Page images
PDF
EPUB

Tys, m. 1) der Winkel, angulus, cf. кум, 2) ударио тук на лук, зeм harte Steine find aneinander gerathen, dignus dignum reperit. Тука, f vide будија. Тукац, кца, m. vide будац. Тувнуши, нем, v. pf. 1) ein menig (Knoblauch) stoßen, contundo. 2) schla gen (dem Geruche nach), oleo, suboleo: ово месо пукне мало. Тулум *, m. vide мјешина. Тулумина, f. augm. v. тулум. Туљак, лка, м. 1) bie inftedröhre in fistula Тўљац, љца, m. der каблина, minor inserta majori (in mola). 2) eine Art Falle für Füchse u. dgl. genus decipulae, laquei.

Tумарâше, n. das vorwißige Umberge. hen, vagatio curiosa.. Тумарати, ам, v. impf. vormigig um. herschlendern, vagor curiosus. Тумарити, им, v. pf. bineinplumpen (in ein Haus, ohne anzuklopfen), intro improvisus.

Тумба, adv. vom Jaf, wenn es auf recht steht, de dolio erecto. Tумбâнe, n. das Umlegen (eines Fasses),

inversio.

*

Tумбâc, m. der Ponton (Schiff zur
Schiffbrücke), ponto.
Тумбами, ам, v. impf. н. п. буре,
umlegen, umdrehen, everto.
Туна, vide my.
Туња, f. vide гуња.

Tyn (comp. myпьí), пa, пo, stumpf,

hebes.

Тупара, f. тупа сјекира, eine urt fumpfer Hacken, securis obtu

sior.

[blocks in formation]
[blocks in formation]

Туркињин, на, но, бег Türfin, Turcze. Туркињица, f. dim. v. Туркиња. Турко, m. vide Турак: Турко мала пара некрштена вјера (у приповијетки). Турнупи, нем, v.

*

pf. (3. B. mit dem Ellbogen) froßen, impello. Тỳрпиja, f. Die Holzfeile, lima lignaria. Typпnjáme, n. das Feilen (des Holztö), limatio ligni.

Tурпijam, ам, v. impf. feilen, limo. Турпијца, f. dim. v. турпија. Tyрcka, f. die Türkey, Turcia. Tурсk, ка, кo, 1) türkisch, turcicus. 2) adv. türkisch, turcice. Typkuja, f. 1) eine türkische Arie, cantilenae turcicus, 2) die Türkey, Tur

cia:

modus

[blocks in formation]

Typчamn, aм, v. mpf. türkischsprechen,
Toqui turcice.
Typчême, n. das Vertürken, turcizatio.
Турчин, m. Der Kürte, Turca.
Турчинак, нка, m. papaver rhoeas Lina.
Tрчннов, ва, BO, des Türken, Turcae.
Tyрчипш, им, v. impf. zum Zürtea ma-
chen, facio esse Turcam.

Турчитисе, имсе, v. г. impf. ein Zit

te tepn, Tarca fio aut sum. Typшuja, f. Aufbewahrung der Frütt in Wasser, Wein, adservatio po rum, uvarum, in aqua, vino. Y mypu ју се меће грожђе, крушке, јабуке, краставци и т. д. Tymna, 1)myma вуpa* (m. j. дpæ, ри; или, пощегни, повуни); 3)

гонетки: Тупа мамо, тут, ова-
мо, шума ме за врата? m. j. же
на кад чисти собу или кућу па сме-
плиште смете за врапа. 3) у дру-
гој загонешки: Јаше мута на бау-
Ри? м. ј. сврака на крмачи.
Tymuлo, in der Redensart: my и mу-
mило (und dabei ist's geblieben, nec
praeterea quid factum). cf.ʌани (како
онда, н лани).

Тумка*, m. Die Zifdlerleim, gluten.
Тушкалиши, им, v. impf. leimen, glu-

tino.

[blocks in formation]

Тућисе, учемсе, v. r. impf. 1) fila gen, pugno. 2) јајима (zu Dftern). Туфегџија *, m. vide mуфекчија (mit al., len 2 bleitungen).

Туфекчибаша*, m. Der Sedmeifter et Büchsenmacher, praefectus collegii tormentariorum.

