Page images
PDF
EPUB
[ocr errors]

}

den, premo. 2) angftіgеn, tümmer, Тобуйјски, кa, кo, vidе побунјнски. ango,

Тобцнлук*, m. Der Ranonierpien ft, ars Tјеме, мена, р. (Ерц.) Der Geitel, militis tormentarii, vertex.

Тован, вна, но, mobiteleibf, carnosus : Tјеме це , p. dim. р. пјеме.

„Товни коњи, а бијесни Турци — Tјешење, п. (Ерц.) бав Веruѕіgеn, pa. Товар, m. Die Saulajt, оnuѕ jumepti catio, consolatio.

(machi 100 Dea). Tјешили, им, v. impf. (Ерц.) беruhi. Товарење, р. Das auflasen, 3elajten, деп, расо, н. п. дијете.

oneratio. тјештан, на, но, (Ерц.) н. п. руке, Товариши, им, v. impf. н. п. коња, beteigt, massa illitus.

кола, лађу, belaben, bеlаftеn, onero. Tқаља, f. Die Beberin, textrix.

ToBapuuna, f. die Stricke zur Befestis Тканица , f. ein gemekter Birtei, ©фее. gung der Saumlast, funes firmando pe, cingulum textum.

jumenti oneri. Тканице, f. pl. 2rt Trauenfфerpe, cin- Товни, им, y. impf. н. п. коња, воguli genus.

na , gut füttern, fett machen, pabulum Тканичица, f. dim. b. тканица.

amplum praebeo. Ткање, т. 2) Вав 23eben, textus. 2) 588 Товљење , п. дав Rajten, pabuli ampli Gewebe, textura.

praebitio. Тками, чем, (и покам), v. impf. Фе. Тода, г. (hyp. 2. Тодора) Seagennae, ben, texo.

nomen feminae. Тк, кога, vide ko.

Тодица (Тодица), f. dim. p. Тода: Ткoгoд, когагод, (Рес. и Срем.) vide „љуби ме Тодо Тодице Шкого.

„љуби ме душо и срце Ткого, когаrоb, (Ерц.) vide кого. Тодор, m. vide Теодор. Tлапиіпи, им, v. impf. сву ноћ сам Тодора, f. Srauenname, pomen feminaci

платио којешта, диrch einanber träl. Тодорчик, ю. dim. 2. Тодор. men, somnio susdeque.

Тозлукеt, f. р. 1

уіdе докољенице. Tлапљенье, р. бав фureinancerträи. Тозлуци*, m. pl. men, somnia promiscua.

Tojaгa, f. vіdе батина 1. Тлачење , п. газ Creten, conculcatio, Токе*, f. p. 1) eine 21rt filbernen (au) Тлачити, им, y, impf. Worauf trеten, messingenen) Kürasses, der zur Zierde calco :

vorne angeschnallt wird, ornatus lori„Јелен попасе смиљ по загорју, cae argenteae. 2) eine Art knopfartiget, „Вине га млаҷи, нег' што га пасе länglicher Platten, die vorne an die То, 2) п. боп шај, па, піо, бав, іstud. Dolama genäher werden, laminae vesti

2) als conj. im Nachsak (Felten), so, adsutae splendoris caussa. ако пи дођелі, то ће и он доћи, Токмак*, m. vide ћулумак. for wiro auder tommen, veniet et ills; Токмачић, dim. р. піокмак, ако тако буде, по смо ми про- Токнули, нем, v. pf. dim. р. уточишн. пали (ако тако буде, пропали смо). Токорсе, vidе побоже, Tüбе, р. учинио піобе да не пије ви- Токоршњй, ња, ње, fоgеnапnt, fept

на, п. 1 зарекао се, et at ein @e Pollend, qui immerito nomen hoc gerit:

lübde gethan, er hat geschworen (?). камо пај нащ шокоршњу госпоТобоже, porgeofit, feyn fоllеn, simulate , pop ita ut oporteгet ; рет Xamet Tолдос , само у овој загонетки: Оздо nach , nomine, non re.

Молдос, озго толдос , а у среди Тобожњії, ња, њe, vide покоршњи.

мићивoлдoc пoлдoс? (пі, і корњаТоболац, лца , m. per Beutel, ёфnur» ча).

beutel (aus einem ette), crumena, Толіній, кa, кo, 1) fo viel, tantus. 2) fo Плашив у трговцу говно у поболцу.

groß, tantus. Тобіцибатија*, m. per Sbеrtаnоniеr, tor- Толико (толико), то vіеt, tantum. mentariorum praefectus.

