Page images
PDF
EPUB
[ocr errors]

(

>

aenea.

[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]

Теленце, цета, р. dim. р. меле. нају, промијеңе е на и, н. п. др- І. Телење, п. vіdе пељење.

во кажу диво, крсті кист, Телесина, f. augm. . тело.”

прстинсп, с трина спина Ténèmana, f. Kalbfleisch, caro vitolina. (преди изоставе р) и т. д. А нек; ТІ Tenekâk, n. der Nanzen, sarcina. га (р) промијене на л, н. п. диво, TC Tènekii, fa, fe, Kalos-, kälbern, vi- клC m, Плс Пі, с плина и п. 4. tulinus.

лако мијењају и друга слова, в п. Те Телешце , цета, n, vidе пеленце. љем о кажу јето, ребро је вјо, Teanmu, 11, v. impf. werfen (von der цура пуја, чаша маса или да те Kuh), pario.

са, жена зена, и т. д. Tелнинсе, лисе, т. г. impf. Pa15en, pario, Теіrелук *, м. 1) silberne oder goldene

TV Têno, u. der Leib, Körper , corpus. sefticte Platte auf den (meist rothen) Teayke*, n. der Rücken des Nessers, Frauenmüßen, ornatus tiarae muliebris. dorsum cultri.

2) der Flintenkolben , manubrium linТелфа*, f. (у Сријему и у Бачк. по tae (fistulae ugniferae).

1. bapowiama) der Saffeefaß, sedimentum Tencuja", f. ein kupfernes Beđen . pelvis catfеле. .

| Та Тељенье, п. ба& #af6et, partus vaccae. Тепс iјца, f, dim. р. пепсија. Теме, мена,n. (Рес.и Среvі.) vide mjeмe. Теразије *, f. р. (у Сријем. у Бачь и 3 Темељ, m. (Эє і Лео») "per Bruno, fun- у Бан.) vidе перезије. damentum.

Теразијце , f. pl, dim, p. перазије. d Гемёљан, љна, но, н. п. човек, Еerns Терање, п. (Рес, и Срем.) vide Керање. gesund, starf, valens.

Терапи, ам, (Рес, и Срем.) vide Жерат. темешце , n, dim. 2. пееме.

Тераписе, амсе, (Рес. и Срем.) vide Тем пивар, m. Temifфwar, Temesya. fepaлиcе.

rinum. Темишвараіц (рца), човек из Тере, (сп.) vide me 2. : Темишвара. Темишварка (и Теми - „Гере нама саде индал спигне варкиња); жена из Темишвара. Те- Терезије *, f. p. tie Chaimage, libra, мішварски, кa, кo, bои Темишвар. Терезијце, f. p. dim. 2. перезије. Темнић, m. ein Xiyeil Ser Sagoeiner Tepeлi, m: (у;Сријему, у Бачл. н у Бан.) наија.

die Baft, Fracht, onus vehiculi, navis. cf. Темпло, п. (у Сријем. у Бачк, и у

товар. Бан.) See Stonpitas in Der Wirфе , ico. Теретан, пна, но, н. п. кола, belax nostasis templi graeci.

den, befrachtet, oneratus. Тенін, m. и. f. in Jer Rependart, на Терзиваша *, m. der Zechmeister der пенану (на менани), bei Rupe bes Soneider, sartorum collegii praefectus

, quem , commode , per otium. Терзибагшин, на, но, без перзибаша, Тенеф *, m. vіdе узнца, врвца.

sartorum collegii praefecti. Тентање, п. дав еlеnѕеrn ohne 3 Терзибашиница , f. Die Sean və mepwissen wohin, deambulatio

зибаша, хот перзибашае. Тентати, ам, v. impf. Thlenctn ohne Терзија *, m. Pеr ефneider, sartor. с. recht zu wissen wohin, deambulo otiosus,

кројач. Tenyepa*, f. eine Art halbrunder kupfers Te'p3njár*, m, der Sølägel, der Kiel

nier Schüssel, scutellae genus. Pyraoce der Eitherspielers, u. r. . plectrum :

лонаiц тенџери (шпио је црна). „Тамбурице моја дангубије ! Тенџерица (пейцерица), f. dim. р. „Терзијане мој голем зијане тенџера.

Терзијин, нa, нo, Ber“ ефneiver, Теодор, m. Sheeдor, Theodorus. sartoris. Теодорова субота , f. Der Theoдors. Терзийјнски, кa, кo, .) Сфneider ..

