Page images
PDF
EPUB

den, premo. 2) angligen, tümmern, Тобщијски, кa, кo, vide мобияјнски. ango,

Тобіцнілук *, m. Der Ranonierrien ft, ars Tјеме, мена, р. (Ерц.) бес ефеitet, militis tormentarii, vertex.

Тован, вна, но, mob1beleibt, carnosus : Tјемепице, . dim. р. пјеме.

„Товни коњи, а бијесни Турци Tјешење, п. (Ерц.) бав Berufigen, ра- Товар, m. pie Saunilajt, opus jumepti catio, consolatio.

(machi 100 Dka). Tјешипни, им, v. impf. (Ерц.) bеrubi. Товарење, р. дав 2uflaven, elajten, деп, расо, н. п. дијете.

oneratio. Tјешпан, на, но, (Ертц.) н. п, руке, Товарипи, им, v. impf. н. п. коња beteigt, massa illitus.

кола, лаby, belaven, Delaften, onero. Таља, f. Die Beberin, textrix,

Товарнинa, f. Pie Ctrite gur Beferti. Tkahvija, f. ein gewebter Gürtel, Scher, gung der Saumlast, funes firmando pe, cingulum textum.

jumenti oneri. Тканице, f, pl. Art Trauenfфerpe, cin- Товни, им, y. impf. н. п. коња, воguli genus.

na , gut füttern, fett magen, pabulum Тканичица, f. dim. 5. каница.

amplum praebeo. Ткање, т. 1) дав 23eben, textus. 2) 588 Товљење , п. бав 2Räften, pabuli ampli Gewebe, textura.

praebitio. Ткаши, чем, (и покам), v. impf. We Tüда, . (hyp. 2. Тодора) $rowцептате, ben, texo.

nomen feminae. Тид, кога, vide Ко.

Тодица (Тодица), f. dim. p. Тода : Ткoгoд, когагод, (Рес. и Срем.) vide Љуби ме Тодо Тъдице, ткогођ.

„љуби ме душо и срце Ткого, когаrођ, (Ерц.) vide кoгok. Тодор, m. vide Теодор. Tлапиши, им, v. impf. сву ноћ сам Тодора, f. Srамеппа те, поmеn feminaa.

платио којешта, дисфеіnаntеr trai• Тодорчик, m. dim. 2. Тодор. men, somnio susdeque.

Тозлуке*, f. р.

vidе докољенице. Tлалљење, р. за Ourbeinancerträи. Тозлуци*, m. р. men, somnia promiscua.

Tojaгa, f. vіdе бащина 1. Тлачење , п. баз Зreten, conculcatio, Toke*, f. pl. 1) eine Art filbernen (auch Тлачити, им, v. impf. Worauf trеtеп, messingen en) Kürasses, der zur Zierde calco :

vorne angeschnallt wird, ornatus lori„Јелен попасе смиљ по загорју, cae argenteae. 2) eine Art knopfartiger, „Више га плачи, нег' што га пасе – länglicher Platten, die vorne an die то, 1) п. боп мај, па, піо, бав, іstud. Dolaina genäbet werden, laminae vesti

2) als conj. im Nadsak (felten), so, adsutae splendoris caussa. ако пи дођепі, по ће и он доћи, Токмак*, m. vide ћулумак. for wiro aum er tommen, veniet et illo: Токмачні, dim. р. піокмак, ако тако буде, по смо ми про- Токнути, нем, v. pf. dim. v. уточин.»

пали (ако тако буде, пропали смо). Токорсе, vidе побоже. Тобе , р. учинио піобе да не пије ви- Токоршњй, ња, ње, fоgеnаnnt, fert

на , п. і зарекао се, ft bat ein ве: follend, qui immerito nomen hoc gerit: lübde gethan, er hat geschworen (?). камо пај наш покоршых госпоТобоже, worgebli , feyn foleno, simu дар ? late , pon itа ut oporteret ; Bem 2xamet Tолдос , само у овој загонетки : Оздо nad, nomine, non re.

піолдос, озго полдос, а у среди Тобожњії, ња, ње,

vide

шокоршњи. мићивoлдoc пoлдoс? (пі. ј. корња. Тоболац, лha, m. per Beutel, ёфnurs beutel (aus einem Stücke), crumena. Toukî, ka, K0, 1) so viel, tantus. 2) so Плашив у трговцу говно у поболцу.

groß, tantus. Тобнбаа*, m. Der Sbеrtаnоniеr, tor- Толико (толико), то vіеt, tantum. mentariorum praefectus.

