Page images
PDF
EPUB
[ocr errors]

Труниши, им, v. impf. :) anytauben,

Труњење, в. дав 2ntauben, adѕреnѕін

Троношкій, кa, кo, von Троноша. Тріншнсе, имое, т. г. impf. Ben Sinə cf. запроношити.

tern in die Höhe recken , arrigo uates. Tpon, m. die Somalztreber, recremen. Tpyba. f. 1) die Trompete, tuba, bucta butyri liquati.

cina. 2) труба платна, cin etüd fet Тропол, ла, лo, pon Brei et@en (Eu.

zusammen gewickelter Leinwand, massa ches), latus tres panni latitudines : lіntеа: што ми ти је зашто: Зату. „До зоре је девет мамлрила,

баспо, зарубaсто, женама је драго? „И откaлa прoпoлу поњаву

(п. ј. труба платна). 3) Das fet aufe Телiспiрук, кa, кo, ortifad, triplex. gezogene Garn am Weberbaum, massa Трошак, шка, m. (у Сријему, у Бачк. teiae :

u y bah.) die Kosten, sumtus. cf. apar. „Доведи ми дугонокпу другу, Трошење, п. За Зеђret, expensatio. „Да прокопа на врапінлу трубу Трошиши, им, y. impf. au@gебеп, зер. Трубиік, им, v. impf. frоinpete, bucren, expendo.

cina cano. Toumice, unce, v. r. impf. fich in Tposebe, n. das Trompeten, cantus Unfosten reßen, expendo.

boccinae. Тепанац, нца, т. прпанац у соби, Труд, m. ) gen. пруда, tie Rüse, opera.

не може се човек окренупiii , es ift "labor. 2) sep. пірӯда, (у Бачкој и у ales voll gebäuft im Zimmer; man Срјему женскога рода), беr Seutra kann sich kaum umdrehen, vix te mo diamim, boletus igniarius Lino: mpya veas, ita plenum est cubile.

буков, уцеров, или од гљиве. Трпанцук *, m. cine Reifefenje, fals foe- Тр,дан, дна, но, 1) etmübet, lаѕѕus: naria plicatilis.

трудан и уморан. 2) трудна же. Трпање, п. Вав uebereinanserhäufen, на; fфwanger, grаvіdа. accumulatio.

Трудва, f. Die Semübung, Rube, opera Трлапи, ам, т. impf. iibereinanserwer

impensa. fen, accumulo.

Труднти, им, т. impf. einen bетіреп, Траптисе, амce, v. г. impf. ft, mobin igm Mühe machen, fatigo. drängen, intrudor.

Трудилисе, имce, v.r, impf. fi, mube Трпеза, f. Ber gift, mensa. cf. сто, geben, fatigor circa rem, desudo ia re. синија.

Труђење , p. Bas Beтися, dеfаtіgаtів. Трепезар, m. Der Safelveder (in Ben Труладак, шка,

m. ein Stüd saules Klöstern), monachis a triclinio.

polg, fauler Uyfel , putre ligoum, maТрпезарев, за, вo, vidе трпезаров. lum. Tonesapuja, f. der Speisesaal in den Klós Toyner, m. verfaultes Zeug, res putres.

itern, coenaculum (refectorium). Труліна, f. Bеr Xoper, Dae morfфе Трпезаров, ва, зо, бев прпезар,

tri.

etüct, parѕ рutrida: одсијеца до cliniarii.

трулине. Трпезарскип, ка, ко2) Xafelteters, Трулипи, им, т. impf. faulen, patre

tricliniarii. 2) adv. wie ein monesap, more tricliniarii.

Теуло, р. (у Сријему) бie Suppel ia трпети, пим, (Pec.)

vide

беr fіrmе, thоlus. cf. кубе. Тршіли, им, (Срем.))

трпље.

Труљење, р. рав ходеrn, putcor. Трпљење, т. даѕ rtragen, toleratio.

Трумпа, f. Ber grupp, paufe, turbя. Трпљепи, им, т. іmрt. (Ерц.) eiдеп, cf, гомила: ertragen, perpetior.

„Кос малијем боја бити не бе, Трска , ft. arundo epigeios Linn. „веќе жели да на шрумпу уд"ри — Трлі, мрпи (in per Grsählung, ит баб Трун, m. per plitter (im 2uge), fest"

verlegene Stammeln des überwiesenen cula.
(Diebв 1. с.) апзидеuten, interjectio de Трунак, нка, m. hyp. р. трун.

coníusione criminis convicti. Трпи, прем (и шарем), пръо, т. impf, verunreinigen, sordibus conspergo. 2 reiben, tero.

