Page images
PDF
EPUB
[ocr errors]

Травuжâœе, n. das übermäßige Essen,
manducatio immoderata.
Травьаmи, аm, v. impf. immer nichts
als effen, nil nisi manduco.
Травица, f. dim. . трава.
Трaвиna, f. Frauenname, nomen feminac.
Tрaвka, f ein Stück Gras, gramen.
Трâвнík, m. Stadt in Bosnien. Трâв-
ничанин, човек из Травника, Трав-
нички, ка, ко, он Травник.
Травуљина, 1. augm, . права.
Травурина, f. augm. . трава.
Травчица, f. dim. . травка.
Tpar, m. 2) die Fußstapfe, vestigium, 2)
6e3 mpara, fpurlos, über die Maßen,
ungeheuer, immensum quantum omи-
де без трага; далеко без трага;
скупо без трага; ући коме, или
чему у траг, и т. д.
Тpaжеme, n. das Suchen, indagatio.
Тражиши, им, v. impf. suchen, quaero.
Тражитисе, имсе, v. r. impf. Spur
zurücklassen, vestigia facio, H. п. зe-

[blocks in formation]

Tрбоша, m. der Dickbauch, homo abdo-

mine magno.

Tpбy, mpбya, m. der Bauch, alvus, venter.
Tрoyшam, ma, mo, dickbauchig, ven-

trosus.

Трбушина, f. augm. 5. трбу.
Трбушчић, m. dim. . трбу.
Tor, m. die Waare, das Kaufmannsgut,

merx :

-

"И у лађу трга свакојака,
,,Понајвише сјајни огледала
Тргáнши, наша, m. pl. (österr. der Sterz)
eine Art Polenta, polentae genus.
Tрrâme, n. Das Reißen, ruptio, abruptio.
Тргаmи, ам, v. impf. reißen, abreißen,
rumpo: mprajy cе кончи, der Zwirn
reißt, rumpitur filum.

2

Тргнуmши, нем, v. pf. reißen (einen bei
der Hand, die Pistole aus dem Gür.
tel), rapio, arripio,

[blocks in formation]

cator.

Toговачк, кa, ко, 1) Handels-, mer

catorius. 2) adv. more mercatoris.
Tрговина, f. der Handel, mercatura.
Трговчић, m. dim. 9. трговац.
Tpéбa, f. (Рec. и Срем.) vide mpиjeбa.
Требаши, ам, v. impf. 1) vonnöthen
feyn, opus est. 2) mрeбá nkи, man
muß gehen, oportet ire.
Трeбeвnk, м. планнна у ьосни:
„Требевићу висока планино!
„С тебе ми се види Сарајево
Требиње, п. Stabr in der Herzegomina.
Требињанин, човек из Требиња. То
бињски, ка, ко, топ Требиње.
Требити, им, (Рес. и Срем.) vide три-
јебити..

Требилисе, имсе, (Рес. и Срем.) 11
пријебитисе.

Требишњица, f. ријека у Ерцегоги
Требљење, и. (Рес. и Срем.) vide
јебљење.

Тpeoнк, m. das Ritual, liber rituali.
Tрèбовâmе, n. das Brauchen, Bons
then haben, indigentia, usus.
Требовати, бујем, v. impf, 1) sonne
then haben, egeo. 2) vonnöthen in
opus est..

Трезан, зна, но, (Рес. и Срем.) vius
тријезан.

Тpésниmисе, имсе, (Рес. и Срем.) vi
Де тријезнишисе.

Тренда, f. Srauenname, nomen feminae.
Трèниша, f. 1) das Reibeisen (osterr. Ntev,

eifen), radula serviens tritui. 2) ein ges
sägtes Bret (österr. Pfosten), tabula.
Тренуmн, нем, v. pf. das Auge zuthur,
claudo oculum: цијелу ноћ нијесам
тренуо.

Треnуhe оña, n. der Augenblick, mo-

mentum.

Tрeпавишa, f. die Augenwimper, cilium.
Tpenem, m. das Beben, tremitus.
Tpenémâie, a. das Zittern (des Laubes);
trepidatio.

Tpenemamи, еħем, v. impf. zittern (vom
Laube), trepidat (folium).