Толишни (полишнӣ), нa, нo, dim. . Toowuja *, m, der kanonier, emittens tor толики.. menta, miles tormentarius.

TOAMây, m. der Dolmetsch, interpres. Тобијин, на, но, в8 Жапоniеr, tor. Толмачев , ва, во, бев Doimetit, inmentarii militis.

terpretis. Тобийјница, ғ. бев #anoniers Sea, Толмачење, р. дав оlmetfфеn, interuxor militis tormentarii,

pretatio. Тобийјнски , кa, кo, 1) Жапоniеrѕ, tor- Толмачили, им, Ү, impf. Bolmetfфет. • mentariorupi. 2) adv. wie ein Kanonier, interpretor. more tormentarii,

Тіль, г. (у Сријему) дрво, што се

дар ?

привеже уз косите кад се жито Торба, f. Ser. Zornifter, pera. коси, да обара жито управо. Торбар, пі. ) бес торбе - афеr, conToma, m. Thomas, Thomas.

fector perarum. 2) Krämer, Sauficer, Тома, т. (Рес. и Срем.) vide Томо. institor. Томанија, f. Staисплате, поmеn fe- Торбетина, f. augm, p. лорба. minae.

Тәрбица, f. dim. р. порба. Tomâu, m. Mannsname, nomen viri Topbuhouia, m. der Querjadträger (j. (орп Тома).

B. bei den Räubern), perae portater: Томица (Томица), m, dim. у. Тома. „Арамбаше земљу поараше, Томо, m. (Ерц.) hyp. у. Тома.

„Торбоноше благо однијеше Томруци, ука*, m. pl. vіdе кладе. Торбурина, f. vіdе шорбешина. Тонути, нем, v. inpf. Bu Brunoe gе. Tорење, в. дав Xiften bев Biebes, stat. hen, versinken, mergor.

coris positio. тења, f. 2rt Betterü, tempestatis ge- Торина, f. Зобеn, wo ebеvое дав With

mus: попала и га поља, украше gestanden, und ihn dadurch gedüngt

пін неко коња (у приповијетки). bat, locus stercore facto fecundatus. Ton*, f. die Kanone , tormeutum (bel- Topumu, un, v. impf. misten, stereus licum).

facio. Топал, пла, ло, Таитает, tepidus. Topaak, m. ein Großsprecher , gloriosus. Tonân*, m. der Layme, claudus , vide Topârbe, n. das Großsprechen, jactatio, ромо.

clamitatio. Tonaлaсні, па , по,

vide ром. Торлаши, ам, т. impf. dropfфrcien, Торнти, им, v, impf. fфnielseit, lique

clamito, glorior. facio.

Торњање, р. дав Хафе, бар тап Топић, m. dim. р. піоп.

fortkommt, maturatio. Топлин, т. лі. ј. вјетар, (сл.) Ser Topњалансе, амce, v. г. impf. fortma Südwind, warmer Wind, vertus te. феn, maturo : морњајсе одатле. pidus :

Торікање, р. Das repen, garmen, „Топлик вјешар у спре ударно,

clamitatio. „А бијели снијег окопнио

Торікапи, рочем, т. impf. frepea, Топлина, f. Die Taце Bärnie, tepor. lärmen, clamito. Топлили, им, v. impf. н. п. ногу, ру- Торокуша, f. Die gargiote (al& Gфеl»

ку, главу, mаrm тафеn, tepefacio. wort von einem Beibe), femina claTÔnanua , f. 2) warnies Bad, thermae. mitans.

2) Топлица, Dorf in Gerbien, unt раѕ Tоmркање, р. Вав XIopfen бев $aum» ber 5) Топличанин ипо aud) Топли spechto, pulsatio ut picus facit in arца Милан:

bore. „Друго јесте Топлица Милане Тоmрками, рчем, v, impf. 1tlopfen wit „И пусти ми старога Топлицу Топоркнути, нем, v. pf. jein Baum» Топљғње, п. 1) бав еф meljen, liqua specht, pulso (de pico).

tio. 2) das Wärmen; tepefactio. Toyîn, m: der Webstein, Schleifstein, cos. Топовскій, ќа, ко, н. п. кола, плане, Тоціљање, т. бав, СФleifen (auf bei Kanonens, tormentarius.