Туþéкчиja*, m. der Büchsenmacher, tor-
mentarius. cf. пушкар.
Туфекчијин, на, но, ee mуфекчија.
Туфекчајнски (туфекчијски), ка, ко,
Büchsenmacher, tormentariorum.
Туц, муц, cf. mom mom.
Туцак, m. Der Vettler, mendicus (cf.
просјак):

„Vдијели туцаку јунаку Тупањ, цња, m. vide myчак. Тупање, n. dim. 5. мучење 1. Т цали, ам, `dim. v. ıпући 1. Т`цатисе, амсе, dim. 9. мућисе 2. Туцачки, ка, ко, 1) Bettleri, mendici. 2) adv. rie ein mуцан, more mendici. Туцин дан, на дне, m. vide mучин дан. Tya, m. die Glockenspeise, Bronze, aes (campanarium, tormentarium). T`na, f. vide град.

Тучак, чка, m. i) bie MörferFeule, pistillum. 2) das Osierey, das die ans Dern zufammenia)lägt, ovum poschale

forte.

Tyчeme, n. das Schlagen, Stoßen, tuusio. Тучин дан, на дне, m. Der Eag bor дем бадњи дан, 𐐨er Galacttag, dies maclationis. cf, печеница.

Тучиmuce, имсе, v. r. pf. auf einan, der stoßen (von Armeen), concurro. Тушша (он мисушша? over cf. Prat. nud дукај?) unzähligviel, innumerus. А. Има ли рака у шом помоку? Б. Има мушта.

[blocks in formation]

tarius.

Ћайјџијин, на, но, деѣ Rudenbäders,
Ћакиница, f. Die Frau Des како (in Dec
placentarii.
Anekdote).

Ћако, m. Baterden, tata.
Тануш, ша, мо, (im Behirne) ange
КаʌСБ, m. vide будала.
brannt. Nevant, angeidoffen, non sanis.
simae mentis. cf, сулудасm.
Rap, m. der Handel, commercium. cf.
трговина.

Тарими, им, v. impf. bandeln, comЋарење, и даt Sandeln, commercium.

mercium facio, 'excrceo.

Ҡарками, ам, dim. v. Карити.
Ћаркање, n. diin. v. карење.
Ћарџија*, м. Der Jandlšmaan, merca-
tor, cf. трговац.

Háca, f. Art einer tiefer Schüssel, laux profundior.

Ћасица, f. dim. v. fiaca.

Ћашин, на, но, Des fama, scribar. Каша, m. (Pec. и Срем.) vide hamo. Ћатиница, f. деб каша ўrau, uхог

scribae.

Támo*, m. (Eрu.) der Schreiber, scriba.
cf. писар.

Taka, m. Der Water, tata.
Камов, ва, во, без като, scribae.

Каћин, на, но, деб Buters, patris.
ha hy! Pari fari! nugae! mo је ћа ћу!
Ћебап *, m. vide ћевап.

e6e*, ema, n. die Koße, wollene Des
Ћебеџија*, m. Der Kogenmader, gausa.
de, gausape, amphitapa cf. губер.
Ћеван*, m. eine Uut Braten, frusla
Ћевкање, n. vide жевкање.
carnis simul assata (sine ossıbus).

parius.

Ћевками, ам, vide жевкати.
Ћеип *,

Бенф *, m.J vide kep.

[blocks in formation]

Heлynaчa, f. (em.) ein Schimpfwort, von heлaв gebildet: „А је прве Келупаче —

Reмep, m. 1) vide cвод. 2) der Geldgürtel, die Geldkage, zona. Кемерли*, adj. indecl. н. п. кула (m. ј. на свод):

Већ он ода по ћемерли кули heнâр, m. 1) vide noaj: „Ал’су Турци брижни и срдити, „Оташли су земљи по ненарy 2) vide крaja.

Réнo, m. Hundsname, nomen canis. пенак*, ка, m. der Ladenflügel (nach türfischer Art), valva tabernae. Réuнna, f. das Käppchen, mitra parva. Tip, f. die Tochter, filia. cf. ки. Repaнa, f. Frauenname, nomen muliebre. Tepane, n. (Epy.) das Treiben, agitatio. Tepamu, aм, v. impf. (Epu.)treiben, agito. hepamuce, amce, v. impf. (Ep.) 1) rammeln (von Hasen), coeo. 2) sich verfolgen (mit Prozessen), persequi se in foro. cf. гонишисе. Tepeмnдa, f. von gr. zeozpis neuer xspa

pida, der Dachziegel, tegula, cf. upиjen. Ћерење, n. vide церење. hepehenja*, f. vide узвод. Repux, нa, нo, der Lochter, filiae.