Толишня (молишні), на, но, dim. р. Tooijuja *, m. der Kanonier, emittens tormenta, miles tormentarius.

Толмач, m. per poimetf, interpres. Тобчијин, на, но, бев Жаполіеr, tor- Толмачев , ва, во, бев Oolmetјф, inmentarii militis.

terpretis. Тобиајница, f. бев ЖапоnierSrаи, Толмачење, р. фав Oolmetfфеn, interuxor militis tormentarii,

pretatio. Хобијнскӣ, кa, кo, 1) Жапоniеrѕ, tor- Толмачити, им, т. impf. Belmetfфеп.

mentariorum. 2) ady. wie ein Kanonier, interpretor. More tormentarii,

Тіла, г. (у Сријему) дрво, што са

[ocr errors]

ча).

[ocr errors]
[ocr errors]

привеже уз косите кад се жито Торба, f. Ser. Zornifter, pera. коси, да обара жито управо. Торбар, пі. ) бес торбе - афеr, conToma, m. Thomas, Thomas.

fector perarum. 2) Krämer, Sauficer, Тома, т. (Рес. и Срем.) vide Томо. institor. Томанија, f. Staисплате, поmеn fe- Торбетина, f. augm, p. лорба. minae.

Тәрбица, f. dim. р. порба. Tomâu, m. Mannsname, nomen viri Topbuhouia, m. der Querjadträger (j. (орп Тома).

B. bei den Räubern), perae portater: Томица (Томица), m, dim. у. Тома. „Арамбаше земљу поараше, Томо, m. (Ерц.) hyp. у. Тома.

„Торбоноше благо однијеше Томруци, ука*, m. pl. vіdе кладе. Торбурина, f. vіdе шорбешина. Тонути, нем, v. inpf. Bu Brunoe gе. Tорење, в. дав Xiften bев Biebes, stat. hen, versinken, mergor.

coris positio. тења, f. 2rt Betterü, tempestatis ge- Торина, f. Зобеn, wo ebеvое дав With

mus: попала и га поља, украше gestanden, und ihn dadurch gedüngt

пін неко коња (у приповијетки). bat, locus stercore facto fecundatus. Ton*, f. die Kanone , tormeutum (bel- Topumu, un, v. impf. misten, stereus licum).

facio. Топал, пла, ло, Таитает, tepidus. Topaak, m. ein Großsprecher , gloriosus. Tonân*, m. der Layme, claudus , vide Topârbe, n. das Großsprechen, jactatio, ромо.

clamitatio. Tonaлaсні, па , по,

vide ром. Торлаши, ам, т. impf. dropfфrcien, Торнти, им, v, impf. fфnielseit, lique

clamito, glorior. facio.

Торњање, р. дав Хафе, бар тап Топић, m. dim. р. піоп.

fortkommt, maturatio. Топлин, т. лі. ј. вјетар, (сл.) Ser Topњалансе, амce, v. г. impf. fortma Südwind, warmer Wind, vertus te. феn, maturo : морњајсе одатле. pidus :

Торікање, р. Das repen, garmen, „Топлик вјешар у спре ударно,

clamitatio. „А бијели снијег окопнио

Торікапи, рочем, т. impf. frepea, Топлина, f. Die Taце Bärnie, tepor. lärmen, clamito. Топлили, им, v. impf. н. п. ногу, ру- Торокуша, f. Die gargiote (al& Gфеl»

ку, главу, mаrm тафеn, tepefacio. wort von einem Beibe), femina claTÔnanua , f. 2) warnies Bad, thermae. mitans.

2) Топлица, Dorf in Gerbien, unt раѕ Tоmркање, р. Вав XIopfen бев $aum» ber 5) Топличанин ипо aud) Топли spechto, pulsatio ut picus facit in arца Милан:

bore. „Друго јесте Топлица Милане Тоmрками, рчем, v, impf. 1tlopfen wit „И пусти ми старога Топлицу Топоркнути, нем, v. pf. jein Baum» Топљғње, п. 1) бав еф meljen, liqua specht, pulso (de pico).

tio. 2) das Wärmen; tepefactio. Toyîn, m: der Webstein, Schleifstein, cos. Топовскій, ќа, ко, н. п. кола, плане, Тоціљање, т. бав, СФleifen (auf bei Kanonens, tormentarius.