труни снијег, ев ftobert, lives ciТрица, das Schweifstüd vom ges cuinvolitant. bratenen Geflügel,

Трунка , f. vіdе прун. Трпосипи, им, v. impf. fфnel Babet Трунути, нем, vide парулипІКplappern, blatero indistincte.

Трунчица, f. dim, p. прунка. Трошење, в. ав ефneuplappern, bla- труњав, ва, вo, mit epiuttern verule teralio.

reinigt, aqua festuculis turbida. Трhење , п. Зав Refen bes pintern in Труње, .. (coll.) etаub, pulvis. die Höhe, arrectio natium.

pulveris.

астал

2

SCO.

Teymua, augm.} die Drohne, fucus.

Тужба, f. Die R1age, accusatio.

Тро, прула, лo, merfф, perfault, putris. accusatio. 2) dag klagen nach einem Tein, mi der Rumpf, truncus.

Todten, ululatus de mortuo. Трупина, f. 1) augm. р. труп, 2) беr Тужини, им, v. impf. плакати иза Kloß, caudex.

гласа (особищо за мрцем) и нари. Трусина, f. Berg іn bеr реrѕеdomina : La mi UI, U.

. ј. говорити : јаој Бого „Други мејдан под горомТрусином— (или како му буде име) моје грдне,

ране! јаој ко ће твога пуста коња

јаши ? јаој ко ће півоје амине но. Труцкање, в. са ефütteln (im 28а. сипти ? јаој ко ће твоје оружје паgen, quassatio.

camu si m. A. einen Todten beweinen, Труцкаfписе, амсе, т. г. impf, gefфüt. plango. Mапіи за сином и сестра за telt, iperden, quassor.

брапом mужи кашто по двије и Ton Boy, interj. von der Verlegenheit eie по три године; кад је сама кодку.

nes durch Einwürfe und Fragen Uebers fe, или кад изиђе куд у поље, а wiesenen, detergiversatione convicti. она mужи и нариче као да пјева. Трюч на поље, шет у кућу (биће Доспа nytnа би суза из камена у:

Hokac),cherzhaft für Lapiren, alvus fluet. дарила, како жалостиво мати на. Трчање , д. Вав Qaufen, ctursus.

риче за сином, или сестра за бра. Трчалии, чим, Ү. impf. Taufen, curto. там. у садашње вријеме срамота Точкарење, p. dim. р. перчање.

је жени тужити за мужемі, а још Трчкариши, им, dim. . трчаши. већа испрошеној ћевојци за момком; Трчуљак, љка, m. cf. висуљак (само у али се у пјесмама пјева да су и жеоној загонетки).

не тужиле за мужевима и ђевојке Tý, dort, da, istic

за момцима, н. п. Týr*, m. der Nokichweif (als Ehrenstans „Пlуче пушка из кола другога

darte der türkischen Paschen), insigue „Те ударії у колу Дамњана. caudae equinae.

Дамљан паде, а љуба допаде : Туга, f. 1) пуга ме је, в fфаибert mіф, „Мој Дамњане, моје јарко сунце ! cohorresco :

„Л'jerio и ме беше обасјало! „Бе је сама, а не има друга,

„Ах ми брже за горицу зађе „Да је није од горије пуга

Марка жали и бmaij и мајка, 3) пуго и невољo : 1agt бie unwilige, „А Андрију ни отац ни тајка , aber immer liebende Mutter zum Kinde

„Него једна из села девојка, das ihr fi ummer und Noth machto

„Жалила га, па је говорила: convicium inatris amantis in infantem. „Јаој Андро моје число злато ! Тугаљнв, ва , во , tigelig, titillationem „Ако би піе у рукаве везла,

aegre sustinens, titillabilis. cf. YKKBKB. „Рукав ќе се одма издералін, Tyrobabe, n. daß Klagen, Behtlagen,

„Па ће mtoје име погинули ; lamentatio.

„Ако би пе у песму певала, Туговали, гујем, v. impf. mebelagen,

„Песма иде од успia до уста , lamentor.

„Па ће доћи у погана успа ; Туговаписе, гујемсе, v. t. impf. Ela.

