Page images
PDF
EPUB

ruo,

ги.

osterr. die Tazeln) die Mans леђа један крај од шамије (накићен Ташци, шака, m. р. (у Сријему, у Бачы

s y ban.) eine Mehlspeise (etia osterr.

Brot - Strudel), placentae genus. Ype.

Tapa, f. eine der beiden Flüsse, die nach мјеспio њи мање капе, с којима је

ibrer Vereinigung die Drina ausmas лакше бјежани по шуми. фе. Напа Тара не боји се Тур- Tapтaњ m. (у Сријему) говори као скога цара.

y mapman, in den Tag binein spre: Тараба*, f. Die Зеrрlаntung, septum

chen, incomposite. tabulinum.

Tapyyr, m. eine größere Rtementarche, Тарањ, pња, m. Вав Sntrument ber perae genus, e соrіо. Мрка кала зла би

Botecher, um die Vertiefung für den љега: масан тарчуг, а јарепта нема. Boden in die Dauben zu schneiden, scal- Tác*, m. 1) eine Tasse, patella. cf. capri gonus (vietorum).

плак. 2) бie Caffe, Bee Xeler gur fire Таркање, п, бав сфüren (bek feuerB), cencollekte, patella. iintatio ignis.

Тасић, m. dim, p. mac. таркали, ам, v. impf. (Seuer) fфüret, Таслаисали, ишем", v. impf. ftolgieren,

superbio: vіdе jордамнан : Тарн? (нарні), нa, нo, vide парнични. „А субаше паслаишу

cf, поскоТэрнице, f. p. ein befФlagener Repets

чица. Dzen, plaustrum.

Tacaak, m. das unbearbeitete Stud Holy Тіркичні, на, но, н. п. ноњи, бie (um daraus Schäfte, Wagenachsen u. l. Nagels Pferde, equi vectarii.

w. zu machen), der Blo&, codes, liТарнупи, нем, v. pf. (Neuer) fфüren, gnum.

Таслачиња, f. augm. б. паслак. Тарпош, p. eine 2rt Хrauenmuse, vit- Таслица *, f. vide Плевље. tae genus. Тарпоше носе жене у звор- Таст, т. беr ефwiegerwater, socer, ничкој нанји по адру и то вађеви. Таҫшов, ва , го, бев ефwiegerwater ни, и то је може бити у свему soceri. свијепту највећа женска капа : она Тапа (mama), m. vіdе отац. је округла као погача, п ђекоја је Татар, m. vide Taпaрин. шира од аршина, па се не носи од Татаран, m. (ст.) беr xatar = &han него саcmраг па

Tatarorum rex: стојн од главе горе у право (гото „Тамарана од Татарбуцака во као на Слованки господина До- Татарбуцак , m. (bet xatarwintal) is бровскога), а испод грла је држи Landesname, nomen terrae: подбрадњик да не спадне на праг. „Таrстарана од Татарбунака — Кад саспраг дува вјетар, или кад Татарин, m. i) bеr xater, Tatarus. 2) оfe жена да се сагне, онда треба der Tater (Courier), tabellarius, eques да држи спријед парпош руком да tatarus. не спадне преда њу ; а кад вjemap Temaркa, f. п. ј. піапарканција. дува спријед, онда преба да га Татарканција“, беr gаrаtеn Sanofфа, држи руком састраг: зашпо оfe flagellum tataricum. вјетар подбрадњиком да опікине Татарскӣ, кa, кo, 1) tatari, главу, или да завали жену натраг; cus. 2) adv. tatarisd. tatarice. кад оfe жена де уђе на каква вра. Тапиин (mаптин), на , но, бев таша, па, онда треба да се сагне и да tatae. укоси главу. Тарпош је оплетен Тапица, m. dim. р. папа. од бијеле лозе, па је на лозу навуче- Tamo, n. cf. Злапоје. на велика капа од црвене чае ў по таптомир, ш. таппвате, ротоа ris чои је припнвена шамија (тако да татула, f. dаturа ѕtrаmоnian Lion. се чоа и не види), а преко шамије тацније , т. р. у сријему, у Бач. прибодена иглама (трепчанима и

у

Бан. колачарама) бијела марамица; па ichetten, inanicae linteae. je mapamuga cnpujen vcba uckukeva tauta, 4. die Stufe (3. B. der Fifoler парама, препчаним ислама, смиљем и рукама (начињеним); ђекоје газ- Тачкаш, m. vіdе причаник:

