Травшнâне, n. das übermäßige Essen,
manducatio immoderata.
Травьаши, ам, v. impf. immer nichts
als effen, nil nisi manduco.
Травица, f. dim. v. трава.
Трaвиа, f. Frauenname, nomen feminae.
Tрaвka, f ein Stück Gras, gramen,
Трâвнîк, m. Stadt in Bosnien. Трâв-
ничанин, човек из Травника, Трав-
нички, ка, ко, von Травник.
Травуљина, f. augm. v. права.
Травурина, f. augm. v. трава.
Травчица, f. dim. v. травка.
Tpâr, m. 2) die Fußstapfe, vestigium. 2)
6e3 mpara, fpurlos, über die Maßen,
ungeheuer, immensum quantum: omи-

де без трага; далеко без прага;
скупо без трага; уки коме; или
чему у праг, и ш. д.
Tрamene, n. das Suchen, indagatio.
Тражими, им, v. impf. fuchen, quaero.
Трáxиmисе, имсе, v. r. impf. Spur
zurücklassen, vestigia facio, H. п. зе-

cator.

Тpговачкй, ка, ко, 1) Handels-, mer

catorius. 2) adv. more mercatoris.
Tрговина, f. der Handel, mercatura.
Трговчић, m. dim. v. трговац.
Tpéбa, f. (Рec. и Срем.) vide mρиjeбa.
Требаmи, ам, v. impf. 1) vonnöthen
feyn, opus est. 2) mрeбà иku, man
muß gehen, oportet ire.
Tрe6eɛnk, м. планнна у ьоснп:
„Требевићу висока планино!
„С мебе ми се види Сарајево
Требиње, n. Stact in der Herzegoming.
Требињанин, човек из Требиња. Тре
бињска, ка, ко, у Требиње.
Трéбиmи, им, (Реc. и Срем.) vide mpn-
јебити.

-

Тpéбиnшисе, имсе, (Рес. и Срeм.) vide
тријебимисе.

Требишњица, f. ријека у Ерцегоги
Требљење, п. (Рес. и Срем.) vide n.
јебљење.

.

Тpeoнk, m. das Ritual, liber ritual.
Tрèбовâme, n. das Brauchen, Bons
then haben, indigentia, usus.
Требовами, бујем, v. impf 1) ronnc
then haben, egeo. 2) vonnöthen er
opus est..

Трезан, зна, но, (Рес. и Срем.) viu 3
тријезан.

Тpésниmисе, имсе, (Рес. и Срем.)
de mријезнимисе.

Тренда, f. Frauenname, nomen feminae.
Трениша, f. 1) das Reibeisen (osterr. Nitev-

eifen), radula serviens tritui, 2) ein ges
fägtes Bret (österr. Pfosten), tabula.
Тренуmн, нем, v. рf, das Auge zuthur,
claudo oculum: цијелу ноћ нијесам
мренуо.

Треnŷhê ока, n. der Augenblick, mo-

mentum.

Tрeпавuna, f. die Augenwimper, cilium.
Tpenem, m. das Beben, tremitus.
Tрenémâie, a. das Zittern (des Laubes);
trepidatio.

Tpenemam, еhem, v. impf. sittern (vom -
Laube), trepidat (folium).
Треnéшьика, f. das, was an der Zits
ternadel zittert, argentum tremulum de

Тресми, сем, v. impf. {ütteln, quasso.
Тр см се, семсе, v. r. impf. gittern,
beben, concutior, tremo.
Трећак, т. н. п. коњ, vrevjährig, trimus.
To ha, ha, ke, der dritte, tertius.
То ћина, f. ein Drittel, triens, pars tertia.
Трешња, f. 1) bie iride, cerasus, a)

die Kirsche, cerasum.

Трешњица, f. dim. 9. трешња. Трешњов, ва, во, Kirfфene, cerasinus. Трешњовац, вца, m. Kiridenftab, ba

culus cerasinus.

Тридест, vide тридесем, Тридестеро, vide mридесморо. Тридест, ша, mo, vide придеселен. Тридесморо, uluzabl van Drengig, triginta.

Триест, vide тридесem (mit alen 26. leitungen).

Tрnjeба, f. (Eрn.) der Bedarf, die Noth: није тријебе говорити о том. Тријебити, им, v. impf. (Ерц.) fäubern, expurgo: пасуљ, сочиво, пиринач.