Eise), in glacie decurro, feror. Топола, f. Die Pappel, populus. Тоциљатисе, амсе, т. г. impf. Фltis Tonon ük, . der Pappelwald, popule fen (auf dem Eise), in glacie' decurro. tum.

Точак, чка, т. і дав Хад, гota. ct. Тополов , ва , вo, Pappel: , populeus. коло. 3) бie Xəbre am Brunn, fistuТополовина , f. Pappeibols, lіgnum po la putei. 3) ein Rohrbrunn selbst, pao puleum.

teus fistularis. Топољак, m, vidе mополик.

Точенье, п. г) бав сфеntеn (Bфitter), Топpo, erft, vixdum. cf. пек.

infusio. 2) das Weßen, Schleifen, ejaТопуз m. der Streitkolben, vide 6y3.

'cutio. дован.

Точити; им, v. impf. 2) феntеr, fфut: Топузина, f. augm. E. попуз.

ten, fundo. 2) н, п. сјекиру, peten , Топчидер, т. ријека у Бијоградској schleifen, exácuo.

наији (утјече у Саву више Бијо. Тоша, m: (Рес. и Срем.) vide Topio. трада).

Тошо, m. (Ерц.) hyp. у. Тодор. TR, m die Hürde (für das Hornvieh), Tpába, f. 1) das Grab, gramen. 2) ein

Kraut, eine Pflanze, herba. Трањ, рња , m. (у Сријему, у Бачк. Травара, f., п. і. жена, која даје праuy Han.) der Kirohthürm, turris aedis Be, die Kräutlerin, Kräutetfrau, (sacrae).

baria.

2

crates.

или

2

Трављање, п. Вав бermapige &jjen, Трговање, р. Раз фаnуеlаt, mercatus.
manducatio immoderata.

Трговали, гујем, v. impr. рандеп,
Травањатаи, ам, х. impf. immer nіфів mercaturam exerceo.
als essen, nil nisi map duco.

Трговац, вца, Веr аптев тапn, mer-
Травица, f. dim. р. права.

cator,
Травица, f. Trauenname, nomen feminaс. Трговачких, кa, кo, ) panels, mer.
Травка, f. ein etät Bras, grаmеn. catorius, 2) adv. more mercatoris.
Травник, m. tact in Bosnien. Трав- Трговина, f. Bеr panel, mercatura.

ничанин, човек из Травника, Трав- Трговчић, m. dim. р. прговац.

ничнії, кa, кo, von Травник. Треба, f. (Рес. и Срем.) "vidе пријеба.
Травуљана, f. augm, p. права.

Требаши, ам, v. impf. 2) роіnоthет
Траву она,

f.
augш. р. права.

fеріп, opus est. 2) преба ићи, таа
Травчица, f. dim. р. правка.

muß gehen, oportet ire.
Траг, ш. 2) Die Sugitapfe , vestigium, 2) Требёвић, m. планина у Босни :

без прага, fpurfов, über Bit 2 ареп, „Требевићу висока планино!
ungeheuer, immensum quuntum: om „С тебе ми се види Сарајево –
де без трага; далеко без прага; Требиње, п. Ctabr in per peregomina.
скупо без трага; ући коме; Требињанин, човек из Требиња. Тре-
чему упраг, и II. д.

бињск1, кa, кo, von Требиње.
Тражење, в. дав Шифеn, indаgаtiо. Требили, им, (Рес. и Срем.) vidе при
Тражити, им, v. impf. fumen, quaero. јебити..
Тражитписе, имce, v. г. impf. epue Требилисе, имce, (Рес, и Срем.) •ie

zurüdlassen, vestigia facio, H. 11. 3e пријебитисе.
цови.

Требишњица, f. ријека у Ерцегорії: ".
Трајање, п. Зав Дацеri, duratio. Требљење, в. (Рес. и Срем.) vide г.,
Трајапии, јем, v. impf. Bauern, dого. јебљење.
Траљав, ва, во, н. п. обућа, lieberli. Требняк, m. Das Ritual, liber rita....

фer 21njug, dissolutus, neglectus. 2) Требовање, п. бав Зrauber: , 23; й
(im Sderze) nocao, liederliche Arbeit, then babe:i; indigentia, usus.
opus male factum.