Xebe), fulcrum, statemen. cf. пришла динске жене носе и каицу спри. Тана. (Ресе и Срем.vide Тараса јед: а младе начине наоколо око ташо, ш. Ерц.) аппвпате, пошта свега піарпоша као вијенац од ру viri. же и од смиља; оҫтраг виси низ Ташпа, f. vіdе пуница. парама и осталим бијелим новцима) и зовесе перо. Прошавшије година (од 1803 - 1814) млоги су

дио као наста машке. тарпоши укинути, и постале су Tsag, f, Dat ®efфöpf, агеаturе.

03 го

на глави,

tatari

tags.

сник :

cben,

TBój, mboja, mboje, dein, peine, dein, Теглеки, ба, ќе, н, п, во, Зug • Офв,

vectarius. Твір (тв тр), m. Sltip, mustela puto

Теглили, им,

vide Byku. rius Linn.

теглилисе, имсе, v. г. impf. н. І, Твірац, рца , , m, Per Chöpfer, crea клипка, sieben (ein Cpiel), attraho, cf, tor.

Клипак. Творење, р. дав ефafen, creatio. Тегљење , p, vide meглење. Tbopuno, p. die Einfassung des Käfeleids, Teroba, die Sowere, ich were Arbeit, ambitus (casei e cortice tiliae). Обично

ardua res. је, да спанарица чобанима усири Têxa, f. die Schwere, gravitas, pondus. по сирацар уз Петрове после, па Tex@k, m. der Uckersmann, Udermann, та мелпне утворило пше стоји до Feldbauer, agricola. Петрова дне. Творило начине чо Тежак (comp. пёжи), шка, қо, .) fфwer, бани од липове коре: огуле кору (с Bravis. 2) пешка жена, fmanger, два , или при прста широку), сли gravidus. пића, па савају и свежу пе начи. Тежапан, шка, m. (сп.) тіdе mежалі не онолики колуп, колики fe сирац бити.

„Јер. Власима Турци не вјерују, Творили, им, v. impf. .) faffen, creo. А шeница межапіка не чека 2) scharfen, thun, facio.

Тәҗапник, m. Per BerFeltag, dies. pro Творов, ва, во , бев ltiрев, mustelae festus. patirii Linn.

Тежачки, ка, но, у беr dersleute, Тара (comp. лврѣn), да, до, 1) bart, agricolarum.2) adv.wie ein Udersmann,

durus. 2) kniferisch, karg, parcus. agricolae more, Тврдлог, им, т. іmрt. batt, felt та» Тежење, п. ЗавBeynen, dеѕidегium loci, firmo.

Тежина, f. vіdе пежа. Тврдица, f. Der Rider, parcus : твр- Тежипои, им, т. impf. fich fehnen, hins

дінца игуман, па не ће да купи aj gezogen werden nach einem Drte (8. B. тира (у приповијепки).

der Heimat), desiderio duci : cbe meТврдокорка, f. ш. ј. крушка, Art жи на свој завичај. Birne, piri genus.

Tegra *, f. die Werkbank des Tischlers Тврдону, m. град у Ерцеговини. (cf, спружница), ефneilers, u. а. Tapha, f. 1) die Festigkeit, firmitas. 2) Tésrepe *, f. pl. die Trage, feretrum. der Geig, avaritia.

Тезјај, m. vіdе мезга. Тврђење , в. дав біrten, Seftmафет, Тек, 1) Eaипі, vixdum : пек се супце Te, acc. yon mu, dich, te. 2) und, et родило, а —. 2) тек да видим, пис

(bei Verbis, die zum nämlichen Sub. um gufeben, solum. cf. испіом. jett gebren): опишао me дoнијо во• Текар, cf. истекар.

де; иди ше га зовни; узми me jeди. Теке, додају Ерцеговци и Арнаути Tė6e, dat. und acc, von mit, tibi, te. Кад говоре, н. п. пеке Божја вјера.