Тријебитисе, имсе, v. г. impf. (Ерц.) 1) 3. Б. од вашију, fid fäubern, par

gari. 2) 3. 2. шљиве од цвијета, decussisse folliculos calycis. Тријебљење, п. (Ерц.) Da Gaubern,

expurgatio.

Тријезан, зна, но, пüфtern (unber rauidt), crapuls solutus, sobrius. Тријезнимисе, имсе, v. г. impf. (E) никад се не тријезни, er muru ne nüchtern, schläft den Rausch nie aus, crapulam edormio.

Тријесак, ска, м. (Ерц.) vide гром: пуче као пријесак ; здрав моман као тријесак.

Tpujecm, m. (Ерц.) Erieft, Tergestum. Тријешће, п. (coil. Eps.) Die Splitter, assulae, festucae.

Трина, 1. 𐐨06 Bißden, mica, frustulum. Тринаест, òrenzeka, tredecim. Тринаестеро, vide принаесторо. Тринаесми, ша, шо дес Oren jeante,

decimus tertius.

Тринаесторо, unjabl von Drenje,n, tredecim.

Трiне, f. pl. die Abfälle vom Heu in der
Krippe, frustula foeni.
Тринити, км, v. impf. bröjelu, frio.
Трипица, f. dim. v. mрина.
Трињење, n. Das Brijeln, friatio,
Трипко, m. Mannsname (von Трипун),

nomen viri.

Трипун, m. Erophon. Tryphon. Трипуњ дан, ња дне, m. efttag bee beil. Keyphon, dies festus S. Tryphonis (den 1. Febr.).

Трипуш (три пута), Dren Dial, ter

tribus vicibus.

Tpicma, Steyhunbert, tercenti. Трићида, f. (мени се чини као да у Србији говоре трићела) дег𐐨rep armige Leuchter, mit dem der Bis schof den Segen gibt. Трице, f. pl. 1) vide мекиње. 1) No Grcremente, recrementa.

Тричав, ва, во, Dred:, stercoreus.' Тричан, чна, но, н. п. киселица, $lepa en, furfuraceus.

Триша, m. (Pec. и Срем.) vide Тришо. Тришо, м. (Ерц.) Бур. 5. Тривун. Трјесмански, ка, ко, у Тријест Трк, m. Der lauf, cursus. Тако ми мо

га брка, биће око куће шрка. Трка, f. Der Settlauf, 𐐨ab Bettrennen,

curriculum.

fangende auf den xauc aufpaßt, ramus captantis клис u in.

Трља, м. онај што мрли кад се банају ђеца, деr bufpajfer im банаmnce. Spiel, captator. cf. бана

мисе.

Трљање, п. дав Heiben, friatio, tritus, Трљати, ам, v. impf. reiben, attero. Трљење, п. даš uufpaffen im клис з Spiel, captatio.

Трљин, на, но, ее мрља, captatoris. Трмка, f. vide кошница.

Трн, m. 1) глогов, vide глог, л) црни,

der Dorn, spina (prunus spinosa Lion). Три му под реп и борова шешарка. Трнење, n. cas Uluslöfaen, exstinctio. Трними, им, v. impf. m. j. жито на гувну, Das ausgetretene Betreive vem Bichroth reinigen, everro recrementa

ex area.

Трнић, m. dim. 9. mрн. Трнов, ва, во, Doris, spinae. Трномет, m. (у Бачкој) велика метла, што се њом скида слама и балега са жима на губну кад се виje, der Besen (von Dorn?) um den Viehkoth von der Dreschtenne hinwegs žulebren, scoparum genus. Трнути, нем, v. impf. ватру, свиjeky, auslöschen, exstinguo. Трнути, нем, v. impf. erfarren, torpeo. Трњак, m. ein Dornbufd, dumetum. Тоње, п. (call.) Die Dernen, spinae. Трњење, п. да Weglehren Des Unraths

von der Tenne, eversio stercoris ab area.

Трњина, f. 1) òie olehe, bacca pruni spinosae Linn. 2) Frauenname, nomen femiuae.

Трњиница, f. dim y. прњина: „Ој девојко морска мрњинице Tpon, m. ein betäubender und berau schender Fischköder, esca piscaria, ine

brians.

Тровање, п. дas Bergiften (ber Şifde),

venenatio.

