Сунуши, нем, v. pf. ein wenig gießen, fa utten, fundo.

Сунце, п. діе Gonne, sol.
Сунцокрет, m. cie Sonnenblume, he-

lianthus annuus Linn. Сунчана, на, но, Connens, solis. Сунчаница, f. Der Sonnenftrabi (im Žima mer), solis radius (cubile illustrans). С нчање, u. Das Gonnen, apricatio. Сўнчатисе, амсе, v. r. impf. f nen (fonnen), apricor. Суочити, им, v. pf. саставити кога с ким да говори један другом у очи, gegenüberstellen (zwei Ausjagende), con frontiren, committo. Супром, gegen, contra. Супромитисе, имсе, v. r. impf. коме, fia miveriegen, obsisto. Cynрoheme, n. das Widèrsehen, der Wis derstand, repugnatio. Сургун *, m. vide проћераница. Сургунисати, ишем, vide проћерами. Cyp, pa, po, blaß (von Farbe), coloris pallidi:

-

„Сура-сукња, мадри конци: ,,Жив био, ко је шио Сурла, f. Der Kujjel, rostrum (suis), cf. киша, Куша.

Суродица, f. ein wenig verman𐐨t, quodammodo propinquus.

Сурсабов, m. čer Orobfcneiver, sartor

vulgaris.

assequor.

Сустизалисе, ижемсе, v. r. impf. (von dem Pferde) mit dem hintern Fuße an den vordern anstoßen, offendere pede posteriori anteriorem. Сустики (говориме и сустигнупи), игнем, v. pf. einholen, assequi. Сустићисе (говориме и сустигнути ce), игнемсе, v. r. pf. (von 𐐨em pfers de) mit dem Hinterfuße an den Vorderfuß anstoßen, offendo pedem anteriorem posteriore.

Cymanja, f. ein Gericht von Reis und Milch, kühl zu essen, cibi genus. Сутон, m. tiefe Dammerung, crepuscu

Tum obscurius.

Сутра, vide cjympa.

Сутрадан, vide сјутрадан.
Сутрашњи ња, ње, vide сјутрашњы.
Стредан, vide сутрадан.
Cynyk m. vide кобасица.
Суша, f. bie Dürte, ariditas, siccitas.
Сушан, шна, но, н. п. година, дüгг,
siccus, aridus.

Сушење, п. да$ Erodnen, Dorren, sic. catio, arefactio.

Сушими, им, v. impf. 1) troduen, sic. co. 2) Dörren, arcfacio. Сушци, шака, m. pl. die dürrern

Weinbeeren, die man besonders lies't, um dataus Liqueur zu machen, uvae sicciores.

Сцяпатисе, пасе, т. г. р. н. п. вода, sehr fest zufrieren, congelari.

T.

fen, serum lactis.

Суснежица, f. (Рес. и Срем.) vide cy

сњежица.

то учинити, већ ако ја умрем ша немој човече; а помози ако си чо

век!

А. Бе си био.

Б. Та ишао сам да зовнем Мирка, па га вема код куће.

А. Јеси ли ручао?

Б. Та јесам (али —).

2) conj. et -, et -, fomohl - ale aud -': ма по шији, та по врашу,

Табла, f. 𐐨as Gehäufe für Die Ranone, casa tormenti.

Табор (у пјесмама и маобор), m. a Lager, castra:

Да разбијем табор на Мишару „Ђе је чадор силног цар, Мурата, „У сред Турског силна маобора Tasa, i.bu pranne, trulla. cf. мигањ. Таван*, m. 1) ber Boven, Plafond, Die el erveđe, lacunar: ударно главом у маван. 2) ber Boven, tabulatum su. premum: на тавану. 3) it, la, ge, tabulatum, stratum: један таван купуса, један таван меса. 4) Stođ. trrt, tabulatum :

„Кулу гради од двадест тавана Таван (таван), вна, но, finfter, obscurus. Тавној ноћи нема свједока. Таваниши, им, v. impf. boomen, fundo

aut lacunari instruo.

Тавански, ка, ко, н. п. врата, Ко.
Dens, ad tabulatum pertinens.
Таван ње, п. DaB Sö𐐨men, fundi aut
tabulati adstructio.