Eise), in glacie decurro, feror. Топола, f. Die Pappel, populus. Тоциљатисе, амсе, т. г. impf. Фltis Tonon ük, . der Pappelwald, popule fen (auf dem Eise), in glacie' decurro. tum.

Точак, чка, т. і дав Хад, гota. ct. Тополов , ва , вo, Pappel: , populeus. коло. 3) бie Xəbre am Brunn, fistuТополовина , f. Pappeibols, lіgnum po la putei. 3) ein Rohrbrunn selbst, pao puleum.

teus fistularis. Топољак, m, vidе mополик.

Точенье, п. г) бав сфеntеn (Bфitter), Топpo, erft, vixdum. cf. пек.

infusio. 2) das Weßen, Schleifen, ejaТопуз m. der Streitkolben, vide 6y3.

'cutio. дован.

Точити; им, v. impf. 2) феntеr, fфut: Топузина, f. augm. E. попуз.

ten, fundo. 2) н, п. сјекиру, peten , Топчидер, т. ријека у Бијоградској schleifen, exácuo.

наији (утјече у Саву више Бијо. Тоша, m: (Рес. и Срем.) vide Topio. трада).

Тошо, m. (Ерц.) hyp. у. Тодор. TR, m die Hürde (für das Hornvieh), Tpába, f. 1) das Grab, gramen. 2) ein

Kraut, eine Pflanze, herba. Трањ, рња , m. (у Сријему, у Бачк. Травара, f., п. і. жена, која даје праuy Han.) der Kirohthürm, turris aedis Be, die Kräutlerin, Kräutetfrau, (sacrae).

baria.

2

crates.

или

2

Трављање, п. Вав бermapige &jjen, Трговање, р. Раз фаnуеlаt, mercatus.
manducatio immoderata.

Трговали, гујем, v. impr. рандеп,
Травањатаи, ам, х. impf. immer nіфів mercaturam exerceo.
als essen, nil nisi map duco.

Трговац, вца, Веr аптев тапn, mer-
Травица, f. dim. р. права.

cator,
Травица, f. Trauenname, nomen feminaс. Трговачких, кa, кo, ) panels, mer.
Травка, f. ein etät Bras, grаmеn. catorius, 2) adv. more mercatoris.
Травник, m. tact in Bosnien. Трав- Трговина, f. Bеr panel, mercatura.

ничанин, човек из Травника, Трав- Трговчић, m. dim. р. прговац.

ничнії, кa, кo, von Травник. Треба, f. (Рес. и Срем.) "vidе пријеба.
Травуљана, f. augm, p. права.

Требаши, ам, v. impf. 2) роіnоthет
Траву она,

f.
augш. р. права.

fеріп, opus est. 2) преба ићи, таа
Травчица, f. dim. р. правка.

muß gehen, oportet ire.
Траг, ш. 2) Die Sugitapfe , vestigium, 2) Требёвић, m. планина у Босни :

без прага, fpurfов, über Bit 2 ареп, „Требевићу висока планино!
ungeheuer, immensum quuntum: om „С тебе ми се види Сарајево –
де без трага; далеко без прага; Требиње, п. Ctabr in per peregomina.
скупо без трага; ући коме; Требињанин, човек из Требиња. Тре-
чему упраг, и II. д.

бињск1, кa, кo, von Требиње.
Тражење, в. дав Шифеn, indаgаtiо. Требили, им, (Рес. и Срем.) vidе при
Тражити, им, v. impf. fumen, quaero. јебити..
Тражитписе, имce, v. г. impf. epue Требилисе, имce, (Рес, и Срем.) •ie

zurüdlassen, vestigia facio, H. 11. 3e пријебитисе.
цови.

Требишњица, f. ријека у Ерцегорії: ".
Трајање, п. Зав Дацеri, duratio. Требљење, в. (Рес. и Срем.) vide г.,
Трајапии, јем, v. impf. Bauern, dого. јебљење.
Траљав, ва, во, н. п. обућа, lieberli. Требняк, m. Das Ritual, liber rita....

фer 21njug, dissolutus, neglectus. 2) Требовање, п. бав Зrauber: , 23; й
(im Sderze) nocao, liederliche Arbeit, then babe:i; indigentia, usus.
opus male factum.