Треnéшика, f. das, was an der Zits
ternadel zittert, argentum tremulum de

[blocks in formation]
[blocks in formation]

Трепчаница, f. vide трепчана игла. Тресак, ска, m. (Рес. и Срем.) vide тријесак.

Tpecene, n. das Schütteln, quassatio. Тpecha, f. der Splitter, die Splitter, assula.

Треснути, нем, у. pf. erschüttern, concutio.

Тpécти, сем, v. impf. schütteln, quasso. Tpecmace, ceмce, v. r. impf. zittern, beben, concutior, tremo.

Tрekak, m. н. n. кош, dreyjährig, trimus.
To ha, ha, he, der dritte, tertius.
Tp kuna, f. ein Drittel, triens, pars tertia.
Трешња, f. 1) діе irfфe, cerasus, a)
die Kirsche, cerasum.
Трешњица, f. dim. 9. трешња.
Toeшьов, ва, BO, Kirschene, cerasinus.
Трешњовац, вца, m. Kirschenstab, ba
culus cerasinus.

Трemжовача, f. 1) Stock von Kirschholz, baculus cerasinus. 2) vide mрeшо

вица.

Трешновина, f. Kirschholz, lignum cerasinum.

Трeшовипа, f. Kirschbranntwein, vinum ustum e cerasis.

Трeшumnна, f. ein Splitter assula. Tpke, n. (Pес. и Срем.) vide mpr jeшke.

Tosame, n. das Reißen (schnelle Ziehen), raptio, arreptio. Tзаraи, mржем, v. impf. reißen an et. was, rapio.

Tosamиce, mpжемcе, v. r. impf. reißen (z. B. пушка), auffahren (im Schlafe), excutior.

[blocks in formation]

gari. ). B. шливе од пвиjema, decussisse folliculos calycis. Тријебљење, п. (Ерц.) дав âubern, expurgatio.

Тријезан, зна, но, nüchtern (unbes

rauscht), crapula solutus, sobrius. Тријезнитисе, имсе, v. r. impf. (Ерц.) никад се не тријезни, et ne nüchtern, schläft den Rausch nie aus, crapulam edormio.

Трujесак, ска, m. (Еρп.) vide гpom: пуче као пријесак ; здрав моман као тријесак.

Tpujecm, m. (Epy.) Triest, Tergestum. Tpijemke, n. (coll. Ep.) die Splitter, assulae, festucae.

Трuна, f. das Bißchen, mica, frustulum. Тpuнаecm, dreyzehn, tredecim. Тринаесперо, vide принаесторо. Трнаесma, ma, mo, der dreyzehnte, decimus tertius.

Тpuаecmopo, Anzahl von dreyzehn,

tredecim.

Трuне, f. pl. die Abfälle vom Hen in der Krippe, frustula foeni,

Тряниши, нм, v. impf. bröseln, frio. Трилица, f. dım, . трина. Трuêшe, n. das Brójeln, friatio, Трinho, m. Mannsname (von Tрипyn), nomen viri,

Tрanýн, m. Tryphon, Tryphon. Трипуњ дан, ња дне, m. Sefttag bes heil. Tryphon, dies festus S. Trypho nis (den 1. Febr.).

Tonym (mpи пyma), drey Mal, ter,

tribus vicibus.

Tpicma, dreyhundert, tercenti. Трићида, f. (мени се чини као да у Србији говоре трићела) детотера armige Leuchter, mit dem der Bis schof den Segen gibt.

Tpine, f. pl. 1) vide мекиже. 2) die
Excremente, recrementa.

Tрчав, ва, вO, Dreck, stercoreus.'
Тричан, чна, но, н. п. киселица,

en, furfuraceus.
Триша, м. (Рес. и Срем.) vide Тришо.
Тришо, т. (Ерц.) Бур. у. Тривун.
Трјестански, ка, ко, у. Тријест.
Tok, m. der Lauf, cursus. Taxо Mи MO-

га брка, биће око куће трка. Tpka, f. der Wettlauf, das Wettrennen, curriculum.

Тркаше, n. das Herumlaufen, circum

cursatio.

[blocks in formation]

fangende auf den xaиc aufpaßt, ramus captantis клиси m.

Трља, т. онај што трли кад се банају ђеца, деr dufpajfer im банаМисе - piel, captator. cf. бана

тисе.