Требовани, бујем, v. impf. .) ударія
Траље, f. pl. 1) vidе крошње, (bie Sea= then haben, egeo. 2) vonnöthen 1609

ge). 2) die Feßen , lumpen, laciniae.
Трандов.ље, и. (Траутарилгээ ) аlсеа трезан, зна, но, (Рес. и Срем.) viu ;
rosea Linn.

пријезан.
Трап, m. Die übengrupe, fovea adser- Трезнитисе, имce, (Рес. и Срем.) -
'vandis rapis.

"de приезниписе.
Трапова недеља, f, vide себична не- Тренда , f. Srauenname, nomen feminae.
ђеља.

Tpehmja, f. 1) das Reibeisen (Osterr. Sites
Трба, f. hyp. 2. мрбу.

eisen), radula serviens tritui. 2) ein yer
Трбобоља , f. Вав Заифтер, беr Заиф. fägtes Bret (österr. Pfosten), tabula.
fфтеrѕ, дав Заифgrіmmеn, tormina, Тренути, нем, v. pf. бав анgе gutbur,
dolor alvi.

claudo oculum: цијелу ноћ нијесам
Трбоња, m. Bert Dittauф, homo abdo тренуо.

Тренуке ока, в. Вее 2ugenblid, mo-
Трбу, mpбуа, m. Ber Baum, alу uѕ, venter. mentum.
Трбушаш, па, то, bi#bацфіg, ren- Трепавица, г. фіг Дugenwimper, cilium,
trosus.

Tpenem, m. das Seben, tremitus.
Трбушина, f, augnu, p., прбу.

Tpenémâibe, n. das Zittern (des lauves),
Трбуничић, m. dim. р. пірбу.

trepidatio.
Tør, m. die Waare, das Kaufmannsgut, Tpenemamy, ekem, v. impf. zittern (von -

Laube), trepidat (folium).
„И у лађу прға свакојака,

Трепепіљина, f. Bas, wав аn bеr git.
„Понајвиine сјајни огледала

ternadel zittert, argentum tremulum de
Трганици, наца, ш.

.pl. (österr. der Sterz)
eine Art Polenta, polentae genus.

Трепшање, . 2) баз Зіttern, trepida-
Тргање, р. рaв Xeigen, ruptio, abruptio. tio, motus tremulus. 2) das Flattera,
Tpramı, ay, v. impf. reißen, abreißen, motus alırum.
rumpо: тргају се конци, бес Зmiere Треппата, пhем. v. impf. (mit бет
reißi , rumpitur filum.

Augen) linzeln, nicto.
Тргнути, нем, т. pf. reigen (einen bei Третапи, ппим, т. impf. Pattern;
der Hand, die Pistole aus dem Gürs

MoYeo alas :
tel), rapio, arripio,

opus est.,

mine magno.

merx:

аси.

„Паун преппи да полети,

вагі. 3) 3. 5. шљиве од цвијеша, Паун мој, паун мој

decussisse folliculos calycis. Трепчана игла, f. Die Sitteenabel, acus Тријебљење, п. (Ерц.) "Das eaubers, tremula.

expurgatio. Трепчаница, f. vide препчана игла. Триjезан, зна, но, пифtern (uzbe. Тресак, ска, т. (Рес. и Срем.) vide rauscht), crapula solutus, sobrius. пријесак.

Тријезнитисе, имce, v. г. impf. (Бра) Тресење , п. бав ефutteln, quаssаtiо. никад се не пријезни, еt miro се Треска, f. Der eplitter, pie eplitter, nüchtern, schläft den Rausch nie art, assula.

crapulam edormio. Треснупти, нем, . pf. drfфüttern, con- Тријесак , скa, m. (Ерц.) vide гром: cutio.

пуче као тријесак ; Здрав момая Треспи, сем, v. impf. (фutteln, quаssо. као пријесак. Tocmice, cence, v. r. impf: zittern, Tpujecm, m. (Epq.) Triest, Tergestum. beben, concutior, tremo.

Tpujeuke, n. (coil. Eph.) die Splitter, Трепак, m. н. п. коњ, Steyjäbrig, trimus. assulae, festucae. Toki, ka, ke, der dritte , tertius. Трина, f. Das Biрфеn, mica, frustulom. To fa, f. ein Drittel, triens, pars tertia. Tpunaecm, dreyzehn, tredecim. Трешња, f. ) дie firfфе, cerasus, 2) Тринаеспepo, vidе принаесторо. die Kirsche, cerasum.