Требовани, бујем, v. impf. .) ударія
Траље, f. pl. 1) vidе крошње, (bie Sea= then haben, egeo. 2) vonnöthen 1609

ge). 2) die Feßen , lumpen, laciniae.
Трандов.ље, и. (Траутарилгээ ) аlсеа трезан, зна, но, (Рес. и Срем.) viu ;
rosea Linn.

пријезан.
Трап, m. Die übengrupe, fovea adser- Трезнитисе, имce, (Рес. и Срем.) -
'vandis rapis.

"de приезниписе.
Трапова недеља, f, vide себична не- Тренда , f. Srauenname, nomen feminae.
ђеља.

Tpehmja, f. 1) das Reibeisen (Osterr. Sites
Трба, f. hyp. 2. мрбу.

eisen), radula serviens tritui. 2) ein yer
Трбобоља , f. Вав Заифтер, беr Заиф. fägtes Bret (österr. Pfosten), tabula.
fфтеrѕ, дав Заифgrіmmеn, tormina, Тренути, нем, v. pf. бав анgе gutbur,
dolor alvi.

claudo oculum: цијелу ноћ нијесам
Трбоња, m. Bert Dittauф, homo abdo тренуо.

Тренуке ока, в. Вее 2ugenblid, mo-
Трбу, mpбуа, m. Ber Baum, alу uѕ, venter. mentum.
Трбушаш, па, то, bi#bацфіg, ren- Трепавица, г. фіг Дugenwimper, cilium,
trosus.

Tpenem, m. das Seben, tremitus.
Трбушина, f, augnu, p., прбу.

Tpenémâibe, n. das Zittern (des lauves),
Трбуничић, m. dim. р. пірбу.

trepidatio.
Tør, m. die Waare, das Kaufmannsgut, Tpenemamy, ekem, v. impf. zittern (von -

Laube), trepidat (folium).
„И у лађу прға свакојака,

Трепепіљина, f. Bas, wав аn bеr git.
„Понајвиine сјајни огледала

ternadel zittert, argentum tremulum de
Трганици, наца, ш.

.pl. (österr. der Sterz)
eine Art Polenta, polentae genus.

Трепшање, . 2) баз Зіttern, trepida-
Тргање, р. рaв Xeigen, ruptio, abruptio. tio, motus tremulus. 2) das Flattera,
Tpramı, ay, v. impf. reißen, abreißen, motus alırum.
rumpо: тргају се конци, бес Зmiere Треппата, пhем. v. impf. (mit бет
reißi , rumpitur filum.

Augen) linzeln, nicto.
Тргнути, нем, т. pf. reigen (einen bei Третапи, ппим, т. impf. Pattern;
der Hand, die Pistole aus dem Gürs

MoYeo alas :
tel), rapio, arripio,

opus est.,

mine magno.

merx:

аси.

gibulum. 2) der aft, womit der Auf

„Паун преппи да полети,

вагі. 3) 3. 5. шљиве од цвијеша, Паун мој, паун мој –

decussisse folliculos calycis. Трепчана игла, f. Die Ritternat, acus Тријебљење, р. (Ерц.) Das eaubera, tremula.

expurgatio. Трепчаница, f. vide препчана игла. Триjезан, ана, но, пйфtern (unbe. Трёсак, ска, т. (Рес. и Срем.) vide rauscht), crapula solutus, sobrius. пријесак.

Трије знитисе, имce, v. г. impf. (Ерц.) Тресење , п. бав ефutteln, quаssаtiо. никад се не пријезни, еt miro nie Треска, f. Der Splitter, bie &plitter, nüchtern, schläft den Rausch nie aus, assula.

crapulam edormio. Треснути, нем, v. pf. erfфüttern, con- Тријесак , скa, m. (Ерц.) vide гром: cutio.

пуче као пријесак ; здрав моман Треспи, сем, v. impf. fфutteInt, quasso, као тријесак. Tocmice; cemce, v. r. 'impf: zittern, Tprijecm, m. (Epq.) Triest, Tergestum. beben, concutior, tremo.

Tprijemke, n. (coll. Eph.) die Splittet, Треһан, т. н. п. коњ, Stepjäyrig, trimus. assulae, festucae. To hî, ka, ke, der dritte , tertius. Трина, 1 дав вірфеn, mica, frustulum. To kuna, f. ein Drittel, triens, pars tertia. Tpunaecm, dreyzehn , tredecim. Трешња , f. .) дie #irfфе, cerasus. 2) Тринаеспepo, vidе принаесторо. die Kirsche, cerasum.