Samstag, (der erste in der großen Far sartorum. 2) adv. wie ein Schneider, fte (das Fest der Bäckerzunft), sabba- more sartoris.

tus. 6. Theodori, pistoruin patroni. Терзијскій, кі, кo, vide meрзијнски. Теодоровица, f. ) 'Теодорова жена. Терзiлук“, m. Вав Сфneipetbапдwert, 2) vide Теодорова субопia.

ars sartoria, vestificina. Теоци, пелаца, m. г. (coll.) filber, vituli. - Теркија *, f. ) деr mаnteifat bев Жени Тепал , ва, во , jtam meins ( blaesus. ters, mantica equitis. 2) der Riemen Tenabant, cia, m. der Stammler, blaesus. am Sattel, woran der Mantelsad bet Terabilia, f. die Stamılerin, blaesa. festiget wird, lora manticae. Тепан, м. ЗапnBname , Domen yiri. Терлидива*, f. (см.) 2rt 3eug su slia Tenâlbe, n. das Stammeln, os blaesum. dungen, texti genus : Тепагін, ам, у. inpf. tammein, bal- „Казађу ли шпо су дара дали:

butio, blaesus sum. Неки, који me- Два паинһа двије щерлідире

[ocr errors]

more.

Терлуци *, лука, m. p. wеiblebeene Tempљан, m. а) бијели, mаmbium yul

Unterschuhe der Frauen, calcei interio. gare Linn. 2) модри, bаllоtа pigra Lion, res feminarum.

3) водени , stachyus aquatica Lipn. Тәрбија*, f. vіdе меркија.

Тели, мечем, у. impf. i) fliepen, tino. Тесан, сна, но, (Рес. и Срем.) vide 2) кућу, новце, еtwеrbеn, geminnen, ијесан.

lucror. Тесање, п, раз Зіmmеrn, Bebauen, Теферич*, m. 1) Sie gansfahrt, gant. exasciatio.

partie, epulum rusticum. 2) das Land, Тёсати, ешем, т. impf. берапеп, зіт :

haus, villa; mern, exascio, .

„IIа попали Турске карауле, Tèckepa*, f. der Zettel, Schein, sche- „и обори Турске шефериче da , tessera.

Тефле дар*, m. Der Хефnung&führer, Tècna, f. eine Art Bade (der Trogmas quaestor.

cher), asciae genus ad excavandum. Тефтедарев, ва , вo, vide пефпедаТеснити, нм, (Рес. и Срем.) vidе ми- ров. јесник.

Тефледаревица, f. vіdе mефпедароTecme *, ema, n. das Dubend, duodecim.

Вица. Тестебана*, м. дав тиіtеrtіѕt еіnев Тефтедаров, ва, во, бев шефпедар,

Dußends (das nid mit eingewickelt ist, quaestoris. exemplom, specimen duodecim ejus- Тефтедаровица, f. Die Srаи бев шефлше. dem generis rerum.

дар, uxor quaestoris. Тесперање, р. дав баgеn, serratura. Тефтедарскі, кa, кo, 1) Zeftебаев 7, Tecmepam, am, v. impf. fägen, serro , quaestorius.2)adv. teftedarisch,quaestoris

serrain duco. Теспере*, eпa, n, Die Cage, serга. Тефтер*, m. Co.Эірі) бав Шефnungs. Тестир*, p. 1) bie $rerfpredyung (ei. buchi rationarium; codex aecepti et

nes Lehrburschen), emancipatio (?): je еxреnѕі. ли узео тестир ? дао му је песпир. Тефтерење, п. Зав Лuffreiben Ber 2) је он пестир поиграти ? it eв ее Rechnung, rationum adnotatio. laubt, frey, ein wenig zu tanzen, licetne.?: Tepmepumu, im, v. impf. buchhalten, „Без тестира царева везпра

rationes curo. Tecmuja*, f. ein Wasserkrug, urceus. cf. Tegmîn *, m. die Untersuchungscommis. крчаг.

sion, das Untersuchungscommando an Тесијетина, f. augm. , пестија. Ort und Stelle, quaestio (de latroniТест пуца , f. dim. 6. меспија.

bus). Тесто, п. (Рес. и Срем.) vidе пијесто. Тефпійшење, п, бав шефтиш, аltеп, Téma, f. hyp. $. memka.

quaestio. Тепак, пка, т. ) очине или мате- Тефлішити, им, v. impf, mефтиш

рине сестре муж, бer Xante 27 ап, halten, quaestionem habeo. maritus amitae aut materterae. 2) crao

Течевина, г. Тав Norworbene, reѕ quaeкао петак, wie ein Rummel : прави sita meo labore. . cf- дедак.