Тринаеспін, па, що, беt рrеvеntе, Тре-шњица , f. dim. 2. прешња.

decimus tertius. Трешњов , ва , вo, Sirfфеnе, сегаѕinus. Тринаесторо, Дngab von Prepen, Трешњовац, вца, m. Kirschenstab, ban tredecim. culus cerasinus.

Трине, f. pl. bie 216fäle pom фев in Pet Трешњовача, f. 1) Gtod bon firfфbols, Krippe, frustula foeni. "baculus cerasinus. 2) vidе трешњо- Трінити, им, y. impf. Drijaln, frio. Вица.

Трипица , f. dim, p. прина. Трешњовина, f. Sirfфbols, lіgnum ce- Трињење, п. дав Зrojeln, frіаtіо. rasinum,

Трніnho, m. Rann'name (von Трипун), Треіnњовица, f. Яirfффеапntwеіn, yi pomen viri, num ustum e cerasis.

Трипун, m. Erophon, Tryphon. Трентина, f. ein Splitter assula. Трипуњ дан, ња днe, m. Settag & To uke, 1. (Pec. u Cpen.) vide mph. heil. Tryphon , dies festus S. Tryphojeuke.

nis (den 1. Febr.). Трзање, о. Вав Reigen (fфnele Bieben), Трипуп (три пуща), Orep 2Ral, ter, raptio, arreptio.

tribus vicibus. трзаган , тржем, v. impf. reiben an et. Триста, оrеppunbert, tercepti. ras, rapio.

Трибида, f. (мени се чини као да у Трзаписе, тржемсе, v. г. impf. reigen Србији говоре три ћела) деr рrери "(з. 3. пушка), auffabren (im emlaft), ar mige leuchter, mit dem der Bis excutior.

fchof den Segen gibt. Tpů, drey, tres.

Тріце, f. p. 1) vidе мекиње, я) ві Трив н, m. Eyryphon, Tryphon.

Grcremente, recrementa. Трив нац, нца, т. dim. p. Тривун. Трічав, ва, вo, Drect. , stercoreus. Тридесет, Brey від , triginta.

Тричан, чна, но, н. п. киселица, Stepa Tpiigecemii, ma, mo, der dreyßigste, еп, furfuraceus. tricesimus.

Триша, т. (Рес, и Срем.) vide Тришо. Тридесп, vidе придесет,

Трио , m. (Ерц.) Бур. р. Тривун. тр ідеcпepo, vidе тридеспоро. Треспански, кa, кo, . Тријест. Традесіп, піа, пio, vidе придесетии. Трк , m. See Rauf, cursus. Тако мы моТридеспоро, 23abl van breyig, tri. га брка , биће оно куће прһа. ginta.

Tpka, f. der Wettlauf, das Wettrennert, Триест, vidе придесетi (mit an en 26,

curriculum. Teitungen).

Тркање, п. Вав феrumlaufen, circum. Трнјеба, f. (Ерц.) Bet Beparf, Die Roth :

cursatio. није пријебе говорили о том. Тркан, прчем, у. Тријебити, им, v. impf. (Ерц.) fäц.

impf. umherlaufen,

circumcurso. беrn , expurgo : пасуљ, сочиво, пи- Tpлиши, им, v. impf. aufparen (ini ринач.

KAHC - spiel) auffangen, capto. Тријебиписе, имсе, . г. impf. (Ерц.) Трлица ; f. і ріе (тіафиә) Breфe, fraa

2) 3. 3. од вашију, ji, fäupern, раг gibulum. 2) der 31, womit der Aufs

писе.

ex area.

па.

Пла ,

fangende auf den Kanc aufpaßt, ramus Ан, онда би тошао напраr, и до captantis клиси іn.

сунца би дошао у свој град. Једтрља, m. онај што прли кад се ба ном канку да је муж оне жене (ил

нају ћеца, беr aufpdffer im бана други неко?) усуо у зобнице нијеписе - бріеl, captator. cf. бана сак мјесто зоби, а пијема сви

ма повадио језике (да не могу пјеТрљање , п. бав Reiben, frіаtіо ,

tritus. вами) : піако се краљ, чекајући док Трљапи, ам, v. impf. reiben, attero. пијепили запјевају, забавио дуго, Трљење, т. дав 2ufpaffen im клис • пипао слугу јесу ли коњи позобаSpiel, captatio,

ли зоб, а смуга му казао да нијесу Трьин, на, но, ее прља , captatoris. (зашто је само пипао рукама од 03трмка, f. vіdе кошница.