Трљање, п. даš Reiben, friatio, tritus,
Трљати, ам, v. impf. ceiben, attero.
Трљење, п. дав Lufpaffen im клис
Spiel, captatio.

Трљин, на, но, бев трља, captatoris.
Томка, f. vide кошница.

Тон, м. 1) глогов, vide глог, 2) црни,
der Dorn, spina (prunus spinosa Lion).
Три му под реп и борова шешарка.
Трнење, п. да lušlö [men, exstinctio.
Трнити, им, v. impf, m. ј. жито на
гувну, дав аušgetretene Betreive sum
Bichroth reinigen, everro recrementa

ex area.

den

Трнић, m. dim. 9. трн.
Трнов, ва, во, Dorn, spinae,
Трномет, m. (у Бачкој) велика ме-
шла, што се њом скида слама и
балега са жита на гувну кад се ви-
je, der Besen (von Dorn?) um
Biehkoth von der Dreschtenne hinwegs
zukehren, scoparum genus.
Трнути, нем, v. impf. ватру, сви-
jehy, auslöschen, exstinguo.
Тонути, нем, v. impf, erffarren, torpeo.
Трњак, m. ein Dornbuf, dumetum.
Tome, n. (coll.) die Dernen, spinae.
Трњење, n. das Wegkehren des Unraths

von der Tenne, eversio stercoris ab area.

Трњина, f. 1) bie hlebe, bacca pruni spinosae Linn. 2) Frauenname, nomen femiuae.

Трњиница, f. dim . трњина:

„Ој девојко морска трњинице Tpon, m. ein betäubender und berau schender Fischköder, esca piscaria, inebrians.

Тровање, п. дав Bergiften (ber ifche),

venenatio.

Тровати, рујем, v. impf. vergiften,

veneuo.

Троглав, ва, во, tremföpfig, triceps.
Трогоче, чета, п. н. п. ждријебе, деві
jähriges Thier, trimus (equus).
Тројак, ка, ко, breyerlen, trifarius.
Тројан (или Тројанов град), m. Зиди-
не на Церу (више Дворишта). Ону.
да Србљи приповиједају, да је у
био некакав Тројан
оном граду
краљ, који је ишао сваку ноћ (заш.
то дању није смијо од сунца, да
та не растопи) у Сријем те љубио
некакву жену (или ђевојку); кад би
дошао онамо (у Сријем), онда би
нашакли коњма зоб, па кад би ко-
њи позобали зоб, и пијешли запјева-

[ocr errors]

ли, онда би пощао натраг, и до сунца би дошао у свој град. Једном кажу да је муж оне жене (или други неко?) усуо у зобнице пијесак мјесто зоби, а пијетлима свима повадио језике (да не могу пјевати): тако се краљ, чекајући док пијешли запјевају, забавио дуго, питао слугу јесу ли коњи позобали зоб, а слуга му казао да нијесу (зашто је само пипао рукама од оздо); у том се одоцни; кад већ ви ди шта је, онда узјаше на коња па побјегне, но у путу га

стигне

сунце, онда он брже боље сјаше с коња па утече под пласт и сакријесе од сунца, но (његовом несрећом) наиђу говеда те разбучу пласт, и ту га растопи сунце. Троји, троја, троје, òren, tres: mpoји јади, троје гаће, троја вра

ma.

Тројица, f. Ипzahl son brey, tres.
Тројица, f. 1) bie Dreneinigfeit, trini-
tas: помози света тројице ;
А. Бојиш ли се свете тројице?
Б. Бојим зле и двојице.

2) намастир у Ерцеговини. 3) на
мастир у Босни (у Зворничкој наи-
ји). cf. Тавна.

Тројице, f. Wingften, pentecoste. Тројичин дан, на дне, m. vide mpoјице.

Tpojka, f. 1) die Drey, numerus ternarius. 2) ein Faß von drei Eimern, dolium trium amphorarum.

Тројство, f. bie Dreifaltigleit, trinitas :

тако ми тројства. Тролијеска, 1. само у овој загонетки: Лијеска тролијеска, у лијесци огањ гори, и у огњу човек споји (у Сријему кажу липа пролина, мјесто лијеска тролијеска)? ш. j.

огледало.

Тролипа, f, cf. тролијеска.
Троъање, п. даš Verbale von троља-

ти.