Течење, п. 1) баз $liepen, lumen. 2) Тепін, ohy, (Рес. и Срем.) vidе fети. das Erwerben, lucratio. Темніва, f. 2) дie Gehnе бев BogenB, Teчић, m. Bеt пепка Conn, Glius ami.

nervus. 2) die Saite von Sehnen, chor- tae aut materterae. da, peryus.

Теша, т. (Рес. и Срем.) vide Тешо. *, .

Temau, Mannsname, nomen viri (von Temur, 'na, ho, det Tante, amitae scu

Теодор). materterae. .

Тешење, (Рес. н Срем.) vidе пјешење. Тепица , f. dim. . пета.

Тешни, им, (Рес, и Сем.) vide mje. тетка , f. очина или материна сестi

pa, die Tante, amita seu matertcra. Тешко, 1) web , vae, male sit: нешко Текин, на, но, деr mетка, amitae мени ! пешко њему! Тешко лонцу et materterae,

из села зачине чекајући. 2) art, Тёпіков, Ea, to, бев піепак, mariti

valde : amitae aut materterae.

„И пешко се кнеже додворио , Tеmреб, m. (Рес. и Срем.) vidе пе- „За свашто се умоли” могаше тријеб.

Тешо, m. (Ерц.) hyp. 2. Теодор. Теліріван*, m. Ser Palantin, sella ge- Tёшпан, на, но, (Рес. и Срсм.) vide statoria, lectica.

лјештан. Tempnje6, m. (Epy) der Auerhahn, te- Trumo (me uumo), was iil's darnach 2: traa,

quid tun? nil inde mali,

[ocr errors]

пин,

[ocr errors]

[ocr errors]

тига њица, } din. р. тигањ.

819
TA Tпе

Tap

Tau 20 ти, би, tu.

се продају по дуќанима, Watenjoir, Tii, dat. von maí, 1) dir, tibi (alb en- Gla emta (non doni facta).

clitica). 2) дао сам ти сину, bеіnет Тирипписка , cf. по зајарили. вођne , tuo filio : био сам ти код Тирипингуске, f. pl. cf. ореченчело куке; виђео сам пи брата. 3) fbеius (само у оној загонепіки). bar pleonastisch (das griech. To!): Tuca, f. 'die Theiß (besser Deiß), Ti„Тено синоћ на конаку бјесмо,

biscus. „Господску ли вечер” вечерасмо, Тискање, т. дав Drten, prеssіо. „Аијелу ми ћевојку виђесмо! Тнскапи, ам, v. impf. Drten, prеmо. „Добро ми је рано поранили! Тиснупін, нем, v. pf. Bruden, premo „Чарна горо пуна піи си лада! Тисов, ва , Бо, $ibenz, a tаҳо. T'uraw, m. vіdе пава.

Тісовина , f. Noisenbeli, lіgnum taxi, , m.

Tuma! weg da (zu findern, daß fie ets

was nicht angreifen sollen), yox impe Tij, muja, mujo, stil, tacitus. Taja dientis infantem ne quid taugat. вода брег рони.

Тими, пијем, *. impl. fett ретдел, Tije, n. das Fettwerden, pinguefactio. pinguesco. Тијесан (comp. пјешњй), сна, но, (Ерц.) Типiop, m. (тіть, беr Bohlthаtеr си ena , knapp, angustus.

nes Klosters, benefactor monasterii ant Тијеспто , . (Ерц.) Der Xeig, massa (fa- ecclesiae cf. приложник. . rinacea).

Типорка, f. Die 243optbaterin Des &lan Tikea, f. 1) der Kürbis, cucurbita lae iters, der Kirche, benefactrix.

geparia Linn, ) деr eфeрel, cucur- Титралица, f. јабука, што се тьом IIbita.

mpa, der Wurfapfel, pomum projecТиквенії, на, но, н. п. сјеме, fürbiв,

tile (?). cucurbitae, cucurbitinum.

Типирање, р. ба 98erfen per depfel ia Тиквелина, f. augm. 2. пиква.

die Höhe um sie wieder in die Hand Trikoak. m. ein kleiner Kürbis, cucur. aufzufangen, projectio pomorum in al. bitula.

tum, eorumque exceptio. Тіквица , f. dim. 2. тиква.