„Ако би ме у књигу писала, aen, lamentor :

Књига иде од руке до руке, „Поче им се Чупић пуговати

„Па ће доћut у погане руке Tyh, ka, ke, fremo, alienus.

„Боже мили чуда великога ! n. Das Schäinen, Verlegen reon

„Ко л' је ово кога ожалио ? in einem fremden Hause, verecundio „Ил' је мајка јединога сина ? in domo aliena.

„Ил сестрица брата рођенога ? Tikus, m. der Fremdling, peregrinus.

„ил' је снаа ручнога ќевера ? Туђинка, f. Die Sreme, peregrina :

„Ил' јевојка првог заручника ? „Али ми не да туђинка,

Тужипин, п, жим, v. impf. кога, ғаз »Туђинка добра ћевојка :

gen (vor Gericht), accuso. ула добра коња оседлам,

Tжітіисе, имсе, т. г. impf. коме , на

kora, rich bekiagen, klagen, couqueror. Ty kamuce, umce, v. r. imp. fich fremd Tymbaba", "f. die Webriage, ululatus : betragen, verlegen seyn wie ein Frems

споји піужњава. der, verecundor.

тузла*, f. 1) дав gefottene eal; , sal Тужан, жна, но, bеtrubt, arni, unfelig,

'excoctuin ex aqua salifera. 2) (fonâ

ropisa) Namen einer Stadt in Boga Тужна jадна да сам вода ладна

nieil, wo so eine Siederer besteht, no

mcu oppidi. Тузланин, човек из Туал , D. 1) 048 Klagen (vor Gerich!)

л. тузланснії , кa, кo, von Тузла,

ра

Туђење,

miser :

Тужење,

2

тук, т. 1) bee Bintel, angulus, cf. Турање, п. Das Berfen, jactus.

пут, 2) ударио тук на лук, зwer Туратн, ам, т. impf. perfen, jacio. harte Steine find aneinander gerathen, Týpamuce, amce, v. r. impf. Werfen, dignus dignum reperit.

jacio, jaculor. Тука, f yidе будија.

Тургуља, f. (једни говоре и мургуња) тукац, кца, m. vіdе будац.

п. і. шљива, 2rt frubscitiger piau. Туннупін, нем, у. pf. 1) ein menig men, pruni genus.

(Snoblaud) ftoßen, contundo. 2) salas Typuma, um , v. pf. werfen, jacio. gen (dem Geruche nach), oleo, suboleo: Týpumuce, umce, v. r. pf. werfen, ово месо пукне мало.

culor. Тулум*, m. vіdе мјешина.

Туркање, n. (dim. р. пурање) Dak sots Тулумина, f. augm. р. пулум.

ftoßen, promotio. Туљак, љка, т. 1) pie sinitetripre in Туркати, ам, (dim. 2. мураши, fort Тўљац, љца, т. / et каблина, fistula stoßen, promoveo (g. B. wenn viele minor inserta majori (in molu). 2) eine beisammen fißen, und einer den ans Art Falle für Füchse u. dgl. genus de dern zum Weiterrücken stößt). cipulae, laquei.

Туркешања, f. augm. 2. Турчин. Тумарање, . бав bormibigt Иmbergt. Туркиња, f. Die Curtin, Turca, femia hen, vagatio curiosa.

Turcica, Тумарапи, ам, т. impf. bormibig ита Туркињин, иа, но, беr furtin, Turcзе. herschlendern, vagor curiosus.

Туркињица, f. dim. р. Туркиња. Тумарили, им, v. pf. bineinplumpen Турко, m. vide Турак: "Турко мала

(in ein Hau8, ohne anzuklopfen), intro пара невршена вјера (у припоimprovisus.

јетки). Тумба, adv. vom Sap, menn et auf• турнупін, нем, т. pf. (з. 3. mit bea recht steht, de dolio erecto.

Ellbogen) stoßen, impello. Тумбање, т. дав Иmlegen (eines affев), Турпија , f. Die polsteile, lima lіgnaria. inversio.

Турпијање, п. дав зеіlen (Фев politi, Tym6ác*, m. der Ponton (Schiff gur

Timatio ligni. Schiffbrücke), ponto.

Турпијали, ам, т. impf. feilen, lino. Тумбами, ам; v. impf. н. п. буре, Турпијца, f. dim. в. пурпија. umlegen, umdrehen, everto.