Тринаеспін, па, що; деt presebnt, Тре-шњица , f. dim, 2. прешња.

decimus tertius. Третињов , ва , вo, firfфene, cerasinus. Тринаесторо, 2ngаh pоn оrердефп, Трешњовац, вца , m. Wirjфеntаb, ba. tredecim. culus cerasinus.

Трине, f. pl. bie 2bfäle pom феn in per Трешњовача, f. 1) Gtod von Wirfфbols, Srippe, frustula foeni. "baculus cerasinus. 2) vide прешњо- Тринити, нм, у. inpf. Drifeln ,

frio. вица.

Трилица, f. dom, p. прина. Трешњовина, f. Sirfфboli, lіgnum ce- Трињење, т. дав Зrojeln, frіаtіо, rasium,

Трніnho, m, Rannѕname (von Трипун, TpèuboByIJA, f. Kirschbranntwein, vi nomen viri, num ustum e cerasis,

Трипун, m. Хryphon, Tryphon. Трентина, f. ein Splitter assula. Трипуњ дані, ња дне, ш. Settag рев Tonke, 1. (Pec. u Cpem.) vide mpr. beil. Tryphon, dies festus S. Tryphojeuke.

nis (den 1. Febr.). Трзање, о. Вав Reifen (fфnele Bieben), Трипу (три пупа), Prep Ral, ter, raptio, arreptio.

tribus vicibus. трзаган, тржем, у. impf. reipen an et. Тріста, сrepbuntert, tercepti. рав, тapio.

Трілида, f. (мени се чини као да у Трзатисе, тржемсе, т. г. impf. reigen Србији говоре три кела) Реr оr еу

(б. з. пушка), auffahren (im elafo), armige Leuchter', mit dem der Bio excutior.

schof den Segen gibt. Три, Дrey, tres.

Троіце, f. pi. “.) vidе мекиње. 3) рів Трив ,н, m, Thryphon, Tryphon.

Grcremente, recrementa. Трив у нац, нца , т. dim. у. Тривун. Тргічав, ва, вo, Drect, , stercoreus. Тридесет, Crey від , triginta.

Трічая, чна, но, н. п. киселица, ЖерТргiдесеті, та, то , Ber prepligfte, en, furfuraceus. tricesimus.

Триша , m. (Рес, и Срем.) vide Тришо. Тридест, vidе придесетті,

Трито, т. (Ерц.) hyp. 2. Тривун. тр дестеро, vidе тридеспоро. Трјеспански, кa, кo, p. Тријест. Тридесіпі, пта, пio, vidе придесети. трк, m. Ser Rauf, cursus. Тако ми мо Тридеспоро, 2ng аbl van prepбig, tri.

га брка, биће око куће прһа. girita. Триест, vidе тридесет (mit аlen 16,

Tpka, f. der Wettlauf, das Wettrennent,

curriculura. leitungen). Тријба, f. (Ерц.) Bet Bebarf, die oth :

Тркање, п. дав феrumfaufen, circum

cursatio. није пријебе говорили о том. Тријебили, им, v. impf. (Ерц.) jäи.

Тркапан, трчем, v, impf. umberlaufen,

circumcurso. bеrn , expurgo : пасуљ, сочиво, п• Трлити, им,

ринач. Тријебипінсе, имce, v. г. imрг. (Ерц.) трлнца ; г." bie stафе.) Breфe, rad

1) . 3. од вашију, јi fäuter, par

V impf. aufpassen (im

тисе.

га

стигне

ex area.

mia.

fangende auf den Hanc aufpaßt, ramus ли, онда би пошао напраг, и до captantis клиси іn.

сунца би дошао у свој град. Једтрља, m. онај што трли кад се ба ном калку да је муж оне жене (11луғ

нају ћеца, деr aufpaffеr im бана други неко?) усуо у зобнице нијеписе - @piel, captator. cf. бана сак мјесто зоби, а пијелима свик

ма повадио језике (да не могу пјеТрљање, п. бав Reisen, frіatio, tritus. вами) : піако се краљ, чекајући док Трљати, ам, v. impf. reiben, attего. пијепили зајевају, забавио дуго, трљење, п. дав 2.ufpafen im клис • питао слугу јесу ли коњи позобаSpiel, captatio,

ли зоб, а смуга му казао да нијесу Трьин, на, но, бев прља , captatoris.