Timрапінсе, амce, v. г. imрt. ) in Tuma,

(Рес. и Срем.) vide Тимо. Fade aus der Höhe auffangen, excipio Tumap*, n. das Striegeln, usus strigi, projectum quid manibus. "Беројне се lis in equis, labor strigilis.

митрају јабукама : узме Бевојка Тимарење, т. дав CtriegeIn, ѕtrіgilis двије јабуке, па и брзо једну за

другом баца у небо и дочекује у Тимарити , им, y. impf, ftriegelt, stri- руке: gili rado..

„Па се плитра златним буздованом Тимјан, т. vіdе памјан.

„Ко ћевојка зеленом јабуком Тімо, т. (Ерц.) hyp. ». Тимопије. 2) KHM, einen zum Bejten haben ,i lodi Tumok, n. 1) Name Deb Grenzflusses

zwischen Serbien und der Bulgarey, Tumpenke, f. pl. dat Flitterwert, die 2) die Gegend am Timo? .

Squincaille, bracteae ?) quinquilles : Тимотија, т.

„На синцирим сине пипірекке, Гимілије, т.

„ЦІпо bеgојке носе о гръоцу Тимочанин, т. човек из Тимока. Tak, m. ein junger Vogel, pullas, aviТимочанка , f. vide Тимочкиња,

cula. Тимочки, ка, кo, von Тимок.

Тица , f, per Boget , avis. Тімочкиња, f. жена из Тимока. Tйцање, р. бав Хübeen, 2nriren, Тињање, р. Вав &liттеп, ignis glis- tactus.

Tйцами, ичем, т. impf. epren, але Тињатпи, ња, т. impf. glim men, glisco. rühren, attingo. Тиьи, ња, ње, н. п. за тињи час, Тичар, m. eine" stene unter Лозница:

bald, hurtig, in kurzer Zeit, brevi, „С војском сики до поља Тичара, impigre.

„На Тичарус војском Дрину прећ – Tiinca , f. vide cmunca.

Тичелина , f. vіdе тичурина. Типісање , п, vide спипсање.

Tйчица, f. dim, p. пица. Тіпсали, ам (шипшем), vide стип. Тичііі, чја, чје, 22ogels, avis, ariup.

Тичурина, f. augm. р. птица. Trip! 1 sagt man zur Ziege, damit sie Thulna, f. die Stilles, silentium. 2) die Тіри! i beim Relten ftin balte, yox si- Windstide auf Flüffen, silentium vexti

. stentis capram ad mulgendum. Тіпишање, р. бав Зrden, prеssіо. Тириплик“, ш, бијели конци, шшшо Тишлаши, шпи ма, т. ішpi, ) ді

m.

SUS.

fico quem. .

} Timotheus, Timotheus.

cens.

сати. .

[ocr errors]

}

den, premo. 2) angftіgеn, tіmmеrn, Тобинјски, кa, кo, vide мобијнски. ango.

Тобинлук*, m. Bеr #anoniertieinft, ars Tјеме, мена, р. (Ерц.) Der Beitel, militis tormentarii, vertex.

Тован, вна, но, mobiteleibt, carnosus: Тjeмeшце, п. dim. р. пјеме.

„Товни коњи, а бијесни Турци — Tјешење, в. (Ерц.) бав Зеruѕіgеn, pa. Товар, m. Die Saumlajt, оnuѕ jumenti catio , consolatio.

(machi 100 Dea). Tјешили , им, т. impf. (Ерц.) беruhi. Товарење, о. Рав 2uflaven, Belajten, деп, расо, н. п. дијете.

oneratio. Tјештан, на, но, (Epiц.) н. п, руке, Товариши, им, v. impf. н. п. коња, beteigt, massa illitus.

кола, лаby, belaven, Belajten, onero. Tkába, f. die Weberin, textrix.

Товарнина, г. pie Ctrite sur Befeti. Tkahnyja, f. ein gewebter Gürtel, Schers gung der Saumlast, funes firmando pe, cingulum textum. .

jumenti oneri. Тканице, f. p. 24rt Trauenfфerpe, cin- Товни, им, y. impf. н. п. коња, воguli genus.

na , gut füttern, fett machen, pabulum Тканичица, f. dim. е. тканица.

amplum praebeo. Ткање, т. 1) дав Вебеn, textus. 2) ба Товљење , n. дав 2Rajten, pabuli ampli Gewebe, textura.

praebitio. . Тками, чем, (и покам), v. impf. Фе. Тода, f. (hyp. p. Тодора) Stayenname, ben, texo.

nomen feminae. Тк, кога, vidе ко.