Турска, f. Die Sürten, Turсiа. Туна, vide пу.

турски, кa, кo, t) türtifф, turcicus туња, f. vіdе гуња.

2) adv. türkisch, turcice. Туп (comp. пупљії), па, по, ftumpf, Туркија, f. 1) еіnе türeifфе Arie , modas hebes.

cantilenae turcicus. 2) die Türkep, Tu. ту пара, f. mуппа сјекира, eine Art

cia: ft um pfer Baden, securis obtu „Мало јада по Турбији радиш, sior.

„Ја што пражиш по земљи Тупили , им, v. impf. абftumpfen, ob

Њелачкој — "tundo, hebeto.

Турчало, m.per geposilib turfijfpript, Тупкање , п. дав еtаmpfen (per 3iegen), fingt, Turcicus. tundo , supplodo.

Турчалов, ва, во, бев турчало, Turcii Тупкали , ам, т. impf, mit Ben Süpen Турчање, в. дав хüstifфірrефеn, Tur

ftampfen, supplodo. Тўпљење, р. Бав 26ftumpfen, hebe- Турчати, ам, у, mpf, türtifфірrефе. tatio.

Toqui turcice. Тулоглав, ва, вo, jiumpfen Ropfев, Турчење, т. дав Зеrtürten, turcizatiз. "capitis obtusi: иди погани тупогла- турчин, m. der Türke, Turca. ва! (кажу Ђепету, н. п. кад не мо- Турчаінак, нка, m. papaver rhoeas Lina. же што да упамти).

Трчинов, ва , во, бев Ей Еea, Turcae. Тур, аn. per pofeulat, legamentum brас- турчилін, им, v. impf. sum Xürtea

chen, facio esse Turcam. Тура*, f. 1) н. п. кордована, или и- турчитисе, имce, v. г. impf. ein xit

puwuma, ein Bündel, fasciculus. 2) te fern, Turca tio aut sum. auf der Münze die Kopfseite, pars ad- Typuruja*, 1. Aufbewahrung der Fructe versa numi.

in 23asser, Wein, adservatio podiz" Турадија , f. (coll.) бie Eurten, Turca. rum, uvarum, in aqua, vino. Y mypu Турак, рка, беr gürte (bеfопреев теин ју се меће грожђе, крушке, јабув man die Deutsden redend einführt; краставци и т. д. Benn gut fertif beift et Турчин, р. тіша, 1 )тула вура* (п. і држы, Турци), Turca,

ри; или, цощегни, пов уни); 2) у »

Cismus,

carum.

гонетки: Тупia maмo, mym” ова10, myma піе за врата ? . ј. же. на кад чистий собу или кућу па сме

. лиште смете за врапia. 3) у друтој загонепiкir : Jawe

тута на баури ? т. і. сврака на крмачи.

Па! ! (in der Unekdote vom Türken), Тупило, in per RepenBart: пу и поу ein Ruf an den Ochsen, daß er forss muno (und dabei ist's geblieben, nec gehe! vox impelleutis Turcae boven : praeterea quid fасtum). cf.лани (како ба шароња, а ! онда, нлани).

hába*, i. die heilige Stätte (Mekfa bit Timkant, m. der Tischlerleim, gluten. den Türfen, Jerusalern bei den Shri: Тукалипи, им, v. impf. leimen, glu. ten), locus desiderii: omuao na kaby; "tino.

„Док запалим Рачу украј Дрине, Tymkabrze, n. das Leimen, glutinatio. „И погубим Ани - Меленија, Туткање, и, vidе дршкање.

„Кој је иш'о преко мора си њег Тукати, ам, vidе дршкали.

„Те је влашку Кабу полазио Týmunk, m. eine Art eiformiger Kürbisse. Hánja *, f. vine Urt gefüllter Kuchen, pla'cucurbitarum genua.

ceptae genus. Туки, учем, v. impf. ) flagen, tundo. Кајција*, m. Bee Жифenbüter, placeu

2) froßen (Salz, Kaffee), tundo. 3) BO tarius. лове, бикове, соntundo tauri testi- Танјунјин, на, но, бев Жифепбäters, culos.

placeutarii. Тубисе, учемсе, т. г. impf. :) fi) фla. mікиница, f. Die Sеаи бев Како (in per

gen, pugno. 2) јајима (зи оftеrn). Anetdote). Туфегџија*, m. vіdе пуфекчија (mit al., Пано, m. Biterфеn, tata. 'len ableitungen).