Трољати, ам, v. impf. (fhershaft) òüни und hörbar scheißen, caco tenue et cum strepitu.

Тролетий, на, но, н. п. грозница, drey Jahre dauernd, triennis. Тріљетница, f. т.ј. трољепна гроз

,,

ница :

-

, Мучи мајко замукласе
„Од грознице трољешнице
Тром, ма, мо, imwerfallig, tardus,
gravis.

Тромеђа, f. Ort, mo brei Grenzen
zusammentreffen, locus trifinis (?).
Троноша, f. Alefter und Stufß im Jadar.
Троношанин, калуђер на Троноше.

Троношки, ка, ко, von Троноша. с. затроношити. Tpon, m. die Schmalztreber, recrementa butyri liquati.

Тропол, ла, лo, von drei Stücken (Tuches), latus tres panni latitudines: "До зоре је девет намирила, ,,И откала трополу поњаву Трoсmрук, ка, ko, dreifach), triplex. Трошак, шка, m. (у Сријему, у Бачк. и у baн.) die Kosten, sumtus. cf. àpaч. Tpomene, n. das Zehren, expensatio. Трошиши, им, v. impf. ausgeben, zeh, ren, expendo.

Тpшиmiсе, имсе, v. r. impf. sich in Unkosten seßen, expendo. Тепанац, нца, m. трпанац у соби, не може се човек окренути, es ift alles voll gehäuft im Zimmer; man kann sich kaum umdrehen, vix te movcas, ita plenum est cubile. Трпандук*, m. eine Reisefense, falx foenaria plicatilis.

Tpuane, n. das Uebereinanderhäufen, accumulatio.

Трпаши, ам, v. impf. übereinanderwerfen, accumulo. Трпашисе, амce, v. r. impf. fich wohin drängen, intrudor.

Toneзa, f. der Tisch, mensa. cf. cmo, астал синија.

[ocr errors]

Трепезар, т. ber Zafelbecfer (in den Klöstern), monachis a triclinio. Трпезареб, ва, во, vide трпезаров. Toneзapuja, f. der Speisesaal in den Klös tern coenaculum (refectorium). Трпезаров, ва, во, деё трпезар, cliniarii.

tri

[merged small][ocr errors]

Toпbeже, n. das Ertragen, toleratio. Трпьеши, им, v. impt. (Epä.) leiden, ertragen, perpetior. Tрckа, f. arundo epigeios Linn. Tpm, мpm (in der Erzählung, um das verlegene Stammeln des überwiesenen (Diebe u. dgl.) anzudeuten, interjectio de confusione criminis convicti. Тети, трем (и шарем), шръо, v. impf, reiben, tero.

Тpmиna, f. das Schweifftück vom gebratenen Geflügel, Тотосити, им, v. impf. фпей бабет plappern, blatero indistincte. Tomoшême, n. das Schnellplappern, bla

teratio.

Tpheme, n. das Recken des Hintern in die Höhe, arrectio natium.

[blocks in formation]

Труöлeme, n. das Trompeten, cantus boccinae.

Труд, m. 1) gen. труда, čie übe, opera. Tabor. 2) gen. труда, (у Бачкој и у Срјему женскога рода), ber schwamm, boletus igniarius Linn: mpya буков, церов, или од гљиве. Трjдан, дна, но, г) еrmüdet, lassus: трудан и уморан. 2) трудна же нa, schwanger, gravida.

Tp 46a, f. die Bemühung, Mühe, operz impensa.

Трудими, им, v. impf. einen bemühen, ihm Mühe machen, fatigo. Трудишисе, имсе, v. r. impf. fich Mühe

geben, fatigor circa rem, desudo in re. Tpyhеme, n. das Bemühen, defatigatio. Труладак, шка, m. ein Stück jaules

Holz, fauler Apfel, putre lignum, malum.

Tрýnem, m. verfaultes Zeug, res putres. Трулйна, f. der Moder, das morsche

Stück, pars putrida: oдcajena A

трулине. Трулиши, им, v. impf. faulen, putre

[blocks in formation]

„Кој с малијем боја бити не ће, Веће жели да на шрумпу удря — Тpyu, m. der Splitter (im Auge), festa

[ocr errors]

cula.