Тэвица, f. dim. v. masa.
Тавна, f. 1 ријека у Босни у Зворнич-
кој наији. 2) намастир на тој рије.
ЦИ (мај се намастир зове и Троји-
ца).
Тавнава, f. Fluf uns Begend in ber Ша.
бачка наија. Тавнáвац (вца), човек
из ТавнаБе. Тавнавски, ка, ко, у

Тавнава.

Тавиещи, мим, (Рес.) vide шавњеши.

Тайнција *, m. ber Proviantcommiffit cibariorum praefectus.

stillo.

A

Taj, ma, mo, der da, iste.
Тајање, п. да5 Beheimhalten, celatio.
Тајами, маjим,v.impf.geheim halten,celo
Тајање, п. да Gintern, stillatio.
Tajами, maje, v. impf. fintern,
Тајење, n. vide majaњe.
Тајипи, им, vide majamu.
Тајна, f. baš Geheimnig, secretum.
Тајна, на, но, geheim, secretus.
Tajom, beimlid), secreto, clam.
Такав, ква, во, folder, talis.
Таки, (у Сријему, у Бачк. и у Бан) ті

de одма, сад.

Такнути, нем, v. pfuhren, bineina Таки, ка, ко, folder, talis. cf. макови

fahren (mit der Hand), tango.

Тако, лијо или шако? ungleid) over gleich, , par. Такó, fo, sic.

тако ми

-

Tako, so (wahr ich lebe u. dgl.), ita (me dii ament): тако ми вјере ; жив брат; макоми Бога; „Вјера моја шако ми помогла „Ој ако ме не родила мајка, Већ кобила која Богу мога Такоей, ва, во, vide mакав. Такса, f. Die Zare, taxatio, pretium. Такум *, м. bas Beidirr, Beräth, ara mamenta. cf. оправа, н. п. макун конски, м. ј. оправа (седло, узда

Талија, f. Stalien, Italia :

„Из Талије земље преко мора „Дневи даје у земљу Талију Талијан, m. Der Staltener, Italus. Галијанац, нца, m. vide Талијан. Талијанка, f, Die Stalienerin, Itala. Талијански, ка, ко, 1) italienif, italus, italicus. 2) adv. italienifd,, italice. Талијер, м. (Ерц.) 𐐨ес lе, thalerus. Талир, m. vide талијер. Tanor, m, der Niederschlag, Bodensah, sedimentum.

Таљигаш, m. m. ј. коњ, дее Cinfpän.

ner ('Pferd, das allein eingespannt ist),
equus solitarius, sine socio junctus
currui.

Таљиге, f. pl. ein einfpänniger Magen,
currus unijugis.
Таљижице, f. pl. dim. v. шаље.
Táma, f. 1) die Finsterniß, tenebrae. 2)
Der Hebel, nebula:

„Сву је Мачеу мама притиснула : „Није мама ода зла времена, ,,Ни година што родити не ће; „Већ је шама од прапушчанога Таман*, gerave, eben, juit, commode, recte, nec justo minus, nec plus: maман до колена; маман си дошао кад треба;

А. Јели ми дуганка та аљина ? Б. Није, него таман. Тамбура, f. bie Eamburine, citharae

Тамбураши, ам, v. impf. òie Zambuz cine ipielen, cithara cano. Тамбурица, f. dim. v. тамбура. Тумбурски, ка, ко, н. п. жица, Сам burins, cithararum.

Тамиш, m. Die Zemeld), Temesis. Тамјан, m, ber Beihraud, thus (9 uiaua). He би дао ни Богу тамјана (који је тврд).

Тамјаника, f. eine Urt m oh i tiedens Тамјанка, f. јver Erauben, uvae odo

ratae genus.

Тамљан, ш, vide тамјан. Тамљаника,, f. vide мамјаника,

Танасије, м. } 2thanafius, Athanasius.

Танац, нца, m. Die Beife, Delovie (Zanz), modi, moduli:

,,Опа цупа танца Танацко, m. Mann name, nomen viri (von Танасија).

Тандара, f. 1) (у Сријему) vide прцварница. 2) шандара мандара, дurd) = einanver, sus deque.