Тровати, рујем, v. impf. vergiften,

veneno.

Троглав, ва, во, èrentöpfig, triceps. Трогоче, чема, п. н. п. ждријебе, оrеі jäbriges Zhier, trimus (equus). Тројак, ка, ко, òrenerlet), trifarius. Трајан (или Тројанов град), m. Эндине на Церу (више Дворишта). Ону. да Србљи приповиједају, да је у оном граду био некакав Тројан краљ, који је ишао сваку ноћ (заш. то дању није смијо од сунца, да та не растопи) у Сријем те љубио некакву жену (или ђевојку); кад би дошао онамо (у Сријем), онда би нашакли кольма зоб, па кад би ко

Ња позобали зоб, и пијешли запјеха

ли, онда би пошао напраг, и до сунца би дошао у свој град. Једном кажу да је муж оне және (ил други неко?) усуо у зобнице пијесак мјесто зоби, а пијетлима свцма побадио језике (да не могу пјехами): тако се краљ, чекајући док пијешили запјевају, забавио дуго, питао слугу јесу ли коњи позобали зоб, а слуга му казао да нијесу (зашто је само пипао рукама од оздо) ; у том се одоцни; кад већ би. ди шта је, онда узјаше на коња па побјегне, но у путу га

стигне

сунце, онда он брже боље сјаше с коња па утече под пласт и сакријесе од сунца, но (његовом несрећом) наиђу говеда ме разбучу пласм, и мy ra facmoпи сунце. Троји, троја, пpoje, Dren, tres : проји јади, троје гаће, троја вра

truncus.

Тру`о, трула, ло, merid, verfault, putris.
Tpyn, m. der Rumpf,
Трупина, f. 1) augm. v. mpyп. 2) бес
Mlop, caudex.

Трусина, f. Berg in ber Serjegomina : ,,Други мејдан под горомТрусином

Трутина, augm.} bie Droine, fucus.

Труцкање, u. 𐐨а фütteln (im Xa. gen, quassatio.

Труцка писе, амсе, v. г. impf. gef üt. felt, werden, quassor. Трц врц, interj. von der Betlegenheit ei. nes durch Einwürfe und Fragen Uebers miefenen, detergiversatione convicti. Трмч на поље, шем у кућу (биће Hоkac),scherzhaft für Lariren,alvus fluet. Трчање, п. дав Laufen, cursus. Трчаши, чим, v. impf. Iaufen, curto. Трчкарење, n. dim. 5. трчање. Трчкариши, им, dim. v. трчаши. Трчуљак, љка, m. cf. висуљак (само у оној загонетки).

Tŷ, dort, da, istic.

Tŷr*, m. der Roßschweif (als Ehrenstans darte der türkischen Paschen), insigne caudae equinae.

accusatio. 2) das Klagen nach einem Тужими, им, v. impf. плакати иза Zovten, ululatus de mortuo. гласа (особито за мрцем) и нарис цами, м. ј. говорити: јаој Божо (или како му буде име) моје грдне ране! јаој ко ће твога пуста коња јами? јаој ко ће твоје аљине носими? јаој ко ће твоје оружје пасами и т. д. einen Lovten bemeinen, plango. Мати за сином и сестра за братом мужи кашшо по двије и по три године; кад је сама код ку. he, или кад изиђе куд у поље, а она мужи и нариче као да пјева. Доста пута би суза из камена у дарила, како жалостиво мати на. риче за сином, или сестра за брашом. У садашње вријеме срамота је жени мужити за мужем, а још већа испрошеној ђевојци за момком; али се у пјесмама пјева да су и жене мужиле за мужевима и ђевојке за момцима, н. п.

,,Te

,,Пуче пушка из кола другога удари у колу Дамљана. „Дамљан паде, а љуба допаде:

cohorresco:

„А’јепо ти ме бјеше обасјало ! „Ал' ми брже за горицу зађе „Марка жали и отац и мајка, „А Андрију ни отац ни мајка, ,,Него једна из села девојка, ,,Жалила га, па је говорила: ,,Јао Андро моје чисто злато! „Ако би те у рукаве везла, „Рукав ће се одма издераліи, „Па ђе твоје име погинути; „Ако би ме у песму певала, „Песма яде од уста до уста, ,,Па ће доћи у погана уста, „Ако би ме у књигу писала,

.

на

Dd

no