. Суд, (gen. суда, pl. суди и судови), m. das Gefäß, Geschirr, vas. Судац, суца, m. ber Rihter, judex. Cyanja, m. 1) der Richter, judex. 2) (f.) das Gerichtswesen, res judiciaria : „И да друга постане судија — Судијин, на, но, дев Riters, judicis. Судити, им, v. impf. (коме шта) richten, urtheilen.

Судитисе, имсе, v. impf, vor Gerit Пеhеn, in judicio constitisse: судисе с њим ипд судесе. Судић, m. dim. v. суд (суда). Судован, вна, но, н. п. вино, паф dem Faß riechend, redolens dolium. Суђеник, m. ber Beftimmte, destinatus (den das Schicksal einem Mädchen als Тапп bе immt bat): Кад дође суђеник, нек изједе говно куђеник; „Злату ће се кујунџија наћи, ., А мени ће мој суђеник доћи Суђеница, f. bie Benimmte, destinata. Сужањ, жња, m. (ст.) ber Befangene, qui est in vinculis : "Процвиљео сужањ Милутине

У шавници бана Задранина Сужањство (сужањство), п. bie Bes fangenschaft, captivitas. Сужење, п. да раней, lacrymatio,

Суза, f. bie Zhråne, Bäbre, lacryma. Сузити, им, v. impf thränen, lacrymo. Сузица, f. dim. . суза.

Сукање, п. дав Dreben, torsio. Суками, учем, v. impf. òrchen, torqueo.

Сукија f. der Lappen, mit dem man die Ladung in der Flinte feststorft. Суклата, f. groß und ungeimidt uns träg, couvicium in hominem longum et pigrum.

Сукљање, п. дав Serbormallen (без Нац ches, der Bienen), provolutio. Сукљати, ам, v. impf. beraušmalen, provolvi: сукља дим из пећи; сукљају челе из кошнице.

Сукнен, на, но, von Maustud, е раце no domi facto.

Сукнаште, п. Sauštuh, panni domestici.

Сукно, n. das Tuch (das die Frauen zu Hause weben), pannus domesticus, vi

Сукњетина, f. augm. 9. сукња.
Сукњица, f. dim. . сукња.
Сукобити, им, vide скобити.
Сукрвица, f. bіе Materie, as iter mit
Slut, sanguine mixtum pus.
Сукурчина, f. alerts

delta wort auf einen großen und trägen Men= fchen, q. d. sat magnus penis. Султан, m. der Sultan, Sultanus. Султанија, f. bie Sultanin (rine), regia virgo:

„Молиле се двије султаније

„Своме брату султан Ибраиму Султанијин, на, но, ber Sulianin, regiae virginis.

Султанов, ва, во, бев Sultans, sul