Ћеритисе, имсе, vide церилисе. hépка, f. das Töchterchen, filiola. Majка ћерку кара, снаши приговара. Ћуркин, на, но, дег ћерка, filiolae.

рпnч, m. der ungebrannte Siegel, Ia ter crudus.

Hopmовn*, n. pl. die Balken zum Häus felbau, trabes, tigua. Ћерца, f. dim. . ћерка. hepu вo, n. der Finsterrahm, margs ligueus fenestralis. Teca, f. vide Reca.

Ћесíp, m. m.j. Њемачки, или Бечки, der (teutsche) Kaifer, der Wiener Kais fer, Caesar (der türkische und russische fia цареви):

,.Цар и ћесар кад се засадите, ,,Код кесара обршмери беше „Свјетла круно од Беча ћесаре! hecapes, Ba, Bо, vide hecapoв. Кесаревина,

f. 1) das Kaiserland, terra Caesaris. 2) das Kaisergut, res Caesaris. Recapuna, f. die Kaiserin, imperatis, Тесаричин, на, но, Der Kaiferin, inperatricis.

Recapoв, ва, eo, des Kaifers, Caesaris. heсаровина, f. vide hесаревина. Tecарскí, ка, Ko, 1) latterlich, caesareus. 2) adv. wie der Kaiser, Caesaris

more.

бeскнн*, adj, indecl. feurig, ardens,
igneus, н. п. коњ, дуван, сí. љуш
ватрен.
Ricмa, f. vide
шупљика.
Recмâme, n. das Durchlöchern der Aer:
mel - Enden, u. dgl. mit Stickerey, ɗ
шупљика.
Tècмamu, am, v. impf. durchlöchern fis
den, acu pingo perforatu.
Ћемен*, m vide лан.

Ћемен шше, n. vide ланните.
Каменов, ва, во, vide лакен.
Remu, oky, (Epy.) wollen, volo.
Rep, m. das Belieben, die Lust, lu
bitus, libido.

Keш*, m. die Beschau eines gewaltfam
Gestorbenen, inspectio occisi. cf. ñps-

ника.

*

Keurême, n. das Beschauen eines Er mordeten, inspectio occisi. Kemuши, нм, v. impf. den Ermordes ten beschauen, inspicio occisum. Teuke, enta, n. vide kеWIke. Rupem, m. der Schwefelfaden, das Schwefelhölzchen, filum sulfuratum, assula sulfurata. cf. cуmпoрarа. Kuвom, m. (xwres) die Religientruße. cista in qua servantur sanctorum essa Rina, f. 1) der Pulverbeutel, crumsa pulveri igufferi, 2) das Blech an defen Mündung, lamina orificii crumenas ilLius.

Ћилер *, m. Die Epeifefammer, penus. Тилим*, m. Der Zeppia), tapes. cf. шареница.

илиш*, m. vide катанац. Ћимане *, нема, n. vide егеде: „Погубише самна иманета Тиомина, f. вода у Ерцеговини: „И Тројицу надомак Таслице, „Украј воде украј Ћиолине Tupa, m. (Pec. и Срем.) vide Ћиро. Ћирилов дан, m. I cer Slamen apentel Тирил Философ. priu. Србљи приповиједају, да мице на Кирилов дая траже друга свака себи да гра. де гнијездо и да носе јаја; па која не нађе друга, она се објеси. Ћириш*, i) eine Het Saunoz, materiae genus. 2) das Schusterpech, pix sutoria.

Ћирјак, m. Жаппðнате, nomen viri (von Cyriacus?) Ћирко (von Ћирјак). Ћиро, m. (Ерц.) Таппвнате, nomen viri (von Cyrillus ?).

m. Mannsname, nomen viri

Ћимап*, м. дав Виф, Die Dibel (ðer $oran), biblia.

Roma, m. der Krämer (verächtlich), tabernarius.

Ћифмин, на, но, без лифта, tabernarii.

Ћифтински, ка, ко, 1) Juven z, Judaeo rum (als Schimpfwort von Kaufleuten). 2) adv. mie ein кифта, more tabernarii. Ћифтица, f. dim. v. hифта. Кора +, m. (Рес. и Срем.) vide kopо. Ћора, f. н. п. кобила, cin ugig, altero oculo captus.