до) ; упом се одоцни; пад већ ви. Трн, т. 1) глогов, vidе глог, 2) црни, ди шта је, онда узјаше на коња па

der Dorn, spina (prunus spinosa Lion). побјегне, но у пупу га стигне

Три му под реп и борова шешарка. сунце, онда он брже боље сјаше Трнење, п. Сав 2 usläfen, exstinctio. с коња па утече под пласт и саТении, зім, y. impf, п, і. Ұшто на кријесе од сунца, но (његовом неrybny, das ausgetretene Getreide von срећом) наиђу говеда те разбучу Vienfoth reinigen, everro recrementa пласт, и ту га растопи сунце.

Троји, піроја, проје, Prey, tres : проТрник, m. dim. р. пірн.

ји јади, піроје гаће, троја враТрнов, ва, вo, Dorn s, spinae, Трн метi, m. (у Бачкој) велика ме- Тројица, f. 2nsa51 von Brep, tres.

што се њом скида слама и Тројица, f. 1) бie Drepeinigteit, triniбалега са жипа на гувну кад се вil

tas : помози света пројице ; je, der Besen (von Dorn?) um den А. Бојиш ли се светне тројице ? Diehkoth von der Dreschtenne hinwegs

Б. Бојим зле и двојице. Aukehren, scuparum genus.

2) намаспир у Ерцеговини. 3) на. Трнути, нем, v. impf. ватру, сви мастир у Босни (у Зворничкој найjeky, auslöschen, exstinguo.

ји). cf. Tавна. Трнути, нем, v. impf. eritаrrеn, torpeo. Тројице, f. Pfingften, pentecoste. Tobâk, m. ein Dornbusch, dumetum. Тројичин дан, на дне, т. vіdе проТрње, р. (coll.) бie Dernen, spinae. јице. Трњeњe, n. Bad BegFebren дев'Иnrat63 Тројка, 1) die Drey, numerus terna

won der Senne, eversio stercoris ab area. rinis. 2) ein Faß von drei Eimern, doТрњина, f. 2) pie Chlebe, bacca pruni

lium trium amphorarum. spinosae Livo. 2) Frauenname, Romen IpójcmBo, f. die Dreifaltigkeit, trinitas: femiuae.

тако ми пројства. Трњиница, f. dim р. пірњина :

Тролиjecha, f. само у овој загонетки: „ој девојко морска прњинице

"Лијеска піролијеска, у лијесци огањ Tpôb, m. ein betäubender und berau: гори, иу огњу човек стоји (у Сриschender Fischköder, esca piscaria, ine јему кажу липпа пролипа, мјесно brians.

лијеска пролијеска)? п. ј. Тровање, в. дав Зеrgiften (ber Xifфе), огледало. venenatio.

Тролипа, f, cf, пролијеска. Трівати, рујем, т. impf. реrgiften, Трољање , D. ъав Verbale pon прољаТрітлав , ва, вo, treptöpfiq, triceps. Трољали, ам, v. impf. (fфеrbaft) Bilan Трогоче, чета, р. н. п. ждријебе, Brei. und hörbar scheißen, caco tenue et cum jähriges Thier, trinus (equus).

strepitu. Тројек, кa, кo, Breperler, trifarius. Тролепній, на, но, н. п. грозннца, Грбјан (или Тројанов град), т. Знди drer Jahre dauernd, triennis. не на iЦеру (више дворишта). Ону. Тріљепница, f. м. ј. прољепіна грозда Србљи приповиједају, да је у ница : оном граду био некакав Тројан

„Мучи мајко замукласе краљ, који је ишао сваку ноf (заш. „Од грознице трољетнице по дању није смијо од сунца, да Трім, ма, мo, jewerfalia, tardus, га не растопи) у Сријем те љубио gravis. некакву жену (или ћевојку); кад би Тромеђа, f. Drt, wo Brei Brenje дошао онамо (у Сријем), онда би {ufanimеntrеffen, locus trіfіnіs (?). напакли котьма зоб, па кад би ко. Трноша, f. Жloftеr un8!ng im Jadar. њи позобали зоб, и пијели запjева

Троношанин, калуђер на Троноше.

пи.

veneno.

« PreviousContinue »