Tys, m. 1) der Winkel, angulus, cf. куп. 2) ударио тук на лук, ¿men harte Steine find aneinander gerathen, dignus dignum reperit. Тука, 1, vide будија. Тукац, кца, m. vide будац. Тукнути, нем, v. pf. 1) ein wenig (Knoblauch) stoßen, contundo. 2) schlas gen (dem Geruche nach), oleo, suboleo: ОВО месо тукне мало. Тулум *, m. vide мјешина. Тулумина, f. augm. . тулум. Туљак,љка, m. 11) bie Sinfßerößre in Туљац, љца, m. [ber каблина, fistula minor inserta majori (in mola). 2) eine Art Falle für Füchse u. dgl. genus decipulae, laquei.

Тумарâне, n. das vorwißige Umherges hen, vagatio curiosa. Тумарати, ам, v. impf. vormißig um. herschlendern, vagor curiosus. Тумарити, им, v. pf. bineinplumpen (in ein Haus, ohne anzuklopfen), intro improvisus.

Tymбa, adv. vom Faß, wenn es auf recht steht, de dolio erecto. Tyмбâже, n. das Umlegen (eines Fasses),

inversio.

Туркање, n. (dim. . шурање) òàв бо ftoßen, promotio.

Туркати, ам, (dim. у. турати) for stoßen, promoveo (z. B. wenn viele beisammen fißen, und einer den andern zum Weiterrücken stößt). Туркешања, f. augm. 4. Турчин. Тyркина, f. die Türkin, Turca, femina Turcica.

Туркињин, на, но, беr Türtin, Turcse Туркињица, f. dim. 9. Туркиња. Турко, m. vide Турак: Турко мала пара некрштена вјера (у приповијетки).

*

Тyрнуmи, нeм, v. pf. (3. B. mit dem Ellbogen) froßen, impello. Турпиja, f. Die Holzfeile, lima lignaria. Typпnjáme, n. das Feilen (des Holztö), Timatio ligni.

Tурпnjamй, ам, v. impf. feilen, limo. Турпијца, f. dim. 9. турпија. Tyрcka, f. die Türkey, Turcia. Tурскn, ка, кO, 1) türkisch, turcicus. 2) adv. türkisch, turcice. Typkuja, f. 1) eine türkische Arie, modus cantilenae turcicus. 2) die Türken, Tur

Typuamn, ам, v. mpf. türkischsprechen.
Toqui turcice.
Typuêьe, n. das Vertürken, turcizatio.
Турчин, m. ber Zücfe, Turca.
Турчинак, нка, m. papaver rhoeas Linn.
Tрчннов, ва, Bo, des Türken, Turcae,
Тyрчипш, им, v. impf. zum Zürten ma

chen, facio esse Turcam. Турчитисе, имсе, v. г. impf, ein it te tepn, Turca fio aut sum.

Typuuja, f. Aufbewahrung der Früste in Wasser, Wein, adservatio po«« rum, uvarum, in aqua, vino. Y mypu ју се меће грожђе, крушке, јабуке,

краставци и т. д.

Tyma, 1)mymа вура* (m. j. дpau, A ри; или, пощегни, повуни); а) у

гонетки: Тума тамо, шут, овамо, тута те за врата? т.ј. же на кад чисти собу или кућу па сметлиште смете за врапіа. 3) у дру

ри? т.ј. серака на крмачи. Тутило, in bеr Reveart: my и туmилo (und dabei ist's geblieben, nec praeterea quid factum). с.лани (како онда, н лани).

+ Туткал*, m. ber Zifdilerleim, gluten. Туткалиши, им, v. impf. leimen, glu

tino.

Тућисе, учемсе, v. r. impf. 1) fi

aen, pugno. 2) jajuмa (zu Ostern). Туфегџија*, m. vide туфекчија (mit al. len 2lbleitungen). Туфекчибаща*, m. ber emeiffer бет Büchsenmacher, praefectus collegii tormeutariorum,

Typékчnja*, m. der Büchsenmacher, tor-
mentarius. cf, пушкар.
Туфекчијин, на, но, бев туфекчија.
Туфекчајнски (шуфекчијски), ка, ко,
Büchsenmacher, tormentariorum.
Туц, муц, cf. mpm мpm.
Туцак, m. ber Bettler, mendicus (cf.
просјак):

„Удијели туцаку јунаку Туцањ, цња, m. vide тучак. Туцање, п. dim. . тучење 1. Тцапи, ам, dim. 9. пући 1. Тцатисе, амсе, dim. 5. шућисе 2. Туцачки, ка, ко, 1) Bettler, mendici. 2) adv, wie ein шупак, more mendici. Туции дан, на дне, m. vide тучин дан. Ty4, m. die Glockenspeise, Bronze, aes (campanarium, tormentarium). Туча, f. vide град.