Народ готово свуда говори тебе Текне , нета, . vіdе корито.. у обадва падежа, н. п. даку шебе, Текнути, не , v. pf. einfalci, Yenit (reвиђео ео сам тебе и т. д. а уче

dit) in mentеm : пекну ме ум (ипо ни Србљи почели су да разликују

дав паmlie Pomifф: текну ме да мелни од вини пі eлнoга, па врат). пишу дат. теб и, и по њима піако, Текуница, ғ. ба8 ©rtseiflein, muѕ nо. ђекоји особипio по вароитима с ове

ricus citellus Linn. Ғспране Саве и Дунава) говоре сад. Текула вода, f. fliepences аffеr, aqua

ІІо неким мјестима (као по Бачкој. viva. по Банату и по Сријему, а може се Телад, f. (coll.) R416er, vituli. чупи и по Србији) народ додаје (у Телал*, m. Bеr реrоl, 2ludrufer, praeco, оба два падежа) још ка, а кашпо Телалов, ва, во, бев мелал, praeco, икар, и (ушали) карена, н. п. ле nis. бека, мебека рипевекарена. Телалски , қa, кo, 24ивецfer 4, praecoТебека, Тебекар, cf. шебе.

Tenanna, f. die Aufrufs-Gebühr, praeТеђекарена,

conis merces. Теби , cf. мебе.

Телалипи, им, т. impf. aurufen, pro. Тебика,

puntio. cf, шебе.

Телаљење, в. Вав Дивrufen, pronuntil, Тебинарена,

tio. Teraéne, n. das Biebene Streden, tractus. Tene, nema, 1. das Kalb, vitulus,

и в

за

[ocr errors]

Теблікар,

5

aenea.

Телёне, цена, р. dim. р. меле. нају; промијене р на и, н. п. дрТелење, д. vіdе пељење.

во кажу диво, крст кисті, Телесина, f. augm. 2. тело.

прс плист, с трина с пина Tenemua, f. Kalbfleisch, caro vitolina. (преди изоставе р) и п. д. А некд Tenekâk, n. der Kanzen, sarcina. га (р) промијене на л, н. п. диво, Tèneki, ka, ke, Kal68-, käibern, vi клC II, Плс Пі, с ПІлина и п. д. tulinus.

пако мијењају и друга слова, в. д. Телешце, цепа; n, vidе пеленце. њето кажујето, ребро јебјө, Teanmu, au, v. impf. werfen (von der цура пуја, чаша маса или да. Kub), pario.

са, жена зена, и т. д. Телишисе, лисе, т. г. impf. ealsen, pario, Тепелук *, м. 1) filbernе oper golen Teno, n. der Leib, Körper , corpus. gestickte Platte auf den (meist rother) T'eayke*, n. der Rücken des Méssers, Frauenmügen, ornatus tiarae muliebris. dorsum cultri.

2) der Flintenkolben, manubrium linТелфа*, f. (у Сријему и у Бачк. по tae (fistulae ugniferae).

Bapourma) der Kaffeesaß, sedimentum Tercnja*, f. ein Eupfernes Beden. pelvis

catfеле. Тељенье, n. бав Raf6en, partus vaccae. Тепсијца, f. dim. p. тепсија. Теме, мена,n. (Реси Сремі.) vide mjeмe. Теразије *, f. р. (у Сријем. у Бачь н Темељ, m. (Эep.thro») 'ber (Bruno , fun у Бан.) vidе перезије. damentum.

Теразијце, f. pl. dim. р. перазије. Гемёљан, љна, но, н. п. човек, Еern Терање, п. (Рес, и Срем.) vidе fерање. gefund, starf, valens.

Терапи, ам, (Рес, и Срем.) vide Керат. Темешце , p. dim. 2. пееме.

Тералисе, амсе, (Рес. и Срем.) vide Темні пивар, m. Temifф mar, Temesya. Kераписе. ripum. Темишварац (рца), човек из Тере, (сп.) vide me 2. : Темиривара. Темішварка (и Темиш „Тере нама саде индап стигне варкиња); жена из Темишвара. Те Tepešnje*, f. pl. die Schalmage, libra,

мішкарски, кa, кo, pon Темишвар. Терезијце, f. pl. dim. 2. перезије. 1. Tenant, m. ein Theil der Jagodiner Терелi, m: (у;Сријему, у Бачл. нуқан.) наија.

die Laft, Fracht, onus vehiculi, pavis. cf. Тёміло, п. (у Сријем. у Бачк, и у повар.