Тіалів, m. vіdе будала. Туфекчибаша*, m. Der Зеф meifler bеr hан бm, діа, тяо, (iin Behirne) ange.

Büchsenmacher, praefectus collegii tor brannt, Pedant, angeichossen, non sanisa mentariorum,

simae mentis. cf, сулудас.. Typèkynja *, m. der Büchsenmacher, tor- Tap*, m. dec Handei, commercium. cf. mentarius. cf, пушкар.

трговина. Туфекчијин, на, но, бев муфекчија. Карење, и. дав фanbeIn, commercium. Туфекчајнскіі (шуфекчијски), кa, кo, Тарипи, им, y. impf. baпpela,

Büchsenmacher: , tormentariorum. mercium facio , 'exerceo. Туп, муц, cf, mpт мрт.

Таркање, п. din. р. Карење. Туцак, m. Bee Biettlet, mendicus (cf. таркапти, ам, dim. p. hврипи. просјак) :

Тарција*, m. per panol@maii, merca„Удијелуі муцаку јунаку

tог, cf. трговать. Туцањ, циња, m. vіdе mучак.

Fisca*, f. árt einer tiefeë Sdüslel, laux Туцање, n. dim. р. мучење і.

profundior. Туцали, ам, dim. р. пући 1.

Касица, f. dim. . fаса. 1 цалінсе, амce, dim. p. myfuce 9. Калia, m. (Рес. и Срем.) vidе fаmо. т, цачли, кa, кo, 1) 23ettler , mеndісі. Капин, на , но, бев Жапа, scribae.

2) adv. wie ein myrak, more mendici. Hámunaga, f. des hana Frau, uxor туции дан, на днe, no. vіdе піучин дан. scribae. Tj4, m. die Glockenspeise., Bronze, aes Hámok, m. (Ep4.) der Schreiber, scriba.

(campanarium, torinentarium). тча, f. vіdе град.

Тапов , ва , вo, Scs famo, scribae. тучак, чка, т. 1) Die Rörferteule, pi- Taha, m. Bеr аtеr, tata. stillum. 2) das Osierey, das die ans Tahun, ha, HO, des Vaters, patris. dern zusammenschlägt, ovum poschalc ha ký! Lari fari! ungae! mo je ka ky! forte.

Теба *, m. vіdе fевап. Tyyewe, n. das Schlagen, Stoßen, luvsio. T-6e*, ema, n. die Soße, wollene Tee тўчин дан, на дне, т. дer Sag por #e, gausape, amplitapa cf. губер.

dem 6a Aku Aan, der Ochlachttag, dies Fibeynja * , m. der Kogenmacher, gausd. mactationis. cf, печеница.

parius. т, чиписе, имce, v. г. pf. auf dinаt. Tевал*, m. cine Иrt raten, frusta

der stoßen (von Armeen), concurro. carnis simul assata (sine ossibus). тушта (von писушпа? oper cf. Prai. Тевкање, n. vіdе жәвкање. ntfф дукај ?) unsählighiel, insumerus. Тевками, ам, vide жeвками. А. Има ли рака у шом дошоку?

Tie иг:*,

vide feb 5. Има шушша.

Trend, m.

[ocr errors]

cf. писар.

[ocr errors]
[ocr errors]

vus.

pulveri igufferi, 2) das Blech an defien

Teja! interj. fagt man zum Rinde, wenn 'firpumicel, umce, vide nepumice.

man es von etwas entfernen will, vox hépka, f. das Töchterchen, filiola. Maje rejicientis buvem.

на ћерку кара, снарни приговара. Tena* , f. die Glaße, calvities.

Кркин, на, но, беr fepha, filiolae. Тела, . (Рес. и Срем. ) vidе tело. Трпч, m, bеr ungebraniite Siegel, lТелав , ва, вo, fabi, glotg, calvus. ter crudus. Телавац, вца , m. Bеr wlagtopf, cal. неровн*, м. р. Die Balten gum jäl

Terbau, trabes, tigua. Телавиши, им, т. impf. Pahl wеrѕен, Кёрица, f. dim. p. ћерка. calvus fio.

hepribo*, 'n. Der Senperrahm, margo Телавица, f. 1) Pablföpfige Seau, fe ligneus fenestralis. mina calva. 2) Schimpfwort für die Zies Heca, f. vide Keca. ae, convicium in capram.

