Page images
PDF
EPUB

или

[ocr errors]

Травніњање, р. Вав бerapige Gjfen, Трговање, р. Das pansen, mercatus.
manducatio immoderata.

Трговали, гујем, у. impf. ба деп,
Трављати, ам, v. impf. immer nіфів mercaturam exerceo.
als essen, nil nisi manduco.

Трговац, вца, беr panelmann, mer-
Травица, f. dim. р. права.

cator.
Травица, f. \rauenname, nomen feminae. Трговачкій, кa, кo, ) panels, mera
Tpáska, f. ein Stüd Gras, gramen. catorius, 2) adv. more mercatoris.
Травник, m. Ctact in Bosnien. Трав- Трговина, f. Ber Sanvel, mercatura.
ничанин, човек из Травника, Трав- Трговчић, m. dim. р. трговац.

ничкі, кa, кo, pon Травник. Треба, к. (Рес. и Срем.) vide пријеба.
Травуљнна, f. augm, p. права. Требапи, ам, v. impf. 1) politotyet
Траву она, f. avgш. р. права.

seyn, opus est. 2) mpeba nku, man
Травчица, f. dim. 2. правка.

muß geben, oportet ire.
Траг, m. 2) Die u#tapfe, vestiginm, 2) Требевиќ, m. планина у Босни :
без прага, fpurІов, über pie papeп, „Требевнһу висока планино!
ungeheuer , immensum quantum: om-

„С тебе ми се види Сарајево
де без трага ; далеко без прага; Требиње, n. Ctabr in per periaomina.
скупо без трага; ући коме ; Требињанин, човек из Требиња. Тре-
чему у траг, и т. д.

бињск, кa, кo, porn Требиње.
Тражење, в. даѕ Фифеn, indаgаtiо. Требипи, им, (Рес. и Срем.) vide пpit-
Тражиши, им, v. impf, fuen, quaero. јебили..
Тражитписе, имce, y. г. impf. eput Требилисе, имce, (Рес, и Срем.) 1 : е

Зuriitta fen, vestigia facio, н. п. зе. пријентисе.
цов.

Требишница, f. ријека у Ерцегорії
Трајање, р. ба Дацеrn, duratio. Требљење , п. (Рес. и Срем.) vidc 15.
Трајали, јем, v. impf. Bauern, duro.

јебъење.
Траљав, ва, во, н. п. обућа, lieberli. Требінік, m. Вав Ritual, liber rita...
фer 21njug, dissolutus, nеglеctus. 2) Требовање, в. дав Зraude!! , 23, г. ,
(im Scherze) nocao, liederliche Arbeit, then habe:1 ; indigentia, usus.
opus male factum.

Требовали, бујем, v. impf. .) Ogne,
Траље, f. pl. ) vidе крошње, (bie Eras then haben, egeo. 2) vonnötben iris

ge). 2) die Feßen, Lumpen, laciniae.
Трандов..ље, и. (Траутарэлі» ) alcea Трезан, зна, но, (Рес. и Срем.) viм з
rosea Linn.

пријезан.
Трап, m. Die бengtube, fovea adser- Трізнитисе, имce, (Рес. и Срем.) -
vandis rapis.

dе пријезнионсе.
Трапова недеља, f, vide себична не- Тренда , f. $rauenname, nomen feminar.
"ьеља.

Tpennija , f. 1) das Neibeisen (osierr. Jilets
Трба, f. hyp. 2. Прбу.

eisen), radula serviens tritui. 2) ein les
Трбојбоља, f. дав Заифweb, Ser Заифа fägtes Bret (österr. Pfosten), tabula.
fфтеrѕ, дав Заифgrіmmеn, tormina, Тренупи, нем, v. pf. Dав 2шge guthur,
dolor alvi.

claudo oculum: цијелу ноћ нијесаме
Трбоња, m. Bеt pitbauф, homo abdo- тренуо.
mine magno.

Тренуке ока, р. Вее 2ugenblid, mo-
Трбу, mpбуа, m. Ber Заиф, alyus, venter.

mentum.
Тріушаш, та, шо, бitbaифіg, veb- Трепавица , f. Die 21ugenwimper, cilium,
trosus.

Tpenem, m. das Seben, tremitus.
Трбушина, f. augm. р. пірбу.

Трепеmаike, a. Bag 3ittern (Вев 2аи бев);
Трбузичик, т. dim. 2. пірбу.