Тодица (Тодица), f. dim. p. Тода : Ткoгoд, коrагод, (Рес. и Срем.) vide „Љуби ме Тодо Тъдице, когођ.

„љуби ме душо и срце Thiroh, когато), (Ерц.) vide кого. Тодор, m. vide Теодор. Tлапиіпи, им, v. impf. сву ноћ сам Тодора, f. Srauenname, pomen feminaci

платио којешпа, диrcheinanber trai• Тодорчик, .. dim, p. Тодор. men, somnio susdeque.

Тозлуке, f. pl. 1 vіdе докољенице. Tлапьенье, р. дав Our einancerträи. Тозлуци*, m. pl. men, somnia promiscua.

тојага, f. vіdе батина 1. Тлачење, п. раз Sreten, conculcatio, Токе*, f. p. 1) eine 21rt fibernen (aud) Тлачити, им, y, impf, morauf trеten, meslingenen) Kürasses, der zur Zierde calco :

vorne angeschnaut wird, ornatus lori„Јелен попасе смиљ по загорју, cae argenteae. 2) eine Art knopfartiger, „Вине га плачи, нег' што га пасе — länglicher Platten, die vorne an die То, 2) п. боп тај, па, кіо, бав, іstud. Dolama genähet werden, laminae vesti

2) als conj. im Nadsak (Telten), so, adsutae splendoris caussa. ако ли дођепті, то ће и он доћи, Токмак*, m. vide ћулумак. for piro аиф er tommen, veniet et illo; Токмачић, dim. . покмак, ако тако буде, по смо ми про- Токнупи, нем, v. pf. dim. . yпoчин, пали (ако тако буде, пропали сміо). Токорсе, vidе побоже. Тобе , р. учинио піобе да не пије ви- Токоршњи, ња, ње, fоgеnаnnt, fert

нa, м. 1. зарекао се, et at ein Ge: rollend, qui immerito nomen hoc gerit:

lübde gethan, er hat geschworen (?). камо пај нащ шокоршњу госпоToбoжe , porgebli , feyn foleno, simu

late, pоn іtа ut oporteгet ; рет 2Xame Toлдoс, само у овој загонетки : Оздо паф, nomine, pоn rе.

пoлдoс, озго молдос, а у среди Тобожњії, ња, њe, vidе mокорињи.

миһиволдос молдос ? (п. ј: корњаТоболац, лца, m. per Beutel, Сфnur» ча).

beutel (aus einem Stücke), crumena. Toniki, ka , ko, 1) so viel, tantus. 2) so Планииву трговцу говно у поболцу.

groß, tantus. Тобибаја*, m. Der Obеrtаnоniеr, tor- Толко (толико), то vіеt, tantum. mentariorum praefectus.

Толишни (шолишнӣ), на, но, dim. . Tooruja *, m. der Kanonier, emittens tor- полики.. menta, miles tormentarius.

Tonmây, m. der Dolmetsch, interpres. Тобщијин, на, но, бев $anonier, tor. Толмачев , ва, во, бев Oolmetjd, inmentarii militis.

terpretis. Тобійјница, f. бев SanonierB Seat, Толмачење, р. фав Dolmetfen, interuxor militis tormentarii.

pretatio. Хоби јнски , кa, кo, 1) Жапоniеrѕ, tor- Толмачили, им, v, impf. Dolmetfфеп. • mentariorum. 2) adv. wie ein Kanonier, interpretor. More tormentarij,

Тіла, f. (у Сријему) дрво, што се

дар ?

привеже уз косипте кад се жишо Торба, f. Der Zornifter, pera.

коси, да обара жипо управо. Торбар, ші. 1) бес торбе - Хафеr, conToma, m. Thomas, Tbomas.

sector perarum. 2) Krämer , Hansirer, Тома, m. (Рес. и Срем.) vide Томо. institor. Томанија, f. Seauenname, nomen fe- Торбетина, f. augm. р. порба. i minae. .

Тәрбица, f. dim. р. порба. Tomâu, m. Mannsname, nomen viri Topbuhoua, m. der Querjadträger (j. (von Тома).

B. bei den Räubern), perae portate: Томица (Томица), m, dim, s. Тома. „Арамбаше земљу поараше, Томо, m. (Ерц.) hyp. у. Тома.