Тучак, чка, m. 1) bie Mörferfeule, pistillum. 2) das Osierey, das die ans dern zusammenschlägt, ovum poschale

forte.

Tyчeme, n. das Schlagen, Stoßen, tunsio. Тучин дан, на дне, m. ber Zag bor

dеm бадни дан, der Schlachttag, dies maclationis. cf, печеница. Тучитисе, имсе, v. г. pf. auf einan. der stoßen (von Armeen), concurro. Тушта (о" тисушта? обеr cf. fral» ntich Aуkaj?) unzähligviel, innumerus. А. Има ли рака у шом потоку? Б. Има тушта.

ein Ruf an den Ochsen, daß er forts gehe! vox impellentis Turcae boven : ћа шароња, ћа!

Каба*, 1. діе heil'ge Stätte (Meffa bit den Türken, Jerusalem bei den Chris Пеп), locus desiderii: отишао на ћабу; „Док запалим Рачу украј Дрине, „И погубим Аџи - Мелентија, „Кој је иш'о преко мора сињег ..Те је влашку ћабу полазио Kanja*, f. eine Art gefüllter Kuchen, pla

centae genus.

Ћайјџија*, m. ber Кифенóäfer, placen

tarius.

Ћаијџијин, на, но, дев Киjenbäders, placentarii.

Ћакиница, f. діе усau beš Како (in ber Anekdote).

Ћако, m. Bâterden, tata, Калов, m. vide будала. Кануш, ша, то, (im Behirne) ange= brannt. Pedant, angeschossen, uon sanis simae mentis. cf. сулудаст. Rap, m. der Handel, commercium. cf. Трговина.

Карење, и дав Sanbeln, commercium. Ћарити, им, v. impf. bandeln, commercium facio, 'excrceo. Ҡаркање, n. dim. v. Карење. Ҡаркати, ам, dim. . Карити. Нáрņиja*, m. der Handismann, mercator, cf. трговац.

Ráca*, f. Art einer tiefer Schüssel, laux profundior.

Тасица, f. dim. 9. faca.

Каша, m. (Рес. и Срем.) vide Kamo. Ҡашин, на, но, деб hama, sciibae. Ћатиница, f. дев ћама Srau, uxor

scribae.

Като*, м.

(Epu.) der Schreiber, scriba.

cf. писар. Катов, ва, во, дев ћамо, scribae. Ћаћа, m. der Bater, tata.

Каћин, на, но, без Buters, patris. Tâ hŷ! Lari fari! ungae! mo je kħa ħy!

Ћебап *, m. vide ћевап.

Bebe *, ema, n. die Koße, wollene Den fe, gausape, amplitapa cf. губер. eбeunja*, m. der Kopenmacher, gausa.

1

calvus fio.

Reлавиша, f. 1) kahlköpfige Frau, femina calva. 2) Schimpfwort für die Zies ge, convicium in capram. Tелавьêне, г. daß Kahlwerden, calvities.

Kesenûp*, m. die Beute, praeda. ċf. 40бит, плијен.

Reлenipeже, n. daß Beutemachen, praedatio.

Ћелепирити, им, v. impf. u. pf. Beu. te machen, praedor.

heлènôшu, m. eine Eegelartige Kappe, Müße, galeri genus. Телепуш, т. (у Сријему, у Бачк. и y бан.) die Muse der Geistlichen unter dem Hure, mitra sub pileo. Keanja, f. (xeddío») die Belle, cellula mоnachi.

Ћелије, f. pl. намастир у Србији (у Ваљевској наији).

Reajna, f. dim. von keлuja, cellula. Féлo, m. (Eрy.) der Kahlkopf, Glazkopf,

calvus.

