Page images
PDF
EPUB

Теленце, цета, n. dim. . теле.
Телење, n. vide тељење.
Телесина, f. augm. . тело.
Телетина, f. albfßeifh, caro vitulina.
Телећак, п. ber Rangen, sarcina.
Телећи, ћа, ће, Äaló6-, Fälbern, vi-
tulinus.

Телешце, цета, п. vide теленце.
Телиши, ли, v. impf. werfen (son der
Kuh), pario.

Телишисе, лисе, v. r. impf. Falsen, рагіо, Têлo, n. der Leib, Körper, corpus. Texŷke*, n. der Rücken des Messers, 1 dorsum cultri:

Телфа*, f. (у Сријему и у Бачк, по Варошима) ber Kaffeefat, sedimentum

caffeae.

Тељење, п. дав Ralben, partus vaccae.
Теме, мена, п. (Рес. и Срем.) vide mjеме.
Темељ, m. (Зере») ber Stund, fun-
damentum.

Гемељан, љна, но, н. п. човек, Ferns gesund, stark, valens. Темешце, n. dim. 9. теме. Темишвар, т. Zemifhwar, Temesvarinum. Темишварац (рца), човек из Темишвара. Темишварка (и Темишваркиња), жена из Темишвара. Темишварски, ка, ко, уби Темишвар. / Темнић, m. ein Zheil Der Gagoviner наија. Темпло, п. (у Сријем. у Бачк, и у Бан.) дег onts in der Riche,ісо

[ocr errors]

nostasis templi graeci. Тенан, т. и. f. in der Кебепšart, на менану (на тенани), bei Живе Бе quemi, commode, per otium. Тенеф*, m. vide узица, врвца. Тентање, п. дав lendern обие зи wissen wohin, deambulatio Тентати, ам, v. impf. {hlenbeen обне recht zu wissen wohin, deambulo otiosus. Тенџера*, f. cine Urt halbrunder Fupfer» ner Schüssel, scutellae genus. Pyraoce лонац тенџери (што је цена). Тенџерица (тенцерица), f. dim. Тенџера.

Теодор, м. Звеcbor, Theodorus.
Теодорова субота, f. де

[ocr errors]
[ocr errors]

Samstag (der erste in der großen Fa ste (das Fest der Bäckerzunft), sabbatus. S. Theodori, pistorun patroni. Теодоровица, f. 1) Теодорова жена. 2) vide Теодорова субота. Теоци, телаца, m. f. (coll.) älber, vituli. Тепав, ва, во, Hammelnò ( blaesus. Тепавац, вца, m. ber Stammler, blaesus. Тепавица, f. bie Stammletin, blaesa. Тепан, m. Тапивате, nomen viri. Тепање, п. дав Stammeln, os blaesum. Тепати, ам, v. impf. Паттеп, bal

butio, blaesus sum. Неки, који те

нају, промијене р на и, н. п. дро ВО кажу диво, крст кист, прст пист, стрина стина (пред и изоставе р) и т. д. А неки га (р) промијене на л, н. п. даво, КАСТ, ПАС, Стлина и п. д. тако мијењају и друга слова, н. п. љешо кажу јето, ребро јебро, цура туја, чаша маса или ца са, жена зена, и т. д.

Тепелук*, m. 1) filberne oder goldent schifte platte auf ben (meift rothen) Frauenmüßen, ornatus tiarae muliebris. 2) der Flintenkolben, manubrium flintae (fistulae ugniferae).

Тепсија*, f. ein Eupfernes Beđen, pelvis

aenea.

Тепсијца, f. dim. 9. тепсија.
Теразије*, f. pl. (у Сријем. у Бачь и
у Бан.) vide терезије.
Теразијце, f. pl. dim. 9. теразије.
Терање, п. (Рес, и Срем.) vide ћерање.
Терапи, ам, (Рес. и Срем.) vide ћерат,
Тераписе, амсе, (Рес. и Срем.) vide
Кератисе.

Тере, (сm.) vide me 2. :

„Тере нама саде индам стигне — Терезије*, f. pl. bie Shalmage, libra, Терезијце, f. pl. dim. у. перезије. Терелі, ш- (у. Сријему, у Бачк, и убав.) die Last, Fracht, onus vehiculi, navis. cf. товар.