Бан.) Ser Stonoffаѕ in per #irфе , ico. Теретан, пина , но, н. п. кола, bila: nostasis templi graeci.

den, befrachtet, oneratus. Тенін, т. и. f. in per nебепваrt, на Терзибаша *, m. der Zechmeister der

пенану (на менани), bei Ливе без Schneider, sartoruni collegii praefectus, диеті, соmmоdе,

Терзибашин , на, но, без перзибаша, Тенеф*, m. vіdе узнца, врвца.

sartorum collegii praefecti. Тенпіање, п. дав ефLenseen ohne 31 Терзибашиница , f. Die Trau Seв перwissen wohin, deambulatio

зибата, хот перзибашае. Тентати, ам, v. impf. fbfеnѕеrn opne Терзија*, м. Реr ефneiper, sartor. с. recht zu wissen wohin, deambulo otiosus,

кројач. Tenyepa*, f. eine Art halbrunder kupfers Tep3njấu*, m, der Sohläger, der Kiel ner Schüssel, scutellae genus. Pyraoce der Eitherspielers, u. 7. m. plectrum :

лонацң тенџери (што је црна). „Тамбурице моја дангубице ! Тенџерица (пениёрица), f. dim. у. „Терзијане мој голем зијане — тәнцера.

Терзијин, на,

no, der Schneidere, Теодор, m. Ebeeдor, Theodorus.

sartoris. Теодорова субота , f. Der Eyeoдord. Терзійјнски, кa, кo, .) Сфaribar :

Samstag, der erste in der großen Far sartorum. 2) adv. wie ein Schneider, ste (das Fest der Bäckerzunft), sabba more sartoris.

tus. 6. Theodori, pistoruın patroni. Терзitјски, кін, кo, vide перзијнеки. Теодоровица, f. ) 'Теодорова жена. Терзiлун m. das Schneiderhandwerk, 2) vide Теодорова субопia.

ars sartoria, vestificina. Теоци, пелаца, m. f. (coll.)älber, vituli. Теркија *, f. D) Der Tаntеlfat bев Хеи Тепав , ва, во , tam meins ( blaesus. ters, mantica equitis. 2) der Riemen Tenabar, cya, m. der Stammler, blaesus. am Sattel, woran der Mantelsadt bei To'rabuyja, f. die Staimlerin, blaesa. festiget wird, lora manticae. Тепан , m, RannBname , pomen viri. Терлидива*, f. (см.) 2rt Beng u Skia Тепање, п. Зав Зtammeln, os blaesum. dungen, texti genus: Tenamy, am, v. impf. ftammeln, bal „Казаћу пін шпо су дара дали:

butio, blaesus sum. Неки, који пе „Два пашића двије шерлидире

, per otium,

[ocr errors]

more.

Терлуци *, лука, m. pl. meiфieberne Tempљан, m. а) бијели, mаmbium vul

ûnterschuhe der Frauen , calcei interio. gare Linn. 2) модри, bаllоtа pigra Linn, res feminarum.

3) водени, stachyus aquatica Lipn. Тәрбија*, f. vіdе меркија.

Тели, печем, у. impf. i) fliepet, tiuo. Тесан, сна, но, (Рес. и Срем.) vide 2) кућу, новце, еtwеrbеn, gewinnen, мијесан..

lucror. Тесање, п, раз Зіmmеrn, Bebauen, Теферич*, м. 1) бie gansfahrt, gant. exasciatio.

partie, epulum rusticum. 2) das Bande Тёсати, ешем, т. impf. Deparen, sima haus, villa; mern, exascio.

„Па попали Турске карауле, Тескера*, f. Der Bettel, eфein, sche „и обори Турске шефериче da , tessera.

Тефле дар*, m. Bеr Хефпиng@führer, Tècna, f. eine Art Bade (der Trogmas quaestor.

cher), asciae genus ad excavandum. Тефпедарев, ва , вo, vidе mефпедаТеснитн, им, (Рес. и Срем.) vide пи ров. јесниток.

Тефледаревица, f. vіdе шефпедароTécme*, ema, n. das Dußend, duodecim. Вица. теснебаша* m. Das Tutertist etnев Тефтедаров, ва, во, бев шефпедар,

Dugends (das nicht mit eingericelt ist, quaestoris. exemplom, specimen duodecim ejus- Тефпедаровица, f. Die Srаи бев пефте. dem generis rerum.