Ћелупача, f. (cm.) ein himpfmort, усп ћелав деebilet: „А јетрве ћелупаче Reмep, m. 1) vide cвод. 2) der Geld. gürtel, die Geldkage, zona. Ћемерли*, adj. indecl. н. п. кула (т. 1. на свод):

,,Већ он ода по ћемерли кули Teнâр*, m. 1) vide xpaj:

"Ал су Турци брижни и срдити, „Отишли су земљи по ћенару

2) vide Kpaja

Kepumuсеl, имсе, vide чepиnce. ĥépка, f. das Töchterchen, filiola. Majка ћерку кара, снаши приговара. Коркин, на, но, ber ћерка, filiolae. ĥрпnч, m. der ungebrannte Siegel, la ter crudus.

Hopmовn*, m. pl. die Balken zum Häus fecbau, trabes, tigua. Ћерца, f. dim. . Керка. hepuво*, n. der Fensterrahm, margs ligneus fenestralis. Keca, f. vide Reca.

Кесар, т. т.ј. Њемачки, или Бечки, der (teutsche) Kaiser, der Wiener Kaifer, Caesar (der türkische und rufsische Пад цареви):

„Цар и ћесар кад се завадите, ,,Код Кесара обрштери бише „Свјетла круно од Беча ћесаре! Ћесарев, ва, во, vide ћесаров! Recаревина, f. 1) das Kaiferland, terra

Caesaris. a) das Kaisergut, res Caesaris. Recapшa, f. die Kaiserin, imperatis, Ћесаричин, на, но, der Kaiferin, ішperatricis.

Recâров, ва, Eо, des Kaisers, Caesaris, heсаровина, f. vide hесаревина. Tecарскй, ка, ko, 1) kaiserlich, caesareus. 2) adv. wie der Kaiser, Caesaris

more.

Teскнн, adj, indecl. feurig, ardens, igneus, н. п. коњ, дуван, сí. љушт ватрен.

Ћосма, t. vide шупљика.

Recмâme, n. das Durchlöchern der Un mel - Enden, u. dgl. mit Stickerey, & шупљика. Tècмamu, am, v. impf. durchlöchern fis den, acu pingo perforatu. Ћетен*, m vide лан.

Ћетен шше, n. vide ланиште. Ћетенов, ва, во, vide лакен. Remu, oky, (Epy.) wollen, volo. hep, m. das Belieben, die Luft, lu bitus, libido.

Keu*, m. die Beschau eines gewaltfam Gestorbenen, inspectio occisi. cf. sp

ника.

Teuême, n. das Beschauen eines Er mordeten, inspectio occisi. Kemuми, им, v. impf. den Ermordes ten beschauen, inspicio occisum. Teшke*, enta, n. vide кeшke. Ropem*, m. der Schwefelfaden, daß Schwefelhölzchen, filum sulfuratum, assula sulfurata. cf. cymпopanа. Tuвom, m. (xißwrds) die Religientrube, cista in qua servantur sanctorum esse Riлa, f. 1) der Pulverbeutel, crumen pulveri igufferi, 2) das Blech an desca Mündung, lamina orificii crumenas illius.

Ћилер, т. діе ©peifefammer, penus. Килим*, m. Der Zeppich, tapes. cf.

шареница.

---

Билит *, m. vide катанац. Ћимане *, неша, n. vide егеде: „Погубише симна Киманета Енотина, f. вода у Ерцеговини: „И Тројицу надомак Таслице, „Украј воде украј Ћиотине Бира, м. (Рес. и Срем.) vide Ћиро. Ћирилов дан, m. [čer Slamen poftel Тирил философ. Яprill. Србљи приповиједају, да шице на Ћирилов дан траже друга свака себи да гра: Де гнијездо и да носе јаја; па која не нађе друга, она се објеси. Ћириш*, 1) eine Urt Baugol, maleriae genus. 2) das Schusterpech, pix

sutoria.

Kupjak, m. Mannsname, nomen viri (von Cyriacus?)

Ћирко, т. Таannšname, nomen viri (Боп Ћирјак).

Ћиро, т. (Ерц.) Тапивнате, поmen viri (von Cyrillus ?).