*trepidatio.
Tor, m. die Waare, das Kaufmannsgut, Tpenemanik, ehem, v. impf. zittern (vom.

Laube), trepidat (folium).
„и у лађу прга свакојака,

Трепеniљина, f. Dав, тав аn Sеr gi.
„Понајвише сјајни огледала

ternadel zitiert, argentum tremulum de
Теганци , наца, ш. pl. (@terr. Der eters)
eine Art Polenta, polentae genus. .

Трептaњe, p. 2) Ваз 3ittern, trepida-
Tprâme, n. Das Reißen, ruptio, abruplio. tio, motus tremulus. 2) das Flattern,
Трrаши, ам, v. impf. reifen, abreißen, motus alırum.
rumpо: пргају се конци, Ber 3mirt Трептата, плем. т. impf. (mit bet
reißt, rumpitur filum.

Augen) linzeln, nicto.
тргнули, нем, v. pf. refen (einen bei Третапи, прим, у. impf. Pattern,
der Hand, die Pistole aus dem Güro

moyeo alas :
tel), rapio, arripio,

opus est.,

merx :

acu.

[ocr errors]

„Паун преппи да полети,

вагі. 3) 3. 5. шљиве од цвијеша, Паун мој, па ун мој –

decussisse folliculos calycis. Трепчана игла, f. Die Ritternavel, acus Тријебљење, р. (Ерц.) Das Caubera, tremula.

expurgatio. Трепчаница, f. vide препчана игла. Трије зан, зна, но, пüФtern (unbe. Тресак, ска, m. (Рес. и Срем.) vide rauscht), crapula solutus, sobrius. пријесак.

Трије знитисе, имce, v. г. impf. (Ерц.) Тресење, р. дав ефuttelit, quаssаtiо. никад се не пријезни, еt miro nie Tpecka, f. der Splitter, die Splitter , nüchtern, schläft den Rausch nie aus, assula.

crapulam edormio. Треснути, нем, v. pf. erfфüttern, con- Тријесак, скаm. (Ерц.) vide гром: cutio.

пуче као пријесак ; здрав моман Треспи, сем, v. impf. fфitteInt, quаssо. као пријесак. Тр: спілсе, семсе, y, r. impf. зіttern, Тријестi, m. (Ерц.) 3rieft , Tergestum. beben , concutior, tremo.

Tprijetke, n. (coll. Eph.) die Splitter, Трепак, т. н. п. коњ, Preyjäbrig, trimus. assulae, festucae. To hî, ka, ke, der dritte , tertius. Трина, f. дав Вівфеn, mica, frustulum. Tp huna, f. ein Drittel, triens, pars tertia. Tpunaecm , dreyzehn , tredecim. Трешња , f. 1) дie firfфе, cerasus, 2) Тринаеспepo, vidе принаесторо. die Kirsche, cerasum.

Тринаеспін, па, що, деt рrеѕеnt, Тре-шњица , f. dim, p. прешња.

decimus tertius. Третињов , ва , вo, firfфene, cerasinus. Тринаеспоро, 28ab on Prepдера, Трешњовац, вца, m. Birjфеnitab, ba. tredecim. culus cerasinus.

Трине, f. pl. bie 21bf%de pom феn in Ber Трепњовача, f. 1) еtоd von Wirfфbol;, Krippe, frustula foeni. "baculus cerasinus. 2) vidе трешњо- Трпінити, нм, т. inpf. Drifeln, frio. вица.

Трипица , f. dom, p. трина. Трешњовина, f. Wirfфbols, lіgnum ce- Трињење, в. дав 23rojein, frіаtіо. rasiuum,

Tpinio, m. annname (von Трипун), Треіnњовица, f. Rirfфеrапntmein, yi- pomen viri, nium ustum e cerasis.

Трипун, m. Zepphon, Tryphop. Трентина, f. ein Splitter assula. Трипӯю дані, ња дне, ш. Settag es Трике, р. (Рес. и Срем.) vidе при. heil. Lrypbon, dies festus S. Tryphojeuke.

vis (den 1. Febr.). Трзање, . Вав Reigen (fфnele bieben), Трніпуп (три пута), рrер Xal, ter, raptio, arreptio.

tribus vicibus. тзаган, тржем, т. impf. reigen an et. Тріста , reyhunbert, tеrсеnti. рав, тapio.