Recip, m. п. і. Њемачки, или Бечки, Телављење, в. Фақ хау mеrреn, cal der (teutsche) Saiser, der Wiener Kais vities.

ser, Caesar (der türkische und runische Телепир*, m. pie Beute, praeda. cf. до fiлд цареви): билі, плијен.

„Цар и Кесар кад се завадите, Телепсірење, в. дав Seutemaфen, prae „Код Кесара обрштери беше – datio,

„Свјетла круно од Беча кесаре! Телепирити, им, v. impf. и. pf. 23eu. Тесарев , ва", вo, vide Кесаров. te machen , praedor.

Кесаревина, f. 1) ав Staijeriano, terra Tieneno, m. eine tegelartige Karpe, Caesaris. a) dan Qaisergut, res Caesaris. Müke, galeri genus.

т. сарнца, f. Die Sanjerin, imperatui Телепуш, m. (у Сријему, у Бачк. и Кесаричин, на, но, дer Raijeria, in

y Han.) die Muße der Geistlichen un: peratricis. ter dem Hure, mitra'sub pileo. Tecâpos, Ba, Eo, des Kaisers, Caesaris. Келија, f. (хелло») бie 3elє, cellula mo. Кесаровина, f. vіdе fесаревина. nachi.

ht сарскія , ка, но, 1) tаijerli), сағзаТелије, f. р. намастир у Србији (у reus. 2) adv. wie der Kaiser, Cacsaris

Ваљевској наији). Келіпјца , f. dim. pon fелија, cellula. Tieckan*, adi, indecl. feurig, ardens, héno, m. (Epy.) der Kablkopf, Glaßkopf, igneus, н. п. коњ, дуван, сі. љу, calvus.

ватрен. Телупача, f. (см.) ein Gфimpfwort,

f. vide

шупљика, von kenaB gebildet:

Тесмање, п. Вав 'Dura1@феrn per der: „A jerпрве келупаче —

mel - Enden, u. dgl. mit Stickereg, ch hemep*, m. 1) vide CBOA. 2) der Geld. шупљика. gürtel, die Geldkate, zona.

Técimam, am, v. impf. durchlöchern stie Темерли*, adj. indecl. н. п, кула (т. cken, acu piogo perforatu. ј на свод) :

Жетен*, m vidе лан. „већ он ода по ћемерли кулін — Кешение, п. vіdе ланните. Тенар*, m. 1) vidе крај:

5-тенов, ва, вo, vidе ланен. „Алсу Турци брижни и срдити, Temu, oky, (Epu.) wollen, volo. ,,Опнили су земљи по ћенару Tie*, m. das Belieben, die Luft, lu. 2) vidе крајац.

bitus, libido. Téno, m. Hundsname, nomen canis. Tem*, m. die Beschau elues gewaltsam Ћепенал*, икa, m. Per Ravenfligel (паф Gestorbenen, inspectio occisi. cf. xps

turfiider Art), valva tabernae. Тецица, f. раз #ippen, mitra parva. Кешење, п. бав Фејфанеn еіnеѕ fre Tip, f. die Tochter, filia. cf. kku. mordeten, inspectio occisi. Терана, к. $rouеnате, поmеn miliebre. Кешнпи , им, v. impf. Den Crimorp» Тераке, п. (Ерц.) бав Хreiben, agіtаtіо.

ten beschauen, inspicio occisum. Tirpams, an, v. impf. (Epq.)treiben, agito. Кешке*, елia , p. vіdе кешке. терапінсе, амce, v. impf. (Ерц.) 1) huopem*, m der Schwefelfaden, das rammeln (von Hasen), coeo. 2) rich Sowefelhölzchen, filum sulfuratum, as. verfolgen (mit Prozessen), persequi se suila sulfarata. cf. сумпорача. iu foro. cf. rohumice.

Тиволi, m. (xtBoris) pie Religientrube Теремида, f. von gr. *Еразіѕ neuer #spa. cista in qua servantur sanctorum ossa.

pida, der Dachziegel, tegula, cf. ypujen. Riina, f. 1) der Pulverbeutel, Терење, п. vіdе церење. Терећелија*, f., vide узвод.

Mündung, lamina orificü crupedas il. Tepuy, wa, Ho, der Tochter, filiae ljus.

more.

[ocr errors]
[ocr errors]

ника.

crumena

« PreviousContinue »