„Торбоноше благо однијеше Томруци, ука*, m. pl. vіdе кладе. Торбурина, f. vіdе шорбешина. Тонути, нем, у. impf. zu Grunde ge. Topéibe, n. das Misten des Biches, ster. ben, verlinken, mergor.

coris positio... Тіња, f. Drt Betters, tempestatis ge- Торина, f. Зобеп , то еђевое дag mit,

nus: попала ми га онња, украше gestanden, und ibn dadurch gedüngt

и неко коња (у приповијелки). hat, locus stercore facto fecundatus. Ton*, f. die klanone , tormeutum (bel- Topumu, um, v. impf. misten, stercus * licum).

facio. Топал, пла, ло, Таитает, tepidus. Торлак, m. ein Bropfpreфer, gloriosus. Tonân*, m. der Lahme, claudus , vide Topârbe, n. das Großsprechen, jactatio, ромо.

clamitatio. Топаласті, па , по, vide ром. Торлалтн, ам,

v. impf. großdreien, , Topumu, IM, v, impf. schmelzen, lique

clamito, glorior. facio.

Торњање, п. Зав афеа, дар таа Топић, m. dim. 2. поп.

fortkommt, maturatio. Топлік, т. п. ј. вјетар, (см.) Ser Topњаллисе, амce, v. г. impf. fortma

Südwind, warmer Wind, vertus te. феп, maturo : морњајсе одамле. pidus :

Торікање, р. баѕ Зrepen, garmen, „Топлик вјешар у стре' ударно,

clamitatio. „А бијели снијег окопнио — Торікапи, рочем, т. impf. frepea, Топлина, f. Die Taце 218ärnie, tepor. lärmen, clamito. Топлити, им, v. impf. н. п. ногу, ру: Торік уша, f. die Würmglote (al& Gфеll»

ку, главу, тает тафеt, tepefacio. wort von einem Weibe), femina claTòranua , f. 2) warmes Bad, thermae. mitans.

2) Топлица, Dorf in Certien, unр да. Тоmркање, р. Зав $lopfen Sев Sams ber 5) Топличанин ипд aud) Топли- spechto, pulsatio ut picus facit in arца Милан:

bore. „Друго јесте Топлица Милане Тотркати, ечем, v, impf. 1tfopfen wit „И пусти мн спарога Топлицу Топоркнути , нем, v. pf. jein Baum» Torbole, 1. 1) das Schmelzen , liqua- specht, pulso (de pico).

tio. 2) das Wärmen, tepefactio. Touho, m. der Webstein, Schleifstein, cos. Топовскi, hа, ко, н. п. кола , щане, Тоцііљање, п. бав. СФleifen (auf bеса Kanonens, tormentarius.

Eise), in glacie decurro, feror. Tona, f. die Pappel , populus. Тоцніљатисе, амсе, т. г. impf. Фlcis Tonoak, n. der Pappelwald, popule- fen (auf dem Eise), in glacie decurro, tum.

Точак, чка , m. убав Хад, гota. с. Тополок , ва , вo, Pappel: , populeus. коло. 2) бie Röbre am Brunn, fistuТополовина , f. Pappebols, lіgnum po- la putei. 3) ein Rohrbrunn selbst, pue puleum.

teus fistularis. Tonchak, m, vidе mополик.

Tovêibe, n. 1) daß Schenken (Shütten), Топpo, erit, vixdum. cf. лек,

infusio. 2) das Beßen, Soleifen, ejaTiny3*, m. der Streitkolben, vide 6y3- 'cutio. дован.

Точипти; им, v. impf. .) fфеntеrt, fфut: Топузина, f. augm. р. попуз.

ten, fundo. 2) н. п. сјекиру, wеbеп, тэпчидер, т. ријека у Бијоградској schleifen, exacuo.

наији (ymjече у Саву више Бијо. Тоша, m: (Рес. и Срем.) vide Тоціо. града).

Tomo, m. (Ерц.) hyp. p. Тодор, TP, m. die Hürde (für das Hornvieh), Tpába, f. 1) das Gras, gramen. 2) ein crates.

Kraut, eine Pflanze, herba. Трањ, рња , m. (у Сријему, у Бачк. Травара, т. п. . жена, која даје пра

uy Han.) der Kirchthürm, turris aedis Be, die Kräutlerin, Kräuterfrau, here (sacrue).

baria. .

1

« PreviousContinue »