Триһида, f. (мени се чини као да у Трэатисе , тржемсе, т. г. impf. reigen Србији говоре три ела) деr оr ср. (з. 3. пушка), auffahren (іт ефCafe), armige Leuchter, mit dein der Bio excutior.

fchof den Segen gibt. Tp, dren, tres.

Трице, f. р. ) vidе мекиње. :) Вів Тривун, m, Thryphon, Tryphon. Ercremente, recrementa. Трив нац, нца , т. dim. p. Тривун. Тргічав, ва, вo, Drect, stercoreus. Tougecem, dreißig, triginta.

Трічая, чна, но, н. п. киселица, Жер Torgecemi, ma, mo, der dreyßigste, furfuraceus. tricesimus.

Трінша , m. (Рес, и Срем.) vide Тришо. Тридесп, vidе придесетті,

Трио , т. (Ерц.) hyp. у. Тривун. тр ілестеро, vidе придеспоро. Треспански, кa, кo, p. Тријест. Тегiдесіпі, піа, пo, vidе придесетии. Трк, m. Ser Rauf, cursus. Тако ми моТрiдеспоро, 2113abl pan steppig, tri. га брка, биће око куће прһа.

girlta. Триест, vidе тридесет (mit аlen 26,

Tpka, f. der Wettlauf, das Wettrennen,

curriculum. leitungen). Тријба, f. (Ерц.) Ser Bebarf, bie Zoth :

Тркање, п. дав феrumfaufen, circum.

cucsatio. није пријебе говорили о том. Тријебни, им, v. impf. (Ерц.) jäи

Тркапии, трчем, v, impf. umberlaufen, bеrn, expurgo : пасуљ, сочиво, пи- трлими, им, т. impf. aufpajien (in

. ринач. Трије битисе, имce, v. г. imрг. (Ерц.) трлица; 3) не афе. Всфе, бар:

1) 3. 3. од вашију, fit fäubern, par- gibulum. a) der An, womit der Auto

[ocr errors]

en

,

[ocr errors]
[ocr errors]

га

стигне

ex area.

nia.

fangende auf den Kauc aufpaßt, ramus ли, онда би пошао напраr, и до captantis клиси n.

сунца би дошао у свој град. ЈедТрља, т. онај што прли кад се ба- ном каяк у да је муж оне жене (плус нају ћеца, беr aufpajfer im бана- други неко?) усуо у зобнице пијеисе - бріеl, captator. cf. бана- сак мјеспіо зоби, а пијепілзма сви

ма повадио језике (да не могу пјеТрљање, п. бав Xei6en, frіаtіо , tritus. напи) : піако се краљ, чекајући док Трљати, ам, v. impf. reiben, attero. пијепили зајевају, забавио дуго, Трљење, т. бав 2ufpaffen im клис з пипао слугу јесу ли коњи позоваSpiel, captatio.

ли зоб, а слуга му казао да нијесу Трљин, на, но, бев прља , captatoris.

(зашто је само пипао рукама од 03трмка, f. vіdе кошница.

до) ; упом се одоцни; пад век в три, т. 1) глогов, vidе глог, 2) црни, ди шта је, онда узјаше на коња па der Dorn, spina (prunus spinosa Lion).

побјегне, но у пупу Три му под реп и борова шешарка. сунце, онда он брже боље сјaure Трнење, п. Сав Дивlüfфеn, exstinctio. с коња па утече под пласт и саТении, лім, y. impf. п. ј. Мило на Кријесе од сунца, но (његовом неrybuy, das ausgetretene Getreide voin срећом) наиђу говеда ме разбучу Biebfoth reinigen, everro recremeuta пласт, и ту га растопи сунце.

Троји, проја, проje, prey, tres : проТрник, m. dim. р. пірн.

ји јади, піроје гаће, троја вра. Трнов, ва, вo, Dorit -, spinae Трн мелi, m. (у Бачкој, велика ме- Тројица , f. dnja51 von Brep, tres. пла, што се њом скида слама и Тројица, f. 1) Die repeinigteit, triniбалега са жипа на губну кад се в II

tas : помози света тројице ; je, der Besen (von Dorn?) um den А. Бојиш ли се свете тројице ? Vieh koth von der Dreschtenne hinwege

Б. Бојим зле и двојице. aukehren, scuparum genus.

2) намаспир у Ерцеговини. 3) на. Трнупи, нем, v. impf. ватру, сви- маспир у Босни (у Зворничкој найjeky, auslöschen, exstinguo.