Теретан, тна, но, н. п. кола, ба den, befrachtet, oneratus. Терзибаша*, m. der Zechmeister der

Schneider, sartorum collegii praefectus. Терзибашин, на, но, без перзибаша, sartorum collegii praefecti. Терзибашиница, f. діе Frau без тер зибаша, ихот терзибашае. Терзија*, m. ber oneiver, sartor. ch кројач.

Терзијан*, m, ber $lägel, ber fiel ber Sitherfpielers, u. f. m. plectrum : „Тамбурице моја дангубице! Терзијане мој голем зијане Терзијин, на, но, Ho, der Schneiders,

,,

sartoris.

Терзијиски, ка, ко, 1)

[ocr errors]

фебer Sartorum. 2) adv. wie ein Schneider,

[merged small][merged small][ocr errors]
[merged small][ocr errors]
[blocks in formation]

Тесати, ешем, v. impf. Беранен, zim= mern, exascio.

Тескера*, f. Der Bettel, Shein, scheda, tessera.

Тесла, f. eine 2lrt pade (ber Zrogma= cher), asciae genus ad excavandum. Теснити, им, (Рес. и Срем.) vide тијесниши.

Tecme, ema, n. das Dußend, duodecim. Тестебаша*, m. дав Mufterftüd eineš Dußends (das nicht mit eingewickelt ist, exemplnm, specimen duodecim ejusdem generis rerum. Тестерање, п. дав ägen, serratura. Тестерами, ам, v. impf. fägen, serro, serram duco.

Tecmepe, ema, n. die Sige, serra. Тестир*, т. 1) bie $renfpredhung (ei. nes Lehrburschen), emancipatio (?): je - ли узео тестир? дао му је тестир. 2) је ли тестир поиграти ? іf еве laubt,fren, cin wenig zu tangen, licetne.?: „Без тестира царева везира Тестија*, f. cin Bajfertrug, urceus. cf. кочаг. Тестијетина, f. augm. 9, тестија. Тестица, 4. dim. 9. тестија. Тесто, п. (Рес. и Срем.) vide шијесто. Tema, f. hyp. . тешка. Тетак, тка, m. 1) очине или материне сестре муж, der Zante Mann, maritus amitae aut materterae. 2) стао као шетак, wie ein lümmel: прави тешак. cf дедак.

Теми, оћу, (Рес. и Срем.) vide ћети. Temáва, f.) die Sehne des Bogens, nervus. 2) die Saite von Sehnen, chorda, nervus.

Тешик*, m. vide лук.

Тетин, на, но, бес Zante, amitae scu

materterae.

Temuua, f. dim. v. mema.

Тетка, f. очина или материна сеспpa, die Tante, amita seu matertera. Теткин, на, но, дег тешка, amitae et materterae,

Темков, ва, во, без метак, mariti amitae aut materterae.

Тетреб, т. (Рес. и Срем.) vide meтријеб,

Тетриван*, т. ber Dalantin, sella gestatoria, lectica.

Tempnje6, m. (Epy) der Auerhahn, tetrac.

[blocks in formation]
[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small]

Тимарити, им, v. impf. ftriegeln, strigili rado.

Тимјан, m. vide тамјан.

Тимо, т. (Ерц.) һур. 9. Тимотије. Тимок, д. i) Name des Grenzflusses živifhen Çerbien unb ber Bulgaren, 2) die Gegend am Timok. Тимотија, т.

Тимотије, m. } Timotheus, Timotheus.

Тимочанин, m. човек из Тимока. Тимочанка, f. vide Тимочкиња, Тимочки, ка, ко, von Тимок. Тимочкиња, f. жена из Тимока. Тињање, п. дав Slimmen, iguis glis

[blocks in formation]

се продају по дућанима, labenzwirt, fila emta (non domi facta). Тириптиска, cf. поѕајарити. Тиришингуске, f. pl. cf. опеченчело (само у оној загонетки). Tuca, f. die Theiß (besser Teiß), Ti

biscus.

Тискање, п. дав Drüden, pressio. Тискати, ам, v. impf. drücken, premo. Тиснути, нем, v. pf. drucken, premo Тисов, ва, Бо, Ciben, a tаҳо. Тисовина, f. Cibenhols, lignum taxi. Tuma! weg da (zu Kindern, daß sie ets was nicht angreifen sollen), vox impe dientis infantem ne quid tangat. Тиши, шијем, v. impf. fett werden, pinguesco.