Китап *, т. дав Виф, bie Bibel (ber goran), biblia.

Tuoma, m. der Krämer (verächtlich), ta

bernarius.

Ћифтин, на, но, beš Кифта, tabernarii.

Кифтински, ка, ко, 1) идет, Judaeo rum (ale Schimpfwort von Kaufleuten). 2) adv. wie ein Кифта, more tabernaгії. Ћифтица, f. dim. v. Кифта.

• Ћора*, m. (Рес. и Срем.) vide Коро. Кора, f. н. п. кобила, einäugig, altero oculo captus.

Ћорав, ва, во, einäugig, oculo captus. • Ћоравац, вца, m. ber Sinäugige, altero oculo capta.

Ћоравити, им, v. impf. cinäugig wer. den, oculo capi.

Боравица, f. bіe Sinänaige, unocula. Ћорављење, п. дав Sinängigwеrdеn, oculi amissio.

Корин, на, но, дев Кора, unoculi. - Корин, на, но, дег кора, инoculae. Коринаца, f. bіе хан деб кора, иҳог

unoculi.

Ћорлаисати*, лаишем, v. pf. mit ge schlossenen Augen hineinrennen, clausis oculis peto, impetum facio. Коро, т. (Epy.) der Einäugige, oculo captus.

Коров, ва, во, дев Коро, unoculi. hopnasap, m. der Handel ungesehens, mercatus quiu videas. По панађурима кашпо пазарују тако ноћу коње. Приповиједају да је некакав човек одвео на панађур Корава кона, па га пазарно за једну ноћ де

вет пуша, кад у јутру свануло а то у њега коњ слијеп у оба ока. А у другога опет тако исто освануо његов коњ у рукама.

Коса*, м., (Рес. и Срем.) vide косо. Косав, ва, во, bartlos, imberbis, ber eis ne Barthaare hat, cui non crescit barba. Foce, f. pl. das Schachspiel (englisch chess), lusus latruncalorum.

Косин, на, но, де коса, hominis depilis.

Ћосиница, f. bie Brau eine коса, ихor hominis depilis.

,

Ћосо, т. (Ерц.) ver Bartlofe, depilis.
Ћосов, ва, во, без косо, hominis de-
pilis.
Кошак * шка, m.ldas Eck, die Ecke,
Rome*, ета, n. Jangulus. cf. рога.
Ћошели*, adj. indeclin, edit, angulosus.
ŷ, kya, m. der Hauch, spiritus: нeмa
вјетра ни ћуа.

Ћуба, f. ber Shopf (der Senne), cirrus.
Ryбa, f. die Schopfhenne, gallina cristata.
Ћубаст, та, то, н. п. кокош, де
baubt, cristatus.
Ћубица, f. dim. . Куба.
Куд, f. 1) дав Nature, indoles: добре
Куди;

„Ој ђевојко и зла ћуди твоја

-

3) није ми по ћуди, ев ift mir nicht recht, non placet.

Ћудање, п. das Scheuwerden (des Pferdes), consternatio.

Ћудашисе, амсе, v. r. impf. feu meta

der, constenor.

Ћудљив, ва, во, н. п. коњ, ђец, pavidus, facile expavescens.

sk, m. Name einer Art Nachteule, (vom gaute ћу!), ululae genns. Ћук! Кук! interj, fo ruft man bie ü ner herben, vox gallinas vocantis Ћукање, п. даš $renen wie ein Кук, clamor bubonis (ћук).

Кукање, п. даš Secbeirufen ber uner, advocatio gallinarum,

Ћукати, учем, v. impf. freyen wię бег Кук, clamo ut ћук.

Пукаmй, ам, v. impf. die Hühner herbeirufen, allicio gallinas.

Ћукнути, нем, v. pf. etnта ку chreven, dico fy.

укнуmи, нем, v. pf. einmahl kyk rus fen, dico Кук.

Ћуков, ва, во, дев ук, bubonis.
Кула, f. (у Бачкој) vide кијача.
Ћулав, ва, во, vide чулав.
Ћулити, им, v. impf, m. ј. уши, fpigen
(die Ohren), arrigo aures.
Ћулумак, мка, m. eine tleine Reule,

clavula.

Куљење, п. дав pigen (der Dhren arrectio aurium.