(зашто је само пипао рукама од 03трмка, f. vіdе кошница.

до) ; упом се одоцни; кад већ ві, Трн, т. 1) глогов, vidе глог, 2) црни, ди шпа је, онда узјаше на коња на

der Dorn, spina (prunus spinosa Lion). побјегне, но у пуппу

Три му под реп и борова шешарка. сунце, онда он брже боље сјаше Tphene, n. das Auslöronen, exstinctio. с коња па утече под пласт и саТрнити, им, y. impf. п. і. Жито на кријесе од сунца, но (његовом неTyBny, das ausgetretene Getreide von срећом) наиђу говеда те разбучу Biebroth reinigen, everro recrementa пласти, и ту га растопи сунце.

Троји, проја, проје, Дrey, tres : проТрнић, m. dim. р. пірн.

ји јади, проје гаће, троја вра. Трнов, ва , вo, Dorn = , spinae. Трн мет, m. (у Бачкој) велика ме- Тројица, f. 2nga51 von Brep, tres.

пла, што се њом скида слама и Тројица, f. .) бie Drepeinigkeit, triniбалега са жипа на гувну кад се ви

tas : помози света пројице ; je, der Besen (von Dorn?) um den А. Бојиш ли се свете тројице ? Biehloth von der Dreschtenne hinwege

Б. Бојим зле и двојице. Aukehren, scuparum genus.

2) намастир у Ерцеговини. 3) на. Трнути, нем, v. impf. ватру, сви мастир у Босни (у Зворничкој найjeky, auslöschen, exstinguo.

ји). cf. Tавна. Трнути, нем, у. impf. eritаrrеn, torpeo. pojuje, f. Pfingsten, pentecoste. Tobak, m. ein Dornbuso, dumetum. Тројичин дан, на днe, m. vіdе проТрње, р. (coll.) дie Dornen, spinae. јице. Трњење, и. дав Begtebren бев Иnaths

Tpojka, f. 2) die Drey, numerus ternanon der Tenne, eversio stercoris ab area. rius. 2) ein Faß von drei Eimern, doТрьина, f. 2) бie eblebe, bacca pruni lium trium amphorarum.

spinosae Linn. 2) Frauenname, Romen Tpójcmbo, f. die Dreifaltigkeit, trinitas: femiuae.

тако ми пројства. Трњиница, f. dim p. прњина :

Тролиjecha, f. само у овој загонеліки: „ој девојко морска прњиннце

Лијеска ліролијеска, у лијесцн огањ Tpôb, m. ein betäubender und berau: гори, и у огњу човек споји (у СриSchender Fischköber, esca piscaria, ine јему кажу липа пролина, мјесто brians.

лијеска пролијеска ) ? 'пп. і. Тровање, . дав Зеrgiften (ber Sifфе), огледало. venenatio,

Тролипа, f, cf. пролијеска. Трябвапи, рујем, т. impf. реrgiften, трељање , D. ъав "Verbale pen проља. Треклав , ва, вo, Breptöpfia, triceps. Трољали, ам, v. impf. (5феrjbaft) Turn Трогоче, чета, р. н. п. ждријебе, Brei.

und hörbar scheißen, caco tenue et cum jähriges Thier, trimus (equus).

strepitu. Тројак, кa, кo, Breverley , trifarius. Трољепніі, на, но, н. п. грознница, Тројан (или Тројанов град), т. Знди drey Jahre dauernd, triennis.

нe нa Церу (више Дворишта). Ону. Тріљетница, f. м. ј. прољепіна грода Србљи приповиједају, да је у ница : оном граду био некакав Тројан

„Мучи мајко замукласе краљ, који је ишао сваку ноќ (заш. „Од грознице прољетнице ліо дању није смијо од сунца, да Трім, ма, мо, је wеrfalig, tardus, га не растопи) у Сријем піе љубио gravis. некакву жену (или ћевојку); кад би Тромења, f. Drt, mo Bret Brenger дошао онамо (у Сријем), онда би kurammentreffen, locus trifinis (%). наmакли котьма зоб, па кад би ко, Трноша, f. xleftеr un> 8!ng im Jadar. њи позобали зоб, и пијещли запjера

Троношанин, калуђер на Троноше.

[ocr errors]

veneno.

« PreviousContinue »