Тимор, т. (x(twp) ber Bohlthåter ei nes Klosters, benefactor monasterii aut ecclesiae cf. приложник. Тиморка, f. діє Bohlthaterin бев $lo ters, der Kirche, benefactrix. Титралица, f. јабука, што се њом пікmpa, der Wurfapfel, pomum projectile (?).

Титрање, п. дав Berfen der Hepfel in die Höhe um sie wieder in die Hand aufzufangen, projectio pomorum in altum, eorumque exceptio. Титрашисе, амсе, v. r. impf, 1) im Falle aus der Höhe auffangen, excipio projectum quid manibus. Бевојке се титрају јабукама: узме ђевојка двије јабуке, па и брзо једну за другом баца у небо и дочекује у руке:

„Па се титра златним буздованом „К'о ђевојка зеленом јабуком

2) ким, einen zum Beten baben, lodi.

fico quem.

Тишренке, f. pl. дав littermert, bie
Squincaille, bracteae (?) quinquilles:
На синџирим, ситне титреике,
„Што ђевојке носе о гръоцу
Тић, m. ein junger Bogel, pulus, avi-

,,

cula.

[blocks in formation]

Тицами, ичем, v. impf. cüßren, an rühren, attingo.

Тичар, m. eine bene unter Лозница:
„С војском сићи до поља Тичара,
„На Тичару с војском Дрину прећи -
Тичетина, f. vide тичурина.
Тичица, f. dim. . тица.
Тичји, чја, чје, Bogels, avis, avium,
Тичурина, f. augm. v. шица.
Тишина, f. bie Štilles, silentium. 2) bit

Windstille auf Flüssen, silentium venti. Тиштање, п. дав Drüden, pressio. Тишташи, шши ме, v. impf, i) òrdа

en, premo. 2) ängtigen, Fümmern,

ango,

Тјеме, мена, п. (Ерц.) ber Sheitel,

vertex.

Тјемешце, п. dim. 9. тјеме. Тјешење, п. (Ерц.) дав Berunigen, раcatio, consolatio.

Тјешити, им, v. impf. (Ерц.) бесиßі.

деп, расо, н. п. дијете. Тјештан, на, но, (Ерц.) н. п. руке, beteigt, massa illitus. Ткаља, f. діе Beberin, textrix, Тканица, f. ein gewebter Sürtel, Shera pe, cingulum textum.

Тканице, f. pl. Urt Frauenfherpe, cinguli genus.

Тканичица, f. dim. . шканица.
Ткање, n. 1) дав Веbеn, textus. 2) дав
Gewebe, textura.

Тками, чем, (и шкам), v. impf. me. ben, texo.

Тко, кога, vide ко.

Ткогод, когагод, (Рес. и Срем.) vide шкогођ.

Ткогођ, когагов, (Ерц.) vide когођ. Тлапиши, им, v. impf. сву ноћ сам плапио којешта, burheinander träu. men, somnio susdeque. Тлапљење, п. дав Durheinanberträu» men, somnia promiscua. Тлачење, п. даš Sreten, conculcatio, Тлачити, им, v. impf. worauf treten,

calco:

--

„Јелен попасе смиљ по загорју, „Више га плачи, нег3 што га пасе Tô, 1) n. von maj, ma, mo, dag, istud. 2) als conj. im Nachsatz (selten), so, ако ти дођет, то ће и он доћи, fo miro quer fommen, veniet et ille: ако тако буде, то смо ми пропали (ако тако буде, пропали смо). Тобе, п. учинио тобе да не пије вина, т. ]. зарекао се, еr hat ein Be= lübde gethan, er hat geschworen (?). To6оже, vorgeblich, seyn sollend, simulate, non ita ut oporteret; дет Катеп nach, nomine, nou re.

Тобожњи, ња, ње, vide шокоршњи. Тоболац, лца, m. Der Beutel, Sonu

[merged small][ocr errors]
[blocks in formation]
[ocr errors]

}

vide докољенице.