ји). cf. Tавна. Трнути, нем, v. impf. eritаrrеn, torpeo. Тројице, f. Pfingften, pentecoste. Tpubâk, m. ein Dornbusch, dumetum. Тројичин дан, на днe, m. vіdе проTowe, n. (coll.) die Dernen , spinae. јице. Tømeie, n. das Weakehren des Unraths Tpojka, f. 1) die Drey, numerus terna

von der Tenne, eversio stercoris ab area. riis. 2) ein Faß von drei Eimern, doТрьина, f. 2) бie Clebe, bacca pruni

lium trium amphorarum. spinosae Liun. 2) Frauenname, nomen Tpójcmbo, f. die Dreifaltigkeit, trinitas: femiuae.

тако ми пројства. Трњиница , f. dim р. пірњина :

Тролиjecha, f. само у овој загонеліки : „ој девојко морска трњинице

"Лијеска пролиjесtia, у лијесци огањ Tpob, m. ein betäubender und beraus гори, ну огњу човек спіоји (у Сриschender Fischföder, esca piscaria, ine- јему кажу ліпа пролипа, мјесно brians.

лијеска пролијеска)? п. ј. Тровање, р. Вав Bergiften (ber sifфе), огледало. venenatio.

Тролипа, f. cf. пролијеска. Трівати, рујем, т. impf. реrgiften, Тръање , о. Рав "Verbale pon прољаТрі лав , ва, вo, treptöpfia, triceps. Трољали, ам, v. impf. (1erbaft) диап Трогоче, чета, р. н. п. ждријебе, Brei.

und hörbar (dheißen, caco tenue et cum jähriges Thier, trinus (equus).

strcpitu. Тројғк, кa, кo, Breetler, trifarius. Тріелініі, на, но, н. п. грозница, Трјан (или Тројанов град), т. Знди

drer Jahre dauernd, triennis. нe нa Церу (више дворишта). Ону. Трепіница, f. л. і трољепіна грозда Србљи припови једају, да је у

Ница : оном граду био некакав тројан

„Мучи мајко замукласе краљ, који је ишао сваку ноќ (заш.

„Од грознице прољетнице по дању није смијо од сунца, да Трім, ма, мo, jdwerfalig, tardus, та не растопи) у Сријем пе љубио gravis. некакву жену (или ћевојку); кад би Тромења, f. Drt, mo Srei #ren; en дошао онам» (у Сријем), онда би fusammentreffen, locus trisinis ©). напакли котьма зоб, па кад би ко- Tр ноша, f. XIcftеr un8:uf im Jadar. њи позобали зоб, и пjели запјека

Троношанин, калуђер на Троноше.

[ocr errors]

yeneu0.

cina cano.

[ocr errors]

Троношкӣ, кa, кo, pon Троноша. Трипінсе, имce, v. г. impf. Den biz cf. запроношити.

tern in die Höhe recken, arrigo uates. Tpon, m. die Schmalztreber , recremen. Tpyba. f. 1) die Trompete, tuba, bude ta butyri liquati.

cina. 2) труба платна, cin etd jet Тропол, ла, лo, von Brei Ctüzen (Jus

zusammen gewickelter Leinwand , massa che8), latus tres panni latitudines : lіntеа: што ми ми је зашпіо: Зату. „До зоре је девет намнрила,

баспо, зарубaсто, женама је драго? „И откaлa прoпoлу поњаву

(п. ј. пруба плана). 3) да8 fei nje Траспрук, кa, кo, orcifad), triplex. gezogene Garn am Beberbaum, man Трошак, шка, т. (у Сријему, у Бачк. teiae :

и у Бан.) бie koiteit, sumtus. cf. арач. „Доведи мн дугонокпу другу, Трошење, т. дав 3ebrett, expensatio. „Да прокопа на врапилу трубу – Трошиши, им, y. impf. a! gебеп, зер» Трубиши, им , v. impf. troimpetit, buc

T ren, expendo. Tohumice , unce, v. r. impf. sich in Tpyöreibe, n. das Trompeten, cantus Unfosten reßen, expendo.

boccinae.

IT Тепанац, нца, т. прпанац у соби, Труд, т. 1) gen. пруда, бie Tube, opers. не може се човек окрен упiii, e 8 ift "labor. 2) gen. іруда, (у Бачкој и у Т. alles voll gebäuft im Zimmer; man Срјему женскога рода), деr $tute kann sich kaum umdrehen; vix te mo- sdhwamm, boletus igniarius Lino: mpya veas, ita plenum est cubile.