дар, uxor quaestoris. Теспиерање , р. дав вägen, serratura. Тефледарскі, кa, кo, 1) Еeftебаев, Tecme pamu, am, v. impf. fägen, serro, quaestorius.2)adv. teftedarisc,quaestoris

serrain duco. Теспере*, епа , n, sie Cage, serra. Тефяпер*, м. Серіа) фав Хефnungs: Тестір*, m. 1) bie $refprефung (ei. buchi rationarium, codex aecepti et

nes Lehrburschen), emancipatio (9) : je expensi. ли узео тестир ? дао му је песпир. Тефтерење, п. Вав 2ufibreiben Ber 2) је ли тестир поиграти ? ift eв еся Rechnung, rationum adnotatio. taubt,frey, ein wenig zu tanzen, licetue.?: Teqmepumu, um, v. impf. buchhalten, „Без тестира царева везпра

rationes caro. Tecmuja*, f. ein Wasserkrug, urceus. cf. Teoman *, m. die Untersuchungscommiso крчаг.

ston, das Untersuchungscommandu an Тесијенна, f. augm. , пестија. Drt und Stelle, quaestio (de latroniТестпуца , f. dim. р. меспија.

bns). Тесто, п. (Рес. и Срем.) vidе шијесто. Тефпійшење, п, дав нефпишћalten, Tema, f. hyp. . тетка.

quaestio. Темак, шка , m. ) очине или мате Тефлішими, им, v. impf, mефтиш

рине сестре муж, Bee Sante Rann, halten , quaestionem habeo. in aritus amitae aut materterae. 2) cmao

течевина, г. Тав Srporbene, геѕ quaeкао mепак, mie ein Rummel : прави sita meo labore. метал. cf- дедак.

Течење, п. 1) Sa8 $liepen, lumen. 2) Те нів, обу, (Рес. и Срем.) vidе fети. das Erwerbeni, lucratio. Temriba, f. 1) die Sehne des Bogens, Течић, m. Bеt пешка оқn, Glius ami.

nervus. a) die Saite von Sehnen, chor tae aut materterae. da, nervus.

Теша, m. (Рес, и Срем.) vide Tемо. Тёпик *, m. vіdе лук.

Temau, Mannoname, nomen viri (von теин, на , но, беt gante, amitae sca Теодор). materterae.

Тешење, (Рес. нСрем.) vidе пјешење. Тепица , f. dim. 9. мета.

Тешипи, им, (Рес, и Сем.) vide mjeТешка , f. очина или материна сест

pa, die Tante, amita seu matertera. Тешко, 1) феб , vae, male sit: нешко тёмкин, на, но, деr mетка, amitae мени ! тешко њему! Тешко лонцу et materterae,

из села зачине чекајући. 2) art, Тёпіков, а, то, бев піепак, mariti febr, yalde : amitae aut materterae.

„И пешко се кнеже додворио , Тентреб, m. (Рес. и Срем.) vide me „За свашто се умолиш” могание пријеб.

Тёшо, m. (Ерц.) hyp. 2. Теодор. Теліріван*, m. Ber Palantin, sella ge- Тешпан, на, но, (Рес. и Срем.) vide statoria, lectica.

пјештан. Témpje6, m. (Epu) der Auerhahn , te- Teumo (me umo), was ist's darna? trae.

quid tum? nil inde mali.

[ocr errors]

tile (?).

Тиришлик, ш, бијели конци, што тишшагах, шши ме, т. іmрt, ) гі

ти, би, tu.

се продају по дуќанима, Babenzmirn, Tui, dat. von moñ, 1) dir, tibi (al& en Gla emta (non doni facta). clitica). 2) дао сам ти сину, beinem Тириппинска , cf. позајариши. вођne, tuo filio : био сам ти код Тирипингуске, f. pl. cf. опеченчела куће ; виђео сам пи брата. 3) fein. , (само у оној загонетки). bar pleonastisch (das griech. 702): Trica, f. 'die Dheiß (besser Teiß),

Ti„Зено синоћ на конаку бјесмо, biscus. „Господску пи вечер” вечерасмо, Тискање, т. дав Эrӣden, prеssіо. „Аијепу ми ћевојку виђесмо! Тискали, ам, v. impf. Orten, prеmо. „Добро ми је рано поранили! Тиснути, нем, v. pf. Drüfen, premo „Чарна горо пуна піи си лада! Тисов, ва , Бо, $ibens, a tаҳо. T'aram, m. vіdе mава.