Корав, ва, во, einäugig, oculo captus. Ћоравац, вца, m. Der Ginäugige, altero oculo capta.

Ћоравити, им, v. impf. cinäugig wer.
den, oculo capi.
Ћоравица, f. bie Ginăuaige, unocula.
Ћорављење, п. Dab Ginäugigmerden,

oculi amissio.

Корин, на, но, Des кора, unoculi. Турин, на, но, бer kopa, unoculae. Ћоринаца, f. bie Frau bes Kopa, иҳог

unoculi.

,

Ћорлансами*, лаишем, v. pf. mit ger ial offenen ulugen hineinrennen, clausis oculis peto, impetum facio. Ћópo, m. (Ерц.) ber Ginäugige, oculo

captus.

Торов, ва, во, дев коро, unoculi. Ћpпaзap*, m. ver Dancel ungerehens, mercatus quiu videas. По панађурима кашпо пазарују тако ноћу коње. Приповиједају да је некакав човек одгео на панађур Корава коња, па га пазарно за једну ноћ де

вет пута, кад у јутру свануло а мо у њега коњ слијеп у оба ока. А у другога опет мако исто освануо његов коњ у рукама.

Ћoca*, m. (Рес. и Срем.) vide fioco. Косав, ва, во, bartlos, imberbis, ber Eliz

ne Barthaare hat, cui non crescit barba. Foce, f. pl. das Schachspiel (englisch chess), lusus latruncalorum.

Косин, на, но, 𐐨es Коса, hominis depilis.

Ћосиница, f. Die Frau eines foca, uxor hominis depilis.

Косо, m. (Ерц.) ver Bartlofe, depilis. Тособ, ва, во, дез косо, hominis depilis.

Ћошак*, шка, m. Das Gd, bie &de, Rome* ema, n. Jangulus. cf. рогаљ. Кошели*, adj. indeclin. edict, angulosus. Ky, Kуа, m. Der заиф, spiritus: нема вјетра ни ћуа.

Hy6a, f. der Schopf (der Henne), cirrus. Ry6a, f. die Schopfhenne, gallina cristata. Ћубаст, ма, мо, н. п. кокош, де

baubt, cristatus. Ћубица, f. dim. v. ћуба. Ћуд, f. 1) Da8 Matureu, indoles : добре куди;

„Ој ђевојко и зла ћуди твоја

2) није ми по ћуди, eв ift mir ni t recht, non placet.

Ћудање, п. das Scheuwerden (des Pferdes), consternatio.

Ћуда писе, амсе, v. г. impf. feu mera

der, constenor.

Ћудљив, ва, во, н. п. коњ, рођен, pavidus, facile expavescens.

jk, m. Name einer Art Nachteule, (vom gaute Ky!), ululae genns. Ћук! Ћук! interj. fo ruft man bie Süha ner herbey, vox gallinas vocantis Ћукање, u. Das Gorenen wie ein кук, clamor bubonis (ћук).

Ћукање, п. даs Serbeirufen Der Sübner, advocatio gallinarum,

Ћуками, учем, v. impf. foreven mie дес Кук, clamo ut кук.

Ћуками, ам, v. impf. Die Sünner bera beirufen, allicio gallinas.

Ћукнути, нем, v. pf. einmall hy ichreven, dico fiy.

Ћукнути, нем, v. pf. cinmall Кук си. fen, dico Kyk.

Ћуков, ва, во, be8 кук, bubonis.
Ћула, f. (у Бачкој) vide кијача.
Ћулав, ва, во, vide чулав.
Ћулити, им, v. impf, m. j. уши, ipigen
(Sie Dbren), arrigo aures.
Ћулумак, мка, m. eine Wleine Reulea

clavula.

[blocks in formation]

.

Fva, f. das Büschel, fasciculus, crista. Tycmer*, m. die Fußschelle (für uns
Ћ мез*, m. vide кокошар ..
Ћ Мица, f. dim. v. Кума.

[ocr errors]

* m. vide yra.b. Ћумурџија*, m. jer sohlenbrenner, carbouartus, coctor carbonum. ỳn*, m. eine Art Topf zu Honig, Kinofd malz, ollae genus. Ћупа, f. cine art Krug, urcei genus. Купина, f. augm. v ћуп. Ћупић, m. dim. v. Куп. Ћуприја*, f. 1) vide мост. 2) варош у Ср иjи на десном бријегу Мора. ве (у Ресави). Ћупријски, ка, ко, von Ryupaja. Ћупајца, f. dim. 9. Куприја. Ћpa, f vide будија.