буков, церов, или од гљиве. Транпук *, m. cine Reifefenje, falx foe- Тр,дан, дна, но, 1) ermйдеt, lаѕѕus: naria plicatilis.

трудан и уморан. 2) трудна ње. Триање, п. Вав uebereinanserhäufen, Ha, schwanger, gravida. accumulatio.

Тр, дба, f. Die Semübung, Tube, opera Трпати, ам, т. impf. iibereinanbermera

impensa. fen, accumulo.

Трудити, им, т. impf. einen bеmühen, Трпалінсе, амce, v. r. impf. fimobin inm Mühe machen, fatigo. drängen, intrudor.

Трудилисе, имce, y, r, impf. fi, 2Дифе Трпеза, f. Der sij, mensa, cf. сто, geben, fatigor circa rem, desudo in re. асмал , синија.

Труђење , p. да$ Зетӣ:1, dеfаtіgаtів. Трепезар, m. Der Safelecter (in Sen Труладак, шка, m. ein Stück jaules Klöstern), monachis a triclinio.

Jols, fauler Apfel, putre lignum, mae Трпезарев, за, вo, vidе трпезаров. lum. Tonesapuja, f. der Speisesaal in den Klós Tpyner, m. verfaultes Zeug, res putres.

jtern, coenaculum (refectorium). Труліна, f. Ver Roдeс, дав пioride Трпезаров , ва, во, бев прпезар, tri- Stück, pars putrida : O Achjeya 40 cliniarii.

трулине. Трпезарскіі, кз, ко, 2) Xafelveder= , Трулипи, им, т. impf. faulen, petre tricliniarii. 2) ady. wie ein mprezap, more tricliniarii.

Теуло, т. (у Сријему) bie &nggеl ia

беr ѕirе, thоlus. cf. кубе. (Срем.) Трпљење, п. Bas Nortragen, toleratio.

Трумпа, f. Ver Trupp, фаије, turbя. Трпљепшн, им, т. іmрt. (Ерц.) leiдеп, cf. конла: ertragen, perpetior.

„Кој смалнјем боја бити не ће, Трска , f. аги do epigeios Linn.

„Веќе жели да на орумпу удри – Трлі, мрт (in bеr r; &#lung, ит бав Трун, m. Bеr eplitter (im 24uge), iesluverlegene Stammeln des überwiesenen cula. (Diebви. Вg!.) аn ѕuреrten, interjectio de Трунак, нка, m. hyp. p. meyн. coníusione criminis convicti.

Трунити, им, v. Impf. Hanitäubға, Трпи, прем (и шарем), пръо, v. impf, verunreinigen, sordibus conspergo. reiben, tero.

труни снијег, е 8 }tobert, lives ciiТрпица, f. Сав сфweifjtüt ppm ges cumvolitant. bratenen Geflügel,

Трунка , f. vide

прун. Трпосили, им, v. impl. fфnей бабее Трунун, нем, vide

пирулипін. olappern, blatero indistincte.

Трунчица, f. dim, 2. трунка. Трцiошење, n. дав ефnelplappern, bla- Труњав, ва , вo, mit epitttern virua teratio.

reinigt, aqua festuculis turbida. Трење , п. Зав Хесеп бев intern in Труње, р. (coll.) etаub, pulvis. die Höhe, arrectio natium.

Труњење, а. баѕ anytauben, adѕресів

pulveris.

SCO.

I panemu, num. Cper:)} vide monbema. Teygembe, n. das Modern portret

2)

Тро, прула, лo, merfф, perfault, putris. accusatio. 2) das Klagen nach einem Ipyn, mi der Rumpf, truncus.

Todten, ululatus de mortuo. Трупина, f. .) augm. р. труп, 2) беr Тужити, им, v. impf. плакали иза Kios, caudex.

гласа (особимо за мрцем) и нари. Трусина, f. Berg іn See Terseaomina : цами, пі. ј. говорити : јаој Бого

„Други мејдан под горомТрусином— (или како му буде име) моје грдне. Трупі,

ране! јаој ко ће твога пуста коња Ipjmuna, augm. die Drohne, fucus.