Тісовина , f. $ibenbeli, lіgnum taxi. Тигањић, m. 1 dim. р. мигать.

Tuma! weg da (zu Kindern, daß fie ett Тига њица, f.

was nicht angreifen sollen), yox impe. Taj, mија, тијо, ftin, tacitus. Тија dientis infantem ne quid tangat. вода брег рони.

Типи , пијем, т. impf. fett wегдеп, Tujte, n. das Fettwerden, pinguefactio. pinguesco. Тијесан (comp. пјешњй), сна, но, (Ерц.) Типор, т. (zтітор) Ser 32bitbater ci eng, knapp, angustus.

nes Klosters, beuefactor monasterii ant Trijecmo, n. (Epy.) der Teig, massa (fa ecclesiae cf. приложник. rinacea).

Tumopka, f. die Wohlthäterin deb klos Tikba, f. 1) der Kürbis, cucurbita lae iters, der Kirche, benefactrix.

geparia Linn. ) беr eфeрel, cucur- Тишралица, f. јабука, шпио се њом ши: bita.

mpa, der Wurfapfel, pomum projecТиквени, на, но, н. п. сјеме, Жürbiв., cucurbitae, cucurbitinum.'

Титрање, р. бав ЭBerfen per depfel ia Тиквелина, f. augm. р. пиква.

die Höhe um sie wieder in die Hand Tiikbak. m. ein eleiner Kürbis, cucura aufzufangen, projectio pomorum in albitula.

tum, eorumque exceptio. Тіквица , f. dim. 2. пиква.

Timраптисе, амce, v. г. impf. A) in Тіма, m. (Рес. и Срем.) vide Тимо. Fade aus der Höhe auffangen, excipio Tamap*, n. das Striegeln, usus strigi, projectum quid manibus. Hebojke ce lis in equis, labor strigilis.

митрају јабукама: узме ћевојка Тимарење , m. дав CtriegeIn, ѕtrіgilis

двије јабуке, па и брзо једну за

другом баца у небо и дочекује у Тимарипи , им, v. impf, ftriegeln, stri руке: gili rado.

„Па се плитра златним буздованого Тимјан, т. vіdе памјан.

„К'о ћевојка зеленом јабуком Тиімо, m. (Ерц.) hyp. 2. Тимопије. 2) Kuv, einen zum Besten haben ,i ludiTumok, n. 1) Name des Grenzflusses zivischen Serbien und der Bulgaren. Tanpenke, f. pl. das Flitterwert, die 2) die Gegend am Timor

equincaine, bracteae e quinquilles : Tuntomua, m. Timotheus, Timotheus.

„На синцирим” сипіне типиреике, Гимелије, т.

„LImо bеgојде носе о гръоцу 'Тимочанин, що човек из Тимока. Tak, m. ein junger Bogel, pullas, Тимочёнка, f. vide Тимочкиња,

cula. 1 нмочкі, ка, кo, yon Тимок.

Тица , f, per Bogei , avis. Тимочкиња, f. жена из Тимока. Tйцање, т. бав Хübeen, Znripren, Тињање, р. Вав &limme, ignis glis tactus.

Tйцами, ичем, т. impf. rubren , але Тињатпи, ња, т. impf. glim men, glisco. rühren, attingo. Тињи, ња, ње, н, п. за тињи час, Тичар, m. eine slene unter Лозница: bald, hurtig, in kurzer Zeit, brevi , „С војском сики до поља Тичара, impigre.

„На Тичарус војском Дрину прећи — Tuinca, f. vide munca.

Тичелина , f. vіdе пичурина. Типсање, п, vide спипсање.

Тичица, f. dim, p. пица. Тапсали, ам (шипшем), vide стип.

Тичи, чја, чје, 23ogels, avis, aria.

Тичурина, f. augm. р. птица. Тир!

beinu Melfen still halte , vox si Windstide auf Flüffen, silentium venti. stentis capram ad mulgendum. Тишлање, n. bas Orden, prеssіо.

:

usus.

fico quein.

cens.

сати.

« PreviousContinue »