Tojara, f. vide батина 1. Токе*, f. pl. 1) eine 2let fibernen (aud messingenen) Kürasses, der zur Zierde vorne angeschnallt wird, ornatus loricae argenteae. 2) eine Urt Enopfartiger, länglicher Platten, die vorne an die Dolama genähet werden, laminae vesti adsutae splendoris caussa. Токмак*, m. vide ћулумак. Токмачић, dim. . шокмак, Токнути, нем, v. pf.dim.. уочити." Токорсе, vide тобоже. Токоршњи, ња, ње, fogenannt, fenn follend, qui immerito nomen hoc gerit: камо тај нащ шокоршњи господар? Толдос, само у овој загонетки: Оздо молдос, озго молдос, а у среди Мићиволдос шолдос? (ш. ј. корњача).

Толики, ка, ко, 1) f0 viel, tantus. 2) 0 groß, tantus.

Толико (толикб), Го viel, tantum. Толиший (толишни), на, но, dim. у.

толики..

Толмач, m. ber Dolmetfh, interpres. Толмачев, ва, во, дев Dolmeti, interpretis.

Толмачење, п. дав Dolmetfen, inter pretatio.

Толмачити, им, v. impf. bolmetfdhen, interpretor.

Тоља, Г. (у Сријему) дрво, што се

[blocks in formation]

Tомâш, m. Mannsname, nomen viri (von Toмa).

Томица (Томица), m. dim. . Тома. TOмo, m. (Eрu.) hyp. v. Tома. Томруци, ука*, m. pl. vide кладе. Tонуmи, нем, v. impf. zu Grunde ge. hen, versinken, mergor.

Toma, f. Art Wetters, tempestatis genus: попала ти га шоња, украшће ши неко коња (у приповијетки). Tôn*, f. die Kanone, tormentum (bellicum).

Tổпал, пла, лo, lauwarm, tepidus. Tonâa*, m. der Lahme, claudus, vide POMO.

Топалает, та, то, vide poм. Tổпиmи, им, v. impf. schmelzen, lique- facio.

Tổnиk, m. dim. v. mon.

Tonk, m. m. j. вjemap, (cm.) der Südwind, warmer Wind, ventus tepidus:

„Топлик вјетар у стре ударно, ,,А бијели снијег окопнио Tоплнa, f. die laue Wärme, tepor. Tổпanmи, им, v. impf. H. п. ногу, pу

Ry, глasy, warm machen, tepefacio. Tоплнuа, f. 2) warmes Bad, thermae. 2) Tопauna, Dorf in Serbien, und das ber 3) Топличанин ид ud) Топлица Милан:

[ocr errors]

"Друго јесте Топлица Милане „И пусти ми старога Топлицу Tonbée, n. 1) das Schmelzen, liquatio. 2) das Wärmen, tepefactio. Топовски, ка, ко, н. п. кола, щане, Kanonen, tormentarius. Tona, f. die Pappel, populus. Toпoлuk, m. der Pappelwald, popule

[blocks in formation]
[blocks in formation]
[blocks in formation]

Tompкаже, п. das Klopfen des Baumspechts, pulsatio ut picus facit in ar

bore. Томокати, рчем, v. impf. flopfen mie Томокнути, нем, v. pf. Jein Baum fpecht, pulso (de pico).

Toyub, m. der Wetstein, Schleifstein, cos. Toшbâше, n. das Schleifen (auf dem Eife), in glacie decurro, feror. Toшаmисе, aмce, v. r. impf. schleis fen (auf dem Eise), in glacie decurro. Точак, чка, м. 1) das Rad, rota. cf. KOAO. 2) die Röhre am Brunn, fistula putei. 3) ein Rohrbrunn selbst, pu teus fistularis.

Точêье, n. 1) das Schenken (Schütten), infusio. 2) das Weßen, Schleifen, exa

cutio.

Точиши им, v. impf. 1) schenken, schütz

ten, fundo. 2) н, п. сjекиру, weßen, schleifen, exacuo,

Тоша, m. (Рес. и Срем.) vide Тошо.
Тошо, т. (Ерц.) һур. ф. Тодор,
Tрáвa, f. 1) das Gras, gramen. 2) ein
Kraut, eine Pflanze, herba.

Травара, f. ш. ј. жена, која даје тра-
Be, die Kräutlerin, Kräuterfrau, her-

baria.

« PreviousContinue »