јапи ? јаој ко ће півоје амине но. Труцкање, в. сая ефütteln (im 28а. сипти ? јаој ко ће твоје оружје паgen, quassatio.

camu u m. A. einen Todten bomeinen, Труцкаfписе, амce, v. E, impf, gefфut, plango. Maniн за сином и сестра за felt, iverden, quassor.

брапом mужи кашпо по двије и Ton Bpy, interj. von der Verlegenbelt eie по три године : кад је сама код ку»

nes durch Einwürfe und Fragen Uebers ће, или кад изиђе куд у поље, а

wiesenen, delergiversatione convicti. она mужи и нариче као да пјева. Трюч на поље, шеп укућу (бике Доспа пута би суза из камена y=

Hokac), scherzhaft für Lapiren, alvus fluet. дарила , како жалостиво мати на. Трчање , в. Бав gaufen, cursus.

риче за сином, или сестра за браТрчали, чим, v. impf. Taufen, curto. піам. у садашње вријеме срамота Точкарење, п. dim. р. трчање.

је жени птужити за мужемі, а још Грчкарити, , им, dim. р. прати.

века испрошеној ћевојци за момком; Трчуљак, љка, m. cf. висуљак (само у али се у пјесмама пјева да су и жеоној загонетки).

не тужиле за мужевима и ђевојке , dort, da, istic.

за момцима, нп. Týr*, m. der Roßschweif (als Ehrenstans IIуче пушка из кола другога darte der türlijden Pafchen), insigne ,,Те удари у колу Дамњана. caudae equinae.

Дамљан паде, а љуба допаде : Туга, f. 1) пуга ме је, в fфаибert mi, „Мој Дамњане, моје јарко сунце! cohorresco : :

„Лjeno пи ме беше обасјало! „Бе је сама, а не има друга,

„Ал' ми брже за горицу зађе „Да је није од горніце пруга

„Марка жали и бmaij и мајка, 3) пуго и невољo : 1agt -бie unmilige, б) А Андрију ни отац ни тајка, aber immer liebende Mutter zum Kinde

Него једна из села девојка , das ihr Kummer und Noth macht,

Жалила га, па је говорила: convicium inatris amantis in infantem. „Јаој Андро моје чиспо злато ! Тугаљив, ва , во , Riselig, titillationem „Ако би е у рукаве везла,

aegre sustinens, titillabilis. cf. uKaKDHB. „Рукав ке се одма издерални, Туговање, п. Вав Жlagen, 28ebtlagci ,

„Па kе tоје име погинути ; lamentatio.

„Ако би пе у песму певала, Туговали, гујем, т. impf. mebelagen,

„Песма иде од успа до уста, 'lamentor.

„la fе доћи у погана уста ; Туговaтисе, гујемсе, т. г. impf. Ela.

„Ако би ме у књигу писала, lamentor :

„Књига иде од руке до руке, „Поче им се Чупић пуговати

„Па ће доћut у погане руке Tyh, ka, ke, fremo, alienus.

„Боже мни чуда великога ! Туђење, n. бав ефamen, Berlegen fepn „Ко л' је ово кога ожално ? in einem fremden Hause, verecundio

„Ил' је мајка јединога сина ? in domo aliena.

„Ил сестрица брата рођенога ? Tikus, m. der Fremdling, peregrinus.

„Ил' је снаа ручнога ћевера ? Туђинка, f. Die Sreme, peregrina :

„Ил bевојка првог заручника ? „Али ми не да луђинка,

Тужипін, тжим, v. impf. кога, ғİai „Туђинка добра ћевојка :

gen (vor Gericht), accuso. „Ја добра коња оседлам,

T, жилисе, имісе, т. г. impf. коме , на „Туђинка ми га раседла

xora, sich beklagen, klagen, conqueror. Tykumuce, umce, v. r. impf. fich fremd Ty'xtaba, f. die Webplage, ululatus : betragen, verlegen seyn wie ein Frems

споји піужњава. der, verecundor.

Тузла*, к. 1) дав gefottene eat, sal Тужан, жна, но, беtrbt, arni, unfelig,

excocturn ex aqua salifera. 2) (Aoina si

tôpita) Namen einer Stadt in B08„Тужна jадна да сам вода ладна

riieil, wo so eine Siederen besteht, 10Тужба, f. Die glage, accusatio.

mcu oppidi. тузланин, човек из Туза Тужење, п. 1) oqв &lagen (yor Beri+:)

ло. тузлансії , кa, кo, pon Тузла.

Dd

[ocr errors]

aen,

miser :

« PreviousContinue »