Тандрк, m. 1) дав Bepolter, strepitus: стоји мандрк. 2) вјечнаја му памарица и блажени мандри, als Das rovie ¿u памјам ин покој, jocosa parodia to requiescat in pace. Тандркање, п. 𐐨as Poltern, strepitus. Тандрками, дрчем, v. impf. poltern, strepo.

Тандркнути, нем, V. pf. cinmal pols tern, strepo.

Тане *, нема, п. м. ј. пушчано, или поповско, дiе Sugel, globus (plumbeus). cf. зрно.

Танка, f. ein mанак љеб, Panis sub

tilis.

Танковијаст, та, mo, f lant, gracilis. Танковр, връа, ръо, idlanten Sipfelb, verticis tenuis et gracilis, „Међу њима манковрља јела Танкопрела, f. (см.) Die Feinfpinnerin, quae Subtile net :

-

,,Ја сам чуо да си шанкопреља Танкоса, f. уrauenname, nomen feminae (q. d. subtilis comae?). Танкосава, f. Frauenname, nomen femi

rup.

Тарпош, n. eine urt Frauenmüße, vittae genus. Тарпоше носе жене у Зворничкој наији по Јадру и по Рађеви. ни, и то је може бити у свему свијету највећа женска капа: она је округла као погача. и ђекоја је шира од аршина, па се не носи од озго на глави, него састpar па стоји од главе горе у право (гомово као на Слованки господина Добровскога), а испод грла је држи подбрадњик да не спадне на праг. Кад састраг дува вјетар, или кад оке жена да се сагне, онда треба да држи спријед парпош руком да не спадне преда њу; а кад вјетap дува спријед, онда треба да га Држи руком састраг: зашло оће вјетар подбрадњиком да откине тлаву, или да завали жену натраг; кад оће жена де уђе на каква врама, онда треба да се сагне и да укоси главу. Тарпош је оплетен од бијеле лозе, па је на лозу навучема велика капа од црвене че; по мои је пришивена шамија (тако да се чоа и не види), а преко шамије прибодена иглама (трепчанима и колачарама) бијела марамица; ма је марамица спријед сва искићена

парама, трепчаним иглама, смилем и ружама (начињеним); ђекоје газдинске және носе и каицу спри јед; а младе начине наоколо око свега марпоша као вијенац од руже и од смиља; остраг виси низ леђа један крај од шамије (накићен парама и осталим бијелим новццима) и зовесе перо. Прошавшије година (од 1803 З 1814) млоги су арпоши укинути, и послале су

мјесто њи мање капе, с којима је лакше бјежами по шуми. Тармањ m. (у Сријему) говори као у мармањ, in ben Dag binein fpre: chen, incomposite.

Tapuŷr, m. eine größere Riementasche, perae genus, e corio. Мрка капа зла биљега: масан шарчуг, а јарема нема. Tac*, m. 1) cine Zaffe, patella. cf. caплак. 2) Die Caffe, ber Zeller jut Kire chencollefte, patella. Тасић, m, dim, v. mac. Таслаисали, ишем*, v. impf. ftoljieren, superbio: vide jордамити: ,,А субаше маслаишу

чица.

cf. поско

Таслак, m. vas unbearbeitete Stud Pols (um daraus Schäfte, Wagenachsen u. f. w. zu machen), der Block, codex, l

soceri. Tama (mama), m. vide oman, Татар, m. vide Татарин. Тамаран, m. (см.) Der Zatar.han

Tatarorum rex:

-

,,Тамарана од Татарбунака Татарбуџак*, m. (ver Eatarwinfel) eis

Landesname, nomen terrae: ,,Тамарана од Татарбунака — Тамарин, m. 1) ber Zater, Tatarus. 2) der Tater (Courier), tabellarius, eques

Тапица, m. dim..аа. Тám, m. cf. Златоје. Татомир, m. Manne name, nomen viri Ташула, f. datura stramonium Linn. Тацлије, f. pl. (у Сријему, у Бачк. и österr. die Tazeln) die Mans fchetten, manicae linteae. тачка, f. bie G tuge (8. 25. ber ifole

у Бан.