Трунак, нка, m. hyp. v. mрун. Tруниmи, им, v. impf. 1) anstäuben, verunreinigen, sordibus conspergo. 2) mруни сниjeг, es stöbert, uives circuinvolitant.

Трунка, f. vide трун.

Трунути, нем, vide трулиши. Трунчица, f. dim, . трунка. Toyas, ва, Bо, mit Splittern veruns

reinigt, aqua festuculis turbida. Toyne, n. (coll.) Staub, pulvis. Tруmene, u. das Anstäuben, adspersie pulveris.

Труо, трула, ло, morf, verfault, putris. Труп, т. der Rumpf, truncus.

Трупина, f. 1) augm. v. труп. 2) бет Kloß, caudex.

Трусина, f. Berg in der Herzegomina: „Други мејдан под горомТрусиномТрут, т.

Tрymuna, augm.} die Drohne, fucus.

Труцкање, ц. давütteln (im a. gen, quassatio.

Труцка писе, амсе, v. r. impf. gefü telt, werden, quassor.

Три врц, inter. von der Berlegenheit eie nes durch Einwürfe und Fragen Uebers wiesenen, detergiversatione convicti. Тртч на поље, шет у кућу (биће Hokac),scherzhaft für Lariren,alvus fluet. Трчање, п. дав Laufen, cursus. Трчати, чим, v. impf. laufen, curro. Точкарење, п. dim. . трчање. Трикариши, им, dim. v. трчаши. Трчуљак, љка, m. cf. висуљак (само у оној загонетки).

Tŷ, dort, da, istic.

Tŷr*, m. der Roßschweif (als Ehrenstans darte der türkischen Paschen), insigne caudae equinae,

Туга, f. 1) туга ме је, ев [aubert mi$,

cohorresco :

[merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small]

accusatio. 2) das Klagen nach einem Todten, ululatus de mortuo. Тужити, им, v. impf. плакати иза гласа (особито за мрцем) и нари цами, т.ј. говорити: јаој Божо (или како му буде име) моје грдне ране! јаој ко ће твога пуста коња јаши? јаој ко ће твоје аљине носити? јаој ко ће твоје оружје пасами и т. Д. einen Zooten bemeinen, plango. Мати за сином и сестра за Братом тужи кашто по двије и по три године; кад је сама код ку. ће, или кад изиђе куд у поље, а она тужи и нариче као да прева Доста пупа би суза из камена у Дарила, како жалостиво мати на. риче за сином, или сестра за бра том. У садашње вријеме срамота је жени тужити за мужем, а још већа испрошеној ђевојци за момком; али се у пјесмама пјева да су и жене тужиле за мужевима и ђевојке

за момцима, н. п.

[ocr errors]

"Пуче пушка из кола другога „Те удари у колу Дамљана. „Дамљан паде, а љуба допаде: „Мој Дамљане, моје јарко сунце! „Ајепо ти ме бјеше обасјало! "Ал' ми брже за горицу зађе „Марка жали и отац и мајка, „А Андрију ни отац ни мајка, „Него једна из села девојка, „Жалила га, па је говорила: „Јаој Андро моје чисто злато „Ако би ще у рукаве везла, „Рукав ће се одма издераіи, „Па ђе твоје име погинути; Ако би ме у песму певала, ,,Песма иде од уста до уста, "На ће доћи у погана уста; „Ако би те у књигу писала,

,,

[ocr errors]

Књига иде од руке до руке, "Па ће доћи у погане руке „Боже мили чуда великога! "Ко л' је ово кога ожално? "Ил' је мајка јединога сина ? "Ил сестрица брата, рођенога? „Ил' је снаа ручнога ђевера? "Ил ђевојка првог заручника? Тужити, тужим, v. impf, кога, gen (vor Gericht), accuso. Тужитисе, имсе, . г. impf. коме, на

[ocr errors]

кога, fih betiagen, Elagen, conqueror. Tyжава, f. die Wehrlage, ululatus: *стоји тужњава.

Тузла*, f. 1) дaš gefottene Salk, sal excocturn ex aqua salifera. 2) (доња и горња) Патеn einer Stadt in Bog nien, wo so eine Siederen besteht, nomen oppidi. Тузланин, човек из ТузА ле. Тузлански, ка, ко, von Тузла Dd

« PreviousContinue »