Турад, f. (coll.) vide бучад. Турак, рка, m. vide бўдац. Турак*, рка, m. ein mit Wels gefütter= ter und verbrämter Rock, toga pellibus subsuta et praetexta.

Ћуран. m. vide курак.

Ћудиja, f 1) (Сријему, у Бачк.и у Бан.) der kurze Pelirock, vestis pelliceae genus. 2) (у Србији) ein langer (Delt =) Niod obne liermel.

Ћердијетина, f. augm . урдија.
Ћица, f. dim. v. курдија.
Tepe, ema, D. vide буче,
Ћ`рићи, m. pl. (coll.) vide бучићи.
Ћоји, pja, pje, vide будињи.
Ћурка, . vide hypa.
Ћурликање, п. дав Erifern auf einem
Slasingtrumente, fistulae modulatio.

Ћурликати, ичем, v. impf. trilern (auf
der Flöte), modulor.
Ћуртаўк, м. Һурја (будиња) болест,
(ider baft) eine strantheit Der Beiber,

Art Sehnsucht, desiderium veneris. Ћурче, чета, д. eine Pelzjade, tunica pellicea.

Ћурчибаша*, м. bee gedmeifter beс Rürschnerzunft, magister pellionum, Ћурчибашин на, но, деб курчибаша, magistri pelliouum.

Ћурчибашиница, f. bie Frau дев Ћурчибаща, uxor magistri pellionum. Ћурчија*, м. дer Kürf ner, pellio. cf.

кожуар.

bändige, feurige Pferde), compes. Кумак, шка. m. vide шуљак 1. Ћуталица, f. Der immer idweigt, tasis

turuus.

Ћушење, п. (Рес.) vide ћућење. Ћутеши, піим, (Рес.) vide кућеми. Ћутиши, им, (Срем.)

Ћуткање, п. дas a meigenbeigen, ima positio silentii,

Ћумками, ам, v. impf, кога, jeman

ichweigen beigen, silentium impono. Ћумкац! maufeftill, obmutuit,obmutuere. Ћушук*, m. Der Zrupp, turma. Ћућење, п. (Ерц.) Das Gameigen, siz lentium.

Ћукети, Кушим, v. impf. (Ерц.) (фшеі gen, siled. cf. мучаши.

Ryomema*, n pl. ein Gericht (von Fleischtnoveln), cibi genus. Исјеца се симно пријесно месо и метне се у њега мало бибера и ситно исјецана црнога лука, па се онда начине као ораси и умељају се у генично брашно (и то се зову Ћуфета). Послије тога куфтема се попрже на маслу, па се поспу бијелим AFком и киселим млијелом. Ћуша, f. Der Rüffel, rostrum (suis). cf. Ћушање, п. даs Ohrfergen, colaphi im.

actio.

Ћушащи, ам, v. impf, ofrfeigen, co laphum impingo.

hyme! interj-fagt man bem (fel, um i.n zu entfernen, yox asinos repellentis. Ћушити, им, v. pf. ohrfeigen, coal

phum impingo. cf. прнутими. Ћушка, f. vide пак. Ћушкање, n. Das yortfogen, protrusio Ћушкапа, f. ein Spiel, ludi genus. Ћушками, ам, v. impf. н. п. капу но, гom, fortstopen, protrudo. Ћушнути, нем, v. pf. einen Stof ge ben, trudo,

у.

Typja, na, no, Kürschner, pellionis. V. 1) in, in (mit dem accus, und abl.):

Ћурчијница, f. Die Lütfonerin, pellio

[blocks in formation]

отишао у цркву; био сам у цркен. 2) (mit bem genit.) bei, apud : у Бога

[ocr errors]

је свашта доста; ишше y MeHey има у њега. 3) interj. cf. Žабати, ам, v. pr. (ein neues $leio) Mtrapazieren, attero (pannum). у абоносumисе, сисе", v. г. рí. дрво води, im Wasser nur noch dauerhaftee humore firmari. Y6, m. Fluß und Stadt in der Basenска наија.

[ocr errors]
[ocr errors]
« PreviousContinue »