Гачкаш, m. vide причаник.
Rebe), fulcrum, statumen. cf. примка.
Таша, м. (Рес. и Срем.) vide Таш
Ташо, м.
(Epy.) Mannéname, `nomen

viri.
Ташта, f. vide пуница.
Ташци, шака, т.

pi. (у Сријему, у Бачк и у Бан.) eine Тčebi peife (etina ofterr. Brot - Strudel), placentae genus. Ype дио као Наста машке.

твар, н. е$ Beiфöpf, oreature,

tor.

Творење, п. дав daffen, creatio. Tв pилo, n. die Einfassung des Käseleibs, ambitus (casei e cortice tiliae). Обично је, да станарица чобанима усири по сирацар уз Петрове посте, па га метне у творило те стоји до Петрова дне. Творило начине чобани од липове коре: огуле кору (с два, или три прста широку), с липића, па савију и свежу ме начи. не онолики колуш, колики ће сирац бити.

Творими, им, v. impf. a) f offen, creo. 2) schaffen, thun, facio. Теров, ва, во, Des Fltiges, mustelae puterii Linn.

Tupa (comp. вођй), да, до, 1) hart, durus. 2) eniferifd), fatg, parcus. Тврдини, им, v. impf. bart, felt ma.

den, firmo.

Тврдица, f. Der Suiđer, parcus: мерДица игуман, па не ће да купи ајгира (у приповијетки).

Тера корка, f. . j. крушка, Mrt Diene, piri genus.

Тврдош, m. град у Ерцеговини. Тврђа, 1. 1) Die Jeftigkeit, firmitas. 2) der Geis, avaritia. Тврђење, п. даô Märten, Feftmaden, Te, acc. von mu, dich, te. 2) und, et (bei Verbis, die zum nämlichen Subjett gehören): отишао ме донијо воде; иди ме га зовни; узми ме једи. Tebe, dat. und acc. von mи, tibi, te. Народ гошого свуда говори мебе у обадва падежа, н. п. даћу мебе, ивиђео сам мебе и т. д. а учени Србљи почели су да разликују Дамелни од винимеднога, па

пишу дам. меби, и по њима тако, Ђекоји особито по варошима с ове стране Саве и Дунава) говоре сад. По неким мјестима (као по Бачкој. по Банашу и по Сријему, а може се чути и по Србији) народ додаје (у обадва падежа) још ка, а кашто и кар, и (ушали) карена, н.п. м ебека, мебекар ишебекарена.

cf. тебе.

Тебека, Тебекар, Тебекарена, Теби, cf. тебе.

Тебика,

Тебикар,

cf. тебе.

Тебикарена,

Тегљење, п. vide теглење. Teroba, die Schwere, schwere Arbeit, ardua res.

Тежа, f. Die Gamere, gravitas, pondus. Тежак, m. Der ulcersmann, uđermanne Feldbauer, agricola.

Тежак (comp.mежи), шка, ко, 1) fdm et, gravis. 2) мешка жена, {d manger, gravidus.

Тежамак, тка, м. (см.) vide межам,

Ник:

„Јер Власима Турци не вјерују, „А шеница межатка не чека — Тежамник, m. Der BerFeltag, dies pro

festus.

Тежачки, ка, ко, 1) Der Udersleute, agricolarum, 2) adv.wie ein Ackersmann, agricolae more.

Тежење, n. Das Gehnen, desiderium loci, Тежина, f. vide mежа.

Тежими, им, v. impf. fid fehnen, bins gezogen werden nach einem Orte (z. B. Der Jeimat), desiderio duci : све шежи на свој завичај.

Teзra, f. die Werkbank des Tischlers (cf. стружница), фueivers, u. a. Тезгерe*, f. pl. Die Zrage, feretrum. Тезјај, m. vide meзга.

-.

Тек, i) faum, vixdum : тек се супце родило, а 2) мек да видим, п и с um jufehen, solum. cf. истом. Текар, cf. истекар. Теке, додају Ерцеговци и Арнаути

кад говоре, н. п. теке Божја вјера. Текне, нема, n. vide корито. Текнути, не, v. pf. einfaûeu, venit (redit) in mentem: мекну ме ум (unò даš nämlide Fomifф: мекну ме за врат).

Текуница, f. bas Grogeiflein, mus no.

ricus citellus Linn.

Текућа вода, f. fliegendes Baffer, aque

viva.

tio.